Čovek, kao složena biološka jedinka, svakodnevno je izložen kako korisnim tako i štetnim zračenjima različitog intenziteta i vrsta. Najveća opasnost je što štetna zračenja ne možemo registrovati po njihovom nastanku, niti ih možemo ispitivati nekim jednostavnim metodama, što može ozbiljno narušiti zdravlje čoveka.
Pri proučavanju nekih zračenja izveo sam interesantan ogled koji je pomogao otklanjanju neprijatne glavobolje kod jednog od mojih komšija. On se žalio da ga ujutro, kada ustane, boli glava, a onda sam pomoću osetljivog tranzistorskog elektroskopa ( vidi sliku ) ispitao jačinu električnog polja na mestu gde se nalazi njegov kauč. Začudio sam se koliko je jako to polje, koje može da nastaje prisustvom električnih uređaja, ali i zbog podzemnih voda, kao i drugih uticaja. Predložio sam da kauč premesti u deo prostorije gde je najmanje zračenje. Intenzitet zračenja sam ispitao pomoću navedenog uređaja. Kada smo to uradili, komšija je zbog promene njegovog zdravstvenog stanja, još uvek ubeđen u moje čudotvorne moći. Da li je u pitanju sugestivna reakcija, ili stvarno smanjenje neprijatnog zračenja, nisam ni ja potpuno siguran. U svakom slučaju, nije u pitanju posebna moć, niti bioenergija, već korisna primena nauke koja se bavi ispitivanjem prijatnih (korisnih) i neprijatnih (štetnih) zračenja oko nas.
Štetna zračenja potiču od narušavanja ravnoteže između sila koje potiču iz središta Zemlje i kosmičkih sila koje dolaze iz solarne i galaktičke vasione, kao i raznih vrsta čovekove delatnosti. Ono može biti prirodno i veštačko, a može se načelno podeliti na kosmičko (visokofrekventno), podzemno (geopatogeno-niskofrekventno) i tehničko (elektromagnento). Kosmička zračenja ne dolaze samo od Sunca, već i od drugih zvezda bez obzira na njihovu fantastičnu udaljenost. Njihova prodornost zavisi od brojnih geografskih i meteoroloških faktora, a ponajviše od debljine ozonskog omotača koji je opasno ugrožen. Kosmičko zračenje može biti primarno i sekundarno. Primarno zračenje nastaje van atmosfere, a sekundarno u interakciji primarnog sa molekulima atmosfere, a čine ga čvrsta i meka komponenta. Geopatogena zračenja nalaze se ispod površine Zemlje, a posledica su svih procesa u kojima se preseca, raslojava ili na bilo koji način remeti prirodna homogenost Zemljinih slojeva. U ova zračenja spadaju: zračenje podzemnih vodenih tokova, ruda i minerala, geoloških pukotina i raselina, zračenja nastala raspadanjem organskih materija i posledica nekadašnje i sadašnje ljudske delatnosti. Najintenzivnije sekundarno zračenje nastaje pri nailasku primarnog zračenja na metalne predmete. Ova vrsta zračenja prisutna je u modernim građevinama koje su napravljene od čelika, sa mnogo metalnih obloga i metaliziranih staklenih površina (Faradejev kavez). Električni kućni aparati, koji se nalaze u zoni primarnog zračenja, postaju izvor jako štetnog zračenja. Tu spadaju monitori i mobilni telefoni, bez obzira na podeljena mišljenja o štetnosti njihove upotrebe. Postoje jaki argumenti da su štetni.
Zračenja nastala pri radu industrijskih postrojenja, hidro i termo-centrala, mašina svih tipova, dotrajalih ventilatora i starih frižidera su zvučni talasi u granicama, ili van granica čujnosti. Ta granica zavisi od frekvencije zvuka ( granica čujnosti za čoveka je od 16 Hz do 20 000 Hz). Ispod 16 Hz je infrazvuk, a iznad 20 hiljada Hz ultrazvuk koji je našao veliku primenu u nauci i tehnici, a posebno u medicini. Sa stanovišta kvantne fizike, interakcija bilo koje vrste talasa sa ćelijama živog organizma predstavlja razmenu energija, apsorpciju, transmisiju i refleksiju. Ovo može imati za posledicu razne promene na ćelijskom nivou, što može izazvati neke bolesti.
Detekcija štetnog zračenja može se vršiti starim empirijskim i savremenim metodama i postupcima. U savremene postupke spadaju: rad sa viskom nad mapom, Gajger-Milerov brojač, elektrokardiogram, tranzistorski elektroskop, proučavanje pojava elektriciteta i merenje otpora kože digitalnim instrumentima. Danas postoje mnogi uređaji jednostavne i složenije konstrukcije sa kojima možemo ispitati jačinu zračenja nekog fizičkog polja. Uređaj kojim sam se pri ispitivanju zračenja poslužio delo je mojih ruku, složenije je konstrukcije i sa pojačanjem slabih signala elektromagnetnog polja od nekoliko miliona puta.
Zaključimo da biopolje čoveka funkcioniše pravilno i harmonično sve dok je razmena energije okoline i organizma nesmetana od jednog do drugog žlezdanog sistema, od organa do organa koji su zdravi i vitalni. Kada iz bilo kojeg razloga nastane nepravilan protok energije, harmonija energetskog polja se narušava i nastaje blokada energije. Ne postoji prostor u kojem čovek radi, živi i spava, a gde nema štetnog zračenja. Najopasnija su ona u kojima se čovek najduže zadržava, kao što su krevet i radno mesto. Kako čovek ne može da uoči štetno zračenje, može obratiti pažnju na neke simptome koji upućuju na njihovo postojanje i štetno dejstvo. Simptomi su prisutniji kod starijih osoba.

