Srbija ima uglja za narednih 50-60 godina, a svet polako ostaje i bez nafte, te se tako traga za sigurnim alternativama. Stručnjaci tvrde da će Srbija, u slučaju da počne da proizvodi energiju iz vetra, nakon što namiri sopstvene potrebe imati mogućnost da proizvedenu električnu energiju prodaje drugim zemljama.

Druga mogućnost je solarna energija, odnosno energija koju sunce tokom godine emituje na metar kvadratni krova kuće u Srbiji - ona je jednaka energiji koja se dobije sagorevanjem 130 litara nafte, dok je pritom kao resurs, poput vetra, potpuno besplatna.

Očekuje se da će obnovljivi izvori energije postati ekonomski konkurentni konvencionalnim izvorima energije u narednim godinama, kao i da će se njihova cena u narednih dve do pet godina u potpunosti izjednačiti sa cenom električne energije iz izvora koje danas koristimo u Srbiji.

Čak se 18 odsto ukupne svetske energije dobija iz obnovljivih izvora, dok je veći deo od toga energija koja se dobija tradicionalnim iskorišćavanjem biomase za kuvanje i grejanje - 13-18 odsto. Dodatnih tri odsto dobija se od velikih hidroelektrana, dok novi izvori energije proizvode 2,4 odsto ukupne svetske energije sa tendencijom znatnog rasta u bliskoj budućnosti jer se rezerve smanjuju, a propisana je i dozvoljena emisija štetnih gasova.

Štetni uticaj neobnovljivih izvora sve je izraženiji u poslednjih nekoliko decenija, što i jeste razlog zbog kojeg se sve više država sveta okreće obnovljivim izvorima. Nikola Tesla je još pre nekoliko decenija upozorovao da je energija ključni problem budućnosti, da su sadašnji izvori energije nepouzdani, kao i da će doći dan kada će ti izvori energije presušiti, što je već počelo da se dešava i oseća širom sveta.

Izvor: Blic

Ostrva Tokelau koja pripadaju Novom Zelandu u potpunosti su prešla na sunčevu energiju i time postala prva teritorija u svetu koja koristi isključivo taj izvor energije, objavio je “Bi-Bi-Si njuz”.

To je postalo moguće zahvaljujući završetku izgradnje treće solarne stanice, saopštio je ministar inostranih poslova Marej Mekkali.

Solarni paneli razmešteni su na tri najveća atola, a imaju dovoljno snage da pokriju potrebe celog arhipelaga. U celini projekat je koštao 8,5 miliona dolara, od kojih su sedam miliona obezbedile vlasti Novog Zelanda.

Do sada je Tokelau u potpunosti zavisio od generatora koji su radili na dizel gorivo, što je bilo suviše skupo u finansijskom smislu, a i bilo je štetno za životnu sredinu.

Na uvoz dizel goriva lokalne vlasti su morale da daju oko milion dolara godišnje. Pored toga, nove tehnologije će omogućiti da se izbegnu česti kvarovi prilikom napajanja, koji su se događali kod dizel generatora.

Arhipelag Tokelau, koji se sastoji od tri ostrva, nalazi se u Tihom okeanu između Novog Zelanda i Havajskih ostrva. Stanovništvo čini oko hiljadu i po ljudi.

Tokelau je pod suverenitetom Novog Zelanda, koji njime upravlja preko svog administratora.

Izvor: Telegraf.rs / Tanjug

U većem delu Švedske nema uopšte smeća, pa je ova zemlja primorana da ga uvozi iz inostranstva kako bi nastavila procese reciklaže kojima proizvodi ogromne količine električne energije i goriva.

Ova skandinavska zemlja "uvozi" smeće iz susedne Norveške kako bi nastavila svoj program reciklaže smeća za proizvodnju energije za hiljade domaćinstava u zemlji od oko 9,5 miliona stanovnika.

Efikasan sistem za sortiranje otpada i sistem reciklaže je do sada doprineo da samo četiri odsto smeća u zemlji završi na deponijama. Švedska već od ranih 1990. primenjuje sveobuhvatan sistem, kroz izmenu zakona, blisku saradnju sa privredom i promenu svesti ljudi kako bi menjali društvo i učinila ga ekološki svesnim.

Vlasnici fabrika su morali da obrate pažnju na nekoliko kategorija otpada. Postavljene su takse i zabrane na odlaganje smeća na deponije i postavljeni su ciljevi u oblasti reciklaže smeća.

Kao rezultat toga, danas se, više od 90% smeća koje proizvedu domaćinsta, reciklira i ponovo iskorišćava u proizvodnji električne energije i goriva. Švedska politika ekonomski stimuliše masovnu reciklažu.

Od 2005. godine, u Švedskoj je zbranjeno odlaganje organskog smeća na deponije. Umesto toga, smeće je biološki tretirano za pravljanje komposta, biogasa i đubriva.

Velike količine smeća su pretvorene u energiju ekološkim procesima. Takvom politikom odlaganje smeća iz domaćinstava na deponije umanjeno je sa 1.380.000 tona u 1994. na 380.000 tona 2004. godine.

E2 vesti (Radio 021)