Da se i električni aparat za varenje može proširiti sa svojom namenom i funkcijom potvrđuje moja nedavno završena gradnja efikasnog startera za paljenje traktora, odnosno kamiona, kada akumulator, zbog parkiranja na otvorenom, niske temperature poprilično izvuku, tako da njegov radni kapacitet drastično pada. Jedina opreznost pri upotrebi aparata je da tzv. „verglanje“ elektropokretača ne traje duže od 5 s, jer se radi o dosta jakim strujama koje mogu oštetiti akumulator i „grec-spoj“, bez obzira na njihovu dimenzionisanu jačinu od 50 A.

Pre same gradnje startera ispitani su primarni i sekundarni namotaji električnog aparata za varenje koji na višestepenom prekidaču može imati različite izbore sekundarnog napona promenama ulaza u primaru. Nama je potrebno nešto više od 24 V naizmeničnog napona za elektroniku startera i 13-15 V za brzo punjenje akumulatora. Prvo je bila ideja da se ispravljanje napona uradi dvostrano sa dve snažne diode, koje mogu da propuste struju jačine i do 200 A, ali, pošto nije bilo moguće da se smeste u kućište aparata sa adekvatnim hladnjacima, izbor je pao na tri “grec-spoja” pojedinačne jačine struje od 50 A, koji se spajaju paralelno, tako da ukupna jačina doseže 150 A. Sa svakog „greca“ odgovarajućim licnastim kablom dovoljnog preseka ( 4 mm2 ) što kraćim  vodovima su čvrsto spojene četiri tačke na dobroj izolatorskoj klemi i to: dva ulaza naizmeničnog napona za „grec-spojeve“ i izlazi za plus (+) i minus (-) pol jednosmernog napona. Veoma je važna debljina provodnika i što kraća i po dužini jednaka veza za svaki element „grec-spoja“. Sa zajedničkih čvorišta napravljeni su izvodi kablova malo većeg preseka - 6 mm2. Naizmenični napon je uzet sa sekundara transformatora, a izvodi ispravljenog napona su spojeni na jače kleme, koje su izvedene na kućištu aparata za varenje. Nakon dvostranog ispravljanja dobijen je jednosmerni napon od 25 V koji je sasvim dovoljan da se pokrene alnaser i jače poljoprivredne mašine, mada je prilikom starta dosta veliki pad napona. Veoma je važno da start traje samo nekoliko (do 5) sekundi zbog zaštite snažnog ispravljača, ali i samog akumulatora koji je u serijskoj vezi, 2x12 V. Prilikom upotrebe startera treba posebno paziti o polaritetu i naponu akumulatora, jer se starter ne sme upotrebiti samo na jednom akumulatoru. Da bi se obezbedila funkcionalnost uređaja i za druge namene, u istoj kutiji napravljen je i jedan brzi punjač, takođe sa “grec-spojem”, koji je odvojen od elektronike startera. Za punjač je upotrebljen“grec-spoj“ jačine od 35 A sa dovoljnim presekom  provodnika. Punjač se koristi sa naponom od 14 V, a ima prednost što može brzo da napuni akumulator i većeg kapaciteta (preko 120 Ah). Izvodi punjača nalaze se na kućištu sa dobrom izolacijom.

Starter i punjač su ispitani i pokazali su se efikasnim i upotrebljivim za seoska domaćinstva sa poljoprivrednim mašinama. Na kraju recimo da obavezno treba kontrolisati i akumulator čiji je kapacitet vremenom smanjen, pošto njegov kratak spoj u ćelijama može oštetiti celokupnu elektroniku. To se lako ispituje nekom kontrolnom sijalicom za pražnjenje. Ako se posle punjenja akumulator brzo prazni, to je siguran znak da su mu propale ćelije i da je potrebno izvršiti njegovu zamenu, odnosno kupovinu novog.

Na današnji dan (pravoslavni Božić) u Njujorku je 1943. godine u hotelskoj sobi  umro nenadmašni genije, Nikola Tesla. Postoje mnoga nagađanja o tome, pa i ono najnovije da je zadavljen jastukom od strane nacističkog agenta. Prava istina mora jednog dana ugledati svetlost na kraju tunela.

Teslino životno delo, sa oko hiljadu otkrića, od čega je 700 patentirano, je, zaista, nenadmašno. Kojim putem i stranputicama bi krenuo razvoj nauke i tehnike, da nije bilo Nikole Tesle, možemo samo nagađati. Danas u Americi postoji zrela inicijativa da se u školama znatno više pažnje posveti Teslinim otkrićima. I u našim školskim programima nije posvećena neka posebna pažnja, jer se u programu fizike za osmi razred o Tesli govori površno kod naizmeničnih struja, u okviru lekcije “Doprinos Nikole Tesle i Mihaila Pupina u razvoju nauke i tehnike”. Nema ni jednog slova o bežičnom prenosu energije, telekomunikacijama i o drugim Teslinim izumima koji i danas, moramo priznati, zbunjuju naučni svet. Vredna je pažnje navedena ideja, potekla sa terena gde je Tesla najviše radio i stvarao, da se nastavni programi po svim nivoima obogate sadržajima iz Teslinog stvaralaštva. Tako ćemo se najbolje odužiti naučniku svetskog glasa, koji je bio poznat i po tome što je uvek mislio na rodni kraj, svoju bogatu kulturu i tradiciju. Nikada se toga nije stideo, niti je imao razloga da se stidi, što se može zaključiti i po brojnim rukopisima koji se danas čuvaju u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

Teslinu misao, neke čudne navike ponašanja, ideje o komunikaciji sa drugim svetovima i civilizacijama, danas mnogi uzimaju za ozbiljno, bez obzira što su pojedini u njegovo vreme, pred kraj Teslinog života, smatrali nenormalnim ponašanjem. Takav je bio nenadmašni genije koga mnogi ni danas ne shvataju. Njegove ideje i genijalna otkrića, pretočena u tehničke izume, potiru neka shvatanja da je umro u siromaštvu.

