12. May, 2021.

Trećina svih svetskih useva zavisi od oprašivanja koje vrše pčele. Međutim ovi vredni insekti sve više i više nestaju s naše planete.

Jedan podatak ukazuje da je tokom prošle decenije uginulo toliko pčela da ako se taj negativan trend nastavi, svet će zadesiti globalna katastrofa. Pesticidi, bolesti, paraziti kao i promenljivo vreme glavni su uzroci umiranja pčela, a njihov manjak utiče na farmere koji zavise od ovih, žuto-crnih, insekata.

Na internet stranici Whole Foods je prikazano kako bi svet izgledao da populacija pčela naglo opadne:

  • Pčelari bi ostali bez posla: ova industrija je samo u Americi zaradila 4 milijarde dolara u 2012. godini.
  • Bez pčelara, farmeri neće imati dovoljno pčela koje oprašuju biljke: Drugim rečima, bez oprašivanja, čitavi usevi mogu biti izgubljeni.
  • Većina voća i povrća će nestati: ostali bi bez jabuka, trešanja, borovnica, avokada, brokolija, svih vrsta zelenih lisnatih biljaka, krastavaca, bundeva i još mnogo toga.
  • Nestali bi i bademi koji nisu samo poslastica već i jedan od glavnih sastojaka koji se koristi za kolače, neke vrste hleba i mnoge namaze. Osim toga, njihove ljuske se koriste za ishranu krava.
  • Bez pravilne ishrane, krave bi proizvodile manje mleka, odnosno bilo bi manje mlečnih proizvoda kao što su sir, jogurt i sladoled.
  • Nestao bi i med koji osim kao prehrambena namirnica, se koristi i u kozmetici.
  • Biljke kao što su pamuk, suncokret, kokos i palme zavise od oprašivanja putem pčela, a s njihovim nestankom pola svjetske populacije bi izgubilo masti i ulja kao osnovne prehrambene namirnice.
  • Nedostatak takvih namirnica smanjio bi uhranjenost, povećao cene i na kraju pokrenuo svetski rat zbog gladi.

Izvor: doznajemo.com

Koja su vaši utisci? Da li pčele zaista izumiru? Da li smo u opasnosti zbog toga? Iznesite vaša saznanja u okviru komentara.

Skupina ljudi koji žele da se na malom gradskom prostoru bave baštovanstvom okupila se oko ideje gradske bašte - Baštenska. Takvi projekti postoje već godinama u Evropi i tri godine u Beogradu, dok je u Novom Sadu projekat i dalje na nivou ideje.

Jedan od inicijatora ideje Mihajlo Vujasin kaže da desetak okupljenih trenutno traži pogodnu parcelu i dobrog domaćina koji bi podržao ideju i imao razumevanja.

"Dali smo sebi rok da, zbog kalendarske godine i uspešnosti projekta, kraja marta nađemo parcelu i počnemo da sejemo, sadimo i radimo na bašti. Nadam se da neće otići daleko u april, jer ako se to desi, onda bi zaključak bio da možda sada nije vreme da se tako nešto dogodi u gradu", rekao je Mihajlo Vujasin.

Do sada su organizovana tri sastanka, na kojima su se ljubitelji baštovanstva upoznali i razgovarali o ideji. Na jednom od njih je pušten dokumentarni film "How Cuba Survived Peak Oil", priča o Kubancima prinuđenim na baštovanstvo zbog embarga, štp im je poboljšalo kvalitet života.

"Ideja mi je veoma privlačna, zato što bih mogla da svoje dete uključim u tu priču, da mu pokažem kako to izgleda kada si daleko od betona i kada možeš da uložiš nešto u zemlju, da ti ona nešto pruži nazad i da sarađujete", rekla je Nataša koja planira da se uključi u projekat urbanih bašti.

U Beogradu ideja o urbanim baštama postoji još od 2011, ali se projekat realizovao tek 2013. Za projekat urbane bašte potrebna je zdrava zemlja daleko od izvora zagađenja. Parcela treba da ima dobar prilaz za ljude iz grada, da im je zgodno i blizu u kraju. Potrebna je voda da za biljke, ali i ljudi koji će stalno raditi i razvijati baštensku zajednicu, kažu iz Beogradskog festivala cveća, pokretača projekta Baštalište.

