Prvo otkriće magneta u vekovima pre naše ere (Magnezija u Maloj Aziji) izazivalo je tada, a i kasnije, podozrenje, strah, nevericu, radoznalost i veliko interesovanje čoveka. I danas, kada dođemo do magneta, često se zapitamo zašto se njegovo delovanje ispoljava samo kod gvožđa, odnosno čelika (legure gvožđa). Kroz mukotrpan razvoj nauke egzistirale su različite teorije magnetizma, tako da je potpunu naučnu teoriju dao znameniti francuski fizičar Amper (Andre-Mari Amper, 1775-1836.), ali tek u 19. veku (1826. godine). Po toj teoriji, magnetizam je posledica unutrašnjeg kretanja naelektrisanih čestica, čime je do kraja objašnjena veza između električnog i magnetnog polja. Da li taj proces ima uticaja na zdravlje čoveka, pitanje je koje interesuje ljude od nauke, ali i one koji se bave iz hobija. Pošto se godinama bavim primenjenom elektronikom, moj skromni doprinos viđenju tog problema i izazova spada u sferu interesovanja koje je prisutno i van medicine. Konstrukcijom jakog elektromagnetnog oplemenjivača vode eksperimentalno sam se uverio ( na sopstveni rizik ) koliko korisno dejstvo može imati magnetno polje kružnog provodnika. Kod solenoida ( vidi sliku ), kroz koji protiče jednosmerna struja, magnetni polovi se određuju pravilom desne ruke, tako da nije svejedno kako okrećemo zavojnicu kod sipanja vode u posudu. Naime, pojedinačno različit uticaj imaju magnetni polovi na vodu pri njenom proticanju kroz solenoid. Promenom smera jednosmerne struje menjaju se i magnetni polovi solenoida. Samogradnja ovog uređaja je rizična bez temeljnog poznavanja elektrotehnike i neophodnih tehničkih i fizičkih mera zaštite od delovanja struje. Iz navedenih razloga samogradnja nije preporučljiva, bolje je nabaviti gotov fabrički uređaj, ukoliko se može naći u slobodnoj prodaji.
Magnetno polje je nevidljivo fizičko polje koje se ispoljava privlačnom, ili odbojnom magnetnom silom. Poznato je da se magnet ne može nikada razdvojiti svojim magnetnim polovima ( uvek ima dva pola: severni i južni ) i da se može deliti do elementarnih čestica ( atoma ), koji se opet ponašaju bipolarno. Magnetno polje imaju sva neohlađena nebeska tela, a pojačano je magnetno delovanje zvezda, među kojima je nama najbliže Sunce. I čovek zrači magnetnim poljem zbog prisustva slabih biloških struja. Za postojanje magnetnog polja nisu potrebni samo gvožđe i čelik, ono se javlja i pri usmerenom kretanju naelektrisanja ( elektroni i joni ) u električnom polju. Imajući to u vidu, zaključujemo da smo prosto zapljusnuti jačim ili slabijim zračenjima elektromagnetne prirode ( EMP ). Ljudsko telo neminovno reaguje na ta zračenja, što može pozitivno, ili negativno uticati na naše zdravlje. Brojni su primeri da su ljudi vekovima upotrebljavali magnetne narukvice, ogrlice, prstenje podmetače i pojaseve sa magnetima. Kakav je njihov uticaj, podeljena su mišljenja u naučnom svetu, ali je više onih koji smatraju da takvi magneti svojim zračenjem poboljšavaju zdravlje i vitalnost živog organizma, pa i biljaka. Dokazano je da magnetom oplemenjena voda poboljšava zdravlje i da se odvajkada koristila za tu namenu. Danas se prave patentom zaštićeni magnetni oplemenjivači vode.
Manje poznata je činjenica da su mumije u Egiptu čuvane, a piramide građene na mestima jakih magnetnih polja. Kleopatra je nosila magnetni nakit od hematita da bi sačuvala lepotu i mladost. Hipokrat je koristio magnete za lečenje steriliteta i zaustavljanje krvarenja, a stari kineski ratnici za brže zarastanje rana i kostiju. Paracelzus ( XVI vek ), švajcarski lekar, primetio je terapeutsku moć magneta i napisao neku vrstu medicinske dokumentacije o uticaju magneta na inflamotorne ( zapaljenske ) procese u telu: “Magnet je kralj svih tajni”.
Albert Dejvis je 1936. godine utvrdio da magnetni polovi imaju različit uticaj na biljke, pacove, miševe i druge životinje, a danas se uglavnom smatra da severni magnetni pol ( N ) teži da nas vrati u ravnotežu, daje nam energiju, otklanja bol, otoke, infekcije, reguliše krvni pritisak, umiruje nervni sistem, alkalizuje tkiva, popravljajući snadbevanje ćelija kiseonikom. Takođe ubrzava zarastanje prelomljenih kostiju, a koristi se za lečenje uganuća, artritisa, zubobolje i drugih bolnih sindroma. Južni magnetni pol ( S ) stimuliše, pa može da pojača zapaljenje i bol. Primenjuju ga samo stručnjaci, jer ponekad pojačana stimulacija izaziva bolji odgovor mozga i javlja se bolje izlečenje. Takođe je dokazano da svako drugačije reaguje na južni magnetni pol, tako da su postignuta neočekivana izlečenja (sinuzita, hipotireoze i sl.). Južni pol ubrzava rast, pa se koristi za magnetisanje vode za rast biljaka, što je dokazano 1965. godine ( Darmidov kod rasta suncokreta, soje, kukuruza i drugih biljaka). Za sečeno cveće treba koristiti vodu severnog polariteta da duže ostane sveže.
Među najznačajnija savremena otkrića spada primena magnetnog polja u dijagnostici. Magnetna rezonantna tomografija ( MRT ) je radiološka metoda koja se zasniva na primeni jakog magnetnog polja i savremene računarske opreme za obradu slike u cilju sagledavanja unutrašnje strukture i funkcionisanja tela. Magnetna rezonanca ( MR ) je jedan od poslednjih revolucionarnih pronalazaka u radiološkim dijagnostičkim metodama.
Zaključimo da magnetno polje ispoljava svoje nevidljivo delovanje, kako na biljni, tako i na životinjski svet i da u svojoj mikrostrukturi manifestuje usklađenu borbu suprotnosti, odnosno interakciju dva suprotna magnetna pola koji se fizički ne mogu razdvojiti. U filozofskom smislu svaka borba suprotnosti daje neki novi kvalitet, pa tako i nevidljivo magnetno polje koje je po svojoj prirodi materijalno. Pravi domet nauke je da se reše sve nedoumice, nejasnoće i nagađanja, čime će i medicina imati koristi od naučno ispitane i dokazane primene.

