Organska poljoprivreda predstavlja ekološki sistem upravljanja proizvodnjom koji promoviše i podstiče zdrav agrosistem, uključujući biodevirzitet, biološke cikluse i biološku aktivnost zemljišta. To podrazumeva korišćenja bioloških i agronomskih metoda upravljanja kojima se obnavlja, održava i unapređuje ekosistem. U organskoj proizvodnji racionalno se koriste prirodni resursi i primenjuje plodored kao sistem proizvodnje, zatim organska đubriva, odgovarajuća obrada zemljišta i biološka zaštita bilja.
Organska poljoprivreda je deo održive tehnologije poljoprivredne proizvodnje u kojoj se koriste naučna saznanja u shvatanju prirodnih zakonitosti radi zaštite čovekovog zdravlja i životne sredine. Zato organska poljoprivreda nije povratak staroj, ruralnoj poljoprivredi, već se bazira na modernim naučnim shvatanjima ekologije i pedologije, i potpuno koristi adekvatna tehnološka rešenja i mehanizaciju.
Trend organske poljoprivrede
Poslednjih deset godina proizvodnja i prerada organskih proizvoda postaje sve popularnija i ekonomski značajnija. To je i razumljivo, obzirom da mere i postupci koji se koriste u konvencionalnoj poljoprivredi (intenzivna obrada zemljišta, primena mineralnih đubriva, hemijska kontrola korova, štetočina i bolesti, i genetičke manipulacije gajenim biljkama) imaju za cilj povećanje produktivnosti. Međutim, takvim postupcima dovodi se u pitanje budući nivo proizvodnje, obzirom da se uništavaju uslovi koji bi doprineli dugoročnom održavanju plodnosti.
Prema podacima SOEL-Survey za 2007. godinu, pod organskom proizvodnjom nalazi se 31 milion ha širom sveta. Najveći deo tih površina nalazi se u Australiji (11,8 miliona ha), zatim u Argentini (3,1 milion ha), Kini (2,3 miliona ha) i SAD (1,6 miliona ha). U Srbiji, prema različitim izvorima, organska proizvodnja obavlja se na oko 18.000 ha. To je, u odnosu na ukupnu obradivu površinu od 4,2 miliona ha, samo 0,3%.
Iako zauizimaju tek oko 1% ukupnog svetskog tržišta hrane, organski proizvodi postaju sve traženija roba u svetu i sve je značajnije učešće ovih proizvoda u svetskim trgovinskim tokovima. Svetska prodaja proizvoda organske proizvodnje godišnje se povećava za 15%. Najznačajnija tržišta organske hrane su SAD i Kanada (promet oko 17 milijardi dolara) i Jugoistočna Azija ( pre svega Japan - oko 5 milijardi dolara). U Evropi najveći potrošači organske hrane su: Nemačka, Velika Britanija, Italija i Francuska.
Važna je takođe i činjenica da se za proizvode dobijene organskom proizvodnjom dobija veća cena nego za konvencionalne. Usled većih troškova inputa cena proizvoda dobijenih organskom proizvodnjom je veća za 30-50% od konvencionalnih proizvoda. Tražnja organskih proizvoda pre svega zavisi od visine dohotka potrošača, vrste i kvaliteta proizvoda i robne marke. Formiranje robne marke ili brenda je od izuzetnog značaja za kreiranje imidža proizvoda namenjenog ciljnoj grupi na tržištu. Samim tim potrošači se radije opredeljuju za prepoznatljivu robnu marku koja im garantuje kvalitet i originalnost proizvoda.
Principi organske poljoprivrede
Organska poljoprivreda razvila se iz jednog holističkog (sveobuhvatnog) ideološkog sistema. Danas je ona usmerena na budućnost i na dalji razvoj ne samo sa aspekta zaštite životne sredine i zdravlja ljudi, već i sa stanovišta ekonomskog prosperiteta.
Princip zdravlja - Organska poljoprivreda treba da podržava zdravlje zemljišta, biljki, životinja, ljludi i cele planete kao jedne nedeljive celine. Zdravlje svih živih organizama, od zemljišnih mikroorganizama do ljudskih bića, jeste u međuzavisnosti - zdrava biljka sa zdravog tla brine o zdravlju životinja i čoveka.
Ekološki princip - Organska poljoprivreda treba da se bazira na živim ekološkim sistemima i ciklusima, da radi u skladu sa njima, da ih stimuliše i pomaže u njihovoj održivosti. Proizvodnja se bazira na ekološkim procesima i kruženju materije unutar agro-ekosistema, umesto na spoljnim imputima materije i energije. Svi oni koji se bave organskom poljoprivredom, treba da imaju svest o zaštiti životne sredine, uključujući staništa, klimu, biodiverzitet, vazduh i vodu.
Princip pravednosti - Organska poljoprivreda treba da izgradi odnose koji obezbeđuju pravednost i poštuju zajedničko okruženje i životne mogućnosti. Svi oni koji su uključeni u organsku poljoprivredu treba da obezbede pravednost na svim nivoima: za potrošače, prerađivače, distributere, trgovce i proizvođače.
Princip negovanja i staranja - Organskom poljoprivredom treba da se upravlja na preventivan i odgovoran način kako bi se zaštitilo zdravlje i blagostanje sadašnjih i budućih generacija i okruženja.
Sertifakacija organske poljoprivrede
Trenutno se u svetu organska poljoprivreda razvija u skladu sa nekoliko međunarodnih standarda. Evropska Unija svojom regulativom EEC No 2092/91 propisuje standarde za organske proizvode, odnosno inspekcijske organizacije. Oni obuhvataju, između ostalog, standarde za poljoprivrednu proizvodnju, preradu, uvoz i označavanje biljne i stočarske proizvodnje, kao i zabranu upotrebe genetskog inženjeringa u proizvodnji hrane. U SAD ova oblast je definisana NOP standardima, a u Japanu je na snazi JAP regulativa propisana od strane Japanskog ministarstva poljoprivrede. Organski proizvodi koji se nalaze na njihovim tržištima moraju biti sertifikovani od strane sertifikacionih organizacija, koje su autorizovane u SAD ili Japanu.
Pored ovih, razvijeno je i niz nacionalnih standarda koje propisuje svaka zemlja pojedinačno. Osnovne standarde za organsku poljoprivredu prva je utvrdila Međunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu.
Izvor: mojsijev.com
Pripremio Stefan Gasic, III-2