"Inicijatori ideje treba da budu uporni, isprobaju sve mogućnosti, razgovaraju sa svim postojećim faktorima, pa da se uhvate za konkretnu lokaciju i nađu nekoga u gradskoj upravi ko vidi u tome i interes samog grada. Najbitinije je da se građani samoorganizuju i budu uporni u svojoj ideji", rekla je Sabina Kerić iz Beogradskog festivala cveća.

Novi Sad je dobio ime po "novom zasadu", odnosno baštama koje su se nekad videle sa Petrovaradinske tvrđave, a kojih sada nema. Ideja Baštenske je da se ta tradicija nastavi i ne zaboravi.

Jasna Žugić

Preuzeto sa: oradio.rs

Zajedničke bašte

Zajedničke bašte (“community gardens”) predstavljaju pojavu koja polako, ali sigurno zahvata ceo svet. U situaciji kada nema dovoljno hrane ili je ona u velikoj meri sumnjivog porekla ili kvaliteta logično je da ljudi koji razmišljaju o svojoj budućnosti i budućnosti svoje dece preduzimaju konkretne poteze da obezbede kvalitetnu hrane koju svakodnevno konzumiraju. Poslednjih godina je i kod nas, u Srbiji, sve bolja ponuda organske hrane (čija kupovina je logičan izbor, zar ne), ali mnoge porodice nemaju dovoljno novca da bi se hranile isključivo organski proizvedenom hranom. Pored toga život u gradu, savremeni stil gradnje stanova i sve ređi kontakt većine ljudi sa zemljom i prirodom otuđili su nas od nje. Rezultat toga je da se generacije i generacije rađaju bez osećaja za druga živa bića, za prirodu i svoje okruženje. Zbog navedenih “problema”, ali i velikog broja drugih dobrobiti koje kao rezultat ili bar nuspojava proizlaze iz ove ideje, sve više ljudi se odlučuje da se samoinicijativno udružuju i pronalaze zapuštene i neiskorišćene “parcele” kako bi ih koristili za uzgoj povrća, začina i cveća.

Ideja o zajedničkim baštama se rodila osamdesetih godina dvadesetog veka u Australiji i Americi, ali je  poslednjih decenija došlo do ekspanzije njene popularnosti i širenja u celom svetu, posebno u gusto naseljenim urbanim sredinama.

Osnovne dobrobiti zajedničkih bašta za same “baštovane” su sveži, zdravi proizvodi, jačanje socijalnih kontakata i duha zajednice, pozitivan odnos prema ljudima i prirodi. Ali, ni ostvarena ušteda novca nije zanemarljiva, budući da sami proizvodite svoju hranu. Za “širu društvenu zajednicu” korist od zajedničke bašte je, pre svega, što povoljno deluju na kvalitet vazduha, smanjenje zagađenja i uticaj klimatskih promena, ozelenjavanje gradova, osnaživanje ekonomske nezavisnosti građana, podsticanje lokalne ekonomije i poboljšanje kvaliteta života u gradovima.

Uslova za formiranje ovakvih bašta širom Srbije ima, postoje zainteresovani ljudi i svakog dana su sve brojniji, a realizacija najviše zavisi od gradske vlasti (vreme potrebno da se odrede parcele koje se zainteresovanima daju na korišćenje i vreme potrebno za dobijanje dozvola za korišćenje). Neiskorišćenih parcela, u našim gradovima ima sasvim dovoljno. U u sadašnjem stanju predstavljaju, uglavnom “ruglo” i potencijalno opasna mesta.
 
U početku su građani koji žive u stambenim zgradama i koji nemaju mogućnosti da uzgajaju povrće i začine, jer nemaju zemljište ili vikendice, samovoljno zauzimali neiskorišćeno zemljište u svom okruženju i formirajli svoje mini-bašte, bez mnogo buke i dozvola. U Beogradu se “divlje bašte” prostiru na oko 100 hektara gradskog zemljišta i koriste se na sličan način kao i “legalne”.

Ljudi i organizacije koji su želeli da se ova ideja širi bili su svesni da to moraju da promene ako žele da ovu ideju učine vidljivijom, da angažuju veći broj pojedinaca i , što je najvažnije, da sve bude u skladu s lokalnim zakonima i propisima.
 
Kako bi privukli pažnju i širili ideju o zajedničkim baštama udruženja građana „Ama – Centar za negu čoveka i prirode“ i „Beogradski festival cveća“ su pokrenuli onlajn-peticiju  kojom se od grada Beograda traži da odredi odgovarajuće zemljište za osnivanje baštenske zajednice što pre, kao i da ovaj koncept bude prepoznat od strane svih relevantnih institucija i organizacija tokom planiranja grada.

