Sa tehničko tehnološkim razvojem u dvadesetom veku, jedan od najvećih pratećih zahteva bila je konstantna potreba za povećanjem proizvodnje električne energije. U današnjem svetu gotovo je nemoguće zamisliti neki proizvod za čiju proizvodnju nije bilo potrebno korišćenje električne energije. Povećana potreba za električnom energijom uslovila je razvoj tehnologija za proizvodnju električne energije, pa tako danas postoje pet tipova elektrana: hidroelektrane, termoelektrane, solarne elektrane, vetro-elektrane i geo-termalne elektrane.

Kako je krajem dvadesetog veka sve više ojačala svest o zagađenju planete i njenim efektima, počelo se razmišljati i o prihvatljivim i manje prihvatljivim načinima proizvodnje električne energije. Sve ono što u proizvodnom procesu podrazumeva emisiju ugljen dioksida i ostalih gasova staklene bašte smatra se nepoželjnim u ekološkom smislu. Tako su termoelektrane u kojima se sagoreva ugalj i naftni derivati postale nepoželjne, iako trba reći da se u mnogim zemljama u razvoju upravo ove vrste elektrana još uvek najviše koriste i čak i danas izgrađuju nove. Nuklearne elektrane koje takođe spadaju u termoelektrane su sa stanovišta emisije gasova staklene bašte ekološki prihvatljive. Termoelektrane na zemni gas i biomasu su nešto prihvatljivije od termoelektrana na ugalj i naftne derivate, jer je kod njih emisija gasova staklene bašte manja, a u slučaju biomase izvor energije je obnovljiv.

Energija vetra o kojoj se puno govori u poslednje vreme, je sa stanovišta distributera električne energije ne baš previše poželjna jer je količina proizvedene električne energije u direktnoj korelaciji sa količinom vazdušnih strujanja. Iz tog razloga teško je planirati količinu proizvedene električne energije u ovim elektranama, a i veoma često je nemoguće pravovremeno odgovoriti na povećanu potražnju, što je osnovni zahtev elektro-distributivnih sistema. Solarne elektrane imaju slične osobine kao i vetro-elektrane: nemoguć je čovekov uticaj na raspoloživost izvora energije, proizvodnja osciluje u relativno kratkim intervalima, odnosno nije stabilna i teško ju je dovesti u sklad sa promenom potreba za proizvedenom količinom električne energije.

Potencijal malih vodotokova, na kojima se mogu graditi male hidroelektrane, iznosi oko 0,4 miliona ten - ili 3% od ukupnog potencijala obnovljivih izvora u Srbiji.

Male hidroelektrane su energetski objekti snage do 10 MW i spadaju u kategoriju povlašćenih proizvođača energije.

Iskorišćenjem ukupnog energetskog potencijala malih hidroelektrana moguće je proizvesti oko 4,7% od ukupne proizvodnje električne energije u Republici Srbiji (34 400 GWh/god ostvareno u 2006. godini) i oko 15% sadašnje proizvodnje električne energije u hidroelektranama (10 900 GWh/god).

Energetski potencijal vodotokova i lokacije za izgradnju malih hidroelektrana određene su dokumentom „Katastar malih hidroelektrana na teritoriji SR Srbije van SAP" iz 1987. godine, koji su za potrebe JP Združene elektroprivrede izradili „Energoprojekt - Hidroinženjering" i Institut „Jaroslav Černi" (u daljem tekstu: Katastar MHE), kao i katastrom malih hidroelektrana u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, u kome je obrađeno 13 hidroelektrana („Hidroinvest" DTD, 1989. godine).

Izuzetno je moguće graditi ove objekte i na drugim lokacijama uz saglasnost Ministarstva rudarstva i energetike u pogledu maksimalnog iskorišćenja energetskog potencijala vodotokova i saglasnosti drugih nadležnih ministarstava i institucija. Za postojeće višenamenske akumulacije, hidroenergetske parametre za izgradnju malih hidroelektrana, koji definišu i maksimalnu snagu postrojenja, određuje JVP „Srbijavode", Beograd, odnosno za Autonomnu pokrajinu Vojvodinu JVP „Vode Vojvodine" Novi Sad.

