Evropska SmartGrids - tehnološka platforma pokrenuta je u decembru 2004. godine sa namerom da se utvrdi perspektiva snadbevanja električnom energijom u Evropi u XXI veku. Njen cilj je stvaranje efikasnog i pouzdanog sistema snadbevanja električnom energijom, uključujući i dobijanje energije iz obnovljivih i decentralizovanih izvora. Kontrola i „Pametna raspodela“ energije bi se vršila bežičnim Internetom, što bi sprečavalo njenu krađu, ali i mogućnost kontrole i upravljanja čovekom u svakom pogledu.

Sadašnja električna mreža ne reaguje dovoljno brzo, niti će moći da prati povećanu proizvodnju vetrogeneratora kojih je sve više. Ove promene se dešavaju ponekad i u intervalu manjem od jedne minute, što mreža ne može da efikasno isprati. Jedini način da se tom problemu doskoči jeste uvođenje mreže koja bi povremeno reagovala i kojom bi se napravili inteligentni informacioni sistem – takozvani SmartGrids, odnosno “Pametne mreže”. Inicijativa „Pametne mreže“ prevashodno ima trostruku misiju: prilagođavanje evropskih električnih mreža izazovima XXI veka, ispunjavanje očekivanja zajednice i stimulaciju slobodnog tržišta.

Pored navedenog, SmartGrids nudi život upleten u mrežu elektromagnetnih talasa i različitih frekvencija za odašiljanje raznih informacija. Kako bi nam bilo jasnije predstaviti uticaj frekvencije, prisetimo se primera operskog pevača koji jačinom svog glasa može da slomi staklenu čašu. To se događa kada se frekvencija glasa izjednači sa frekvencijom oscilacija stakla  i čaša jednostavno pukne. Ova pojava se naziva zvučnom rezonancijom. I ne samo to, neke frekvencije, kojih nismo ni svesni, mogu da utiču na naše raspoloženje. Stalnim prolaskom elektromagnetnih talasa kroz mozak, čak i kada ne razgovaramo mobilnim telefonom, na svim živim bićima se stvara poremećaj oscilacija ćelija. Tvrdi se da će “štedljive sijalice” služiti kao dobre antene za dvostranu razmenu informacija. Smart mreže kontrolisaće računare, televizore, grejače, rerne, frižidere i mašine putem ugrađenih mikročipova, kojih će biti ponajviše na tzv. „štedljivim sijalicama“. O njihovim prednostima i manama postoje podeljena mišljenja, ali i sve prisutnije tvrdnje da će pomoću njih moći da se prikupljaju brojne informacije o nama. Drugim rečima, „Pametna mreža“ će nadzirati sve aparate u kući, pa čak i ljude. Biće u stanju da kontroliše koliko i kako koristimo pojedine uređaje, koliko je ljudi ušlo, ili izašlo iz prostorije, kao i sve druge aktivnosti koje duboko zadiru u našu privatnost. Ova tehnologija će imati ulogu potpune kontrole, nadziranja i pohranjivanja informacija u jedan energetski merač koji će biti ugrađen u svakoj kući, koji će potom informacije slati u glavni centralni računar.

Do 2020. godine EU planira da uvede do 80 % kontrole putem „Pametne mreže“ preko bežičnog Interneta posredstvom energetskih merača. Ova globalna operacija nadziranja, zapravo sekundarno upravljanje tehnologijom, ima primarnu nameru kontrole nas samih. Kako bismo sve ovo shvatili veoma ozbiljno, valja se podsetiti na to da je i naš organizam ustrojen tako da bude podložan frekvencijama, a time i samoj kontroli, odašiljanju subliminalnih poruka na mentalnoj, emocionalnoj, pa i fizičkoj bazi. Brojni su naučni dokazi da se to može izvesti sa modernim tehnologijama koje sve više otuđuju čoveka, ali i izlažu njegovu privatnost korisnicima koji nemaju uvek najbolje namere. Odbacujući nama tradicionalno svojstvene „Teorije zavere“, pored određenih prednosti “Pametne mreže”, ipak se moramo zapitati koliko nam moderne tehnologije koriste, a koliko štete i dobro razmisliti šta, kako i kada uzeti od uređaja koji će imati ugrađene mikro-čipove. Njihova proizvodnja je već počela i neće biti daleko od praktične primene. Pre toga, upotreba ove mreže biće regulisana odgovarajućim zakonima koji se moraju doneti pre ulaska u EU.

