Članice Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) spremno dočekuju 1. januar 2013. kada će sa srpskog tržišta nestati goriva koja ne zadovoljavaju evropske standarde, saopštilo je danas to udruženje.

Kako se ističe, u skladu s propisima koji od naredne godine dozvoljavaju samo prodaju derivata "evro" 5 kvaliteta kompanije članice UNKS će ponudu goriva u Srbiji usaglasiti s ponudom koja je na raspolaganju vozačima širom Evrope.

U tom udruženju su naftne kompanije EKO Srbija, OMV Srbija, Intermol, JP Transnafta, Petrobart, Naftahem (Naftaćem), Ina, Standard gas, Lukoil Srbija i Spid (Speed).

Te kompanije će, navodi se, vozačima u Srbiji osim ekološki prihvatljivih goriva s izuzetno restriktivnim količinama aromata i sumpora, kao što su "evrodizel", benzin "evropremijum BMB 95" i "autogas", veoma brzo ponuditi i više vrsta visokooktanskog i aditiviranog, odnosno goriva poboljšanog kvaliteta.

Na jučerašnjoj Skupštine Udruženja naftnih kompanija Srbije, na kojoj su tom udruženju pristupili Lukoil Srbija i Spid, ocenjeno je da kompanije UNKS-a koje sada imaju još značajniji udeo u ukupnom prometu goriva očekuju da će im se u borbi za sistemsko uredjenje tržišta derivate nafte uskoro pridružiti i Naftna industrija Srbije.

Izvor: Beta

Novi način zbrinjavanja ambalažnog otpada zasnovan na primarnoj selekciji u zgradama posredstvom skupština stanara počeo je da se primenjuje u Beogradu u 650 zgrada, obuhvata više od 55.000 ljudi i trebalo bi, kako očekuju organizatori iz nevladine organizacije Anli, da poveća procenat iskorišćenja reciklabilnih materijala.

"Nevladina organizacija Anli, koja je inicijator projekta, taj vid organizovanja gradjana u primarnoj selekciji ambalažnog otpada počela je da sprovodi u saradnji sa skupštinama stanara pre tri meseca. Do kraja godine u sistem bi trebalo da se uključi još oko 500 zgrada", kazao je za ekološki sajt agencije Beta "Zelena Srbija" (www.zelenasrbija.rs) potpredsednik Anli i glavni menadžer projekta Aleksandar Milošević.

Prema njegovim rečima, trenutno se u zgradama selektuju papir i limenke, koje odnose ovlašćeni sakupljači Inos i Papir kop. Oni, kao i kompanija Riken koja se bavi reciklažom limenki, obezbedjuju infrastrukturu za primarnu selekciju u zgradama.

"U pregovorima smo i sa operaterima za zbrinjavanje drugih vrsta otpada kao što su pet ambalaža, tetrapak, staklo, ali i korišćeno jestivo ulje", kazao je Milošević i dodao da se razmatra i prikupljanje elektronskog i električnog otpada.

On je istakao da se mesečno broj zgrada koje se priključuju projektu povećava za oko 20, naglasivši da je planirano da u narednih pet godina ovakvim načinom primarne selekcije ambalažog otpada pogodnog za reciklažu bude obuhvaćeno oko 60 odsto Beograda.

Trenutno se 80 odsto zgrada u sistemu nalazi na beogradskoj opštini Čukarica, ali ih ima i na Novom Beogradu, Zvezdari i Voždovcu.

"U pregovorima smo i za za začetak mreže u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Kraljevu, a ima nagoveštaja da će u tim gradovima biti ostvarena saradnja sa lokalnim komunalnim preduzećima, što u Beogradu nije slučaj", kazao je on.

Milošević je objasnio da je ovaj sistem primarne selekcije ambalažnog otpada uz pomoć organizovanih skupština stanara koristan ne samo za očuvanje životne sredine, već i za izgradnju kapaciteta skupština stanara i povećanje njihovog, odnosno uticaja gradjana na javne politike u komunalnoj sferi, jer povećavaju zajedničke budžete zgrada, uče ih i treniraju da upravljaju odredjenim aktivnostima.