Izvori saznanja:

1. “Magnetni bukvar”, prim.dr.med.sci. Jelisaveta Kunosić,
2. “Istinik”, Miroslav Mika Marković

Čovek, kao složena biološka jedinka, svakodnevno je izložen kako korisnim tako i štetnim zračenjima različitog intenziteta i vrsta. Najveća opasnost je što štetna zračenja ne možemo registrovati po njihovom nastanku, niti ih možemo ispitivati nekim jednostavnim metodama, što može ozbiljno narušiti zdravlje čoveka.
Pri proučavanju nekih zračenja izveo sam interesantan ogled koji je pomogao otklanjanju neprijatne glavobolje kod jednog od mojih komšija. On se žalio da ga ujutro, kada ustane, boli glava, a onda sam pomoću osetljivog tranzistorskog elektroskopa ( vidi sliku ) ispitao jačinu električnog polja na mestu gde se nalazi njegov kauč. Začudio sam se koliko je jako to polje, koje može da nastaje prisustvom električnih uređaja, ali i zbog podzemnih voda, kao i drugih uticaja. Predložio sam da kauč premesti u deo prostorije gde je najmanje zračenje. Intenzitet zračenja sam ispitao pomoću navedenog uređaja. Kada smo to uradili, komšija je zbog promene njegovog zdravstvenog stanja, još uvek ubeđen u moje čudotvorne moći. Da li je u pitanju sugestivna reakcija, ili stvarno smanjenje neprijatnog zračenja, nisam ni ja potpuno siguran. U svakom slučaju, nije u pitanju posebna moć, niti bioenergija, već korisna primena nauke koja se bavi ispitivanjem prijatnih (korisnih) i neprijatnih (štetnih) zračenja oko nas.
Štetna zračenja potiču od narušavanja ravnoteže između sila koje potiču iz središta Zemlje i kosmičkih sila koje dolaze iz solarne i galaktičke vasione, kao i raznih vrsta čovekove delatnosti. Ono može biti prirodno i veštačko, a može se načelno podeliti na kosmičko (visokofrekventno), podzemno (geopatogeno-niskofrekventno) i tehničko (elektromagnento). Kosmička zračenja ne dolaze samo od Sunca, već i od drugih zvezda bez obzira na njihovu fantastičnu udaljenost. Njihova prodornost zavisi od brojnih geografskih i meteoroloških faktora, a ponajviše od debljine ozonskog omotača koji je opasno ugrožen. Kosmičko zračenje može biti primarno i sekundarno. Primarno zračenje nastaje van atmosfere, a sekundarno u interakciji primarnog sa molekulima atmosfere, a čine ga čvrsta i meka komponenta. Geopatogena zračenja nalaze se ispod površine Zemlje, a posledica su svih procesa u kojima se preseca, raslojava ili na bilo koji način remeti prirodna homogenost Zemljinih slojeva. U ova zračenja spadaju: zračenje podzemnih vodenih tokova, ruda i minerala, geoloških pukotina i raselina, zračenja nastala raspadanjem organskih materija i posledica nekadašnje i sadašnje ljudske delatnosti. Najintenzivnije sekundarno zračenje nastaje pri nailasku primarnog zračenja na metalne predmete. Ova vrsta zračenja prisutna je u modernim građevinama koje su napravljene od čelika, sa mnogo metalnih obloga i metaliziranih staklenih površina (Faradejev kavez). Električni kućni aparati, koji se nalaze u zoni primarnog zračenja, postaju izvor jako štetnog zračenja. Tu spadaju monitori i mobilni telefoni, bez obzira na podeljena mišljenja o štetnosti njihove upotrebe. Postoje jaki argumenti da su štetni.