Ukoliko na nekoj od lokacija predviđenih katastrima iz stava 2. ovog pododeljka, usled promenjenih hidro-geoloških uslova, postojanja izgrađenih građevinskih objekata ili drugih značajnijih promena koje su nastupile u uređenju i korišćenju prostora, nije moguća izgradnja male hidroelektrane ili bi očekivana snaga bila osetno manja od snage navedene u katastarskom listu, izgradnja male hidroelektrane, uz saglasnost Ministarstva rudarstva i energetike, može se odobriti na drugoj, ili više drugih lokacija istog vodotoka kojima se obezbeđuje potpuno iskorišćavanje energetskog potencijala.

Ministarstvo rudarstva i energetike izdaje energetsku dozvolu za izgradnju malih hidroelektrana nazivne snage od 1 MW do 10 MW

Izvor: www.obnovljiviizvorienergije.rs

Priredio: Tomislav Milunov, II-7

Važno je znati
Energija se koristi u vašem domaćinstvu svakodnevno, tokom čitavog dana. Zimi nastojite da zagrejete vaš dom, a tokom leta da ga ohladite. Energija vam je potrebna da biste ga osvetliti, da biste mogli da koristite različite električne uređaje...

Nažalost, deo energije se gubi ili rasipa, a da nismo ni svesni toga. Sve to ima velike efekte:

• na kućni budžet (kroz visinu računa za struju i ostale energente),
• na životnu sredinu i kvalitet života (kroz emisiju štetnih gasova koji se oslobađaju proizvodnjom energenata),
• na buduće generacije (kroz trošenje neobnovljivih izvora)...

Zato se zbog nas samih, naših članova porodice, komšija i prijatelja, zbog lokalne zajednice i društva u celini, moramo brinuti o energiji. Neke stvari ne zavise od nas, ali na dosta toga mi možemo uticati!

Da li znate da je u prosečnom srpskom domaćinstvu, u prvom kvartalu 2011. na troškove iz kategorije stanovanja, električne energije, gasa i ostalih goriva mesečno odlazilo u proseku po 16,4% od ukupnog kućnog budžeta?

Da li znate i:

• da je energija koju Sunce tokom godine emituje po kvadratnom metru krova kuće u Srbiji jednaka energiji koja se dobije sagorevanjem 130 litara nafte - a pri tome je potpuno besplatna i neškodljiva po životnu sredinu?
• su zgrade odgovorne za oko 48% ukupne potrošnje u Srbiji?
• je prosečna potrošnja po kvadratnom metru stambenog objekta u Srbiji za 65% veća od prosečne potrošnje u Evropi?

Za Srbiju je karakteristično i da se električna energija u velikoj meri koristi za zagrevanje, te u tome prednjačimo na prostoru jugoistočne Evrope. O tome govore i podaci koje možete videti na grafiku. Zbog svega navedenog, svako od nas mora da se uključi u štednju energije.

Na ovoj stranici možete dobiti korisne savete o tome kako da energiju u vašem domaćinstvu koristite što je efikasnije moguće!

Izvor: www.stedimo-energiju.com

Pripredio: Aleksandar Kalaji, I-2

Koliko je velik internet i koliko se brzo širi?
Verovatno ste se nekada pitali koliko struje se na svetu potroši samo na korišćenje i održavanje interneta, a sada imamo i blagu pretstavu. Svi ti mailovi, poruke na facebooku, informacije o kupcima na najvećim svetskim prodavnicama, porno filmovi i muzika za download zahtevaju ozbiljna ulaganja i zagadjenja.

