Budžetski fond za zaštitu životne sredine biće osnovan 2014. izmenama Zakona o zaštiti životne sredine. U 2014. godini Budžetski fond za zaštitu životne sredine trebalo bi da raspolaže sa oko 2,5 milijarde dinara. Taj fond će, prema najavama, biti privremeno rešenje i uslediće predlog da od 2015. bude formiran fond za zelenu ekonomiju.

Državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine Dejan Novaković kazao je da će taj fond omogućiti da se prepozna mesto gde se nalazi novac namenjen zaštiti životne sredine i da trošenje bude transparentno.

On je istakao i da budžetski fond ne bi trebalo da bude trajno rešenje. "Po Ministarstvu, to je samo jedno od prelaznih rešenja i predložiće se da od 2015. godine bude formiran fond za zelenu ekonomiju", kazao je Novaković.

Novaković je kazao i da bi u 2014. godini Budžetski fond za zaštitu životne sredine trebalo da raspolaže sa oko 2,5 milijarde dinara.

Predstavnici Ministarstva su naveli da će se fond finansirati sredstvima iz budžeta Srbije, novcem iz naknada za zaštitu životne sredine, kazni za kršenje propisa, donacijama i kreditima.

Predloženim izmenama Zakona o zaštiti životne sredine predviđeno je da se sredstva iz Fonda dodeljuju na javnim konkursima po programu finasiranja aktivnosti i mera zaštite i unapređenja životne sredine koji donosi Vlada Srbije.

Izmenama zakona je previđena mogućnost uvođenja subvencija za recikliranje.

Predstavnici Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije su kazali i da je jedan od razloga za izmene Zakona o zaštiti životne sredine usklađivanje propisa u Srbiji s direktivama EU.

Najavljeno je da će Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine u decembru uputiti Skupštini Srbije izmene Zakona o zaštiti životne sredine zajedno sa još šest predloga zakona iz svoje nadležnosti.

Privrednici su pozitivno ocenili formiranje Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine, ali su istakli da bi trebalo da preraste u pravi fond koji bi mogao da odobrava i kreditne linije.

Učesnici u javnoj raspravi su se složili i da zaštita životne sredine putem nije dovoljno iskorišćena u Srbiji i da je izostalo uređenje te oblasti u izmenama Zakona.

Predstvnici Ministarstve energetike i zaštite životne sredine su najavili da će od 2015. godine početi primena EU direktive o finansijskim garancijama koje zagađivači treba da obezbede i izrazili spremnost da se u konsultacije za uređenje te oblasti uključe i banke i osiguravajuća društva.

Planirano je da javna rasprava o izmenama Zakona o zaštiti životne sredine traje do 19. novembra.

Izvor: Beta

Evropska komisija predložila je mere za smanjenje upotrebe lakih plastičnih kesa koje se najčešće koriste samo jednom ali mogu da ostanu u prirodi stotinama godina. U EU svake godine više od osam milijardi kesa ne završi tamo gde treba već u prirodi, što ima ogromne ekološke, ekonomske i socijalne posledice. Svaki građanin Evropske unije iskoristi u proseku gotovo 200 plastičnih kesa godišnje ali se potrošnja znatno razlikuje od zemlje do zemlje pa Danac godišnje upotrebi prosečno četiri a Poljak više od 450 kesa.

Prema predlogu usvojenom 4. novembra, članice EU moći će da izaberu najpogodniji način za smanjenje upotrebe lakih plastičnih kesa, uključujući naknade, postavljanje nacionalnih ciljeva ili ograničenje prodaje.

"Počeli smo da rešavamo veoma ozbiljan i vidljiv ekološki problem. Svake godine u Evropi van smeća završi više od osam milijardi plastičnih kesa koje prave ogromnu ekološku štettu. Neke članice su već postigle dobre rezultate u smanjenju upotrebe kesa. Ako ih ostale članice budu sledile, mogli bi da smanjimo ukupnu potrošnju u EU za 80% u poređenju sa sadašnjom", istakao je evropski komesar za životnu sredinu Janez Potočnik.

Predlog Komisije zapravo nosi izmene direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu. Prva izmena podrazumeva da će članice morati da usvoje mere za smanjenje potrošnje plastičnih kesa tanjih od 50 mikrona jer se one retko koriste ponovo, kao što je slučaj sa onim debljim, dok se druga tiče ekonomskih instrumenata za smanjenje potrošnje.

Komisija ističe da su mere za smanjenje korišćenja plastičnih kesa, poput naknada, dale ohrabrujuće rezultate u nekim članicama, što dokazuje da je upotrebu kesa moguće smanjiti. Kao pozitivni primeri navode se irski namet i danski porez na plastične kese.

Predlog stiže nakon niza mera pojedinih članica EU i poziva ministara ekologije EU upućenih Komisiji da nađe način za akciju na nivou Unije. Prethodile su mu i široke javne konsultacije.

Statistike pokazuju da je u 2010. godini na tržištu EU utrošeno 98,6 milijardi plastičnih kesa ili prosečno 198 po stanovniku. Najveći deo tih kesa (oko 90%) bile su one lake koje se retko ponovo koriste.

Najmanje kesa po stanovniku troši se u Danskoj i Finskoj, samo četiri godišnje u proseku, a najviše u Poljskoj, Portugaliji i Slovačkoj, po 466.

Prema podacima Jurokomerca (EuroCommerce), udruženja trgovaca koje predstavlja velike maloprodajne lance poput Karfura (Carrefour), Teska (Tesco) i Ikee, njihove članice na dobrovoljnoj bazi već sprovode akcije za manju upotrebu plastičnih kesa.

"Unapređenje se beleži u poslednjih deset godina jer smo kupcima ponudili alternativu (plastičnim kesama)", ističe se u saopštenju Jurokomerca, preneo je EurActiv.com.

Kako navodi to Udruženje, kupcima se nude kese za više kupovina napravljene od materijala koji se reciklira kako bi ih podstakli da promene ponašanje i navike u kupovini.

Zahvaljujući akcijama, članice Jurokomerca smanjile su potrošnju plastčnih kesa sa prosečno 500 po stanovniku EU u 2008. na 198 kesa u 2010. godini.

Bacanje plastičnih kesa u smeće ima ekološke efekte (zagađuje vazduh, vodu, zemljište, more, doprinosi smanjenju biodiversiteta), ekonomske (gubitak sirovina, gubici onih koji se bave reciklažom i turističkog sektora, troškovi za čišćenje) i socijalne (gubitak estetike pejzaža, potencijalni efekti po ljudsko zdravlje).

Od plastičnh kesa posebno strada morski svet i Komisija procenjuje da 94% ptica koje žive u oblasti Severnog mora u stomaku ima plastiku.

Izvor: EurActiv.rs

Pred vama je KALKULATOR potrošnje energije – alat Knauf Insulation-a, namenjen svima koji žele da provere koliko zaista energije i novca trošimo na zagrevanje našeg stambenog prostora.

KLIKNI OVDE ZA KALKULATOR !!!