Reč je o projektu CONSENSUS koji se realizuje u oviru programa SENSE Švedske razvojne agencije SIDA, a u Srbiji ga implementira Regionalni centar za životnu sredinu-REC. Projekat realizuje konzorcijum organizacija civilnog društva:BOŠ, UNEKOOP, Arhus centar iz Kragujevca i CEFIX iz Vršca Zahvaljujući činjenici da je UNEKOOP jedan od partnera na projektu i opština Paraćin će biti aktivno uključena u realizaciju ovog projekta. S obzirom da su formiranje lokalnih Zelenih saveta i izrada modela odluka za njihovo funkcionisanje među primarnim zadacima projekta “ConSENSus”, Vladimir Pavlović iz Beogradske otvorene škole predstavio je model za uspostavljanje i funcionisanje Zelenih saveta u lokalnim sredinama. O značaju Arhuske konvencije koja građanima omogućuje pravo na dostupnost informacija iz oblasti životne sredine, kao i obavezama koe Srbija, a posebno lokalne samouprave očekuje u procesu pregovaranja sa EU, prisutnime je upoznao Srđan Matović iz «Aarhus centra» iz Kragujevca. Prisutni predstavnici lokalne samouprave, civilnog i biznis sektora iskazali su zainteresovanost za institucionalno osnaživanje kapaciteta opštine Paraćin u rešavanju problema u oblasti životne sredine.

U katalogu autentičnih srpskih kuća biće između 15 i 20 tipskih projekata za gradnju srpskih kuća iz različitih podneblja, iz svakog regiona po nekoliko - Vojvodine, Šumadije, zapadne i istočne Srbije...

Ministarstvo građevine i urbanizma raspisaće u naredna dva meseca konkurs za projektna rešenja tradicionalnih srpskih kuća, i nakon odabira najboljih počeće besplatna podela projekata, izjavio je danas član radne grupe za srpske kuće Slavoljub Zakić. - Svi zainteresovani za gradnju srpskih kuća moći će da dobiju besplatan glavni projekat i to je prvi put da će se besplatno deliti glavni projekti – istakao je Zakić. On je kazao da će žiri odabrati najbolja rešenja i da će onda projektantske kuće uraditi glavne projekte.

U katalogu autentičnih srpskih kuća, kako je naveo, biće između 15 i 20 tipskih projekata za gradnju srpskih kuća iz različitih podneblja, iz svakog regiona po nekoliko – Vojvodine, Šumadije, zapadne i istočne Srbije…

U udruženju Srpske kuće ranije je rečeno da postoji veliko interesovanje građana za projekte i da će katalog imati projekte za kuće veličine od 50 do 200 metara kvadratnih. Katalog će sadržati projekte za sremsku, planinsku, zlatiborsku, moravsku… i kuće drugih krajeva Srbije, koje su prepoznatljive po tome što se grade od materijala iz neposrednog okruženja.

U udruženju ističu da su estetski kriterijumi i lepota tih kuća nesumnjivi, kao i to da su preci stanovnika tih krajeva veoma kvalitetno gradili te objekte. Stručnjaci kažu da je neobično da su anonimni graditelji poznavali proporcije u graditeljstvu koje su kasnije doneli renesansa, klasicizam i drugi stilovi.

Za razliku od savremenih stilova, tradicionalne kuće srpskog podneblja su vrlo raznolike zbog spajanja istoka i zapada i potpuno su prilagođene klimatskim uslovima određenog kraja Srbije.

Ministar građevine Velimir Ilić ranije je najavio da će izgradnja srpskih kuća koštati između 300 i 400 evra po kvadratu i pozvao opštine da podrže taj projekat tako što će se odreći visokih taksi za građevinsko zemljište, jer bi njihova masovnija izgradnja predstavljala turističku atrakciju.

Takođe, u pojedinim opštinama će se uz pomoć Ministrstva građevine graditi srpske kuće namenjene socijalnom stanovanju.

Izvor: Telegraf.rs

Deca i vaspitači Predškolske ustanove "Naša radost" u Smederevu odgajili su prvu turu organskog povrća, koje se koristi u ishrani mališana.

Uzgoj biljaka na organski način, odnosno organska proizvodnja povrća za ishranu počela je u martu ove godine, podsetila je direktorka PU „Naša radost", Mirjana Ćosić.

"Sve je krenulo od zdravog pristupa životu i od odgovornosti prema deci. Najpre smo počeli da iz jelovnika dece izbacujemo neke stvaru, pre svega slatkiše i grickalice. Zatim smo došli na ideju da sami proizvodimo, da koristimo ono što proizvedemo, uz prethodnu edukaciju nas samih, dece i odraslih", rekla je direktorka.

Ona je dodala da su u čitav proces bili uključeni zainteresovani roditelji, kao i Ekonomsko-trgovinska škola, koja ima smer za poljoprivredu.