Pred novogodišnje i druge značajnije praznike veoma često se vraćamo u prošlost, poredeći kako smo nekada, a kako danas živimo. Ja se, tako, sećam nekih novih godina koje su dočekivane uz petrolejku, zagrejanu kuhinju i sa mirisima jela koja ostaju u trajnom sećanju. Jedna od tih novogodišnjih noći mi je ostala u posebnoj uspomeni, jer je u moje selo ( BiH ) pred Novu 1962. godinu konačno dovedena električna struja. Ljudi su gledali u sijalice sa velikim čuđenjem, a tu se našao i neki radio aparat (na baterije i mrežni kabal), koji je doneo naš vojnik pri UN sa Sinaja. Svi smo ga gledali sa nedoumicom, slušajući prijatne zvuke muzike, govor spikera i ono zanimljivo krčanje na srednjim talasima (zbog „Fedinga“), koje je prisutno u noćnim satima. Ovo nostalgično sećanje me stalno navodi na razmišljanje, kako bismo danas bez struje i tehnike.
Đaci, sa kojima o tome razgovaram u uvodnoj lekciji o električnoj struji, kažu da ne mogu zamisliti život bez struje. Nekada je i bez tog luksuza moglo da se živi. Živelo se sasvim normalno, malo smirenije, opuštenije, ali smo vodu za kupanje grejali na šporetu na drva koji se, zbog kuvanja, morao paliti i tokom leta, što nije baš prijatno na letnjim vrućinama.
Električna struja predstavlja nasušnu potrebu života savremenog čoveka, prisutna je u svim porama našeg postojanja. Doživeli smo da se više ne proizvode sijalice sa grejnim vlaknom, već sasvim druge, koje nazivamo štedljivim. Više nema grejnih tela gde se vidi cekas-žica, već koristimo moderne štednjake sa kompaktnom pločom koja brzo zagreva, na česmama imamo brze trenutne grejače, a konstrukcija bojlera je takođe napredovala, da su sve bolji i štedljiviji. Moderni TV prijemnici imaju toliko funkcija po pitanju kvaliteta prijema, reprodukcije i ulaznih uređaja da prosto sve ne možemo da pratimo. Računari različitih vrsta i namena već su normalna pojava, ne samo u gradu, već i na selu, a Internet je sasvim odomaćen način komunikacije i upotrebe u svakom domaćinstvu. Mobilni telefoni postaju mini-kompjuteri sa brojnim funkcijama veza, usluga, navigacije, kontrole, beleški i praćenja. Ono što ljudima zaista danas treba je svetska baza podataka – Internet na kome možemo potražiti sve što nam zatreba. Nekada se uz retke knjige, koje nisu mogle da se iznose iz čitaonice, moralo ostajati van kuće do kasnih noćnih sati. Zaista, bila su to potpuno drugačija vremena. Kada o tome pričamo mlađima, oni se prosto začude. Imao sam jednu interesantnu situaciju, kada se moj unuk začudio videvši gramofon sa pločama, a posebno kada je čuo zvuk sa jedne dugo upotrebljavane long-plejke. Brzo je shvatio kako se stvara zvuk preko kristalne igle na gramofonskoj glavi. Posle gramofona dolaze kasetofoni, video-rikoderi, a onda CD, DVD i MP3 plejeri. Dobro se sećam kada se za disketu davalo po 10 maraka, a danas disketu (1,4 MB) malo ko koristi. Imao sam priliku da nedavno vidim dobri stari gramofon koji se priključuje preko USB kabla na računar. Ovaj izum možemo slobodno nazvati vremenskom mašinom za pretvaranje prošlosti u budućnost. Hteli, ili ne, i u našoj svesti prisutna je težnja da se na neki način spoji nekadašnja i današnja tehnika. Danas roboti zamenjuju čoveka, kako na lakšim, tako i na težim poslovima. Za kontrolu procesa proizvodnje smanjuje se broj radnika. Često se zapitamo da li će doći vreme kada će sve više raditi roboti i jednostavno prestati potreba za radnom snagom.
Rad u bankama, službama evidencije i kontrole, aerodromima, na satelitima, poštama, prodavnicama, robnim kućama i u drugim ustanovama ne bi se mogao zamisliti bez računara. Pre mnogo godina, kao prosvetni radnik sam u šali, ali sa punom sigurnošću, mojim kolegama u prosveti rekao da će doći vreme da u školama nećemo moći bez kompjutera. Neki umalo da se naljute, posebno oni koji ni danas ne vole da vide kompjuter. Eto, došlo je i to vreme. Međutim, trebaće još vremena da onim najmlađim prenesemo naviku pravilne upotrebe, da kompjuteri nisu samo igrice, ćaskanje i Fejsbuk, već izvor novih znanja koja treba pametno koristiti. I to shvatanje polako zaživljava u glavama korisnika novih tehnologija.
Vraćam se priči na početku, kada su se ljudi čudili običnoj sijalici i nekoj čarobnoj kutiji koja svira, a danas se mladi začude kada vide gramofon, ili stare radio-aparate sa lampama. Zbog toga ih je teže iznenaditi nekim poklonom, što potvrđuje brzinu promena u načinu života i razmišljanja. Neka i te misli budu vremenska mašina, kako bismo lakše shvatili prošlost i razumeli budućnost!