Savremena medicina danas dokazano ide ukorak sa razvojem nauke i tehnike, tako da ponekad nismo ni svesni koja se sve tehnička dostignuća koriste u dijagnostici, ali i pri lečenju različitih bolesti. U mojoj dugogodišnjoj praksi bavljenja elektronikom, prvo iz hobija, a kasnije i profesionalno, upustio sam se u konstrukciju generatora visokofrekventnih struja Teslinog tipa (u daljem tekstu VF struje) koje sam primenio na sebi zbog neugodne reume u desnom ramenu zarađene u studentskim danima. Sonde generatora završavale su na jednoj metalnoj narukvici koja se stavljala na vodom navlaženu ruku, a druga na iglici kojom sam tražio akunpunkturne tačke gde sam osećao reumu. Posle nekoliko uspešnih tretmana, pored sopstvenog rizika, reuma je nestala i ne osećam je već godinama. Tražeći naučnu podlogu eksperimenta koji sam izveo samo na svom telu, zaključio sam da se u principu radi o Teslinim strujama koje, po mom mišljenju, nisu do kraja ispitane i koje se nedovoljno primenjuju u medicini. Možda je i to jedan od razloga što alternativna medicina u Srbiji i u regionu nije do kraja zakonski regulisana.

Tesla je prvi uočio značaj telesnog i prirodnog elektriciteta za zdravlje i izrađivao je elektroterapeutske uređaje. Nevidljivo more talasa, koje nas zapljuskuje svake sekunde, ima svoje mirne struje – to su talasi visoke frekvencije i male snage, zatim “pastelne struje” – to je vidljiv deo elektromagnetnog spektra, ali i opasne orkanske struje - zračenje vrlo male frekvencije razorne snage. Svakog trenutka svi ovi talasi se lome i sudaraju oko čoveka i u njemu. “Mitovi o zlim duhovima”, reći će Tesla jednom prilikom za list “Sunce” (“The Sun”) “sigurno su, svojim velikim delom, nastali zbog nevidljivih, štetnih talasa koji se mogu registrovati samo naučnim eksperimentima”. Tesla je prvi uočio ( 1890. godine ) da je elektromagnetna ravnoteža u ćelijama osnovni preduslov za zdrav, normalan život. Ceo vek će proći  od ovih Teslinih reči da bi ih u potpunosti potvrdio rad nemačkog inženjera i fizičara Roberta Endrosa koji je serijom eksperimenata, vršenih od 1992. godine, nesumljivo utvrdio da unutrašnji elektricitet omogućava ćeliji da radi prema svom sopstvenom ritmu. Kad do nje stižu talasi intenziteta jačeg, ili slabijeg od njenog, oni remete taj prirodan ritam, odnosno ravnotežu ( po principu rezonancije ) i ona ubrzava, ili usporava svoj rad, počinje da greši u radu, odumire, ili se nekontrolisano deli izazivajući rak. Struja i elektricitet, koliko mogu koristiti čoveku, toliko mu mogu i odmoći. Zato je, moramo priznati, svaka upotreba u medicini bez naučne i eksperimentom dokazane osnove nadrilekarstvo. Tesla je, u medicinske svrhe, tokom 1891/1892. godine projektovao više elektrotehničkih uređaja visoke frekvencije. U principu, to su bili uređaji koji su se sastojali od mašine (generatora visoke frekvencije  5 000 do 100 000 Hz) koju napaja transformator napona na sekundaru od nekoliko desetina hiljada volti. Na krajevima sekundara ovog transformatora nalazi se varničar – dve blisko razmaknute kuglice.

