Pametni podovi bi mogli uskoro da budu deo naših pametnih domova. Naučnici u Nemačkoj su razvili pod visoke rezolucije osetljiv na dodir koji može precizno da prati ljude i nameštaj u prostorijama. Nazvan „Gravity Space“, pod može da detektuje pokrete, poze i sudare i da stvori inverznu projekciju nalik ogledalu koja prikazuje šta se dešava iznad njega. Tehnologija može imati široku primenu u raspunu od bezbednosti domova i automatizacije do interaktivnih igara.

Tim naučnika sa Haso Platner instituta (Hasso Plattner) u Potsdamu je stvorio prototip poda od osam kvadratnih metara koji inverzno projektuje slike - set nameštaja osetljiv na dodir i algoritama koji identifikuju korisnike, nameštaj i poze iznad samog poda na osnovu njihovih tekstura.

Pametni pod koristiti nešto što su istraživači nazvali „višeprstu“ infrastrukturu, koja se oslanja na pritisak po pikselu kako bi omogućio da pod locira i analizira đonove korisnika i prepozna poziciju stopala.

Protitip gravitacijskog poda je napravljen od ploča od 6,4cm debelog stakla postavljenih u rupe isečene u standardnom podu. Ispod njih postoji prostor sa infracrvenom kamerom i video projektorom visoke rezolucije koji prati tragove i projektuje video gore na staklenu površinu. Infracrveno LED osvetljenje okružuje podove obložene sa gumenim filmom osetljivim na pritisak.

Koraci na površini čine da se film ometa infracrveno svetlo, stvarajući sliku otiska snimljene kamerom u prostoru ispod. Sistem može da identifikuje korisnike na osnovu njihovih tabana, može da prati kretanje i pozivije tela korisnika, i omogućiti interakciju visoke preciznosti fokusirajući se na njihove noge.

Naučnici kažu da sistem ima nekoliko prednosti u odnosu na kamere koje prate kretanje. Prvo, on pruža konzistentnu pokrivenost prostorije od zida do zida. Drugo, on je manje podložan blokiranju vidika od strane ljudi ili nameštaja. On takođe omogućava jednostavne algoritme i, konačno, on je manje nametljiv po privatnost.

Gravitacijski pod ima brojne potencijalne primene. Pored obezbeđivanja doma i kancelarije, tehnologija bi mogla da se koristi za brigu o starijim osobama, gde bi, na primer, negovatelj bio obavešten ako pacijent padne. Može čak da se koristi i za prostu zabavu - pomislite na CGI (Computer-generated imagery) fudbal po sobi.

Kompanija IBM je takođe probudila potencijal pametnih podova, pošto je patentirala multitač pametni pod koji može da detektuje uljeze u kući ili da pozove hitne službe kada neko padne ili pretrpi srčani udar.

Članovi tima Haso Platner instituta su Alan Brancel, Danijel Hofman, Marijus Knaust, Patrik Lune, Rene Meusel i Stefan Rihter, pod nadzorom Kristijana Holca, Dominika Šmita i Patrika Baudiša iz Laboratorije za interakciju ljudi i kompjutera.

Projekat je razvijen u saradnji sa Šahram Izadi, Stivom Hodžsom i Skarle Šviderski-Groše u Majkrosoft istraživačkom centru u Kembridžu, Velika Britanija.  

Izvor: gradjevinatsvo.rs

Sve veći broj malih urbanih prostora stvaraju uređene vrtove koji se protežu van podnih saksija, rastući naviše duž zidova i ograda. Ovaj novi trend „vertikalnih bašta“ obnavlja stanove, kancelarije i restorane pozivajući procvat zelenila u malim prostorima.

Vertikalne bašte, takođe poznate kao i „eko zidovi“ ili „zeleni zidovi“, donose praktične i estetske vrednosti stambenim i komercijalnim prostorima. Zajedno sa njihovim ekološkim prednostima, biljke i zelenilo mogu takođe poboljšati kvalitet vazduha i promovisati zdravlje i dobrostanje.

