Pokrajinska sekretarka za energetiku i mineralne sirovine Nataša Pavićević-Bajić potpisala je ugovore sa predstavnicima nevladinih organizacija i neprofitnih institucija, kojima su, na osnovu konkursa Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, odobrena sredstva za finansiranje i sufinansiranje projekata za unapređenje saznanja dece predškolskog uzrasta, kao i učenika osnovnih i srednjih škola u Vojvodini o efikasnom korišćenju energije. Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine ovim konkursom ima nameru da promoviše i afirmiše rad nevladinog sektora. Saradnja sa nevladinim sektorom izuzetno je bitna, naročito kada je reč o edukaciji mladih i najmlađih, kroz školske i predškolske ustanove, istaknuto je prilikom potpisivanja ugovora. Cilj konkursa je da se kroz realizaciju projekata promene svakodnevne i uobičajene navika kod deci odraslih, kada je reč o racionalnoj upotrebi energije. Rutina svakodnevice ima direktan i indirektan uticaj na životnu sredinu i na klimatske promene. Zbog toga se kroz edukaciju, koja će biti sprovedena realizacijom projekata, podiže svest o važnosti racionalnog korišćenja energije. Očekivani rezultati odnose se najpre na brigu svakog pojedinca o racionalnom korišćenju energije, kao i čitavog društva, u smislu generalne promene ponašanja, kao i menjanja loših navika. Na konkursu je bilo prijavljeno dvadeset pet nevladinih organizacija i neprofitnih institucija, a sredstva su dodeljena dvadeset i jednoj organizaciji. Za projekte je iz budzeta Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine izdvojeno ukupno dva miliona dinara.

Izvor: vojvodina.gov.rs 

Republika Srbija je nominovala svoj deo teritorije za UNESCO prekogranični rezervat biosfere „Mura-Drava-Dunav”. Zajednička inicijativa WWF-Svetskog fonda za prirodu i EuroNatura za očuvanje „Evropskog Amazona“, kojom se uspostavlja UNESCO prekogranični rezervat biosfere „Mura-Drava-Dunav”, predstavlja prvo zaštićeno područje u svetu koje deli i kojim zajednički upravlja pet zemalja - Srbija, Hrvatska, Mađarska, Slovenija i Austrija.

Ova zajednička „zelena vizija” ostvariće se uspostavljanjem najvećeg evropskog zaštićenog područja. Uključujući delove od Srbije do Austrije obuhvatiće prostor od 800.000 hektara. Prekogranični rezervat biosfere „Mura-Drava-Dunav” biće prvi u svetu u pet zemalja, predstavlja simbol regionalne saradnje i održivog razvoja i odličan je primer inicijative koja povezuje zaštitu biodiverziteta i kulturnog nasleđa. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, u saradnji sa WWF-om, radio je na pripremi nominacionog formulara dve godine. U proces su bile uključene sve zainteresovane strane, posebno upravljači zaštićenih područja i lokalne uprave.

„Izuzetno mi je drago da će veliko plavno područje na severozapadu Vojvodine, koje predstavlja jednu od najočuvanijih ritsko-močvarnih celina na celom toku Dunava postati deo prekograničnog rezervata biosfere “Mura-Drava-Dunav”. Ovaj zadivljujući rečni predeo područje je izuzetne biološke raznovrsnosti i centar retkih prirodnih staništa kao što su velike plavne šume, rečne ade, šljunkovite i peščane obale, rečni rukavci i mrtvaje. Pored toga, odlikuje se kulturnom baštinom koja je dokaz žive prošlosti brojnih naroda i kultura,“ izjavila je Duška Dimović, direktorka programa WWF u Srbiji.

"Prekogranični rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav je od izuzetnog značaja za Srbiju i za ceo region Jugoistočne Evrope. Smatramo da predstavlja odličan podsticaj za nastavak regionalne saradnje u oblasti zaštite prirode. Nadamo se da će nominacija naše zemlje biti pozitivno ocenjena tokom sledećeg zasedanja Međunrodnog Koordinacionog Saveta MAB programa i da će ovaj postor postati deo mreže rezervata biosfere koji čini 621 područje u 117 zemalja sveta. Osim regionalnog značaja, nominacija je takođe i dobar primer kako očuvanje prirode može da zbliži države," rekla je Jasna Zrnović, generalni sekretar Komisije Republike Srbije sa saradnju sa UNESCO-om.

