Najveća toplotna solarna elektrana na svetu biće otvorena u Kaliforniji pre kraja ove godine. Iako se vetar i sunce, za razliku od na primer uglja, smatraju za čiste izvore energije, ekologe zabrinjava mogućnost da veliki sistemi, kao pomenuta elektrana u Kaliforniji, mogu da nanesu štetu osetljivim pustinjskim ekosistemima.

Izdaleka, kompleks ogledala Ajvanpa, u pustinji Mohavi, na oko 60 kilometara jugozapadno od Las Vegasa, liči na more koje se presijava na suncu. Džo Desmond je funkcioner kompanije Brajtsors enerdži, koja gradi elektranu.

“Ajvanpa je jedno od područja u svetu sa najviše sunčanih dana”, kaže Desmond.

Stosedamdeset hiljada ogledala koja prate kretanje sunca reflektuju njegovu energiju ka jednom od tri kotla na tornjevima. Para koja se u njima stvara okreće turbine za proizvodnju struje. Džo Desmond kaže da pregrejana para premašuje 260 stepeni celzijusa.

“Toplotnu energiju sunca skladištimo u tečnoj soli pa struju možemo da proizvodimo i noću. U svetu postoji veliko interesovanje za koncentrisanu solarnu eneriju, na mestima sa mnogo sunca, u Kini, Južnoj Africi, na Bliskom istoku, u Severnoj Africi…”, kaže Desmond.

Ekolozi u principu podržavaju solarne elektrane, ali mnogi žele da biološka staništa poput ovog ostanu netaknuta

“Iako pustinja izgleda velika, ako počnete da je delite to zaista može da utiče na to kako životinje i biljke mogu da opstanu dugoročno”, kaže Lisa Belanki.

Ona je advokat iz Centra za biološku raznovrsnost, privatne savetodavne grupe sa predstavništvima u nekoliko američkih država. Belanki kaže da neke ekologe zabrinjavaju moguće posledice solarne elektrane Ajvanpa, čiji sponzor je kompanija Gugl.

Brajtsors enerdži već je utrošio više od 50 miliona dolara za preseljavanje ugroženih pustinjskih kornjača. Ali Lisa Belanki kaže da to nije pravo rešenje.

“Trebalo bi da koristimo područja koja su već poremećena – na primer napuštene rudnike, krovove stambenih i poslovnih zgrada ili parkirališta”, kaže Belanki.

Brajtsors enerdži je unapred prodao struju delovima Južne Kalifornije, a proizvodnja bi trebalo da krene krajem ove godine.

Izvor: Glas Amerike

Do kraja 2013. godine na ime ekološke takse građani Vranja uplatili su blizu 20 miliona dinara.

Taj novac ide u Fond za zaštitu životne sredine, ali je svakako ozbiljno piitanje u kakve se srhe troši, jer Vranje ima jednu od najviših ekoloških taksi u Srbiji, koja je u prethodnih pet godina povećana za više od 3.000 odsto.

Članica Gradskog veća zadužena za ekologiju Nela Cvetković uverava da se prikupljeni novac troši namenski, navodeći da najveći deo odlazi na nabavku kamiona za komunalno preduzeće „Komrad“.

– Novac koji dobijamo od naplate ekoloških taksi ide isključivo na realizaciju programa iz oblasti životne sredine.

Taj program usvajamo na sednicama Skupštine, a uz saglasnost Ministarstva životne sredine.

Do sada smo pare potrošili na realizaciju projekata NVO i za to smo izdvojili tri miliona dinara. Upravo sam u Kazanđolu gde nadgledam radove na ćišćenju korita reke – kaže Cvetkovićeva.

Ona tvrdi da se od tih para plaća i merenje buke, monitoring kvaliteta vazduha i vode, koji se izvršavaju jednom mesečno.

– Kontrolišemo od tog novca i kvalitet vode u 32 bunara na području Vranja.

Eto, dobili smo najnoviji izveštaj da voda u bunarima u podnožju Pljačkovice nije radioaktivna.

Za ovu godinu planirali smo da potrošimo 26 miliona dinara.

Od toga će biti i nabavka kamiona za „Komrad“ i tender je u toku, zatim kupovina kontejnera, kupili smo vagu za deponiju „Meteris“.

Novac koji nam bude ostao, prebacićemo za narednu – kaže ova većnica.

Inače, svakog meseca pravna lica izdvajaju tri dinara po metru kvadratnom poslovnog prostora, dok fizička lica metar kvadratni košta 70 para na ove takse.

 pripremio: Aleksandar Aca Stojković

Pet miliona sadnica drveća zasadjeno je danas u Makedoniji u masovnoj akciji na "Dan drveta" koji je Vlada proglasila za neradan dan. Akcija na 80 mesta širom Makedonije obuhvatila je 1.150 hektara i koštala milion evra, rekao je ministar šumarstva Žarko Karadžoski. Vlada Makedonije je proglasila "Dan drveća" neradnim da bi akcija bila što masovnija i da bi se u nju uključili i gradjani, a prednost u pošumljavanju imali su predeli stradali od požara. Drveće su danas sadili i djaci, policajci, premijer Nikola Gruevski, ministri, vojnici, strane diplomate u Skoplju. Ove godine je "Dan drveta - zasadi svoju budućnost" priredjen 12. put. Do sada je u tim akcijama zasadjeno 45 miliona sadnica drveća. Sadnice drveća obezbedilo je Javno preduzeće "Makedonske šume".

Izvor : (Beta)