Upotreba Teslinih struja u lečenju ljudi simbolično je najavljena njegovim čuvenim predavanjem pred članovima Američkog instituta elektroinženjera u Kolumbija koledžu u Njujorku, 20. maja 1891. godine. Tema ovog predavanja je bila “ Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visoke frekvencije i njihova primena”. Tesla je tom prilikom podrobno objasnio da se sve VF struje prostiru po površini tela i da obavljaju njegovo površinsko zagrevanje. Time se objašnjava njihova bezopasnost, jer ne prodiru duboko pod kožu, ne prolaze kroz srce i pluća, usled čega bi mogla da nastupi neminovna smrt. Prvi oscilatori su bili glomazni i sa pogonom na parni kotao, a izuzetan uspeh je postignut kada je Tesla uradio prenosni minijaturni oscilator koji je popularno nazvan “Mini Tesla”, ili “Džepni Tesla”. Lečenje Teslinim strujama je vremenom postalo vrlo efikasno i popularno. Monel u svojoj knjizi navodi čitav niz klinika u Americi i Evropi koje su naučno ispitivale dejstva ovih struja i našli su da su izuzetno blagoslovne za razne bolesti. Na prvom mestu su bolesti kičme, reuma, artritis ... Takođe, doprinose jačanju organizma i psihičkom ozdravljenju. Posle primene Teslinih struja dolazilo je do momentalnog sniženja mokraćne kiseline, što je bio ubedljiv dokaz njihove lekovitosti. Pošto u tadašnje vreme nije bilo današnjih lekova (aspirini, vitamini, sulfo-preparati, antibiotici) to je primena ovih struja bila od velikog značaja. U Evropi su veliki uspeh sa Teslinim strujama postigli Arsen de Arsonval, lekar i fizičar, akademik Blondel i nemački lekar iz Sarbrikena Marse Fluge. Među njima jedino Arsen de Arsonval nikada nije pomenu da se koristi Teslinim izumom.

Teslina medicina danas se primenjuje samo u osnovnom obliku, preko magnetskih polja i VF struja. Magnetska polja omogućavaju da se organi obnove na izvestan način, pošto je elektricitet u osnovi svih struktura. VF struje su u stanju da zaustave deobu bakterija i na taj način omogućavaju imunom sistemu da uspešnije brani organizam. Pomoću Tesline medicine danas se uspešno mogu lečiti sve infekcije, pošto je to direktno delovanje na prostor i magnetne osobine prostora. Za Teslu je sve od svetlosti i mi se hranimo svetlošću.

Na kraju recimo da je zanimljivo da Tesla nije nikada išao kod lekara. Čak, kada ga je udario taksi i polomio mu dva rebra, on se lečio aparatima VF struja. Oba aparata su u Beogradu u Muzeju Nikole Tesle.

Zlatno pravilo je da uređaje koji besprekorno rade ne treba dirati, niti vršiti bilo kakve dodatne intervencije i opravke. Tu mislim na televizore, veš mašine, računare i na ostale uređaje koje koristimo u našem domaćinstvu. Među tim uređajima, koji polako posustaju u svom radu najčešći je TV prijemnik, jer se ponajviše koristi. Pošto su svi moji saveti i uputstva vezani za neposrednu praksu, navešću neke korisne i veoma interesantne primere. Nisam profesionalni majstor, ali dugogodišnje bavljenje teorijom, praksom, eksperimentima i namenskom hobi-tehnikom mogu svakako pomoći.

