Šta konoplja, pečurke, mleko i slama imaju zajedno? Oni su samo neki od stvari koje se koriste za pravljenje „zelenih“ kompozitnih materijala, u kojima su većina ili svi uobičajeni naftni nusproizvodi zamenjeni sa ekološkim supstancama. Sada, zahvaljujući dvema odvojenih studija, izgleda da se treset i cvekla mogu dodati na tu listu.

U Finskoj, VTT Tehnički istraživački centar istražuje načine na koje se gornji sloj prirodnog treseta može ugraditi u panele od termoplastike ili vlakana pod kompresijom.

Treset je navodno savršen materijal za takve primene, ne samo zato što ga ima u izobilju, već što je i jeftin, otporan na vodu, biorazgradiv, i pokazuje veliku otpornost na udare i izdržljivost pri požaru. Pored toga, ne samo da njegova vlakna obezbeđuju strukturalnu snagu kada se dodaju smoli, već i finiji materijal od treseta može biti dodat kao punilo.

Prema VTT Tehničkom istraživačkom centru, plastika koja sadrži treset može biti obrađena korišćenjem postojećih objekata i tehnika, kao što su ekstruzije i ubrizgavanje. Istraživači sugerišu da bi plastika i paneli na bazi treseta mogli biti korišćeni u proizvodima koji se odnose na oblasti kao što su građevinarstvo, poljoprivreda, roba široke potrošnje, kao i biorazgradiva ambalaža.

Izvor: gradjevinatsvo.rs

Nova solarna ćelija tankog filma dizajnirana od strane inženjera na Stanford univerzitetu može da zalepi na neku površinu i potom odlepi sa nje, zadržavajući i dalje svoju efikasnost.

Univerzitet Stanford u Sjedinjenim Američkim Državama je imao dosta pomaka u poslednje vreme po pitanju napretka tehnologije solarne energije. Nakon sveugljenične solarne ćelije o kojoj smo već pisali, profesor mašinstva na Univerzitetu Stanford, Ksiaolin Ženg (Xiaolin Zheng) je osmislila solarnu tehnologiju koja može biti lepljena i ljuštena.

Izum profesorke Ženg je dobrodošao dodatak industriji obnovljive energije, koja je već navikla na činjenicu da su solarni paneli teški, kruti uređaji sa ograničenjima u pogledu primenjivosti. „Nekonvencionalne ili 'univerzalne' substrate je teško koristiti u fotonaponskim sistemima jer oni obično imaju nepravilne površine i nemaju dobre termalne i hemijske osobine koje su neophodne za proizvodnju solarnih ćelija današnjice“, rekla je profesor Ženg.

„Mi smo zaobišli ove probleme razvojem ovog procesa lepljenja i ljuštenja, koji daje tankofilmskoj solarnoj ćeliji fleksibilnost i potencijal primene koji nikada nismo videli ranije, a takođe smanjuje njihovu opštu cenu i težinu.“

Ne samo da su nove ćelije fleksibilnije i prilagodljive, već one takođe pokazuju i isti nivo efikasnosti kao njihove rigidne kolege. Štaviše, tehnologija se može premestiti bez gubitka efikasnosti. „Takođe, tu nema otpada. Silicijumski vafer je tipično nepštećen i čist nakon uklanjanja solarne ćelije, i može se ponovo koristiti“, rekla je Ženg.

Do sada su profesorka Ženg i njen tim demonstrirali ovu tehnologiju lepljenja i odlepljivanja na prozorskom staklu, plastičnim omotačima mobilnih telefona, kao i na papirnim karticama. Iako je ožičenje i dalje neophodno kako bi se energija isporučila, skoro univerzalna primenljivost solarnih ćelija je značajna. „Sada ih možete staviti na šlemove, mobilne telefone, konveksne prozore, prenosive elektronske uređaje, zakrivljene krovove, odeću... praktično na bilo šta“, dodala je ona.

Izvor: gradjevinatsvo.rs

Ovih dana, energetska efikasnost, odabir održivih proizvoda i ekološke prakse su ključni kriterijumi (ili se makar tako priča) u novogradnji i renoviranju. Ovo je delom zbog postepenog povećanog zakonodavstva koji se usklađuje sa legislacijom Evropske unije, ali i kao rezultat rastuće tražnje postrošača za efikasnim i održivim zgradama.

