25. Feb, 2021.

SolaRoad su solarne ploče koje pored toga što generišu struju imaju još jednu zanimljivu funkciju – dovoljno su jake da se može voziti bicikl po njima.

Sa 18 miliona bicikala i 35 hiljada kilometara biciklističkih staza, Holandija je ubedljivo najgostoljubivija zemlja u Evropi za ljubitelje dvotočkaša. Međutim, zemlja lala i vetrenjača nema nameru da se ulenji na prvoj poziciji već stalno radi na inovacijama. Tako je početkom novembra ove godine puštena u saobraćaj prva biciklistička staza na svetu koja je napravljena od solarnih panela.

SolaRoad je projekat koji je bio u laboratoriji holandskog instituta TNO još od 2009. godine. Naučnici su osmislili ploče veličine 2,5×3,5 metara koje se prave od kombinacije betona i kristalnih solarnih ćelija koja se polažu ispod sloja stakla debljine jednog centimetra. Preko stakla se nanosi finiš sloj koji, zajedno s nagibom ploče, pomaže da se kišnica i prljavština lakše skliznu sa površine i tako obezbede maksimalnu efikasnost solarnih ćelija.

Do 2016. godine, ova biciklistička staza biće proširena na 100 metara što će pružiti dovoljno energije da napaja tri porodične kuće u komšiluku.

Potencijal SolaRoada je zaista velik! Smatra se da bi ovaj sistem mogao biti upotrebljen i na 20 posto auto puteva u Holandiji. Ako bi se zaista petina od oko 140.000 kilometara putne mreže pretvorila u solarne panele to bio veliki energetski plus za ovu zemlju.

Izvor: Gradnja.rs

Rob Grinfild je aktivista, eko-avanturista i preduzetnik koji se poslednji put istuširao pre godinu, Pre toga, tuširanje mu je bila svakodnevna navika.

Sve se promenilo nakon što je započeo biciklističku turneju po Americi kako bi promovisao održivost i ekološki osvešćen život. Tada je sebi postavio niz pravila kako bi bio što bolji primer i sam sprovodio ono što propoveda. Jedno od pravila je i da koristi vodu iz prirodnih izvora kao što su reke, jezera, kišnica ili slavine koje cure. Uz sve to vodio je i dnevnik potrošnje. Prvih 100 dana bez tuširanja bilo je naporno, ali nakon toga Grinfild je odlučio da cele godine ne koristi tuševe.

-Mislite da jako smrdim? Kao neko močvarno čudovište? Kad kažem da se nisam tuširao to ne znači da se nisam kupao. Svakog dana sam dana plivao i pritom koristio biorazgradivi sapun.
Rob je otkrio da mu sa ovakvim ekološki osvešćenim životom nisu potrebni kozmetički proizvodi. Koristio je spomenuti sapun, pastu za zube i esencijalna ulja. Nekada je koristio dezodoranse, šampone, losione i niz drugih proizvoda koji su prepuni hemikalija, ali tvrdi da ga promene navika nisu pretvorile u smrada kog ljudi izbegavaju. Naprotiv. Mnogi su se iznenadili činjenicom da uopšte ne smrdi. Uz sve to, prestao je da koristi i peškire što je, kako tvrdi, znatno smanjilo potrošnju vode kod pranja odeće.
- Vreme koje sam trošio na tuširanje pretvorio sam u vreme koje trošim na spajanje s prirodom. To je postalo moje omiljeno vreme dana. Vreme kada sam se isključivao od stresa i postajao svestan vlastitog okruženja, piše Rob na svom blogu.

Grinfild tvrdi da prosečni Amerikanac dnevno potroši oko 378 litara vode, a on je svoju potrošnju smanjio na nešto manje od osam litara (naravno, ne računajući jezera i reke u kojima se kupao). Nakon što je završio sa eksperimentom, njegova potrošnja se znatno smanjila (pet do 10 puta manje od prosečnog Amerikanca), a za sve ostale pripremio je niz saveta kako bi smanjili potrošnju:
- ređe puštajte vodu
- kad koristite sapun, isključite nakratko vodu
- u veš mašini ne perite pojedinačne odevne predmete
- zatvarajte slavine kad ih ne koristite
- popravite slavine koje cure
- zalivanje travnjaka je besmisleno, uzgajajte hranu, ne travnjake
- sakupljajte kišnicu

