Milano dobija ekološke solitere

Balkon svakog stana će imati zasađeno drveće (900 stabala na dvema zgradama), i na taj način ozeleneti najzagađeniji grad Evrope.

“Bosco Verticale”, odnosno “Vertikalna šuma”, biće najzelenija građevina najzagađenijeg grada u Evropi – Milana, kada bude završena.

Dizajnirana od strane “Stefan Boeri Architects”, biće integralni deo vizije “BioMilano” koja će u sebi uključivati napuštene farme u zelenim pojasevima ovog severnoitalijanskog grada.

Svaka zgrada u okviru “Bosco Verticale” ima zelenu fasadu na kojoj će biti zasađen gusti šumski eko-sistem kako bi se izgradilo mikroklimatsko okruženje i filtriralo zagađenje.

Pored toga što će ulepšavati modnu prestonicu Evrope, u sebe će upijati ugljen-dioksid, osvežavati vazduh, smanjivati ekstremne temperature i nivo zagađenja.

Balkon svakog stana će imati zasađeno drveće (900 stabala na dvema zgradama) koje će obezbeđivati senku u toku leta; naravno, kada lišće opadne tokom zime, zraci sunca će se slobodno probijati do stanova.

Navodnjavanje je obezbeđeno putem napredne filtracije. Pored toga, samo drveće će posebnom tehnologijom generisati električnu energiju i na taj način osigurati stalno napajanje zgrade strujom.

Izvor: telegraf.rs

Priredila: Dragana Milunov, III-2

Beograd će ove godine dobiti prve zasade bambusa u centralnoj gradskoj zoni. To bi trebalo da poboljša kvalitet vazduha i smanji buku, izjavio je stručni saradnik u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Beograda Dejan Tripković.

- Po ugledu na gradove u Nemačkoj i Italiji, a nakon ispitivanja na nekoliko lokacija u Beogradu, utvrđeno je da mikroklima pogoduje toj biljci koja ima veću moć apsorpcije štetnih gasova i proizvodi više kiseonika od ovdašnjih vrsta drveća - rekao je Tripković za ekološki sajt Agencije Beta "Zelena Srbija" (www.zelenasrbija.rs).

Prvi zasadi bambusa, kao najefikasnijih urbanih biofiltera, planirani su duž autoputa kroz Beograd - kod "Beogradske arene" i Mostarske petlje, duž magistralnog puta M-22 (Ibarska magistrala), u rakovičkom industrijskom basenu, u blokovima 23 i 24 u Novom Beogradu i, kao zaštita, oko nekoliko obdaništa.

BAMBUS je brzorastuća drvenasta vrsta iz porodica trava (Poaceae). Potiče iz Indije, pretežno raste u tropskim i suptropskim područjima južne, jugoistočne i istočne Azije i severne Australije.

Zasadi bambusa imaju najveći efekat kada su postavljeni u blizini velikih saobraćajnica i stacionarnih izvora zagađenja.

Projekat uvođenja bambusa Grad Beograd izvodi u saradnji s Institutom za multidisciplinarna istraživanja iz Beograda, a cilj je da se unapredi zdravlje stanovništva. Tripković je precizirao da su u 2011. na lokacijama u Košutnjaku, na

Adi Ciganliji i u Botaničkoj bašti eksperimentalno bile posađene dve vrste bambusa, "Phyllostachys aureosulcata aureocaulis" i "Phyllostachys bishetii", koje su pokazale otpornost na hladnoću i letnju žegu.

- Te vrste bambusa, koje su imale veliki prirast biomase i za godinu dana narasle četiri metra, pokazale su da mogu da akumuliraju velike količine štetnih čestica i proizvedu nekoliko puta više kiseonika od, recimo, kestena - rekao je Tripković.

Bambus apsorbuje 10 puta veću količinu ugljen-dioksida nego drveće, a zadržava i natrijum, silicijum, čestice bogate metalima i prašinu. Apsorbuje i veliku količinu toplote, čime utiču na mikroklimu. Tripković kaće da je bambus odličan za gradsku sredinu kao brzorastuća biljka koja povećava lisnu masu tri puta više nego drvenaste vrste.

- Ta biljka je i odlična barijera za buku, pa se često sadi i oko ustanova poput obdaništa i bolnica - rekao je Tripković.

Iako neki stručnjaci za šumarstvo smatraju da bambus ne treba saditi u Srbiji jer je to "invazivna vrsta" koja se lako razmnožava, Tripković smatra da se pravilnim sađenjem, održavanjem i redovnom kontrolom ta biljka može držati u predviđenim granicama.

- Projekat korišcenja bambusa za koji se zalaže Beograd podrazumeva kontrolisanu sadnju: samo na određenom području, uglavnom duž saobraćajnica ugroženih štetnim gasovima, a ne na većim, otvorenim površinama - kazao je Tripković.