U okviru „Evropskog Amazona“ u Srbiji koji se prostire na teritoriji pet opština - Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka, na površini od 176.635 ha, nalaze se četri zaštićena područja, među kojima su izuzetno vredni Specijalni rezervati prirode „Gornje Podunavlje“ i „Karađorđevo“. Kao jedni od najznačajnijih retkih vrsta životinja ovog područja ističu se orao belorepan, crna roda, patka njorka, divlja mačka, vidra, jazavac, kao i najveća populacija evropskog jelena u Srbiji.

Izvor: WWF Srbija

Energetska zajednica Jugoistočne Evrope usvojila je listu od 35 važnih projekata, od kojih je gotovo svaki treći srpski, a ukupna vrednost investicija je 30 milijardi evra. Srpska energetika beleži rast, pre svega u naftnom sektoru, a NIS svoje poslovanje širi na region.

Ministarski savet Energetske zajednice Jugoistočne Evrope, koji zemlje regiona u sektoru energetike priprema za članstvo u Evropsku uniju, usvojio je Regionalnu energetsku strategiju. Od 35 projekata, skoro svaki treći je srpski, a ukupna vrednost investicija je 30 milijardi evra. Ministarskom savetu u Beogradu predsedavao je evropski komesar za energetiku Ginter Etinger.

I pored krize, srpska energetika beleži rast, najveće investicije su u naftnom sektoru, a Naftna industrija Srbije poslovanje je već proširila na ceo region. Otuda ne čudi to što je premijer s evropskim komesarom najpre obišao pančevačku Rafineriju.

"Koliko sam video, NIS ima savremenu tehnologiju koja će i Srbiju učiniti partnerom i razvijenom energetskom zemljom. Ovo je situacija u kojoj svi dobijaju, a razvoj NIS-a uticaće i na razvoj srpskog i regionalnog tržišta", rekao je Ginter Etinger, evropski komesar za energetiku.

Premijer Ivica Dačić ističe da je za Srbiju na evropskom putu veoma važno zajedničko planiranje s Evropskom komisijom i energetskim partnerima u zemlji.

Međutim, Dačić ističe da zemlja mora da vodi računa kako se zadužuje i da moraju da se biraju projekti koji su nacionalni prioritet.

"Ta naša želja da se ne zadužujemo, u smislu da briga naša pređe na neku buduću vladu, a da mi zadužimo zemlju da ona ne može da opstane. To ne podrazumeva to da projekti budu odloženi ili ukinuti. To podrazumeva da se napregnemo i nađemo druge načine finansiranja kao što je partnerstvo javnog i privatnog sektora kao što su koncesije", objasnio je Dačić.

Ceo region suočava se s nedostatkom energije, pa je neophodna izgradnja proizvodnih kapaciteteta, i to za čistiju energiju po prihvatljivim cenama. Zemlje regiona predložile su 100 projekata, ali je prihvaćena trećina. Računa se na 5.000 novih megavata struje, od čega će nešto više od polovine proizvoditi naša zemlja.

"To je za Srbiju važno, jer se Srbija nalazi u centru regiona i svoj položaj u tom smislu treba da koristi. Od 14 projekata koji se tiču elektroenergetike, sedam je upravo srpskih. Druga vrlo važna odluka tiče se usvajanja direktive o postepenom sklanjanju termokapaciteta", objašnjava Zorana Mihajlović, ministarka energetike.

Ginter Etinger, evropski komesar za energetiku, ističe da je lista koju je sačinila Srbija usvojena uz odobrenje Evropske komisije.

"Projekti će stimulisati ulaganja koja su dobra za nacionalna tržišta, ali i za povezivanje tržišta u regionu, što će podići energetsku bezbednost", objašnjava Etinger.

Inače, naša zemlja je jedan od osnivača Energetske zajednice Jugoistočne Evrope, i ove godine predsedava toj organizaciji.

Izvor: Radio Televizija Srbije