Oavj održivi oblik arhitekture takođe podržava hipotezu biofilije - sugestija koja kaže da postoji urođena veza između ljudskih bića i živih sistema. Prema Suzan Mekoj (Susan McCoy) iz američke kompanije Garden Media Group, ova nova generacija baštovana se sastoji od ekološki svesnih genetskih tipova X i Y koji veruju da je moć biljaka i u vezi biljaka nije više luksuz, već nepohodnost za naše živote.

Biljke se mogu organizovati tako da budu postavljene na stranama objekata, na ogradama i zidovima kako u enterijeru, tako i eksterijeru. Kada se postave strateški, vertikalne bašte čine velike dizajnerske karakteristike i smatraju se za alternative umetničkih instalacija na zidovima.

Zidovi i ograde trebaju biti strukturno jake kako bi podržali vertikalne bašte pošto su one generalno proejktovane da budu stalni deo struktura. Preporučuje se da stručnjaci upućeni u inženjering, projektovanje, izgradnju, drenažu i hortikulturu budu oni koji će ih postaviti.

U pogledu dizajna, neke organizacije nude panele sa vegetacijom koji se mogu pridodati ili biljke koje mogu biti postavljene u dekorativne posude u mrežastom obrascu duž zida. Izbor vegetacije za vertikalne bašte treba da se zasnivaju na lokaciji i zahtevima za održavanje.

Radi olakšanog održavanja, poželjno je da imaju ugrađeni sistem za navodnjavanje i dobar sistem za odvodnjavanje u blizini. Vertikalne bašte uglavnom zahtevaju samostalne sisteme za navodnjavanje, pošto bi ručno zalivanje samo dovelo do prolivanja vode na tlo. Hiroponski sistemi za zalivanje se mogu postaviti kako bi biljke ostale sveže i nahranjene.

Postavljanje vertikalne bašte unutra je odličan način da povežete unutrašnji prostor sa prirodom. Unutrašnje zelenilo zahteva malo više pažnje, pošto je odgovarajuće osvetljenje i ventilacija potrebna. Zid na kome je postavljena vertikalna bašta, kao i neposredna okolina trebaju da budu vodootporne i da se aktivno održavaju suvim.

Komercijalno su biljke postale dobrodošle u kancelarijama, restoranima i hotelima visoke klase. „Većina velikih kancelarija ima malo prozora i malo prirodnog svetla, i ljudi često intuitivno koriste biljke kako bi osvežili i dodali boju u kancelarijskom okruženju, ali koristi su veće od ovih. Istraživanja ukazuju da  biljke mogu doprineti dobrobiti zaposlenih, povećati produktivnost i poboljšati kvalitet vazduha“, rekao je psiholog dr Kreg Najt (Craig Knight) iz Velike Britanije.

Pokrivanje zida zgrade biljkama može poboljšati njegovu termičku izolovanost, ublažiti zagađenja i obezbediti štit za građevinske materijale od vremenskih uslova. U Njujorku, arhitekta Lorens Tamaćio (Laurence Tammaccio) predlaže da pokrije autoput West Side - delioca parka Riverside i Hadson reke - sa lisnatom vertikalnom baštom od bršljena i usklađenim vodopadima. On veruje da bi njegov predlog „Vine Line“ (na fotografijama) postao izvor ponosa za celu zajednicu i da bi estetski prepravio ceo područje.

Blizu Milana u Italiji, u međuvremenu, jedan tržni centar tvrdi da ima najveću vertikalnu baštu na svetu, sa 1.263 kvadratna metara ukrašenih sa ukupno 44.000 biljaka. Projektovao ju je arhitekta Frančesko Bolani (Francesco Bollani) koji je rekao da je bilo potrebno „godinu dana da biljke narastu u stakleniku, a samo 90 dana da se izgradi fasada“. Prethodni rekord je držala jedna bašta u Madridu koja pokriva 844 metara kvadratnih.