Časopis US Infrastructure je rešio da proveri koliki je internet zaista potrošač, pa smo dobili prilično interesantne brojke. Prema rezultatima njihovog istraživanja, u periodu između 2000. i 2005. godine, količina energije koju potroše serveri širom sveta je porasla dvostruko. Takvi serveri troše oko 1.5% od ukupne električne energije u SAD, što je više nego sve TV stanice zajedno u toj zemlji. Godišnje se na plaćanje računa za struju koju troše serveri širom sveta potroši 4.5 milijardi dolara i to bez propratnih troškova. Ako bi uključili i troškove izgradnje infrastrukture i održavanja (na primer hladjenje), tada se ukupni godišnji trošak penje na neverovatnih 7.2 milijarde dolara. I sve to ne uključuje troškove krajnjih korisnika zbog kojih internet i postoji.

KOLIKO JE VELIKI INTERNET I KOLIKO SEBRZO ŠIRI?

Nema lakog načina da se utvrdi odgovor na ovo pitanje. Iako postoji nekoliko upravnih tela i konzorcijuma, ne postoji ni jedan centralni kontrolni sistem za internet. Niko ne zna sa sto posto sigurnosti da kaže koliko veb stranica postoji ili koliko se novih svakoga dana otvara. Postoje organizacije kojima je posao da paze na imena domena koji čine internet mestom koje se konstantno širi kroz beskonačnost sajber prostora. Iako njihovi podaci nisu nepogrešivi, daju nam okvirni uvid u veličinu i rast veba.

Koliko je star veb?
Trenutno najstariji registrovani URL je Symbolics.com, koji je registrovan 15. Marta 1985. godine. Ostali URL koji spadaju pod prvih deset registrovanih su Northrop.com, Xerox.com i HP.com, svi registrovani 1985.

Ko registruje veb domene?
GoDaddy je najveci ICANN (Internet korporacija za dodeljivanje imena i brojeva) registar domena, i kontroliše skoro trećinu ukupnog tržišta domena i skoro polovinu domena koji su u top 10. Enom, Tucows i Network Solutions su pratioci i svaki od njih kontroliše 5-9 procenata.

Koliko TDL-a postoji?
TDL je deo URL-a koji dolazi posle tačke. Postoji 324 TDL-a. Samo 5 TDL-a nisu rezervisani za specifične vrste sajtova, i dostupni su običnim korisnicima: .com, .net, .biz, .info i .org. Kada se oduzmu specijalni i ovi za obične korisnike ostaje 291 TDL, koji su kodovi za države.

Koliko brzo veb raste?
Godine 2009. oko 3.7 miliona novih domena je registrovano svakog meseca. Od juna 2011. godine nije više bila čudna pojava da se svakog dana registruje 150,000 novih domena.

Koliko je veliki veb?
Koliko postoji veb sajtova? To je teško pitanje za odgovoriti, jer ne postoji centralni sistem za kontrolu. ali ipak evo nekih podataka:

• 1992. je registrovano manje od 15,000 URL.
• do 1988. Google kaže da je indeksovao 26 miliona strana.
• do 2007. bio je samo jedan pokušaj prikupljanja statističkih podataka svih veb strana.
• 2008. Google je otkrio da je indeksovao 1,000,000,000,000 jedinstvenih URL.

Izvor: opusteno.rs

Priredio: Stefan Gašić, III-2

Kako se vratiti prirodi?

• Provedite barem desetak minuta dnevno u prirodi – u parku, pored rijeke, u šumi…
• Stvorite  prirodno okruženje u svojoj kući.
• Pješačite ili se vozite biciklom do što više destinacija moguće – na posao, u kupovinu
• Hranite se uglavnom prirodnim namirnicama, onima koje nemaju rubriku “Sastojci” na ambalaži
• Jedite zdravu, svježu, raznoliku i lokalno proizvedenu hranu
• Družite se što više sa životinjama i djecom, i pokupite njihove prirodne osobine

Nekome je priroda majka, a nekome maćeha. No o tome kako se ona odnosi prema nama, zavisi ponajviše o tome kako se mi odnosimo prema njoj. Majka priroda je tu da nas hrani i podržava, zato podržite i vi nju. Spasite našu planetu i spasite sebe:

• ugasite ono što ne koristite. Ne stavljajte električne uređaje u “stand-by”.
• izolujte svoj dom
• ne razbacujte se energijom – koristite štedne sijalice
• koristite biorazgradive proizvode
• reciklirajte sve što možete, reciklirajte svoje smeće. Smanjite smeće u svojoj kući na minimum.
• trošite samo onoliko vode koliko vam je zaista potrebno
• ponesite svoje torbe u kupovinu – izbjegavajte korištenje plastičnih kesa! Umjesto njih, koristite platnene kese, platnene torbe, košare…
• ne gazite po travi
• ne bacajte hemijski otpad u prirodu

Video: Zeleni san – pješčano slikarstvo:

Divna neka vedrina obuzela mi je dušu, nalik na blago proljećno jutro, a ja je cijelim srcem uživam. Sam sam i osjećam radost života u ovome kraju što je stvoren za dušu poput moje. Tako sam sretan, dragi moj, i tako utonuo u osećaj mirnog postojanja da od toga trpi moja umjetnost. Ne bih sada mogao crtati ni jedan jedini potez, a ipak, nikada nisam bio veći slikar nego u ovim trenucima. Kada na drugu dolinu oko mene padne magla, visoko sunce zastane povrh neprobojne tmine moje šume, a samo se poneke zrake prokradu unutra u svetilište, dok ležim u visokoj travi kraj potoka sto se ruši s kamena na kamen, i bliže zemlji zapažam da su značajne hiljade raznovrsih travki, a bezbrojne, nedokučive oblike crvića i mušica, gmizanje malenog svijeta između vlati osjećam bliže srcu, i kad osjećam prisutnost svemogućega , koji nas stvori, po slici svojoj, dah sveljubećega, koji nas, lebdeći u vječitoj milini, nosi i održava – prijatelju moj, kada mi onda pred očima sviće, a nebo i svijet oko mene miruju mi u duši kao lik ljubljene, tad me često obuzme čežnja, pa mislim: ah, kad bi ti to mogao izraziti, kada bi mogao da papiru udahneš ono što u tebi živi, tako puno i toplo – i da to bude ogledalo tvoje duše, kao što je tvoja duša ogledalo beskonačnog boga! – Prijatelju moj! Ali zbog toga propadam , podležem sili veličanstvenoga što je u tim pojavama…”

Johan Volfgang Gete

Preporučujem da pogledate i:

Izvor: durmitor.wordpress.com

Priredio: Stefan Gašić, III-2

Kako izračunati ekološki otisak?

Sve veća briga oko globalnog zatopljenja i bezbroj istraživanja o tome što sve utječe na globalno zatopljenje i ekološku katastrofu koju mnogi biolozi najavljuju javila se i potreba da svaki pojedinac bude odgovoran za onaj dio koji zagađuje.

Više nije dovoljno prstom upirati u kompanije iz kojih se dimi ili koje bacaju otpad tamo gdje ne treba. Svijest o globalnom zatopljenju zahtjeva da prvo pogledamo u vlastito domaćinstvo i ponašanje kako bi promjenom svojih navika utjecali i na gospodarstvo. Da bi nam to olakšali razni stručnjaci razvili su nekoliko modela pomoću kojih možemo izračunati svoj neslavni doprinos globalnom zatopljenju te koji nam pokazuju što sve utječe na globalno zatopljenje u našem osobnom životu.

Ukupna količina stakleničkih plinova (ugljičnog dioksida, metana, dušičnog oksida, klorofluorougljika tj. freona i dr.) proizašla iz našeg svakodnevnog života i rada naziva se "otisak ugljika" (eng. carbon footprint). Izborima i odlukama u svakodnevnom životu - odabirom načina transporta, prehrambenim i potrošačkim navikama, stvaranjem i zbrinjavanjem otpada, na poslu i kod kuće - svatko od nas proizvodi štetne emisije stakleničkih plinova koji uzrokuju klimatske promjene.

Najčešće radimo stvari iz navike, bez mnogo razmišljanja kako to utječe na prirodu, okoliš i društvo u cjelini. Promjenom potrošačkih navika i ustaljenih obrazaca ponašanja svi mi možemo puno učiniti da smanjimo emisije stakleničkih plinova i očuvamo stabilnu klima za buduće naraštaje.