Tripković je podsetio da je bambus, posle poslednjeg ledenog doba, pre 10.000 godina, doprineo stvaranju atmosfere kakva je i danas, a kaže i da je to jedina biljka koja ne oboleva od kancera.

Sve veći broj malih urbanih prostora stvaraju uređene vrtove koji se protežu van podnih saksija, rastući naviše duž zidova i ograda. Ovaj novi trend „vertikalnih bašta“ obnavlja stanove, kancelarije i restorane pozivajući procvat zelenila u malim prostorima.

Vertikalne bašte, takođe poznate kao i „eko zidovi“ ili „zeleni zidovi“, donose praktične i estetske vrednosti stambenim i komercijalnim prostorima. Zajedno sa njihovim ekološkim prednostima, biljke i zelenilo mogu takođe poboljšati kvalitet vazduha i promovisati zdravlje i dobrostanje.

Oavj održivi oblik arhitekture takođe podržava hipotezu biofilije - sugestija koja kaže da postoji urođena veza između ljudskih bića i živih sistema. Prema Suzan Mekoj (Susan McCoy) iz američke kompanije Garden Media Group, ova nova generacija baštovana se sastoji od ekološki svesnih genetskih tipova X i Y koji veruju da je moć biljaka i u vezi biljaka nije više luksuz, već nepohodnost za naše živote.

Biljke se mogu organizovati tako da budu postavljene na stranama objekata, na ogradama i zidovima kako u enterijeru, tako i eksterijeru. Kada se postave strateški, vertikalne bašte čine velike dizajnerske karakteristike i smatraju se za alternative umetničkih instalacija na zidovima.

Zidovi i ograde trebaju biti strukturno jake kako bi podržali vertikalne bašte pošto su one generalno proejktovane da budu stalni deo struktura. Preporučuje se da stručnjaci upućeni u inženjering, projektovanje, izgradnju, drenažu i hortikulturu budu oni koji će ih postaviti.

U pogledu dizajna, neke organizacije nude panele sa vegetacijom koji se mogu pridodati ili biljke koje mogu biti postavljene u dekorativne posude u mrežastom obrascu duž zida. Izbor vegetacije za vertikalne bašte treba da se zasnivaju na lokaciji i zahtevima za održavanje.

Radi olakšanog održavanja, poželjno je da imaju ugrađeni sistem za navodnjavanje i dobar sistem za odvodnjavanje u blizini. Vertikalne bašte uglavnom zahtevaju samostalne sisteme za navodnjavanje, pošto bi ručno zalivanje samo dovelo do prolivanja vode na tlo. Hiroponski sistemi za zalivanje se mogu postaviti kako bi biljke ostale sveže i nahranjene.

Postavljanje vertikalne bašte unutra je odličan način da povežete unutrašnji prostor sa prirodom. Unutrašnje zelenilo zahteva malo više pažnje, pošto je odgovarajuće osvetljenje i ventilacija potrebna. Zid na kome je postavljena vertikalna bašta, kao i neposredna okolina trebaju da budu vodootporne i da se aktivno održavaju suvim.

Komercijalno su biljke postale dobrodošle u kancelarijama, restoranima i hotelima visoke klase. „Većina velikih kancelarija ima malo prozora i malo prirodnog svetla, i ljudi često intuitivno koriste biljke kako bi osvežili i dodali boju u kancelarijskom okruženju, ali koristi su veće od ovih. Istraživanja ukazuju da  biljke mogu doprineti dobrobiti zaposlenih, povećati produktivnost i poboljšati kvalitet vazduha“, rekao je psiholog dr Kreg Najt (Craig Knight) iz Velike Britanije.

Pokrivanje zida zgrade biljkama može poboljšati njegovu termičku izolovanost, ublažiti zagađenja i obezbediti štit za građevinske materijale od vremenskih uslova. U Njujorku, arhitekta Lorens Tamaćio (Laurence Tammaccio) predlaže da pokrije autoput West Side - delioca parka Riverside i Hadson reke - sa lisnatom vertikalnom baštom od bršljena i usklađenim vodopadima. On veruje da bi njegov predlog „Vine Line“ (na fotografijama) postao izvor ponosa za celu zajednicu i da bi estetski prepravio ceo područje.

Blizu Milana u Italiji, u međuvremenu, jedan tržni centar tvrdi da ima najveću vertikalnu baštu na svetu, sa 1.263 kvadratna metara ukrašenih sa ukupno 44.000 biljaka. Projektovao ju je arhitekta Frančesko Bolani (Francesco Bollani) koji je rekao da je bilo potrebno „godinu dana da biljke narastu u stakleniku, a samo 90 dana da se izgradi fasada“. Prethodni rekord je držala jedna bašta u Madridu koja pokriva 844 metara kvadratnih.

Izvor: gradjevinatsvo.rs