Rob je, inače, skrenuo pažnju na sebe prošle godine kada je želeo da ukaže na velike količine jestive hrane koja završi u smeću. Zato je sedam dana putovao SAD i hranio se isključivo onime što nađe u kontejneru. Neverovatno, ali on je svakog dana na svojoj trpezi imao sveže voće i povrće, pecivo i drugu hranu vrednu i do 200 dolara, a za tu hranu nije platio ni dolar. Hranu je uzimao iz kontejnera koji se nalaze iza velikih prodavnica i restorana. Njegov cilj je bio da pokaže kako se bespotrebno u smeće baca ogromna količina hrane, i da podstakne ljude da vode više računa o tome.
Amerikanci, prosečno, godišnje bacaju hranu u vrednosti od 165 miliona dolara, što je blizu 40 miliona kilograma jestive hrane.
Ako vas je zaintrigirao, izvolite se bliže upoznati:robgreenfield

Izvor: PRVA TV - Zorana Šokorac

Bicikl, a ide kao motor

Trojica Vrščana prave jedinstvene fiksi dvotočkaše bez kočnica. Potrebno je nekoliko okreta pedala, da bi ovo prevozno sredstvo samo išlo, pišu Večernje novosti.

Na prvi pogled, ovi bicikli se uopše ne razlikuju od običnih. Na drugi pogled, postaju upadljive njihove drečave boje, a tek posle probne vožnje, može se uvideti njihova specifičnost i različitost. Pedale koje se sve vreme okreću, jer su fiksirane za zadnji točak, zbog čega su i nazvani fiksi bicikli, ovim dvotočkašima daju posebnu notu, a vožnju čine lagodnom, jer "rade" koristeći silu inercije, pa je potrebno samo nekoliko zamaha nogama da bi bicikl bukvalno - sam išao.

Fiksi bicikli su u početku pravljeni isključivo za trke u velodromima, atraktivnoj olimpijskoj disciplini, a na ulice su ih još osamdesetih godina prošlog veka preselili kuriri iz Njujorka. Brzi i jednostavni za vožnju, bili su idealni za raznošenje pošte do najudaljenijih delova tog megalopolisa. Trend vožnje ovih dvotočkaša brzo se raširio i po evropskim gradovima, a Vrščani su, zasad, jedni od retkih u Srbiji, koji imaju priliku da ih voze, zahvaljujući trojici entuzijasta Nikoli, Dušanu i Vladanu. Osim što ih voze, oni i prave ove jedinstvene dvotočkaše, koji iz njihove radionice izlaze kao unikati.

- Biciklizmom se amaterski bavim od svoje 10. godine, pa sam, tako, došao i u kontakt sa ovim biciklima, koji su promenili moj pogled na ovaj sport. Imajući u vidu da su fiksi bicikli skupi, jer u inostranstvu koštaju od 700 do 7.000 evra, nas trojica smo rešili da ih sami pravimo, prvo za sebe, a onda su i drugi počeli da se interesuju, priča nam Nikola Miljkov.

Ovi Vrščani su dosad napravili sedam unikatnih primeraka, uvek drečavih i upadljivih boja. Kažu da interesenata ima, uprkos većoj ceni od običnih bicikala.

- Fiksi bicikli su uglavnom jednobrzinci. Specifičnost je i to što nemaju kočnice. To uglavnom plaši kupce, a kada probaju da ih voze, shvate da je kontrola nad ovim biciklom neverovatno jednostavna. Sporijim okretanjem pedala se uspostavlja balans, jer su pedale direktno povezane sa zadnjim točkom. Takvu kontrolu nijedan drugi bicikl ne možda da ponudi. Zato su i idealni za gradsku vožnju, ali, po želji kupca, ugrađujemo i kočnice, objašnjava Dušan Gojkov.

Zanimljivo je to što su bicikli koje njih trojica prave spoj novih i kvalitetnih delova sa starim, odbačenim ramovima.

- Mi, u stvari, pravimo reciklirane bicikle. Starim ramovima, koje nalazimo na otpadu, dajemo potpuno nov i drugačiji život. Kompletno ih obrađujemo, od peskiranja do farbanja, a zatim montiramo nove delove, koje nabavljamo u inostranstvu. To naše bicikle čini pristupačnijim za kupce, pogotovo što sve radimo po njihovoj želji, kaže glavni majstor u ovoj priči Vladan Perović.

