Republika Srbija se, kao potpisnik finalnih akata konferencije u Ženevi ( RCC-06), obavezala da će prelazak na digitalno emitovanje TV programa u frekvencijskim opsezima od 174-230 MHz i 470-862 MHz i potpuno gašenje analognog servisa u ovim opsezima izvršiti do 17. juna 2015. godine. Planirani poslovi oko izvršenja te obaveze odvijaće se u šest sukcesivnih faza: prva faza Vršac do 30. marta, druga faza Kikinda, Sombor - Subotica do 27. aprila, treća faza Čot - Venac do 18. maja, četvrta faza Avala do 25. maja, peta faza Rudnik-Crni vrh, Deli Jovan, Tornik-Ovčar, Tupižnica do 01. juna i šesta faza Besna Kobila, Jastrebac, Cer-Maljen, Kopaonik do 15 juna 2015. godine ( Informacija preuzeta sa: www.etv.rs ). Prema istom izvoru, digitalnu televiziju trenutno može da prati 93,6 % stanovništva. Iako smo o navedenom prilično informisani preko više izvora i nadležnih organa, neki građani su zbunjeni zbog nedoumica oko nabavke opreme za digitalnu televiziju koja se u nekim selima nudi na crno bez garancije i po različitim cenama opreme i usluga. Pošto ima i onih koji bi na tuđem neznanju da zarade, prenosim neka oprobana lična iskustva, saznanja, moguća iznenađenja i korisne savete.
Tranzicioni period u kome ima digitalnog i analognog emitovanja počeo je od 01. septembra 2014. godine, a do juna 2015. godine će se u potpunosti preći na digitalno emitovanje. Kablovski operateri SBB, KDS, JET TV i BEOGRID, koji posluju u okviru regionalne United Grupe, poručili su svojim korisnicima da ne moraju da brinu da će izgubiti mogućnost da prate TV program. Oni ne moraju nabavljati dodatnu opremu, samo će se opredeliti za odgovarajući izbor digitalnih paketa koji su već u ponudi. Cena zavisi od izbora paketa.
Za prijem signala digitalne zemaljske TV, građani ne moraju da kupe novi televizor, već je dovoljno da nabave odgovarajući STB (Set Top Box) koji ima ulogu da obradi digitalni signal koji je primljen preko antene i prilagodi ga prikazivanju na postojećem televizoru. Cena ovog uređaja, u čijem kompletu su risiver, adapter i odgovarajući kabal, kreće se od 3-4 hiljade dinara. Izbor kabla zavisi od ulaza slike i tona u TV koji može biti preko činčeva (L, R , Video ), skarta, ili HDMI (1,2). Televizori koji imaju samo jedan klasičan priključak antene nemaju mogućnosti da primaju kvalitetan digitalni signal iz STB-a. Zbog toga, oni koji se, ipak, odluče da kupe novi TV, ali i STB uređaj treba da obrate pažnju na znak “Digital TV”, koji označava da uređaj ispunjava sve uslove za kvalitetan prijem digitalnog signala. Na STB uređaju obično stoji zelena kvačica, na što treba obratiti posebnu pažnju prilikom kupovine u prodavnicama, ili od nekog drugog distributera. Najbolje je uzeti STB sa odgovarajućom garancijom.
Mnogi televizori, koji se danas u svetu proizvode, su opremljeni sa STB-om koji je već integrisan u sam prijemnik. Nezavisno od toga da li kupujete takav “kompletan” televizor, ili STB uređaj, treba da ustanovite da li je on namenjen prijemu digitalnog signala DVB-T ( u sebi ima MPEG 2 dekoder i DVB demodulator), ili DVB-T2 standarda (u sebi ima MPEG 4 dekoder i DVB demodulator). Kako je Srbija usvojila DVB-T2 standard prenosa, pri nabavci STB-a neophodno je voditi računa o tome da on ima ugrađen MPEG 4 dekoder i DVB-T2 demodulator, jer će jedino tako biti moguć prijem signala po DVB-T2 standardu i prikazivanje slike na ekranu. Kupovina STB uređaja je jednokratna investicija posle koje građani koji televiziju gledaju pomoću sobne, ili postojeće krovne antene, nemaju nikakve dodatne troškove za gledanje digitalne televizije, a imaće na raspologanju dvadesetak besplatnih televizijskih programa.
Priključenje STB-a na TV je dosta jednostavno, prvo se priključi antenski kabal na STB, zatim kabal za sliku i ton (činč-činč, skart-činč, skart-skart, HDMI), koji vezuje STB sa TV prijemnikom i na kraju adapter (ispravljač) za STB. Sa STB-a uređaja izlaz je obično preko činčeva, skarta, ili HDMI, a na televizoru ćemo imati najbolji video signal i ton preko HDMI kabla. Kod kupovine ovog kabla voditi računa o njegovom kvalitetu i potrebnoj dužini, jer neki lošiji, ili suviše dugi, kablovi nemaju vezu za ton, ili se javljaju smetnje u prijemu. Posle uključenja adaptera STB-a u mrežu, na daljinskom za TV biramo u njegovom meniju vrstu ulaza. Kod nekih starijih TV aparata izbor vršimo tipkom na daljinskom, gde stoji “TV/AV”. Učitavanje digitalnih signala traje dosta brzo, posle čega oni ostaju memorisani. Nakon memorisanja kanala možemo uraditi ostala gruba i fina podešavanja, kao što su jezik, slika (format, svetlo, kontrast, boja), ton, kao i neka napredna podešavanja. Na daljinskom STB-a postoji dosta dodatnih opcija i pogodnosti za rad, tako da je najbolje pogledati uputstvo koje se dobije uz uređaj. Na većini risivera postoji USB priključak, čime je omogućeno snimanje na USB memoriju, ili na neki spoljašnji hard-disk. Moguće je gledanje (vraćanje) omiljenih emisija unazad do 72 sata, snimanje i pauziranje programa, kao i slušanje radio-kanala. Biranje memorisanih digitalnih kanala vršimo na daljinskom STB-a, a daljinski za TV služi za njegovo paljenje i gašenje.
Izvor saznanja:
1.Internet portali,
2.“Službeni glasnik RS”, 13.02. 2015. godine,
3.Obaveštenja nadležnih republičkih organa