Beograd to ne košta ništa, a radi se o jačanju lokalne zajednice čime bi grad dobio novi sadržaj koji će doprineti poboljšanju kvaliteta života u gradu. Obavljeni su razgovori sa predstavnicima gradskih opština i ideja je prihvaćena dobro.

Da bi zemljišna površina bila pogodan kandidat za baštu, potrebno je da ispunjava uslove koje je moguće podeliti u dve kategorije. Primarni uslovi su teško promenljivi. Odnose se na kvalitet zemljišta i položaj u odnosu na izvore aero i drugih zagađenja u okolini. Sekundarni uslovi su promenljivi. Odnose se na bezbednost zasada i uslove održavanja. Na primer, da li je parcela sigurna, ograđena, ima li vode…
Pored Beograda, za sada u Srbiji postoje udruženja zainteresovana za koncept baštenskih zajednica u Nišu, Novom Sadu, Šapcu i Pirotu. Pokazao se kao dobar “alat” za lokalni razvoj širom sveta jer građani imaju direktan pristup hrani, smanjujući tako izdatke za istu, provode svoje slobodno vreme na kvalitetan način u prirodnom okruženju uz svima potrebne fizičke aktivnosti. To ih relaksira i bolje povezuje, a lokalna zajednica na taj način direktno jača (istraživanja u svetu pokazuju da gradske četvrti u kojima su osnovane baštenske zajednice beleže zanačajan pad kriminala). Osim toga, tu su i ekološke efekti, direktan uticaj tako ozelenjenih gradova na smanjenje uticaja klimatskih promena.

Gradske baštenske zajednice prepoznate su kao alat za kreiranje održivih gradova u mnogim svetskim metropolama poput Berlina, Pariza, Njujorka, Havane i mnogih drugih, donoseći ekološku, ekonomsku, zdravstvenu i društvenu dobrobit delovima grada u kojima se nalaze.

Pre dobijanja zemljišta za zajedničku baštu neophodno je definisati kriterijume, uraditi analizu prostora (planska dokumentacija i vlasnički status), utvrditi potrebe, načine finansiranja, planski definisati  i, na kraju, informisati građane i institucionalizovati projekat gradskih bašti.

Najveći problem može biti što zakon ne isključuje urbane bašte ali ih nigde ne reguliše, a iskustvo govori da birokratija u Srbiji u takvim situacijama može dosta ometati realizaciju ove ideje. I za to treba biti pripremljen… nažalost…

Evropi nedostaje 13,4 miliona gajenih rojeva sa sedam milijardi pčela za oprašivanje poljoprivrednih kultura, ocenili su naučnici sa univerziteta Reding u Velikoj Britaniji.

Po zaključcima studije objavljene u američkom časopisu "Plos one" (PLOS One - Public Library of Science), zbog sve šireg gajenja uljarica za biogorivo, potreba za oprašivanjem je od 2005. do 2010. godine rasla pet puta brže od umnožavanja gajenih rojeva pčela. Zbog toga sada Evropa ima samo dve trećine rojeva pčela koje su potrebne, tj. nedostaje joj 13,4 miliona rojeva ili, ukupno, sedam milijardi pčela. U polovini od 41 istražene zemlje dovoljno pčela za dobro oprašivanje poljoprivrednih kultura nemaju Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Italija. Stanje u Velikoj Britaniji je posebno zabrinjavajuće, jer je tamo preostalo manje od jedne četvrtine broja neophodnih pčela. Stanje je nešto bolje u Francuskoj i Nemačkoj, gde ima 25 do 50 odsto neophodnih rojeva pčela. Zato je poljoprivreda sve zavisnija od drugog, sporadičnog oprašivanja u kojem učestvuju divlje pčele i bumbari, a to su još osetljiviji insekti. Studija pokazuje da evropska politika masovnog gajenja uljarica za biogorivo, kao "monokulturalna" - uskraćuje raznovrsnost ishrane insekata. To je dovelo do nepredvidivih posledica - do zavisnosti od neizvesnog, slučajnog oprašivanja, uz sve manje učesće "domaćih", gajenih pčela, rekao je Tom Briz, jedan od autora studije. To znači, rekao je drugi autor, Sajmon Pots, da je sve nužnija bolja zaštita "divljih oprašivača" - divljih pčela i bumbara, jer ako i njihov broj počne da opada, neizbežna je propast poljoprivredne proizvodnje.

