19. Apr, 2021.
Objavljeno u Zanimljivosti
Pročitano 1643 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Zajedničke bašte (“community gardens”) predstavljaju pojavu koja polako, ali sigurno zahvata ceo svet. U situaciji kada nema dovoljno hrane ili je ona u velikoj meri sumnjivog porekla ili kvaliteta logično je da ljudi koji razmišljaju o svojoj budućnosti i budućnosti svoje dece preduzimaju konkretne poteze da obezbede kvalitetnu hrane koju svakodnevno konzumiraju. Poslednjih godina je i kod nas, u Srbiji, sve bolja ponuda organske hrane (čija kupovina je logičan izbor, zar ne), ali mnoge porodice nemaju dovoljno novca da bi se hranile isključivo organski proizvedenom hranom. Pored toga život u gradu, savremeni stil gradnje stanova i sve ređi kontakt većine ljudi sa zemljom i prirodom otuđili su nas od nje. Rezultat toga je da se generacije i generacije rađaju bez osećaja za druga živa bića, za prirodu i svoje okruženje. Zbog navedenih “problema”, ali i velikog broja drugih dobrobiti koje kao rezultat ili bar nuspojava proizlaze iz ove ideje, sve više ljudi se odlučuje da se samoinicijativno udružuju i pronalaze zapuštene i neiskorišćene “parcele” kako bi ih koristili za uzgoj povrća, začina i cveća.

Ideja o zajedničkim baštama se rodila osamdesetih godina dvadesetog veka u Australiji i Americi, ali je  poslednjih decenija došlo do ekspanzije njene popularnosti i širenja u celom svetu, posebno u gusto naseljenim urbanim sredinama.

Osnovne dobrobiti zajedničkih bašta za same “baštovane” su sveži, zdravi proizvodi, jačanje socijalnih kontakata i duha zajednice, pozitivan odnos prema ljudima i prirodi. Ali, ni ostvarena ušteda novca nije zanemarljiva, budući da sami proizvodite svoju hranu. Za “širu društvenu zajednicu” korist od zajedničke bašte je, pre svega, što povoljno deluju na kvalitet vazduha, smanjenje zagađenja i uticaj klimatskih promena, ozelenjavanje gradova, osnaživanje ekonomske nezavisnosti građana, podsticanje lokalne ekonomije i poboljšanje kvaliteta života u gradovima.

Uslova za formiranje ovakvih bašta širom Srbije ima, postoje zainteresovani ljudi i svakog dana su sve brojniji, a realizacija najviše zavisi od gradske vlasti (vreme potrebno da se odrede parcele koje se zainteresovanima daju na korišćenje i vreme potrebno za dobijanje dozvola za korišćenje). Neiskorišćenih parcela, u našim gradovima ima sasvim dovoljno. U u sadašnjem stanju predstavljaju, uglavnom “ruglo” i potencijalno opasna mesta.
 
U početku su građani koji žive u stambenim zgradama i koji nemaju mogućnosti da uzgajaju povrće i začine, jer nemaju zemljište ili vikendice, samovoljno zauzimali neiskorišćeno zemljište u svom okruženju i formirajli svoje mini-bašte, bez mnogo buke i dozvola. U Beogradu se “divlje bašte” prostiru na oko 100 hektara gradskog zemljišta i koriste se na sličan način kao i “legalne”.

Ljudi i organizacije koji su želeli da se ova ideja širi bili su svesni da to moraju da promene ako žele da ovu ideju učine vidljivijom, da angažuju veći broj pojedinaca i , što je najvažnije, da sve bude u skladu s lokalnim zakonima i propisima.
 
Kako bi privukli pažnju i širili ideju o zajedničkim baštama udruženja građana „Ama – Centar za negu čoveka i prirode“ i „Beogradski festival cveća“ su pokrenuli onlajn-peticiju  kojom se od grada Beograda traži da odredi odgovarajuće zemljište za osnivanje baštenske zajednice što pre, kao i da ovaj koncept bude prepoznat od strane svih relevantnih institucija i organizacija tokom planiranja grada.

Beograd to ne košta ništa, a radi se o jačanju lokalne zajednice čime bi grad dobio novi sadržaj koji će doprineti poboljšanju kvaliteta života u gradu. Obavljeni su razgovori sa predstavnicima gradskih opština i ideja je prihvaćena dobro.

Da bi zemljišna površina bila pogodan kandidat za baštu, potrebno je da ispunjava uslove koje je moguće podeliti u dve kategorije. Primarni uslovi su teško promenljivi. Odnose se na kvalitet zemljišta i položaj u odnosu na izvore aero i drugih zagađenja u okolini. Sekundarni uslovi su promenljivi. Odnose se na bezbednost zasada i uslove održavanja. Na primer, da li je parcela sigurna, ograđena, ima li vode…
Pored Beograda, za sada u Srbiji postoje udruženja zainteresovana za koncept baštenskih zajednica u Nišu, Novom Sadu, Šapcu i Pirotu. Pokazao se kao dobar “alat” za lokalni razvoj širom sveta jer građani imaju direktan pristup hrani, smanjujući tako izdatke za istu, provode svoje slobodno vreme na kvalitetan način u prirodnom okruženju uz svima potrebne fizičke aktivnosti. To ih relaksira i bolje povezuje, a lokalna zajednica na taj način direktno jača (istraživanja u svetu pokazuju da gradske četvrti u kojima su osnovane baštenske zajednice beleže zanačajan pad kriminala). Osim toga, tu su i ekološke efekti, direktan uticaj tako ozelenjenih gradova na smanjenje uticaja klimatskih promena.

Gradske baštenske zajednice prepoznate su kao alat za kreiranje održivih gradova u mnogim svetskim metropolama poput Berlina, Pariza, Njujorka, Havane i mnogih drugih, donoseći ekološku, ekonomsku, zdravstvenu i društvenu dobrobit delovima grada u kojima se nalaze.

Pre dobijanja zemljišta za zajedničku baštu neophodno je definisati kriterijume, uraditi analizu prostora (planska dokumentacija i vlasnički status), utvrditi potrebe, načine finansiranja, planski definisati  i, na kraju, informisati građane i institucionalizovati projekat gradskih bašti.

Najveći problem može biti što zakon ne isključuje urbane bašte ali ih nigde ne reguliše, a iskustvo govori da birokratija u Srbiji u takvim situacijama može dosta ometati realizaciju ove ideje. I za to treba biti pripremljen… nažalost…

Tomislav Mrčela

Bolje se razumem s psima nego s ljudima!

 

PokloniIOtpadSkloni