Koristeći kalkulator CO2 izračunajte svoj "otisak ugljika", saznajte kolika je ukupna potrošnja energije u vašem kućanstvu kroz godinu dana te koliko kao pojedinci svojim svakodnevnim djelovanjem proizvodimo ugljičnog dioksida i ostalih stakleničkih plinova. Osim toga, provjerite kako možete smanjiti potrošnju energije, a time i štetne emisije u atmosferu, te kako uštedjeti na mjesečnim računima.

POPIS POTREBNOG MATERIJALA I OPREME - PRIBORA

• Papir i olovka
• Računalo
• Internetska veza

POSTUPAK

Ekološki otisak najlakše ćete izmjeriti pomoću tkzv. kalkulatora za izračun ekološkog otiska. Obzirom da su danas takvi kalkulatori dostupni na internetu, za to će vam biti potrebno računalo i internetska veza.

Ekološki otisak je indikator kojim mjerimo utjecaj ljudi na planet. Računa se u globalnim hektarima pri čemu tragamo za odgovorom koliko je potrebno površine da zadovoljimo sve naše potrebe (energija, transport, hrana, otpad, infrastruktura, voda i drugo). Zbog svoje praktičnosti i primjenjivosti, ekološki otisak je pogodan za računanje na individualnoj razini, na razini grada, regije, države ili cijelog svijeta pa i na razini firme, škole ili neke druge ustanove gdje radimo.

Ekološki otisak računamo tako da našu potrošnju (otisak) stavljamo u odnos s ponudom (biokapacitetom) naše planete. Ukoliko je otisak neke populacije veći od biokapaciteta određenog područja tada kažemo da smo u ekološkom minusu. Na globalnoj razini u 2008. godini smo bili u ekološkom minusu od 0,4gha, što znači da kao čovječanstvo živimo iznad održivosti planete i sposobnosti njenih ekoloških sustava da nadoknade i apsorbiraju sve što potrošimo i sav otpad koji ostavljamo iza sebe.

Prema istraživanjima agencije GFK Hrvatski građani u velikoj se mjeri slažu da su klimatske promjene činjenica, čak više od trećine građana vjeruje da je prava slika još gora nego što ju stručnjaci prikazuju. No još uvijek mnogi ne poduzimaju ništa da bi doprinijeli smanjenju zagađenja i smanjili posljedice globalnog zatopljenja. Ukoliko ne znate na koje sve načine zagađujete i na kojim poljima svog života možete smanjiti zagađenje izračunajte vlastiti footprint i pogledajte gdje pretjerujete. Zapamtite u najviše možete uštedjeti u svom vlastitom domaćinstvu!

Na internetu postoje mnogi kalkulatori za izračun ekološkog otiska. Preporučamo da se koristite kalulatorom UNDP-a i Centra za održivu ekonomiju (CSE).

MOŽE I JEDNOSTAVNIJE

Jednostavan kviz pomoću kojeg možete informativno saznati svoj ekološki otisak dostupan je ovdje.

ZA ONE KOJI ŽELE VIŠE

Ekološki otisak?
To je površina zemlje potrebna za proizvodnju hrane, energije i drugih dobara potrebnih da bi se zadržao sadašnji visoko-potrošački način života. On se mjeri u hektarima i pokazuje koliko je svakome od nas, odnosno pojedinom gradu ili državi, potrebno površine da zadovolji svoje potrebe u hrani, stanovanju, energiji, transportu ili zbrinjavanju otpada.

Što se sve uključuje u izračun ekološkog otiska?