Izvor: b92.net (BETA)

Biomasa predstavlja jedan od vrlo bitnih izvora obnovljive energije. Pod tim nazivom podrazumevamo živu ili do skora živu materiju koja može da bude biljnog ili životinjskog porekla.

Direktiva 2001/77/EC daje definiciju biomase: Biomasa predstavlja biorazgradivi deo proizvoda, otpada i ostataka u poljoprivredi (uključujući biljne i životinjske supstance), u šumarstvu i pripadajućoj industriji, kao i biorazgradivi deo industrijskog i gradskog otpada. (obnovljiviizvorienergije.rs)

Biomasa se može podeliti u četiri grupe:

  • Drvna biomasa (piljevina i ostaci pri preradi drveta)
  • Ostaci iz poljoprivrede (slama, ljuske, košpice..)
  • Životinjski otpad i ostaci
  • Biomasa iz otpada (smeća)

Pri sečenju drveta ostane oko 20% njegove mase neiskorišćeno. Trend u svim zemljama koje imaju razvijenu drvnu proizvodnju je da se otpaci od drveta upotrebljavaju u cilju dobijanja energije. U energetici se drvna masa najčešće koristi u obliku peleta, briketa i drvnog čipsa.

Uticaj biomase na okolinu

Biomasa predstavlja deo zatvorenog kruga ugljenika. Biljke apsorbuju ugljenik i prilikom spaljivanja on se isto oslobađa u atmosferu (u vidu CO2). Ako se pri ovom procesu bude poštovala ravnoteža, tj sadilo drveća koliko se i poseče, neće doći do povećanja globalnog zagrevanja.

Biomasa u Srbiji

Najveći potencijal Srbije, kada je u pitanju biomasa, se nalazi u ostatku poljoprivrede, drvne biomase i ostatku stočarske proizvodnje.

U Beogradskim elektranama 9 kotlova već tri godine greju stanove na pelet i briket. Bez dodatnih troškova ugalj je zamenjen biomasom i na taj načlin je značajno smanjenje zagađenje. Zamena gasa biomasom je za sada neisplativa.

Ukupan energetski potencijal biomase u Srbiji je oko 2,7 miliona tona. Sastoji se od ostataka u  šumarstvu i drvnoj industriji (milion tona), ostataka u ratarstvu, stočarstvu, voćarstvu, vinogradarstvu i primarnoj preradi voća (1,7 miliona tona) i u stočarstvu (pogodan za proizvodnju biogasa)oko 42 000 tona.

Izvor: mojugao.com

Priredila: Kristina Radić, III-2

Kako napraviti kompost

Odvajate li kuhinjski otpad? Jeste li znali da čak 30% ukupnog kućnog otpada čini organski otpad? Kompostiranjem biorazgradivi kućni otpad možete pretvoriti u nešto korisno. Iskoristite otpad koji obično bacate u smeće za izradu komposta koji vrijedi poput zlata za vaše biljke.

Što je kompost

Kompostiranje je stara prirodna metoda kojom ćete pretvoriti organske ostatke u plodni humus. Kompost nastaje od ostataka voća, povrća, čaja, kave itd. Kada otpadne lišće, odumre biljka ili se sruši neka grana hranjive tvari se vraćaju zemlji. Stavljanjem ostataka voća i povrća na hrpu načinjenu od otpalog lišća i granja ubrzat ćete proces kompostiranja, a hranjivi kompost koristit će Vašem vrtu. Time ćete ne samo na najprihvatljiviji način zbrinuti organski otpad već ćete reciklirati hranjive tvari. Ostacima hrane poboljšat ćete kvalitetu zemlje u Vašem vrtu. Zemlja će postati otpornija na nametnike i bolesti. Kompostiranjem hranite vaše biljke, već i sudjelujete u rješavanju problema otpada.