"Oni su nam uzorali zemlju, a sa njihovim gazdinstvom želimo da se povežemo, da oni šalju đake- volontere. Jedan od roditelja, koji je ujedno i konsultant projekta, poklonio je organsko seme i sertifikovanu zemlju. Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Smederevske Palanke obezbedio je projektu preostalo seme, a mesna zajednica je pomogla oko materijala za rasadne sanduke", kazala je Ćosić.

Američka humanitarna organizacija Church World Service (CWS), pomogla je organsku proizvodnju u finansijskom iznosu od 500.000,00 dinara i nadgleda razvoj projekta.

Ova organizacija, sa kojom Predškolska ustanova iz Smedereva uspešno sarađuje već četiri godine, u oblasti inkluzije i edukacije vaspitača i roditelja, bila je prisutna i u prvim koracima organske bašte, a nedavno je odobrila i nastavak projekta "Srećno seme - organska bašta".

"CWS će finansirati nastavak projekta u vidu izgradnje plastenika, kako bi se deci omogućila zdravija ishrana tokom cele godine u objektima PU Naša radost", rekla je Ćosić i poručila da je, osim organske ishrane, planirana edukacija dece i odraslih u cilju podizanja svesti o zdravom životu i načinu ishrane.

U nastavku ove „zdrave priče" prenosimo deo reportaže iz časopisa „Živeti zdravije", koju potpisuje glavni urednik Goran Kojić:

"U svetu je počelo pre nekoliko godina: projekti u kojima učenici osnovnih škola na zapuštenim školskim terenima gaje organsko povrće, koje se zatim koristi u školskoj kuhinji. A sada, evo, nešto slično i kod nas - deca i vaspitači predškolske ustanove „Naša radost" iz Smedereva odgajili su sami prvu turu organskog povrća, koju će u slast pojesti. Da li je ovo početak jedne sasvim drugačije stvarnosti?

Deca u predškolskoj ustanovi "Naša radost" dala su svoj doprinos u stvaranju prve dečije organske bašte u našoj zemlji. Deca možda nisu ni svesna značaja onoga u čemu učestvuju, da su učesnici i kreatori možda i istorijskog projekta za Srbiju, kojem će se diviti pokolenja koja dolaze.

Jer, ako, dragi čitaoče, veruješ u organsku budućnost Srbije, onda tu organsku budućnost čine oni najmlađi. A ako, dakle, ti najmlađi još u vrtiću uče kako se uzgaja organska hrana, pa uz to imaju i praksu u kojoj se i sami oprobavaju u ulozi (malih) organskih vrtlara, onda tu ne može biti reči ni o čemu drugom, nego o budućnosti koja je počela.

Divno je videti to mnoštvo malih, nežnih ruku, kako se guraju oko saksija, ni ne hajući što im se zemlja lepi između prstiju, zavlači pod nokte... A njima, uglavnom gradskoj deci, to začudo nije nimalo mrsko. Naprotiv, sve im je to veoma zanimljivo, oni stvaraju nešto što će, tako je dogovoreno, i tako će i biti, i sami moći da jedu...

Ta deca koja su sada u vrtićima, a koju većina smatra potpuno izgubljenom za bilo kakve akcije u prirodi, jer su već kao tako mali proglašeni tehnološkim zavisnicima, zapravo obožavaju da budu deo nečeg sasvim suprotnog, deo - Prirode. Samo, ta im se prilika retko pruža. U „Našoj radosti" im se pružila...

Trebalo je videti njihova lica (zabeležena fotografijama) kada su (konačno) dočekali da probaju svoje prve organske plodove, rotkvice. Naravno, većina je mislila da će te lepe rotkvice biti slatkog ukusa, jer su crvene i ličile su im na jagode. Bili su iznenađeni njihovim ljutkastim ukusom, ali su ih svi probali i ipak uživali u plodovima svog truda.

Od čega je sve krenulo...

„Počeli da iz jelovnika dece izbacujemo neke stvari, pre svega slatkiše i grickalice, da roditeljima sugerišemo da rade isto to, držali tribine sa predavanjima gostujućih predavača, ali i našeg nutricioniste, ali je odjek bio mali... A zatim smo došli na ideju da krenemo ovako, da sami proizvodimo, da koristimo ono što proizvodimo, da koristimo kompletno okruženje koje imamo, energiju zemlje, biodinamičku energiju biljaka, da koristimo sve naše potencijale i potencijale energije oko nas i da kreiramo svoju baštu", priča o ovom fantastičnom projektu njegov idejni tvorac i inspirator, direktorka Predškolske ustanove „Naša radost", Mirjana Ćosić.

Na kraju, pitao sam direktorku da li je zaista svesna značaja projekta na čijem je čelu, značaja njegovog uspeha, a ona kaže: „Vrlo sam svesna i shvatam to kao svoj veliki zadatak".

Vaspitači, nastavnici, i na vas je red. Donatori i sponzori, krenite i ka drugim vrtićima i školama!

Izvor: časopis "Zdraviji život"

Autor:Goran Kojić