• Površina obradive zemlje sa zasađenim biljkama potrebnim za konzumiranje
• Površina ograđene zemlje koja se koristi za uzgoj stoke
• Površina šuma koje se koriste za sjeću drva i izradu papira
• Površina mora koja se koristi za ribolov
• Površina koja se koristi za izgradnju stanova, kuća i ostalih zgrada
• Površina šuma potrebnih za apsorbiranje ugljičnog monoksida

Ekološki deficit?
Neke države troše više ekoloških resursa nego što postoji unutar njihovih granica. Znači da one imaju ekološki deficit. Zbog toga one moraju uvoziti ekološke resurse koji im nedostaju ili moraju iskorištavati svoje resurse iznad granica regeneracije. Države sa manjim ekološkim kapacitetom od raspoloživog imaju pozitivan ekološki deficit. Međutim preostali kapacitet često se koristi za izvoz dobara, a ne čuva se kao rezerva.

Trenutno stanje u Svijetu?
Trenutni biokapacitet planete omogućava da svi zadovoljimo sve svoje potrebe na 1,8 ha. Trenutno trošimo resurse i proizvodimo otpada na 2,2 ha. Globalni ekološki minus je 0,4 ha!

Zagađenje?
Analizirajući na koji način su biolozi izračunali trenutno zagađenje možemo vidjeti i na koje sve načine zagađujmo planet:

1. Prvu skupinu zagađenja čine aktivnosti kojima ispuštamo CO2 u atmosferu kao transport i energija koju trošimo u kućanstvu - takozvani Carbon footprint (ugljični otisak) koji čini nešto više od četvrtine globalnog zagađenja, ali zbog velikog utjecaja na klimatske promjene o njemu se najviše priča
2. Druga skupina se zove Food footprint (otisak hrane) i izaziva najviše kontroverzi. Naime zagađenje koje se javlja u ovoj skupini odnosi se na intenzivan poljoprivredni uzgoj čije su posljedice trovanje zemlje pesticidima i umjetnim gorivima što smanjuje plodnost tla. U preporukama za smanjenje ovog zagađenja mnogi preporučaju hranu iz ekološkog uzgoja poglavice iz lokalne sredine (jer je utrošeno manje transporta), te niz drugih stvari kao što su proizvodi s manje pakiranja, manje mesa i sl. S obzirom da velike industrije sele svoje poljoprivredne proizvodnje u manje razvijene zemlje i sve više ulažu u intenzivnu poljoprivredu sasvim je jasno zašto ovaj dio ukupnog otiska nailazi na najviše kritika. Koliko je zapravo važan ovaj dio za smanjenje zagađenja govori i sama činjenica da ova skupina čini gotovo trećinu sveukupnog utroška resursa i zagađenja
3. Treća skupina je kućni otisak. Uštede su ipak najlakše u vlastitom kućanstvu gdje su i najmanja zagađenja. Štednja vode, korištenje ekoloških materijala i proizvoda za čišćenje dio su aktivnosti koje mogu smanjiti zagađenje u skupini Housing footprint.
4. Posljednja skupina, Goods and services footprint, direktno od svakog pojedinca zahtjeva da razmišlja o proizvodima koje kupuje te kako se on osobno ponaša u svojoj okolini. Prekomjerna potrošnja jedan je od problema zagađenja u ovoj skupini, jer je gomila smeća koje bi trebalo odvajati i reciklirati. Ovaj „osobni otpad" čini gotovo 30% ukupnog zagađenja planeta!

LINKOVI I KORISNE INFORMACIJE

Saznajte što je ekološki otisak, izračunajte svoj, provjerite kako ga možete smanjiti i upoznajte se sa nizom ostalih korisnih savjeta: http://www.kneja.hr/PikaWEB/rethink.swf

Jednostavan kalkulator za izračun ekološkog otiska na hrvatskome jeziku: http://www.undp.hr/show.jsp?page=100914

Složeniji i detaljniji kalkulatori za izračun ekološkog otiska na engleskome jeziku: http://www.myfootprint.org/ i http://www.ecologicalfootprint.com/

Karta ljudskog utjecaja na ekosustav Zemlje: http://globalis.gvu.unu.edu/

Napomena: korišteni materijali sa http://www.pomakonline.com

Preuzeto sa sajta: pikaiprijatelji.com

Priredio: Stefan Gašić, III-2

Obrazovanje, centralna tema na Supernatural festivalu!