Kako odabrati mjesto za kompostiranje

Prije nego započnete kompostiranje važno je odabrati mjesto na kojem ćete držati kompost. Kompost nužno ne zahtijeva veliki prostor. Možda nećete povjerovati, ali kompostirati možete i na balkonu! Kompost možete slagati u hrpu koju po želji možete ograditi drvom, ciglom, žicom. Možete kupiti specijalni komposter koji nude specijalizirane trgovine. Za kompost može poslužiti plastična kanta, a i metalna kutija. Međutim, uzmite u obzir da  dno kutije mora imati rupice. Ako želite slagati kompost na hrpu, dovoljno je da u svom vrtu osigurate mjesto gdje želite držati kompost. Hrpu komposta preporučuje se pokriti. Hrpa bi trebala biti velika oko 1 metra i isto toliko široka. Dužina ovisi o količini opada kojim raspolažete. Ukoliko ne želite da Vaš kompost „neuredno“ stoji kao hrpa otpada, možete ga ograditi drvom, ciglom ili žicom. Kompostiranje u hrpi omogućava lakši pristup kompostnom materijalu, lakše okretanje komposta, kontrolu vlažnosti i prozračnosti.

"Zeleni" i "smeđi" kompost

Materijali za kompostiranje razvrstavaju se u „zelene“ i „smeđe“. Zeleni su materijali bogati dušikom ili proteinima. Oni pomažu bržem rastu korisnih mikroorganizama.

U  zeleni kompost ubrajamo:

  • travu
  • talog kave
  • filter vrećice od čaja
  • ostatke od voća i povrća
  • izmet krave, konja ili ovce

Smeđi materijali bogati su ugljenom ili ugljikohidratima. Smeđi kompost služi kao izvor hrane za mikroorganizme.

U smeđi kompost ubrajamo:

  • otpalo lišće iz vrta
  • borove iglice
  • koru drveća,
  • grančice
  • slamu, sijeno, piljevinu
  • papir
  • pamučnu tkaninu

Uzmite u obzir da se neki organski otpaci teško razgrađuju. Zbog toga se ne preporučuje staviti u kompost velike količine takvih otpadaka. Primjer takvih otpadaka su čepovi od pluta, ljuske oraha, češeri. Kompostirati se nikako ne smiju osjemenjeni korovi, lišće oraha, bolesne biljke, ostaci kuhanih jela i proizvodi životinjskog porijekla. Ostaci hrane i mliječni proizvodi vrlo lako će privući glodavce. Osim toga, Vaš kompost bi se zbog štetnih bakterija mogao početi kvariti te uzrokovati razne bolesti. Zbog sadržaja teških metala i toksina na kompostište nikako ne smijete staviti otpatke koji sadrže kemikalije -  stare lijekove, PVC ambalažu, stiropor, časopise u boji, mačji ili pseći izmet, ostatke duhana, sadržaj vrećica iz usisavača itd. Jedini izmet koji se preporučuje kao gnojivo u kompostištu je izmet životinja koje se hrane isključivo biljnom hranom kao što su krave, konji ili ovce. Točan omjer „zelenog“ i „smeđeg“ ne postoji, ali se preporučuje da koristite dvije trećine „smeđeg“ na jednu trećinu „zelenog“ materijala. Stvaranje komposta će se dogoditi i bez točno određenog omjera jer se radi o prirodnom procesu.

Kako napraviti kompost

Kompostiranje započinjete već u kuhinji odvajanjem biorazgradivog otpada i njegovim usitnjavanjem. Svaki put kada idete kuhati obrok ili kavu, stvarate određenu količinu bio otpada. Taj otpad koji nastaje od ostataka povrća, voća, taloga od kave i vrećica od čaja nemojte bacati u smeće sa svim ostalim otpacima, već ga usitnite i bacite u posebnu kantu. Najprije je potrebno odabrati mjesto za slaganje komposta. Na mjestu koje ste odabrali za kompostište ne smije se skupljati voda. Bilo bi dobro da mjesto ima blagi nagib. Mjesto za kompostnu hrpu treba biti zaštićeno od vjetra i jakog direktnog sunca. Osnova svakog komposta je podloga, koja je poput temelja za kuću. Temelj kompostne hrpe trebao bi se sastojati od drvenastog krupnijeg materijala poput komadića drveta, grančica, pruća… itd.

Ukoliko za kompostiranje koristite plastičnu bačvu, sanduk ili kutiju, morate na dnu izbušiti rupe koje će biti otvori za zrak jer kompostna hrpa mora disati. Za dobar kompost kod slaganja treba voditi računa o odnosu dušika i ugljika. Lišće i suhe biljke bogate su ugljikom, dok su biorazgradivi ostaci iz kuhinje bogati dušikom. Ugljik je bakterijama gorivo, a dušik - građevni materijal. Kako ćete dobro složiti kompost? "Zelene" materijale za kompost (kuhinjski otpad) usitnite i pomiješajte sa „smeđim“ materijalom (lišće, grančice slama). Zatim sve to namočite, ali ne previše. Slažite kompost na hrpu, prekrijte ga  zemljom ili slojem slame, sijena ili lišća.