Izvor informacija: vestinet.rs i dw.de

O energiji smo u toku školovanja naučili da je to sposobnost tela da izvrši rad. Definicija je sasvim na mestu, a kada se sa đacima povede ozbiljnija rasprava, onda oni imaju različita shvatanja zbog ponekad pogrešnog pristupa pojmu energije iz različitih uglova gledanja. Bio sam često u prilici da sa mladim ljudima razgovaram o domaćinskom trošenju energije, što, po mom mišljenju, treba praktikovati u svim nastavnim sadržajima gde se ukaže prilika.

Razvijenost i standard jednog društva gleda se i po utrošku energije u kvantitativnom i kvalitativnom smislu. Šta onda znači pametno trošenje energije ako želimo razvoj i napredak!? To znači domaćinsko ponašanje i kada smo najbogatiji. Čoveka treba od malena naučiti na štednju energije i drugih resursa gde god je moguće, a da to bitno ne utiče na kvalitet njegovog života. Krenimo od onog svakodnevnog. Da li je potrebno da u večernjim satima svetli luster sa nekoliko klasičnih sijalica, ili da je u hodniku celo veče upaljeno jako svetlo, odnosno da tako jako svetlo bude i pri gledanju TV u dnevnoj sobi? Zapitajmo se da li je potrebno da nam računar radi i kada ga ne koristimo, pošto danas imamo jake i moćne mašine koje imaju snagu i po nekoliko stotina vati (W). Iako ga ne upotrebljavamo, on troši struju ukoliko je uključen. Dokazano je da postoji potrošnja i sa uključenim adapterom za mobilni telefon, sa TV i drugim uređajima koji su na režimu čekanja (“Stand By”), jer u tom stanju radi ispravljačka elektronika uređaja. Pošto volim eksperimentisati, probao sam da jedan mesec koristim uzastopno i često istovremeno tri računara, tako da budu uključeni po ceo dan sa snažnijim pojačalima za zvuk. Računica je pokazala da to nije ekonomično i da se i tu može itekako uštedeti. Ako koristimo više uređaja na jednom mestu dobro ih je napajati preko kvalitetnog kabla sa više utičnica koji na sebi ima prekidač. Primera radi, mogu to biti TV, DVD, radio, punjač mobilnog telefona, kompjuter, pojačalo. Kada većinu ne koristimo, pametno je prekinuti napajanje svih uređaja. Za TV je to dobro zbog razmagnetisavanja ekrana, a za ostale uređaje korisno zbog produženja veka trajanja, jer prilikom kvarova usled padova napona najčešće strada stepen za napajanje koji lančano može dovesti do kvarova drugih modula i komponenti. Poznato je da se na računarima najčešće javljaju kvarovi u napajanju zbog neminovnog sušenja elektrolita.

Najveća ušteda energije može se ostvariti kod jačih potrošača, kao što su električni bojleri, štednjaci, grejalice, termo-peći, veš mašine i drugi aparati. Prostor u kome boravimo ne treba grejati do visokih temparatura, kada smo prinuđeni da otvaramo prozore. Razlika od samo pet stepeni dovodi do velikih ušteda. Veliku uštedu pravimo ako u stanu, ili na kući imamo dobru termo-izolaciju. Bojler, kao veliki potrošač struje, treba uključivati u NT režimu struje i ne držati ga stalno uključenim. Sa vodom na visokoj temperaturi on, zbog veće temperaturne razlike, brže predaje toplotu svojoj okolini, bez obzira na prisutnu termo-izolaciju cevi i kazana. Termo-peći su veliki potrošači električne struje, tako da je pametnije da ih zamenimo nekim savremenijim načinima grejanja. Najbolja varijanta je da se greje prostor dok smo prisutni u njemu, a kada nismo da to bude neka minimalna sobna temperatura. Sa regulatorima temperature i ta varijanta je izvodljiva, čime se značajno štedi električna energija.