Sedmo izdanje Supernatural festivala doneće nam bogat obrazovni program. 21. aprila u Supernatural parku na Adi Huji.

U “Rosa Zelenoj učionici”, centralnom mestu edukativnog programa, predstaviće se domaći i međunarodni eksperti iz oblasti biodiverziteta, menadžmenta otpadnih voda, Eko turizma na Dunavu i kulture hrane.

Među govornicima i gostima festivala nalaze se Goran Trivan, sekretar Sekretarijata za životnu sredinu grada Beograda, Dragana Milovanović, Republička direkcija za vode i koordinator sa Međunarodnom komisijom za zaštitu reke Dunav (ICPDR), Stojan Nikolić, predsednik opštine Palilula, Mandl Benedikt, tehnički ekspert za učešće javnosti i komunikacije Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav, Duška Dimović, WWF, Branislav Božović, inžinjer geologije, Aleksandar Ložajić, Dekonta, Sabine Meigel , direktor „Donau Buro-a“, Ulm, Nemačka, Gordana Plamenac, direktor Turističke organizacije Srbije, Dejan Veselinov, direktor Turističke organizacije Beogradav i Boris Čamernik, generalni sekretar „Danube Competence Center“.

U okviru programa Kultura hrane biće predstavljen međunarodni filmski festival „Kinookus“ iz Hrvatske, koji kroz sedmu umetnost i koncept zdravog užitka u hrani želi da očuva, valorizuje i razvija filmsko i ekološko obrazovanje mladih kao i holističku ekološku svest.

Za najmlađe posetioce, u „Rosa Zelenoj učionici“ biće orgnizovana kreativna radionica “Mjuziklaža“ gde će deca imati priliku da od ambalažnog otpada prave muzičke instrumente.

Supernatural Green Community je poseban deo festivala koji je posvećen promociji zelenih projekata, ljudi, ideja, proizvoda, područja i svih zelenih inicijativa i pojekata koje dele ljubav i poštovanje prema Majci Zemlji, a sa ciljem da se ovakvi projekti promovišu u medijima i javnosti, kao i da se stvori partnerska mreža. Supernatural Green Community radi na mapiranju, razvoju i promociji autentične proizvoda i područja, institucija za očuvanje životne sredine, zelenih akcija i inicijativa kako bi se uspostavile istinski održive zajednice. Ove godine na Supernatural festivalu predstaviće se sledeće organizacije: LOA (Liga za ornitolosku akciju), WWF, IDO( inicijativa za društvenu odgovornost), Mjuziklaža, Centrala – (centar za promociju energetske efikasnosti), „I Bike Belgrade“, „Ulice Za Bickliste“, Biološki i Geografski fakultet, FUTURA fakultet za primenjenu ekologiju, „Daj daj“, „Hug Bug“, „Remake“, Botanička bašta, Beogradski Festival Cveća i mnogi drugi.

Sedmi po redu Supernatural festival održaće se 21. aprila u Supernatural parku na Adi Huji u Beogradu. Svi posetioci koji ove godine ponesu garderobu koja im više nije potrebna, moći će na festival da uđu besplatno. Tako ove godine, pored ekološkog, festival ima i humanitarni karakter, budući da će sva prikupljena garderoba biti donirana Crvenom krstu Beograda. Za sve koji odluče da ne recikliraju, na kapijama festivala ulaznica će iznositi 400 dinara.
Festival počinje u 12h programom za najmlađe u okviru kojeg će nastupiti Minja Subota, Dobrica Erić i Hor Čarolija. U okviru muzičkog programa festivala nastupiće bendovi Kanda Kodža i Nebojša, Block Out, ZAA i DJ DJ Javier Reyes.