Zračenja nastala pri radu industrijskih postrojenja, hidro i termo-centrala, mašina svih tipova, dotrajalih ventilatora i starih frižidera su zvučni talasi u granicama, ili van granica čujnosti. Ta granica zavisi od frekvencije zvuka ( granica čujnosti za čoveka je od 16 Hz do 20 000 Hz). Ispod 16 Hz je infrazvuk, a iznad 20 hiljada Hz ultrazvuk koji je našao veliku primenu u nauci i tehnici, a posebno u medicini. Sa stanovišta kvantne fizike, interakcija bilo koje vrste talasa sa ćelijama živog organizma predstavlja razmenu energija, apsorpciju, transmisiju i refleksiju. Ovo može imati za posledicu razne promene na ćelijskom nivou, što može izazvati neke bolesti.
Detekcija štetnog zračenja može se vršiti starim empirijskim i savremenim metodama i postupcima. U savremene postupke spadaju: rad sa viskom nad mapom, Gajger-Milerov brojač, elektrokardiogram, tranzistorski elektroskop, proučavanje pojava elektriciteta i merenje otpora kože digitalnim instrumentima. Danas postoje mnogi uređaji jednostavne i složenije konstrukcije sa kojima možemo ispitati jačinu zračenja nekog fizičkog polja. Uređaj kojim sam se pri ispitivanju zračenja poslužio delo je mojih ruku, složenije je konstrukcije i sa pojačanjem slabih signala elektromagnetnog polja od nekoliko miliona puta.
Zaključimo da biopolje čoveka funkcioniše pravilno i harmonično sve dok je razmena energije okoline i organizma nesmetana od jednog do drugog žlezdanog sistema, od organa do organa koji su zdravi i vitalni. Kada iz bilo kojeg razloga nastane nepravilan protok energije, harmonija energetskog polja se narušava i nastaje blokada energije. Ne postoji prostor u kojem čovek radi, živi i spava, a gde nema štetnog zračenja. Najopasnija su ona u kojima se čovek najduže zadržava, kao što su krevet i radno mesto. Kako čovek ne može da uoči štetno zračenje, može obratiti pažnju na neke simptome koji upućuju na njihovo postojanje i štetno dejstvo. Simptomi su prisutniji kod starijih osoba.

Savremena medicina danas dokazano ide ukorak sa razvojem nauke i tehnike, tako da ponekad nismo ni svesni koja se sve tehnička dostignuća koriste u dijagnostici, ali i pri lečenju različitih bolesti. U mojoj dugogodišnjoj praksi bavljenja elektronikom, prvo iz hobija, a kasnije i profesionalno, upustio sam se u konstrukciju generatora visokofrekventnih struja Teslinog tipa (u daljem tekstu VF struje) koje sam primenio na sebi zbog neugodne reume u desnom ramenu zarađene u studentskim danima. Sonde generatora završavale su na jednoj metalnoj narukvici koja se stavljala na vodom navlaženu ruku, a druga na iglici kojom sam tražio akunpunkturne tačke gde sam osećao reumu. Posle nekoliko uspešnih tretmana, pored sopstvenog rizika, reuma je nestala i ne osećam je već godinama. Tražeći naučnu podlogu eksperimenta koji sam izveo samo na svom telu, zaključio sam da se u principu radi o Teslinim strujama koje, po mom mišljenju, nisu do kraja ispitane i koje se nedovoljno primenjuju u medicini. Možda je i to jedan od razloga što alternativna medicina u Srbiji i u regionu nije do kraja zakonski regulisana.