"Pored toga što su zgrade i njihova okolina čistije, jer se smanjio broj divljih deponija, sistem omogućava i da pola prihoda koji se dobije od prikupljenog otpada ide skupštini stanara, a ostatak u širenje mreže", rekao je on.

Kako je naveo, novac koji ostaje skupštinama stanara, koristi se za manje ili veće popravke u zgradama ili poboljšanje energetske efikasnosti.

Milošević je rekao da je još uvek rano da se govori o količinama prikupljenog ambalažnog otpada i da će kompetentan podatak o tome koji je validan i ima stručnu i naučnu vrednost biti saopšten najranije godinu dana nakon početka projekta.

On je istakao da bi sve moglo da bude mnogo efikasnije i lakše da javna preduzeća "nisu toliko otudjena od gradjana i da je u taj sistem uključeno javno preduzeće Gradska čistoća, kome se ANLi obraćao mnogo puta nudeći saradnju, ali nikada nije dobio odgovor".

Milošević misli da je glavni razlog zbog čega nije došlo do saradnje, taj što Čistoća nije spremna da sa skupštinama stanara zasnuje ravnopravno partnerstvo i ponudi im ni delić kolača od selektovanog reciklažnog otpada, navodeći da "u trenutnoj gradskoj upravi dominira neoliberalni koncept javnih politika otudjenih od gradjana gde se oni ni za šta ne pitaju".

"Istovremeno se medjutim razgovara sa Zelenilom Beograd da u saradnji sa skupštinama stanara zajednički organizuju sredjivanje okoline zgrada", kazao je on objasnivši da bi Zelenilo obezbedilo stručni nadzor, alat, uniforme i zasad, a svaka zgrada po desetak ljudi koji bi obavili radove, za koje to komunalno preduzeće nema dovoljno radnika.

Milošević je kazao da je Anli na akciju primarne selekcije otpada preko skupština stanara "podstakla potpuna žabokrečina u sprovodjenju svih lokalnih i gradjanskih inicijativa širom Srbije".

On je izrazio žaljenje što postojeća zakonska regulativa ni na koji način nije podsticajna u odnosu na mikro nivo organizacije uprave i društvenog života zajednice kroz skupštine stanara.

Podsetio je i da su pre 30 ili više godina skupštine stanara bile efikasnije u rešavanju konkretnih problema gradjana jer su bile institucionalizovani deo uprave i vlasti kroz skupštine skupština stanara na svakoj mesnoj zajednici, navodeći da su istraživanja koja su radjena pokazala su da su pojedine probleme skupštine stanara tada rešavale i 300 puta brže nego danas.

Milošević je zbog toga pozvao sve zainteresovane skupštine stanara, javna komunalna preduzeća koja žele da učestvuju u novom načinu prikupljanja ambalažnog otpada, da se jave organizaciji ANLI.

Predstavnica skupštine stanara zgrade sa 78 stanova u ulici Nedeljka Čabrinovića 62 na Banovom brdu Ljubinka Pejičić rekla je da su dosadašnja iskustva primarne selekcije papira u njenoj zgradi bila pozitivna.

"Hodnici zgrade su manje prljavi, ali i okolina zgrade, a ljudi su postali svesniji da dom nije samo do kućnog praga, već da je to i zajednički hodnik ili okućnica", kazala je ona.

Pejičić je rekla da su stanari njene zgrade zainteresovani i za proširenje primarne selekcije otpada, naročito za sortiranje limenki, kao i elektronskog i elektičnog otpada.

Ona smatra da ovakav način prikupljanja otpada doprinosi i jačanju medjuljudskih odnosa u veoma otudjenom društvu u velikim gradovima, ali i štedi novac i vreme potrebno za naknadno razdvajanje otpada u reciklažnim dvorištima.