Imao sam zanimljivu situaciju da stereo pojačalo poznate marke, posle višegodišnjeg rada počinje da prekida, čas se čuje, čas ne čuje, što prilično nervira, a danas većina servisera neće, zbog gubljenja vremena, da se dublje upusti u prirodu kvara koji ne mora da bude uvek komplikovan. Pojačalo sam pažljivo rastavio na radnom stolu i odmah sam uočio da na mestima ispravljačkog dela, a posebno na izlaznim elektrolitima postoje crni kružići i veoma loš (“hladan lem”) spoj na štampanoj ploči. Sva ta mesta sam pažljivo očistio sa kontaktnim sprejom (WD-40) i preletovao štampanu ploču. Radi sigurnosti sam, pomoću om-metra, ispitao stanje elektrolitičkih kondenzatora, pošto oni posle nekoliko godina osuše sa svojim elektrolitom. Propali elektroliti nabubre, ili pokazuju znake curenja na njima, ili na ploči. Obično izgube kapacitet, ili su ponekad u kratkom spoju, što dovodi do težih kvarova. Posle detaljne provere i popravljanja loših spojeva, navedeno stereo pojačalo besprekorno radi bez zamene bilo kog vitalnog dela.

Isti slučaj se može desiti i sa štampanom pločom televizora. Kod njegovog ispitivanja moramo, zbog bezbednosti, isprazniti kratkim spojem sve elektrolite i visoki napon, pod uslovom da je uređaj, dok to radimo i opravljamo, isključen iz mreže. Na štampanoj ploči televizora loši spojevi se najčešće javljaju na mrežnom delu, na nožicama VN transformatora, na otpornicima veće snage, konektorima i na elektrolitima većeg kapaciteta. I ovde elektroliti brzo osuše, izgube svoj kapacitet, tako da se javljaju vodoravne linije pri vrhu ili dnu ekrana, podrhtavanje slike, gubljenje boje, ili povremeno nestajanje slike ili zvuka. Dobar poznavalac elektronike i funkcija pojedinih modula u TV, pomoću odgovarajuće šeme može ispitati i ostale sumljive delove i utvrditi čak i teže kvarove. Sumljive elektrolite možemo zameniti, vodeći računa o njihovim vrednostima (radni napon i kapacitet) i o polaritetu. Veoma često ovakav rutinski pregled i pojačavanje spojeva, koji se mogu po izgledu prepoznati da su loši, dovode do uspešne opravke. Napominjem, da se navedene radnje vrše sa maksimalnim merama zaštite od visokog napona, što znači sa isključenim uređajem iz mreže, sa ispražnjenim elektrolitičkim i drugim kondenzatorima koji mogu da zadrže naelektrisanje i do deset godina. Posao ovakve vrste se radi polako, sa dobrom lemilicom i kvalitetnim tinolom. Ukoliko imamo neki univerzalni merni instrument (“Unimer”) za ispitivanje napona, sumljivih otpornika i kondenzatora, a povrh svega i šemu uređaja, uspeh je zagarantovan.

Navedeni poslovi nisu svaštarenje, sa njima možemo izbeći skupe opravke, naći zadovoljstvo u radu, a ako nešto baš ne ide kako treba, na Internetu ima mnoštvo korisnih saveta, predloga i mišljenja. U praksi je potvrđeno da malo koji od profesionalnih majstora ima strpljenja da se bavi ponovnim lemljenjem dotrajalih spojeva na štampanoj ploči. Ovakva radnja se ne preporučuje na štampanim pločama koje su izgorele i na kojima su nastali veći kvarovi i propadanje vitalnih delova. Sve to dobro dođe, i na kraju shvatimo da i sami možemo biti dobar majstor u kući i da smo produžili vek našem uređaju koji je možda neko već otpisao. Vratiću se na početak priče o stereo pojačalu koje je trebalo da završi na otpadu, ili u delovima, ali ono još uvek besprekorno radi. Opravka je pokušana u dva servisa sa dužim čekanjem, ali su na kraju elegantno obavestili da se to ne isplati. Sa malo volje i upornosti kvar je saniran bez zamene delova. Pored uštede, ostaje zadovoljstvo da, i ne znajući, možemo biti dobar majstor u svojoj kući, produžiti vek uređaju koji nam je draga uspomena i sa kojim se teško rastajemo. U svakom slučaju, volja i upornost se isplate!