Srbija, na žalost, na ovaj dan nema mnogo razloga za slavlje. U našoj zemlji troši se duplo više energije od svetskog proseka, a čak šest puta više od pojedinih evropskih zemalja.

Iako je ulaganje u energetsku efikasnost skupo ono je, na duže staze isplativo. U svakom domaćinstvu ušteda se vidi kroz račune za utrošenu električnu energiju i grejanje.

Maleali značajne uštede mogu se ostvariti i zamenom običnih sijalica - štedljivim, kuvanjem sa poklopljenim loncem, čišćenjem frižidera od leda, a bojlera od kamenca.

Iako to nisu uštede koje će doprineti značajnom smanjenju računa za struju, one svakako simbolizuju našu brigu za budućnost i čine da novi naraštaju troše racionalnije i odgovornije.

Za veću uštedu energije, neophodno je investirati u bolju izolaciju objekata, zamenu prozora i vrata.

Uz energetsku efikasnost valja težiti i sve većoj upotrebi obnovljivih izvora energije koji su jedini put ka samoodrživom razvoju. Srbija raspolaže velikim potencijalom u ovoj oblasti. Energenti iz biomase su u sve većoj upotrebi (peleti i briketi, koji pored bolje cene korisnicima obezbeđuju i veći komfor).

Ostvareni su i prvi projekti koji koriste energiju sunca (kako za proizvodnju struje tako i toplote) kao i geotermalne energije, dok se uskoro očekuje da se i prve vetrenjače zavrte u vetroparkovima širom Srbije.

Priroda nam je podarila velika bogatstva, ali nas istovremeno obavezala da ista čuvamo i negujemo. Kako radi nas samih, tako i radi budućih pokoljenja te stoga poručujemo svima - BUDIMO ENERGETSKI EFIKASNI.

Ako pogledamo razvoj i promene koje su se desile samo u poslednjoj deceniji, primetićemo da:
1. Nafta i gas postaju sve skuplji za upotrebu.
2. Emisija gasova sa efektom staklene bašte postaje sve skuplja.
3. Promoviše se poboljšanje vodne efikasnosti.
4. Promoviše se poboljšanje energetske efikasnosti.
5. Promoviše proizvodnja energije iz obnovljivih izvora.
6. Postoji jačanje značaja primene standarda i sertifikacije.
7. Postoji jačanje značaja procesa održivosti.
8. Sve je veći značaj ekonomije reciklaže i ponovne upotrebe.
Kao što se vidi iz priloženog, najveće tranzicije se očekuju u domenu upravljanja energijom i poslednjih decenija se tu desio i najbrži tehnološki progres. Ovi trendovi se takođe mogu primetiti i u procesima standardizacije i razvoja menadžmentskih sistema. Međunarodna organizacija za standardizaciju (International Organization for Standardization – ISO) je nakon uspeha menadžmentskih sistema ISO 9001 i ISO 14 001, u toku prošle godine promovisala novi paket standarda – upravo u domenu upravljanja energijom u organizacijama i industriji - ISO 50001.
Jačanje značaja standardizacije i pravilnog upravljanja energijom – gledano kroz prizmu ISO 50 001
Ovaj standard, pored toga što je kompatibilan i integrabilan sa ISO 9001 i ISO 14 001, sadrži nekoliko bitnih odlika koje takođe oslikavaju trendove i potrebe industrije po pitanju energetske efikasnosti.
Jedan od osnovnih ciljeva ovog menadžmenstkog sistema jeste da zahteva kontinuirani proaktivni pristup rukovodstva u upravljanju energijom u organizaciji, umesto fokusiranja na puko obaranje troškova energije – što zahteva potpuno drugačiji način razmišljanja od konvencionalnog. Za jednu organizaciju da bi dobila sertifikaciju potrebno je da ispoštuje nekoliko bitnih koraka:
• osigura posvećenost i podršku najvišeg rukovodstva;
• skuplja, prati i analizira podatke energetske potrošnje;
• identifikuje ključne tačke energetske upotrebe;
• Identifikuje potrošačke prioritete;
• Identifikuje šanse za uštedu energije.
ISO 50 001 daje sistemski pristup uspostavljanju ciljeva energetske efikasnosti i predstavlja pravi vodič za njihovu realizaciju. Time se daje prepoznatljiv okvir sa nizom uputstava za procenu, merenje, dokumentovanje i izveštavanje o energetskim unapređenjima i njihovom uticaju na emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Dodatne benefite koje organizacije mogu očekivati od ovog standarda uključuju:
• redukovanje operativnih troškova koji će voditi do povećane profitabilnosti;
• redukovanje emisije gasova sa efektom staklene bašte;
• povećanu efikasnost energetskih izvora;
• osigurano usaglašavanje sa pravnim i internim propisima;
• uočavanje i mapiranje delova tehnološkog sistema sa povećanom energetskom potrošnjom, kao i promene koje se mogu javiti u potrošnji;
• bolje razumevanje upotrebe i potrošnje energije kroz definisane metodologije, procese i akviziciju podataka;
• uspostavljanje okvira za promovisanje energetske efikasnosti kroz lance nabavke;
• transparentnost i bolju komunikaciju i izveštavanje u vezi sa energetskom potrošnjom.
Zbog svoje široke primenljivosti, očekuje se da će standard uticati na više od 2/3 ukupne svetske potrebe za energijom. Usled svoje strukture i načina primene, standard će imati važnu ulogu ne samo u industriji već i u ostalim privrednim sektorima gde se javlja potreba za efikasnim upravljanjem energijom.
Domen energije se može posmatrati kao jedan od ključnih igrača u razvoju i popularizaciji zelenog preduzetništva u godinama koje dolaze. Potrebe tržišta diktiraju i profil profesionalaca za kojima će rasti potražnja. Oblast energetske efikasnosti je sigurno jedna od njih.

Izvor: E2 vesti (autor: dr Maja S. Todorović)

Zaboravite Internet, stiže Outernet - besplatni internet iz svemira? Daily Mail objavio je vest o lansiranju Outerneta, nove Wi-fi mreže koja će emitovati signal iz stotina minijaturnih satelita koji će se sledeće godine krenuti lansirati u niže slojeve Zemljine orbite.
Svaki satelit odašiljaće Internet signal računarima i pametnim telefonima pružajući na taj način milijardama ljudi širom sveta besplatan online pristup.
Stanovnici u zemljama kao što su Kina ili Severna Koreja, gde vlada stroga vladina cenzura internet sadržaja, konačno će moći uživati u zapadnjačkim online 'slobodama'.
Organizacija Media Development Investment Fund (MDIF), koja stoji iza ambicioznog projekta Outerneta, planira da lansira stotine satelita u orbitu do 2015.
Kompanija iz New Yorka zamoliće NASU da testira Outernet tehnologiju na Međunardnoj svemirskoj stanici, a nakon tog eksperimenta očekuje se početak odašiljanja besplatnog Wi-fi signala širom sveta.
MDIF grupacija planira da prikupi desetine miliona dolara donacija, kako bi projekat zaživeo u što kraćem roku.

Izvor: E2 vesti (Economy.rs)