Nažalost, postoji fundamentalni obzir koji se često zaboravlja: odabir unutrašnjih materijala i završnih obrada i njihov uticaj na zdravlje stanara zgrada. Biti „zelen iznutra“, ili podsticati dobar kvalitet unutrašnjeg vazduha, uzima maha u zelenoj gradnji iz mnogo više razloga od održivosti. Termin „održiva unutrašnjost“ obuhvata nekoliko ključnih pojmova, od kojih svi imaju za cilj da imaju minimalni uticaj na životnu sredinu.

„To uključuje izbor društvenog i ekološki odgovornog materijala, energetske efikasnosti, poboljšanja kvaliteta vazduha u zatvorenom prostoru, efikasno korišćenje vode i elemente dizajna koji podržavaju efikasnosne, zdrave i ekološke prakse“, kaže Melisa Vitig (Melissa Wittig) iz kompanije Healty Interiors.

Jedan od razloga zašto gradimo nove zgrade i renoviramo postojeće jeste da bismo poboljšali kvalitet naših života, tako da je važno obezbediti da zgrade imaju zdravu sredinu za dugoročno uživanje u njima.

Mnoge ugledne organizacije, kao što je Agencija za zaštitu životne sredine (EPA -  Environmental Protection Agency) Sjedinjenih Američkih Država, rade na poboljšanju ne samo zdravlja životne sredine, već i ljudskog zdravlja. EPA je ocenila da je zagađenje unutrašnjeg vazduha jedan od „prvih pet životnih opasnosti po javno zdravlje“.

Neki od zdravstvenih problema koji se prepisuju toksičnim hemikalijama u zatvorenom okruženju ukljujučuju respiratorne probleme kao što su astma, glavobolja, kao i iritacije očiju i kože. Kvalitet unutrašnjeg vazduha u zgradi može značajno uticati na njene stanovnike i pošto mi trošimo mnogo našeg vremena u zatvorenom prostoru, bilo na poslu ili kod kuće, logično je da treba da štitimo naše zdravlje vodeći računa o kvalitetu zatvorenog vazduha gde god je to moguće.

U komercijalnom sektoru, poslodavci koji su se posvetili ovim pitanjima žanju prednosti u smislu smanjenja bolesti i odsustva zaposlenih, a što zauzvrat povećava njihovu produktivnost i održava se na boljitak preduzeća i same ekonomije.

Nažalost, u rezidencijalnom tržištu, samo oni koji su obrazovani u pogledu prednosti netoksičnih enterijera ili oni koji imaju članove porodica koji pate od zdravstvenih problema nastoje da aktivno podržavaju i implementiraju zdravije opcije. Mnogo mora da se uradi u pogledu edukovanja javnosti o opasnostima trenutnih praksi i prednosti izbora netoksičnih materijala.

Za one koji nisu sigurni odakle da počnu, postoji nekoliko ključnih stvari kojima se treba posvetiti, ukoliko je to moguće:

    Postavite nameštaj, podove i pokućstvo koje ima malo ili nimalo sadržaja štetnih organskih jedinjenja (VOC - Volatile organic compounds);
    Koristite boje, lepokove i finiše koje imaju malo ili nimalo sadržaja štetnih organskih jedinjenja;
    Postavite dobre ventilacione sisteme i efikasne izduvne ventilatore;
    Koristite prirodna, netoksična sredstva za deratizaciju;
    Koristite netoksične proizvode za čišćenje

Kada vršite odabir proizvoda, trebalo biste da tražite one koji su nezavisno sertifikovani i potrebno je da razumete koji su kriterijumi za sertifikaciju. Čuvajte se „zelenog pranje“ (termin koji se koristi u svetu, a koji je kod nas nedavno dobio novu kovanicu 'ekomanipulacija', o čemu smo pisali u poslednjem časopisu Build-a) i imajte na umu da nešto što se zove „zeleno“ ili „ekološko“ ne znači da je uvek tako i da je proizvod sa niskom emisijom ili zdravija opcija.

Pronalaženje proizvoda nije teško, ali proces može biti dugotrajan i upornost je neophodna gde je etiketiranje neadekvatno. Kompanije će obično istaći ekološku stranu proizvoda ili zdravstvene akreditive na etiketama gde god da mogu. Ovo može da obuhvati logotipe koji verifikuju da je proizvod ispunio niz utvrđenih kriterijuma koji mogu da pomognu u odabiru „bolje“ opcije.

Sve u svemu, uključivanje odabira zelenih materijala u enterijerima naših zgrada i odabira dizajna daje veću dubinu u značenju „održivosti“ u našem izgrađenom okruženju.

Izvor: gradjevinatsvo.rs