22. Jan, 2021.

Sve više biciklističkih autoputeva na severu Evrope

Pročitano 1616 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Biciklistički auto-putevi "razlikuju se od biciklisticčkih staza jer se održavaju i imaju prioritet kao putevi u drumskom saobraćaju. Danska, Nemačka, Švedska i Britanija spajaju svoje" biciklističke puteve "I u Danskoj bi sve manje ljudi vozilo da ništa nije urađeno da se biciklistima stvore dobri uslovi (Foto: AP) Širom Evrope, posebno u Danskoj, Njemacckoj, Švedskoj i Britaniji, gradi se sve više posebnih, "biciklističkih auto-puteva" jer masovno korišćenje bicikla ne samo da smanjuje gužvu na ulicama i zagađenje, već koristi i zdravlju ljudi.

"Biciklistički auto-putevi" - široke posebne dvosmerne staze, nekada i sa više traka u istom smeru, raskrsnicama u više nivoa is mostovima, koje ne idu nužno uz ulice i obične puteve, treba da premreže celu Evropu i pomognu smanjenje rashoda za zdravstvo, stav je zagovornika biciklizma u EU.

Projekat "biciklističkih auto-puteva" krenuo je iz predgrađa "svetske biciklističke prijestonice" - Kopenhagena gde je aprila prošle godine otvoren prvi takav put koji je postao pravi hit među građanima i posjetiocima tog grada. Ovog meseca u Kopenhagenu biće otvoren 29. "Biciklistički auto-put".

Procenjuje se da mreža "biciklističkih auto-puteva" već štedi danskoj državi 40 miliona evra godišnje u vidu troškova za zdravstvo, pri čemu za izgradnju i održavanje tih puteva ide tek mala suma novca.

Prvi čovek Komiteta za životnu sredinu i "zeleni" rast regiona Kopenhagena Lars Gorhoj (Gaardhoej) kaže da su "biciklistički auto-putevi" prvenstveno namenjeni onima koji do posla ili škole putuju više od pet kilometara.

"Biciklistički auto-putevi" razlikuju se od biciklisticčkih staza jer se održavaju i imaju prioritet kao putevi u drumskom saobraćaju. To znači, pored ostalog, da su putevi za bicikliste pravi koliko je to moguće, kako bi se saobraćaj odvijao brzo, da su širi od staza i da se zimi i sa njih uklanja sneg.

Nisu zanemarene ni potrebe biciklista, pa su na svakih kilometar i po postavljene pumpe za gume.

Takođe su sa približavanjem centru grada semafori sve bolje usklađeni i biciklisti mogu da koristeći "zeleni talas" vozeći brzinom od 20 kilometara na sat, bez potrebe da često menjanje brzina.

"Nastojali smo da izbjegnemo raskrsnice. To je naravno teško u centru grada, ali u predgrađu možeš da voziš kilometrima bez zaustavljanja", istakao je Gorhoj.

Prvi ovakav put, od pre samo godinu dana, brzo je privukao bicikliste i broj onih koji su izabrali da iz predgrađa do centra Kopenhagena, što je put od 15 kilometara, putuju biciklom povećan je za 10 odsto. Gorhoj navodi da saobrachajni gužva u Kopenhagenu ne samo da uvećavaju emisiju ugljen-dioksida i drugih zagađujućih gasova, nego za posledicu ima i manju prouduktivnost jer građani gube vreme u prevozu. A koristi po zdravlje su nemerljive.

"Danci postaju sve deblji, ne vežbaju dovoljno, piju i puše previše ... Za to je biciklizam odličan. Bicklisti su zdraviji", istakao je Gorhoj dodajući da je za zdravlje dobro i zbog manjeg zagađenja vazduha.

Pored Kopenhagena, Berlin ima 12 biciklističkih autoputeva, London priprema takođe toliko, a švedske vlasti dale su dozvolu za biciklistički put sa četiri trake između Malmea i obližnjeg univerzitetskog grada Lunda.

Gorhoj kaže i da je za uspeh "biciklističkih auto-puteva" u Kopenhagenu delom zaslužna tamošnja tradicija biciklističke kulture, ali da svaki grad može uz malo napora da bude uspešan u tome.

"U Danskoj je percepcija biciklizma pozitivna, ali to nije tako svuda. Međutim, iu Danskoj bi sve manje ljudi vozilo da ništa nije urađeno da se biciklistima stvore dobri uslovi za vožnju", zaključio je Gorhoj.

Izvor: reciklirajte.me

Priredio: Mesaros Albert, II-7

Poslednji put izmenjeno ponedeljak, 29 april 2013 05:55
Hemijsko-medicinska škola Vršac

Sterijina 113, 26300 Vršac

Telefon: 013 830 292

email: sekretarijat@hms.edu.rs

PokloniIOtpadSkloni