Kompost ne smije biti prevlažan. Ukoliko je kompost previše vlažan trebate omogućiti drenažu suvišne vode ili dodati suhog komposta kao što su novine ili piljevina. Ukoliko je kompost presuh potrebno ga je zaliti vodom ili dodati biljne ostatke koje će mu nadoknaditi nedostatak vode. Kompost trebate s vremena na vrijeme promiješati kako se ne bi usmrdio i kako bi dobio dovoljno kisika te se na taj način čim prije pretvorio u nama potreban humus. Redovno miješanje komposta donosi zrak bakterijama. Hrpu okrećete otprilike svaka 3 mjeseca ili kada vidite da se hrpa očigledno slegnula. Pri okretanju pazite da kompost koji je bio na dnu dođe na vrh i obrnuto. Tako će se kompost prozračiti, a po potrebi ga možemo i navlažiti. Ukoliko otpad odlažete kako nastaje, okretanje morate raditi češće - najmanje jednom mjesečno. Međutim, kompost se ne smije prečesto okretati jer ga moramo pustiti da se zagrije.

Zagrijavanje komposta je jako važno jer se na taj način uništava sjeme korova, uzročnici bolesti i nametnici. Idealna temperatura u sredini hrpe komposta je 50 – 70 stupnjeva. Kompostnu hrpu trebate pokriti. Pokrivanjem, kompost štitimo od svjetla, ali i od pretjerane vlage u zimskim te prevelike suše u ljetnim mjesecima. Idealan materijal za pokrivanje je onaj koji propušta zrak, a zadržava vlagu, naprimjer tanki sloj zemlje, suha trava, lišće, sijeno ili karton.

Nakon 6 mjeseci do godine dana iz organskog otpada nastat će prirodno gnojivo bogato hranjivim tvarima – kompost. Dobar kompost nema neugodan miris truljenja već više podsjeća na miris vlažne zemlje u šumi. Zreo kompost je ujednačenog izgleda, grumenast, tamnosmeđe do crne boje. U njemu ne prepoznajemo početni biomaterijal. Nezreo kompost nema tamnu boju, kiselkastog je mirisa ili miriše na gljive. U njemu se mogu naći ostaci tvari poput lišća, ostataka povrća i sl. Takav kompost najbolje je preokrenuti i pustiti da dozri.

Drugi načini upotrebe komposta

Ukoliko uskoro planirate zasaditi novo drvo, iskopajte rupu adekvatne veličine. Prije sadnje drveta neko vrijeme stavljajte biološki razgradiv kuhinjski otpad na dno rupe.  Na taj način ćete zemlju u koju planirate zasaditi drvo obogatiti hranjivim tvarima.

Ako imate dio vrta koji za sada ne želite obrađivati, ali želite zadržati plodno tlo koje ćete u budućnosti iskoristiti za sadnju, organski kuhinjski otpad stavite na površinu zemlje. Na taj ćete način spriječiti isušivanje zemlje i rast korova.

Ukoliko trebate hranjive tvari za zalijevanje vrta, organski otpad možete odlagati u veliku kantu ili bačvu i jednostavno čekati da istrune, a potom iskoristiti za zalijevanje vrta.

Izvor: alternativa-za-vas.com

Priredila: Tamara Horti, III-2

Organska poljoprivreda predstavlja ekološki sistem upravljanja proizvodnjom koji promoviše i podstiče zdrav agrosistem, uključujući biodevirzitet, biološke cikluse i biološku aktivnost zemljišta. To podrazumeva korišćenja bioloških i agronomskih metoda upravljanja kojima se obnavlja, održava i unapređuje ekosistem. U organskoj proizvodnji racionalno se koriste prirodni resursi i primenjuje plodored kao sistem proizvodnje, zatim organska đubriva, odgovarajuća obrada zemljišta i biološka zaštita bilja.

Organska poljoprivreda je deo održive tehnologije poljoprivredne proizvodnje u kojoj se koriste naučna saznanja u shvatanju prirodnih zakonitosti radi zaštite čovekovog zdravlja i životne sredine. Zato organska poljoprivreda nije povratak staroj, ruralnoj poljoprivredi, već se bazira na modernim naučnim shvatanjima ekologije i pedologije, i potpuno koristi adekvatna tehnološka rešenja i mehanizaciju.

