Vlada Republike Srbije i Minstarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine u potpunosti su zanemarili predlog 58 organizacija civilnog društva za uspostavljanje jedinstvenog ministarstva životne sredine. Narodna skupština je, usvajanjem Zakona o ministarstvima, potvrdila ovu odluku.

Pedeset osam organizacija civilnog društva, koje je tražilo da se tokom rekonstrukcije Vlade Republike Srbije uspostavi jedinstveno ministarstvo koje će objediniti funkcije upravljanja i zaštite životne sredine, sa žaljenjem konstatuje da је Vlada Srbije, kroz Predlog o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, odlučila da ovu značajnu oblast ostavi nesvrsishodno podeljenu između nekoliko ministarstava.

Bez obzira na ignorisanje od strane institucija sistema, smatramo da i dalje ima prostora da se predložene mere iz dokumenta realizuju na dobrobit svih građana Republike Srbije.
Udruženja koja su izradila i predložila Polazne osnove za uspostavljanje dijaloga sa Ministarstvom energetike, razvoja i zaštite životne sredine, nemaju nameru da se bave kadrovskim pitanjima u budućoj Vladi Republike Srbije. Želimo da se na čelu budućeg Ministarstva životne sredine nalazi osoba koja je svesna odgovornosti nosilaca javnih funkcija, spremna da svoj posao obavlja u skladu sa Ustavom i zakonima, i rezultatima pokaže da je zaslužila poverenje građana.

Sa žaljenjem konsatujemo da je Vlada Srbije zanemarila i amandmane narodnih poslanika koji su predlagali uspostavljanje posebnog ministarstva za zaštitu životne sredine, objašnjavajući da Izmene Zakona o ministarstvu nisu idealne, ali odslikavaju trenutni konsenzus političke volje vladajuće većine!

Podsećamo da je 58 udruženja pokrenulo inicijativu za uspostavljanje dijaloga. Dokument - Polazne osnove za uspostavljanje dijaloga između civilnog društva i Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije dostavljen je: Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Kancelariji za saradnju sa civilnim društvom, Kabinetu predsednika Vlade Republike Srbije, Predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije.

28. avgusta u Vršcu, u okviru projekta ConSENSus potpisan je „sporazum o zajedničkom delovanju ekoloških nevladinih organizacija opštine Vršac“ pod nazivom ZELENI KRUG.

„Zeleni krug“ formiran je od strane 8 organizacija civilnog društva, a svoj potpis na sporazum stavili su: Društvo ljubitelja gradskog parka Vršac, Ekološko društvo „Priroda i zdravlje“, Društvo „Romano krlo – Romski glas“, Ekološki centar „Stanište“, Prirodnjačko društvo „Gea“, Regionalni „Uneko“ Banat, Pokret gorana Vršac i Centar za energetsku efikasnost „Cefix“. Sastanku je ispred opštine Vršac prisustvovao član opštinskog veća zadužen za ekologiju gospodin Miloš Vasić, kao i gospođa Orhideja Štrbac ispred javnog preduzeća za izgradnju, razvoj i uređenje opštine Vršac – JP „Varoš“.

Neke od aktivnosti i prioriteti kojima će se „Zeleni krug“ baviti jesu: Zaštita životne sredine, kao prvi prioritet rada mreže; izrada i implementacija praktičnih javnih vršačkih zelenih politika; organizovanje i sprovođenje edukativnih programa; učestvovanje na konkursima za dobijanje sredstava sa zajedničkim projektima, kao i zajednička implementacija odobrenih projekata; uspostavljanje delotvornih mehanizama za učešće organizacija civilnog društva u kreiranju i sprovođenju politike životne sredine u opštini Vršac, kroz osnivanje i aktivno učešće u radu ZELENOG SAVETA OPŠTINE VRŠAC.

Organizacije potpisnice sporazuma će na narednom sastanku formirati Savet „Zelenog kruga“ koji će koordinirati rad ove mreže ekoloških organizacija. Svečanim činom potpisivanja sporazuma spisak članica nije zaključen i u naredne dve nedelje očekuje se pristupanje ostalih ekoloških organizacija sa teritorije opštine Vršac „Zelenom krugu“.

Novi izveštaj pokazuje da frižider koristi svega 322 kWh godišnje, u poređenju sa 361 kWh koliko troši ajfon. Naime, ta energija “odlazi” na bežičnu konekciju, korišćenje podataka i punjenje baterije, piše u izveštaju studije Instituta Brejktru.

Međutim, to je ništa u odnosu na informacione i komunikacione tehnologije širom sveta koje koriste 10 odsto svetske struje.

Sadašnji trendovi pokazuju da bi zbog širokopojasnog interneta taj procenat mogao biti i veći.

Izvor: B92