Svaki deo bicikla ručno obrađuju sa mnogo strpljenja. Zato je za pravljenje jednog ovakvog dvotočkaša potrebno oko sedam dana. Taj posao trenutno rade iz hobija, ali se nadaju da će se trend vožnje fiksi bicikala ubrzo raširiti po Srbiji, što bi moglo da im donese, veruju, i pristojnu zaradu.

Ručni rad
Želja Nikole, Dušana i Vladana je da širom Srbije promovišu biciklizam kao vrstu rekreacije i zdravog života, a bicikl kao prevozno sredstvo koje nikad neće izaći iz mode. - Ne smemo da zaboravimo da bicikli ne narušavaju okolinu. Samom reciklažom mi već pomažemo očuvanju životne sredine, a zatim i vožnjom. Takođe, smatramo da je bitno sačuvati ovaj zanat radom po principu starih majstora, jer se danas ručni rad i zanat slabo cene, kaže Nikola Miljkov.

Autorka teksta i fotografije: Jelena Jovanović, Večernje novosti (eVršac)

Mašinski inženjer u penziji Dušan Radović (85), posle niza svojih neobičnih izuma, ovih dana Čačane je iznenadio još jednim – elektromobilom jednosedom koji pomoću litijumske baterije može da pređe do sto kilometara, bez dodatnog napajanja.Kada se ovaj Čačanin izveze u svojoj „limuzini”, ljudi zastaju na putu. Ali ne iz straha, već iz neverice i radoznalosti. Jer iako je ovaj električni tricikl nalik dečjoj igrački, ima gotovo sve kao i bilo koji auto. Duga i kratka svetla, malo neuobičajene zvučne signale umesto sirena, motor snage 800 vati smešten je u zadnjem točku, kilometar-sat, aluminijumsku karoseriju… I litijumsku bateriju koja se puni na svaka tri sata, na običnoj zidnoj utičnici.Izumitelj ovog neobičnog vozila kaže da je za sada uradio prototip, ali da bi bila veoma laka i još jeftinija serijska proizvodnja, a prednosti je mnogo. Iako je dobro zagazio u devedesete, Radović je uradio uglavnom sve sam – od nacrta do izrade svih detalja. I to sve za nepuna tri meseca. Jedini problem mu je, kaže, bila nabavka litijumske baterije.- Osim što je ekološki, elektromobil je zbog svojih malih dimenzija veoma lak za upravljanje i parkiranje, pa je najpogodniji za gradsku vožnju. Može da razvije brzinu od 45 do 50 kilometara na sat na otvorenom putu. Ali ima potenciometar koji reguliše brzinu preko nožne papučice. Potpuno je bezbedan jer je struja male jačine i izolovana, a pokriven je tako da su i vozač i instalacije zaštićeni. Baterija se puni tri sata, a u zavisnosti od terena prelazi od 80 do 100 kilometara bez punjenja – objašnjava Radović stručne karakteristike svoje limuzine, koju će zaštiti u Zavodu za patente.

Izvor: pressonline.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Biciklistički auto-putevi "razlikuju se od biciklisticčkih staza jer se održavaju i imaju prioritet kao putevi u drumskom saobraćaju. Danska, Nemačka, Švedska i Britanija spajaju svoje" biciklističke puteve "I u Danskoj bi sve manje ljudi vozilo da ništa nije urađeno da se biciklistima stvore dobri uslovi (Foto: AP) Širom Evrope, posebno u Danskoj, Njemacckoj, Švedskoj i Britaniji, gradi se sve više posebnih, "biciklističkih auto-puteva" jer masovno korišćenje bicikla ne samo da smanjuje gužvu na ulicama i zagađenje, već koristi i zdravlju ljudi.

"Biciklistički auto-putevi" - široke posebne dvosmerne staze, nekada i sa više traka u istom smeru, raskrsnicama u više nivoa is mostovima, koje ne idu nužno uz ulice i obične puteve, treba da premreže celu Evropu i pomognu smanjenje rashoda za zdravstvo, stav je zagovornika biciklizma u EU.

Projekat "biciklističkih auto-puteva" krenuo je iz predgrađa "svetske biciklističke prijestonice" - Kopenhagena gde je aprila prošle godine otvoren prvi takav put koji je postao pravi hit među građanima i posjetiocima tog grada. Ovog meseca u Kopenhagenu biće otvoren 29. "Biciklistički auto-put".