Izvor: gradjevinatsvo.rs

Prema najnovijem izveštaju Economist Intelligence Unit o globalnim životnim uslovima, prelepi grad Vankuver u Kanadi je prilično pristojno mesto za život, rangirajući ga na trećem mestu u svetu. Međutim, njegov uticaj na životnu sredinu je trenutno neodrživ, što je navelo gradske zvaničnike da osmisle ambiciozni plan koji će Vankuver krunisati najzelenijim gradom na svetu do 2020. godine.

Svaka pomoć u ostvarenju tog cilja je dobrodošla i novi proces asfaltiranja sa toplom mešavinom koja koristi onu vrstu otpadne plastike koja se nalazi u kantama za reciklažu savesnih građana je svakako pomak u pravom pravcu. Dodatno, svaka reciklaža smanjuje emisije štetnih gasova i poboljšava kvalitet vazduha.

Tim gradskih zvaničnika, uključujući Pitera Bremnera i Džefa Markovića iz preduzeća Kent Services, su radili sa kompanijom GreenMantra iz Toronta kako bi razvili novi proces koji pretvara 100 odsto reciklirane kućne plastike u vosak koji se zatim meša u toplu asfaltnu mešavinu.

„Topla asfaltna mešavina nije u potpunosti nova stvar, ali ono što je jedinstveno u našoj aplikaciji jeste korišćenje voska koji je proistekao iz reciklirane plastike“, rekla je Karin Magnuson iz Vankuverske građevinske direkcije.

„Mi smo probali toplotnu mešavinu od 2008. godine sa različitim vrstama aditiva namenjenih za smanjenje viskoznosti kako bi olakšali proces postavke asfalta na nižim temperaturama. Sada imamo asfaltirane tri deonice puteva u Vankuveru sa ovom novom mešavinom.“

„Mešavina se sastoji od 19-to milimetarskog Superpave-a, gruba površinska toplotna mešavina, sa 20 odsto recikliranim asfaltom i voskom od reciklirane kućne plastike“, dodao je Marković.

„Temperatura je smanjena sa 160 stepeni Celzijusa, koja je tipična, na 121 stepen Celzijusa, i postoji značajno smanjenje štetnih organskih jedinjenja (VOC) i emisija ugljen monoksida u fabrici, kao i vidljivo smanjenje gasova kako pri samoj postavci asfalta, tako i u postrojenju za njegovu proizvodnju.“

Druge prednosti koje su otkrivene u laboratoriji i testirnim poligonima uključuju i uštedu gasa od 20 odsto za potrebe grejanja mešavine. Pored toga, grad Vankuver kaže da postoji potencijal za dodatno ponovno korišćenje mešavine, pošto voska pomaže u sprečavanju starenja asfalta. Mešanje na nižim temperaturama omogućava povećanu upotrebu sadržaja recikliranog asfalta i smanjeno korišćenje netaknutih asflatnih ulja.

„Na proleće ćemo uraditi još testiranja i osvrnućemo se na performanske materijala koji su već postavljeni“, rekao je Magnusonova. „Imamo još posla oko ocenjivanja ovog prvog dela asfaltiranja, ali ako naša testiranja nastave da pokazuju prednosti očekujemo da će se ova mešavina prihvatiti kao norma, a ne kao posebna mešavina“, ocenjuje Magnusonova.

„Idealno bi bilo da vidimo i da neko počne da proizvodi ovaj vosak lokalno. Materijale koje smo koristili su napravljeni od strane kompanije u Torontu, i bilo bi lepo da vidimo da plastika iz Vankuvera koristi za puteve u Vankuveru.“

Iako ova nova mešavina trenutno košta tri procenata više od tipične vruće mešavine, zvaničnici grada Vankuvera veruju da će dodatni troškovi nestati u bliskoj budućnosti kao rezultat dovoljnog snabdevanja plastičnog otpada.

Izvor: gradjevinatsvo.rs