Tesla je prvi uočio značaj telesnog i prirodnog elektriciteta za zdravlje i izrađivao je elektroterapeutske uređaje. Nevidljivo more talasa, koje nas zapljuskuje svake sekunde, ima svoje mirne struje – to su talasi visoke frekvencije i male snage, zatim “pastelne struje” – to je vidljiv deo elektromagnetnog spektra, ali i opasne orkanske struje - zračenje vrlo male frekvencije razorne snage. Svakog trenutka svi ovi talasi se lome i sudaraju oko čoveka i u njemu. “Mitovi o zlim duhovima”, reći će Tesla jednom prilikom za list “Sunce” (“The Sun”) “sigurno su, svojim velikim delom, nastali zbog nevidljivih, štetnih talasa koji se mogu registrovati samo naučnim eksperimentima”. Tesla je prvi uočio ( 1890. godine ) da je elektromagnetna ravnoteža u ćelijama osnovni preduslov za zdrav, normalan život. Ceo vek će proći  od ovih Teslinih reči da bi ih u potpunosti potvrdio rad nemačkog inženjera i fizičara Roberta Endrosa koji je serijom eksperimenata, vršenih od 1992. godine, nesumljivo utvrdio da unutrašnji elektricitet omogućava ćeliji da radi prema svom sopstvenom ritmu. Kad do nje stižu talasi intenziteta jačeg, ili slabijeg od njenog, oni remete taj prirodan ritam, odnosno ravnotežu ( po principu rezonancije ) i ona ubrzava, ili usporava svoj rad, počinje da greši u radu, odumire, ili se nekontrolisano deli izazivajući rak. Struja i elektricitet, koliko mogu koristiti čoveku, toliko mu mogu i odmoći. Zato je, moramo priznati, svaka upotreba u medicini bez naučne i eksperimentom dokazane osnove nadrilekarstvo. Tesla je, u medicinske svrhe, tokom 1891/1892. godine projektovao više elektrotehničkih uređaja visoke frekvencije. U principu, to su bili uređaji koji su se sastojali od mašine (generatora visoke frekvencije  5 000 do 100 000 Hz) koju napaja transformator napona na sekundaru od nekoliko desetina hiljada volti. Na krajevima sekundara ovog transformatora nalazi se varničar – dve blisko razmaknute kuglice.

Upotreba Teslinih struja u lečenju ljudi simbolično je najavljena njegovim čuvenim predavanjem pred članovima Američkog instituta elektroinženjera u Kolumbija koledžu u Njujorku, 20. maja 1891. godine. Tema ovog predavanja je bila “ Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visoke frekvencije i njihova primena”. Tesla je tom prilikom podrobno objasnio da se sve VF struje prostiru po površini tela i da obavljaju njegovo površinsko zagrevanje. Time se objašnjava njihova bezopasnost, jer ne prodiru duboko pod kožu, ne prolaze kroz srce i pluća, usled čega bi mogla da nastupi neminovna smrt. Prvi oscilatori su bili glomazni i sa pogonom na parni kotao, a izuzetan uspeh je postignut kada je Tesla uradio prenosni minijaturni oscilator koji je popularno nazvan “Mini Tesla”, ili “Džepni Tesla”. Lečenje Teslinim strujama je vremenom postalo vrlo efikasno i popularno. Monel u svojoj knjizi navodi čitav niz klinika u Americi i Evropi koje su naučno ispitivale dejstva ovih struja i našli su da su izuzetno blagoslovne za razne bolesti. Na prvom mestu su bolesti kičme, reuma, artritis ... Takođe, doprinose jačanju organizma i psihičkom ozdravljenju. Posle primene Teslinih struja dolazilo je do momentalnog sniženja mokraćne kiseline, što je bio ubedljiv dokaz njihove lekovitosti. Pošto u tadašnje vreme nije bilo današnjih lekova (aspirini, vitamini, sulfo-preparati, antibiotici) to je primena ovih struja bila od velikog značaja. U Evropi su veliki uspeh sa Teslinim strujama postigli Arsen de Arsonval, lekar i fizičar, akademik Blondel i nemački lekar iz Sarbrikena Marse Fluge. Među njima jedino Arsen de Arsonval nikada nije pomenu da se koristi Teslinim izumom.

Teslina medicina danas se primenjuje samo u osnovnom obliku, preko magnetskih polja i VF struja. Magnetska polja omogućavaju da se organi obnove na izvestan način, pošto je elektricitet u osnovi svih struktura. VF struje su u stanju da zaustave deobu bakterija i na taj način omogućavaju imunom sistemu da uspešnije brani organizam. Pomoću Tesline medicine danas se uspešno mogu lečiti sve infekcije, pošto je to direktno delovanje na prostor i magnetne osobine prostora. Za Teslu je sve od svetlosti i mi se hranimo svetlošću.

Na kraju recimo da je zanimljivo da Tesla nije nikada išao kod lekara. Čak, kada ga je udario taksi i polomio mu dva rebra, on se lečio aparatima VF struja. Oba aparata su u Beogradu u Muzeju Nikole Tesle.