Trend organske poljoprivrede

Poslednjih deset godina proizvodnja i prerada organskih proizvoda postaje sve popularnija i ekonomski značajnija. To je i razumljivo, obzirom da mere i postupci koji se koriste u konvencionalnoj poljoprivredi (intenzivna obrada zemljišta, primena mineralnih đubriva, hemijska kontrola korova, štetočina i bolesti, i genetičke manipulacije gajenim biljkama) imaju za cilj povećanje produktivnosti. Međutim, takvim postupcima dovodi se u pitanje budući nivo proizvodnje, obzirom da se uništavaju uslovi koji bi doprineli dugoročnom održavanju plodnosti.

Prema podacima SOEL-Survey za 2007. godinu, pod organskom proizvodnjom nalazi se 31 milion ha širom sveta. Najveći deo tih površina nalazi se u Australiji (11,8 miliona ha), zatim u Argentini (3,1 milion ha), Kini (2,3 miliona ha) i SAD (1,6 miliona ha). U Srbiji, prema različitim izvorima, organska proizvodnja obavlja se na oko 18.000 ha. To je, u odnosu na ukupnu obradivu površinu od 4,2 miliona ha, samo 0,3%.

Iako zauizimaju tek oko 1% ukupnog svetskog tržišta hrane, organski proizvodi postaju sve traženija roba u svetu i sve je značajnije učešće ovih proizvoda u svetskim trgovinskim tokovima. Svetska prodaja proizvoda organske proizvodnje godišnje se povećava za 15%. Najznačajnija tržišta organske hrane su SAD i Kanada (promet oko 17 milijardi dolara) i Jugoistočna Azija ( pre svega Japan - oko 5 milijardi dolara). U Evropi najveći potrošači organske hrane su: Nemačka, Velika Britanija, Italija i Francuska.

Važna je takođe i činjenica da se za proizvode dobijene organskom proizvodnjom dobija veća cena nego za konvencionalne. Usled većih troškova inputa cena proizvoda dobijenih organskom proizvodnjom je veća za 30-50% od konvencionalnih proizvoda. Tražnja organskih proizvoda pre svega zavisi od visine dohotka potrošača, vrste i kvaliteta proizvoda i robne marke. Formiranje robne marke ili brenda je od izuzetnog značaja za kreiranje imidža proizvoda namenjenog ciljnoj grupi na tržištu. Samim tim potrošači se radije opredeljuju za prepoznatljivu robnu marku koja im garantuje kvalitet i originalnost proizvoda.

Principi organske poljoprivrede

Organska poljoprivreda razvila se iz jednog holističkog (sveobuhvatnog) ideološkog sistema. Danas je ona usmerena na budućnost i na dalji razvoj ne samo sa aspekta zaštite životne sredine i zdravlja ljudi, već i sa stanovišta ekonomskog prosperiteta.

Princip zdravlja - Organska poljoprivreda treba da podržava zdravlje zemljišta, biljki, životinja, ljludi i cele planete kao jedne nedeljive celine. Zdravlje svih živih organizama, od zemljišnih mikroorganizama do ljudskih bića, jeste u međuzavisnosti - zdrava biljka sa zdravog tla brine o zdravlju životinja i čoveka.

Ekološki princip - Organska poljoprivreda treba da se bazira na živim ekološkim sistemima i ciklusima, da radi u skladu sa njima, da ih stimuliše i pomaže u njihovoj održivosti. Proizvodnja se bazira na ekološkim procesima i kruženju materije unutar agro-ekosistema, umesto na spoljnim imputima materije i energije. Svi oni koji se bave organskom poljoprivredom, treba da imaju svest o zaštiti životne sredine, uključujući staništa, klimu, biodiverzitet, vazduh i vodu.

Princip pravednosti - Organska poljoprivreda treba da izgradi odnose koji obezbeđuju pravednost i poštuju zajedničko okruženje i životne mogućnosti. Svi oni koji su uključeni u organsku poljoprivredu treba da obezbede pravednost na svim nivoima: za potrošače, prerađivače, distributere, trgovce i proizvođače.

Princip negovanja i staranja - Organskom poljoprivredom treba da se upravlja na preventivan i odgovoran način kako bi se zaštitilo zdravlje i blagostanje sadašnjih i budućih generacija i okruženja.