Na kraju, hteli ili ne, moramo se oslobađati klasičnih sijalica sa grejnim vlaknom koje nisu ekonomične, sve su skuplje, kratko traju, greju i, po pitanju svetlosti, imaju nizak koeficijent korisnog dejstva. Danas tržište nudi daleko bolja rešenja sa sijalicama koje duže traju, ne greju, daju prirodniju svetlost , a tu su i regulatori napona i odvojeni prekidači za pojedine grane strujnog kola. Baterije koje se ne mogu puniti možemo zameniti NiCd, ili litijum-jonskim baterijama (akumulatorima), koje dugo traju i veoma su ekonomične (preko hiljadu punjenja). Bolje su rešenje od skupih alkalnih baterija, a koristimo ih u različitim uređajima. Racionalna potrošnja električne energije preći će u naviku ako se tome učimo na ličnom primeru, odnosno od zabavišta i osnovne škole, pošto mladi koriste uređaje koji nisu zanemarljivi po pitanju potrošnje. Stariji su, u svakom slučaju, svesni činjenice da plaćanje energenata predstavlja značajnu stavku kućnog budžeta.

Danas smo u prilici da moramo razmišljati o svim mogućim varijantama uštede električne energije, jer nije nimalo jeftina, a postoje i brojni primeri da se to u praksi uspešno provede. Često posegnemo za regulatorima osvetljenja, koje možemo naći za male pare i na buvljaku, ali koliko će oni trajati, treba se uvek zapitati pri njihovoj kupovini. Rukovodeći se onom poznatom izrekom „Nisam toliko bogat da kupujem jeftine stvari“, prilikom kupovine regulatora, bolje je otići u specijaliziranu prodavnicu i raspitati se o svim mogućim rešenjima. Oni skuplji duže traju, sigurniji su u radu i nećete doživeti da se zapale kablovi  ili elektronika na mestima gde su ugrađeni, a obično se radi o plastičnoj kutiji prekidača koja je prilično mala. Fabrički regulatori su podešeni prema njenim dimenzijama koje su standardne gotovo u celom svetu.

Kao veoma praktično i jeftino rešenje predlažem isprobanu konstrukciju regulatora napona za grejač (sijalicu) i za električni motor sa malo elektronike sa diakom, triakom, nekoliko otpornika i blok kondenzatora. Regulacija napona se postiže pomoću potenciometra i polupromenljivog otpora (trimera), gde promenom vrednosti otpora utičemo na proticanje struje kroz triak. Iz same šeme se vidi da je konstrukcija dosta jednostavna, te da se, uz malo veštine i znanja, može uraditi i na univerzalnoj štampanoj pločici. Pošto se obično radi na maloj površini, treba imati dobru lemilicu i kvalitetnu tinol-žicu za lemljenje, pri čemu treba voditi računa o pravilnom rasporedu elemenata prema priloženim šemama. Ako se i desi neka greška, nije kritično, pošto je regulator u serijskoj vezi sa potrošačem (sijalica, grejno telo, ili elektromotor). Trimerom se određuje početni najniži (kod regulatora grejača), a kod elektromotora i najviši (maksimalni) napon. Neki elektromotori ne mogu raditi sa regulatorima napona, što treba imati u vidu prilikom izbora i gradnje. Grejna tela i sijalice mogu veoma efikasno da koriste regulatore, a njihovom primenom dobijamo veoma mnogo na uštedi električne energije. Kao prvo, primenom regulatora, manje trošimo struju. Nije uvek potrebno da u stanu imamo maksimalno osvetljenje, a možemo ga podešavati po želji, a kao drugo i neka grejna tela mogu koristiti regulatore. Radio-aparate, klima-uređaje, televizore, računare i mobilne telefone ne smemo uključivati preko regulatora, jer ćemo imati više štete nego koristi. Zbog toga se, pre upuštanja u gradnju, treba opredeliti koja su to mesta i potrošači gde se može ugraditi neki od regulatora napona. Pažljiva jednomesečna evidencija potrošnje, sa i bez primene regulatora kod osvetljenja i grejanja, potvrđuje evidentne uštede, tako da se isplati njegova kupovina ili samostalna konstrukcija prema priloženim šemama. Konstrukcija je jednostavna i za ljubitelje elektronike vrlo zanimljiva.

Regulatori, čije šeme (preuzete sa Interneta) nudim kao praktično rešenje za neke od uređaja u domaćinstvu, mogu izdržati snagu do 1500 W, a kod njihove izrade za potrošače veće snage obavezno staviti hladnjak na triak i izvesti sigurnu zaštitu od visokog napona. To podrazumeva izolatorsku kutiju, dovoljan presek kablova (koji zavisi od snage uređaja koji je priključen) i plastično dugme na promenljivom otporniku (potenciometru). Njihovom ugradnjom doći ćete do vidljivih ušteda, a ujedno se možete isprobati kao konstruktor uređaja koji će dugo da traje i da budete sigurni pri njegovom radu.