"Zabluda je da ljudi ne žele da učestvuju u ovakvim projektima. Nemaju svi organizatorske sposobnosti, ali mogu da prepoznaju dobru ideju koju žele da podrže. Treba pokrenuti stanare i ne odustajati. Možda je njih 10 ili 20 odsto pasivno, ali ostali su voljni da učestvuju", rekla je ona.

Pejčić je dodala da je bitan aspekt takvog načina organizovanja primarne selekcije otpada i to sto pomaže da se ljudi okupe oko nečeg konkretnog i kroz to nauče da bolje rade zajedno i uspešnije rešavaju pojedinačne probleme zgrada koji su za cele kvartove vrlo slični.

Izvor: Beta

Ministarstvo energetike http://www.merz.gov.rs/ postavilo je nedavno kao pozadinu na svom sajtu vetrenjače iako u Srbiji ne postoje vetroparkovi, i to zato što sama država sputava vetraše da investiraju. 

Iako je Zakon o energetici donet još prošle godine, nisu donete i neophodne uredbe koje bi omogućile investicije u vetroparkove - o stimulativnim merama, o priključenju na mrežu, nova verzija uredbe o fid in tarifama…

- Investicije koči i EPS koji već dve godine nikako da napravi ugovor o otkupu struje. Vetraši ne mogu da prodaju struju direktno građanima, nego moraju preko EPS-a, i bez tog ugovora sve pada u vodu - kaže dobro upućeni izvor „24 sata”.

On podseća da EU insistira da i zemlje koje nisu članice do 2020. koriste i energiju iz obnovljivih izvora. Naš udeo je oko 21 odsto, a trebalo bi da dostignemo 27 odsto.

- To mogu da budu hidroelektrane, ali toliko povećanje može da se dobije jedino ako gradimo Đerdap 3. Ostaju nam još vetar, sunce i biomasa. Država mora svima da doplaćuje struju koju prave (to je fid in tarifa), što je za struju iz vetra 9,5 centi, od sunčeve energije 23 centa, a za biomasu je do 13,85 evrocenti - kaže naš sagovornik.

U Srbiji je dozvoljeno da se izgradi 450 megavata u vetrenjačama. „Kontinental vind” kod nas planira da gradi vetroparkove, a u prvoj fazi biće 170 megavata.

- Radimo od 2009, a sve to vreme Vlada nije završila svoj deo posla. Ugovor o otkupu energije sa EPS zasad postoji samo za male projekte, ali za velike tog modela nema. Nama je bitno da ugovor bude prilagodljiv da bismo dobili kredit od banaka, jer 30 odsto ulažemo mi, a ostalo ide iz kredita - kaže Ana Barnabić iz „Kontinental vinda“ i navodi da je Zakon o energetici dobar pomak.

 - Potrebne uredbe je trebalo usvojiti nekoliko meseci nakon usvajanja zakona, a ni danas ništa nismo bliži tome. Ipak, ministarstvo je najavilo da će do tada usvojiti novu uredbu o fid in tarifama. Meni to onda govori da su vetrenjače na sajtu ministarstva dobar znak - kaže Barnabićeva.

EPS: Optužuju jer ne mogu da pravdaju kredite
ODGOVOR - Milan Mirosavljević, šef pres službe EPS-a, odbacuje optužbe koje su vetraši uputili na adresu EPS-a. „To nije istina. Ministarstvo energetike je dužno da izda dozvolu za rad vetroparkovima, a EPS se, po uredbi Vlade, obavezao da proizvedenu energiju otkupljuje i da proizvođaču obezbedi priključak na mrežu. Međutim, meni nije poznato da neki takav objekat postoji u Srbiji i da zaista proizvodi energiju. Ako obejkat ne postoji - onda ne možemo ni govoriti o otkupu proizvoda i sklapanju ugovora”, izjavio je Mirosavljević. On smatra da je pravi problem u tome što vlasnici vetroparkova nisu u stanju da opravdaju kredite koje su dobili, pa zato krivicu svaljuju na EPS.

Izvor: 24 SATA Autor: M. Krkić