Jedna mala britanska kompanija uspela je da osvoji tehnologiju proizvodnje benzina pomoću vode i vazduha, za koju se nada da će jednog dana doprineti proizvodnji ekoloških goriva širokih razmera. Kako prenosi Rojters, inženjeri kompanije "Er fjuel sintesis" (Air Fuel Synthesis; AFS) u Tisajdu, na severu Engleske, tvrde da su za tri meseca proizveli pet litara sintetičkog benzina.

Tehnologija se sastoji u izdvajanju ugljen dioksida iz vazduha i vodonika iz vode i njihovom kombinovanju u reaktoru sa katalizatorom kako bi se dobio metanol iz kog se potom dobija benzin.

Koristeći obnovljivu energiju u ovom procesu, moguće je proizvesti CO2 neutralno gorivo koje se može koristiti na identičan način kao standardni benzin, tvrde naučnici.

- Gorivo je čistije, jer je sintetičko - objasnio je zvaničnik AFS-a Piter Harison.
Istraživanje je deo dvogodišnjeg projekta koji je dosad koštao oko milion funti (1,6 miliona dolara).

"Ekološki" benzin, međutim, neće moći u skorijoj budućnosti da se pojavi na pumpama.
- Trenutno ne možemo da ga proizvedemo po sadašnjim cenama benzina, ali to će se kad tad desiti - kazao je Harison.

- Sve što nam je potrebno je obnovljiva energija, a kada nafta postane problem, bićemo u stanju da pomognemo kako bi se automobili i dalje kretali, a avioni nastavili da lete - dodao je on.

AFS planira da u naredne dve godine izgradi fabriku koja će proizvoditi oko 1.200 litara specijalnih goriva, namenjenih sportskim vozilima.

Izvor: Blic

Zalud su se potrošači gasa radovali vestima da ovaj energent neće poskupeti. Na startu grejne sezone u "Srbijagasu" su odlučili da ukinu sve dosadašnje povlastice korisnicima, pa plaćanje računa više neće moći da se odloži na šest meseci. To će ove zime biti još jedan udar na ionako osiromašene budžete porodica.

Još oktobarski račun za gas može da se plati na poček, ali će već novembarski utrošak ovog energenta domaćinstva morati da plate u celosti.

Usled otežanih uslova poslovanja, odlukom Upravnog odbora "Srbijagasa" ukinuto je odloženo plaćanje 37,5% utroška gasa - piše u obaveštenju ovog preduzeća koje su ovih dana dobijali potrošači, uz septembarski račun.

Prvi čovek "Srbijagasa", Dušan Bajatović više puta je isticao da je sadašnja cena gasa daleko od tržišne i da se sa njom samo prave gubici. Njihovi zahtevi za poskupljenje, nisu dobili "zeleno svetlo" u Nemanjinoj, ali je Vlada i ovog puta iz budžeta izdvojila 360 mil EUR za otplatu duga ovog preduzeća, koji iznosi gotovo milijardu evra.

Odloženo plaćanje gasa uvedeno je pre nešto više od godinu dana, kao olakšica domaćinstvima koja se greju na gas. Tokom zime kada je uobičajeno najveća potrošnja i najveći računi plaćali su 60% utroška, a tokom leta preostalih 40%. Na ovaj način, Vlada je tada pokušala da ublaži poskupljenje gasa od 60%.

- Gas nije poskupeo, ali nama će računi biti veći - kaže Deana M. iz Beograda. - Da su poček ukinuli tokom leta, možda bismo se pripremili, ali ovako na početku grejne sezone, kada nam je potrošnja uobičajeno znatno veća, udarac je znatno jači. Kako moram da plaćam ceo račun, za moju porodicu će to mesečno biti za 60% veći trošak. Jer, dosad smo zimi plaćali oko 6.000, a leti oko 4.000 dinara. Sada je to mesečno 10.000 dinara.

Da je gas postao preskup pokazuje i to što ga iz godine u godinu koristi sve manje porodica u Srbiji. U Vojvodini je prema nekim procenama bilo oko 200.000 potrošača gasa, ali je poslednje poskupljenje pre nešto više od godinu dana, broj korisnika smanjio bar za 30%. Oni su umesto gasa počeli da koriste ugalj ili drva.

Grejanje

Za kubik gasa sada treba odvojiti 40 dinara bez poreza na dodatu vrednost. Uz ovaj namet, kubik je u proseku 45 dinara. Za zagrevanje stana od 60 kvadrata, potrebno je oko 13.500 dinara mesečno. Za šest meseci to je trošak od 81.000 dinara.

Izvor: E2 vesti (Novosti)

Ovim zakonom uređuju se: vrste i klasifikacija otpada; planiranje upravljanja otpadom; subjekti upravljanja otpadom; odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom; organizovanje upravljanja otpadom; upravljanje posebnim tokovima otpada; uslovi i postupak izdavanja dozvola; prekogranično kretanje otpada; izveštavanje o otpadu i baza podataka; finansiranje upravljanja otpadom; nadzor, kao i druga pitanja od značaja za upravljanje otpadom.