Pred protekli pravoslavni Božić obeleženo je 70 godina od smrti nenadmašnog genija Nikole Tesle. U vreme kada većina ljudi sumira rezultate svoga rada, stalno mi se vrzma po glavi moje shvatanje Nikole Tesle i svega onoga što je ostavio svetu kao neprocenljivo bogatstvo.

 Prvo što mi je palo na pamet je slučajnost, ili možda nešto drugo, da sam i ja rođen baš 10. jula, ali 1949. godine (prva polovina prošlog veka!), a kao što je poznato, Tesla je rođen 1856. godine. Pošto, kao prirodnjak i čovek od nauke, ništa ne pridajem slučajnosti, duboko sam ubeđen da i u tome postoji neki smisao. Ako ništa drugo, i kod mene je prisutna crta stalnog traganja za uzrokom i posledicom, što predstavlja prirodnu zakonitost bilo koje pojave. Sve što se dešava ima svoje zašto, gde, kako, kuda, koliko! Kada se uspostavi logička veza tog procesa, tek možemo celovito sagledati neku prirodnu, pa i društvenu pojavu. Slavni Tesla prirodu, sa njenim zakonima, poistovećuje sa Bogom, proširujući je kao kosmopolitsku silu koja nadgleda kakvi smo kao ljudi (dobri, ili zli), a potom je spremna da kažnjava prema našim zaslugama.

Drugo, čega sam se ovih dana setio, je da sam od prve moje plate, 10. jula 1969. godine kupio moj prvi gramofon sa nekoliko ploča, koji se, kao porodična uspomena, nalazi u kući mojih pokojnih roditelja. Uz gramofon se nalazi gomila ploča, što narodne, što zabavne i strane muzike. Možete zamisliti koje uspomene vraća svaka danas odslušana numera sa ploče, a moram priznati desi se i poneka suza, pogled u daljinu, ili uzdah – duboko razmislite zašto.

Treće, što je interesantno, je da sam diplomirao na matematici-fizici u Sarajevu, opet 10. jula 1972. godine kod tada čuvenog profesora fizike Esada Kulenovića, koji je svojim likom i ponašanjem podsećao na Teslu. Laskalo mu je kada smo, kao studenti, to javno iznosili na časovima vežbi iz fizike, u kabinetu koji je sa svojim postavkama dosta ličio na delove iz današnjeg muzeja Nikole Tesle u Beogradu. Dobro se sećam da sam u završnom delu diplomskog rada („Životni put i djelo Nikole Tesle“) zapisao „...da će mi najveće zadovoljstvo biti ako budem uspješno prenio sva svoja stečena znanja mladim generacijama“. Izgleda, da mi se i ta životna želja ispunila, jer od bivših đaka iz Bosne i Hercegovine imam nekoliko uspešnih elektroinženjera na zapadu, a iz osnovne škole ovde u Srbiji, u kojoj još uvek radim, pet republičkih prvaka iz elektronike koji su krenuli kroz svoje školovanje u zanimljivi svet nauke i tehnike. Većina je završila, ili završava studije tehnike. Zaključujem da je Tesla sve svoje izume dao čovečanstvu, da je ukrotio samo deo prirode i njenih i sila i da je još uvek ispred vremena u kome se mi nalazimo. Koliko shvatamo njegovo životno delo, nije samo stvar školovanja i diplome, nego i dubljeg filozofskog razmišljanja do granica stvarnog i misterioznog. Takav je Tesla, po mnogima još uvek neshvaćen, a za kraj ću se poslužiti jednom njegovom genijalnom izrekom: „Najveće čovekovo zadovoljstvo je posvetiti se nečemu što mu ni u snu ne da mira!“ Srž te misli je i u meni, a, možda, i u svima onima koji shvataju veličinu Teslinog dela kao pretpostavke u razvoju savremene nauke i tehnike.