Prošlogodišnji festival, na kome su nastupili Zemlja Gruva, Gušti, Sharks, Snakes & Planes i Duško Gojković, posetilo je preko 7000 posetilaca. Festival Supernatural nastao je 2007. godine sa ciljem da se obeleži svetski dan Planete zemlje i podigne svest građana o bitnim ekološkim pitanjima. U međuvremenu festival je prerastao u vodeći ekološki pokret u zemlji, koji se tokom čitave godine bavi projektima iz ekologije, kulture i edukacije. Više o festivalu možete saznati iz nedavno objavljenog filma „Supernatural park, od deponije do parka“ http://www.youtube.com/watch?v=edbk1Z674ow&;

Za sve dodatne informacije posetite www.supernatural.rs i www.facebook.com/supernaturalfestival.

Mreža škola i nastavnika na istom zadatku

ENOteachers je organizacije koja se bavi pitanjima zaštite životne sredine i energetske efikasnosti. Profesorka Olgica Lukač iz Hemijsko-medicinske škole iz Vršca je koordinator/volonter ENOteachera za Srbiju za period 2013. – 2015. godine. Organizaciju je 1989. godine osnovao Mika Vanhanen. ENOeachers okuplja veliki broj nastavnila i njihove škole širom sveta.

Profesorki Olgici Lukač pridružili su se Vukašin B. Vasić  i Dejan Bošković.

Kontaktirajte ih na "fejsu" i sledite akcije koje su pokrenuli kako biste i vi, zajedno sa nama,  postali energetski efikasni.

DELUJ SADA, DELUJ ODMAH

Autor: Stefan Gašić, III-2

Magazin za EKO ARHITEKTURU I KULTURU

Magazin je veoma koristan i ima praktičnu namenu. Magazin donosi zanimljivosti koje se bave pitanjem:

• održivog razvoja
• ekologija-ekonomija
• klimatskim promenama
• efektima staklene bašte
• porastom popilacije

odnosno problemima koji se mogu definisati pitanjem: Šta ćemo uraditi.

Pročitajte više prateći sledeći link: http://www.ekokucamagazin.com/

Priredio: Stefan Gašić, III-2

Nedostatak resursa će dovesti do novog svetskog rata i ekološke katastrofe u bliskoj budućnosti, upozoravaju naučnici

Naučnici su upozorili da ubrzane klimatske promene pod hitno moraju da se zaustave. Ukoliko ne uspemo u tome one će predstavljati pretnju za celokupno čovečanstvo, istaknuto je na stručnoj konferenciji koja se ove nedelje održala u Londonu. Eksperti britanske vojske su upozorili da će cene hrane i energenata skočiti a da će klimatske promene i nedostatak resursa izazvati nove ratove. Globalno otopljavanje i emisija štetnih gasova je dostigla alarmantan nivo.

Najteže će biti pogođene siromašne zemlje u tropskim predelima, gde će uslovi postati nemogući za život. Istovremeno Evropa i Amerika su veoma zavisne od uvoza energije i drugih resursa a biće izložene pritiscima zbog toga.

Admiral Neil Morisetti, zadužen za klimatsku i energetsku sigurnost u britanskom Ministarstvu obrane kaže da su sukobi sasvim mogući. “Cene energije će porasti, cene na benzinskim pumpama, kao i cene dobara koja se proizvode u jugoistočnoj Aziji, a koje mi uvozimo”, kaže Neil.

Istraživanja su pokazala da će se takva situacija verovatno pretvoriti u globalni sukob kao borbu za retke resurse, vodu i hranu. Moguće su čak i masovne migracije stanovništva i katastrofe širih razmera širom planete.

Čak i bez sukoba cena hrane će drastično porasti u bliskoj budućnosti, zaključuju naučnici.

Izvor: Domino magazin

U centru Berlina postavljeno je 1000 minijaturnih figura od leda koje upozoravaju na opasnost klimatskih promena. Ovom instalacijom brazilski umetnik Nele Azevedo pokušao je da upozori na velike opasnosti koje prete otapanjem leda na Greenlandu i Antarktiku. Brazilac je od leda napravio 1000 figurica ljudskog oblika koje je postavio na stepenice berlinskog trga Gendarmenmarkt. Figurice su se nekoliko sati lagano topile da bi na kraju i nestale na temperaturi od oko 23 stepena.

Izvor: Domino magazin