Procenjuje se da mreža "biciklističkih auto-puteva" već štedi danskoj državi 40 miliona evra godišnje u vidu troškova za zdravstvo, pri čemu za izgradnju i održavanje tih puteva ide tek mala suma novca.

Prvi čovek Komiteta za životnu sredinu i "zeleni" rast regiona Kopenhagena Lars Gorhoj (Gaardhoej) kaže da su "biciklistički auto-putevi" prvenstveno namenjeni onima koji do posla ili škole putuju više od pet kilometara.

"Biciklistički auto-putevi" razlikuju se od biciklisticčkih staza jer se održavaju i imaju prioritet kao putevi u drumskom saobraćaju. To znači, pored ostalog, da su putevi za bicikliste pravi koliko je to moguće, kako bi se saobraćaj odvijao brzo, da su širi od staza i da se zimi i sa njih uklanja sneg.

Nisu zanemarene ni potrebe biciklista, pa su na svakih kilometar i po postavljene pumpe za gume.

Takođe su sa približavanjem centru grada semafori sve bolje usklađeni i biciklisti mogu da koristeći "zeleni talas" vozeći brzinom od 20 kilometara na sat, bez potrebe da često menjanje brzina.

"Nastojali smo da izbjegnemo raskrsnice. To je naravno teško u centru grada, ali u predgrađu možeš da voziš kilometrima bez zaustavljanja", istakao je Gorhoj.

Prvi ovakav put, od pre samo godinu dana, brzo je privukao bicikliste i broj onih koji su izabrali da iz predgrađa do centra Kopenhagena, što je put od 15 kilometara, putuju biciklom povećan je za 10 odsto. Gorhoj navodi da saobrachajni gužva u Kopenhagenu ne samo da uvećavaju emisiju ugljen-dioksida i drugih zagađujućih gasova, nego za posledicu ima i manju prouduktivnost jer građani gube vreme u prevozu. A koristi po zdravlje su nemerljive.

"Danci postaju sve deblji, ne vežbaju dovoljno, piju i puše previše ... Za to je biciklizam odličan. Bicklisti su zdraviji", istakao je Gorhoj dodajući da je za zdravlje dobro i zbog manjeg zagađenja vazduha.

Pored Kopenhagena, Berlin ima 12 biciklističkih autoputeva, London priprema takođe toliko, a švedske vlasti dale su dozvolu za biciklistički put sa četiri trake između Malmea i obližnjeg univerzitetskog grada Lunda.

Gorhoj kaže i da je za uspeh "biciklističkih auto-puteva" u Kopenhagenu delom zaslužna tamošnja tradicija biciklističke kulture, ali da svaki grad može uz malo napora da bude uspešan u tome.

"U Danskoj je percepcija biciklizma pozitivna, ali to nije tako svuda. Međutim, iu Danskoj bi sve manje ljudi vozilo da ništa nije urađeno da se biciklistima stvore dobri uslovi za vožnju", zaključio je Gorhoj.

Izvor: reciklirajte.me

Priredio: Mesaros Albert, II-7

Ili bilo koji drugi uređaj sa USB priključkom a uz to ne troši energiju baš ni malo

Kada bismo morali da odaberemo dve stvari koje bismo poneli na pusto ostrvo to bi bili bicikl i mobilni telefon! A uzeli bismo ovaj Silverback Starke bicikl pošto je on najbolji ortak vašeg telefona. Baš kao što je to često i u životu, iza ove skromne spoljašnjosti, krije se veliko srce i talenti. Snagu vašeg pedaliranja će iskoristiti za stvaranje električne energije, koju možete posle da angažujete kako biste napunili bateriju mobilnog. Ili zapravo bilo kog uređaja na struju sa standardnim USB priključkom.

Silverback pravi i modele na struju koji će vam olakšati život na uzbrdicama, ali to je neka druga priča.

Izvor: Domino magazin

Dizajnersko rešenje za sigurnost

Dizajner Sono Mocci je napravio Ivy Bike Lock. On izgleda kao da je zelena biljka, pa će uneti duh ekologije u vaš život. Pored toga ga ne izdvaja ništa drugo.

Izvor: Domino magazin

PokloniIOtpadSkloni