Sertifakacija organske poljoprivrede

Trenutno se u svetu organska poljoprivreda razvija u skladu sa nekoliko međunarodnih standarda. Evropska Unija svojom regulativom EEC No 2092/91 propisuje standarde za organske proizvode, odnosno inspekcijske organizacije. Oni obuhvataju, između ostalog, standarde za poljoprivrednu proizvodnju, preradu, uvoz i označavanje biljne i stočarske proizvodnje, kao i zabranu upotrebe genetskog inženjeringa u proizvodnji hrane. U SAD ova oblast je definisana NOP standardima, a u Japanu je na snazi JAP regulativa propisana od strane Japanskog ministarstva poljoprivrede. Organski proizvodi koji se nalaze na njihovim tržištima moraju biti sertifikovani od strane sertifikacionih organizacija, koje su autorizovane u SAD ili Japanu.

Pored ovih, razvijeno je i niz nacionalnih standarda koje propisuje svaka zemlja pojedinačno. Osnovne standarde za organsku poljoprivredu prva je utvrdila Međunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu.

Izvor: mojsijev.com

Pripremio Stefan Gasic, III-2

Umorili ste se od vesti o pokvarenom mleku?! Dosta ste slušali o alfatoksinima i o konjetini koja se prodaje kao govedina?!

I mi smo... pa je u toj kolotečini kao pravo osveženje stigla vest o promociji novog traktora koji stiže iz firme Lamborgini. Poznatija po svojim sportskim automobilima, odlučila je da promociju traktora NITRO uradi po već isprobanom receptu. Prekrasna reklama koja promoviše korišćenje obnovljivih izvora energije, prikaz sile i moći, traktor opremljen LED osvetljenjem, sasvim sigurno u svakom posmatraču budi želju da sedne u moćnu spravu i krene put oranica.

Nadajmo se da će i naši poljoprivrednici moći sebi da priušte ovakvo čudo tehnike i da će prosipanje mleka na ulicama Srbije biti daleka prošlost.

Inovator iz Sivca, Stanko Mandić predstavio je novu univerzalnu poljoprivrednu mašinu za višestruku obradu zemljišta. Reč je o mašini koja u jednom prolazu obavlja oranje, sitnjenje, ravnanje i sabijanje humusnog sloja, a istovremeno može i da rastura mineralno đubrivo i, kačenjem dodataka, da obavi setvu žitarica.

- U zavisnosti od veličine parcele, ili nosivosti i snage traktora koji je vuče, mašina može da bude uskog ili širokog radnog zahvata. Uštede su višestruke zbog manjeg broja prolaza, skraćivanja vremena za predsetvenu pripremu zemljišta i zatvaranja brazde u jednom hodu. Samo na gorivu, ušteda po jednom hektaru je oko stotinu evra - predočio je Mandić.

Prezentaciji rada Mandićeve mašine prisustvovali su predsednik Akademije inovacionih nauka Petar Baron Rajačić, predstavnik „Grand eko agrara“ iz Novog Sada dr Ratko Kovačević, dr Predrag Cvijanović, iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede, Jožef Sabo, iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, i Vladan Krtolica, pomoćnik predsednika opštine Kula, zadužen za privredu.

Prvi vlasnik Mandićeve mašine postao je zemljoradnik iz Sivca Radovan Đukić, koji je „univerzalku“ kupio kreditom iz Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede.

Pošto za Mandićevu inovaciju već postoji interesovanje u Belorusiji i Holandiji, u planu je da se u Sivcu otvori pogon ili fabrika za proizvodnju ove izuzetne mašine.


AUTO-MEHANIČAR I PRONALAZAČ - Stanko Mandić, koji je po zanimanju auto-mehaničar, dobitnik je brojnih nagrada za svoje pronalaske, među kojima su, uz najnoviju inovaciju, najpoznatiji univerzalni tovarni sanduk za šlepere i SRMA - Srpska ratarska mašina, koja u jednom prohodu obavlja oranje, rasturanje veštačkog đubriva, grubu obradu zemljišta, finu obradu i setvu.

izvor: novosti.rs

A kako saznajeno na osnovu pisanja B92.net za Mandićevu inovaciju već postoji interesovanje u Belorusiji i Holandiji. U planu je da se u Sivcu otvori pogon ili fabrika za proizvodnju ove izuzetne mašine.

Detaljnije o tehničkim karateristikama kao možete se informisati ovde.

PokloniIOtpadSkloni