Razvijenost potrošačkog društva često se meri kvantitetom utroška raspoloživih energenata, među kojima  je najviše u upotrebi električna energija. Bez električne struje gotovo da ne možemo normalno funkcionisati, ali u opštoj krizi, besparici, a kod pojedinih domaćinstava i u beznađu kada pristignu računi za plaćanje, nije na odmet da planski i trezveno razmislimo kako da smanjimo troškove, a da to i ne osetimo po pitanju kvaliteta.

Krenimo prvo od osvetljenja, na kome se može poprilično uštedeti. Nekada je na plafonu bila samo jedna sijalica, a danas koristimo lustere sa nekoliko sijaličnih mesta. Sve to lepo izgleda, ali, da li baš uvek moraju da svetle sve sijalice, problem je koji se može razrešiti sa dva prekidača, tako da na lusteru razdvojimo minimalno i maksimalno osvetljenje. Kada se tome doda mogućnost upotrebe štedljivih neonskih sijalica, ili LED sijalica, brzo ćemo shvatiti da ne gubimo ništa na kvalitetu svetla, a puno ćemo osetiti prilikom plaćanja računa. Dodajmo ovoj meri i naviku da gasimo svetlo tamo gde ne treba, kao što su hodnici, spoljašnje osvetljenje, reflektori, računari koji su po ceo dan uključeni, klima-uređaji koji rade i kada ne treba.

Druga značajna mera uštede je upotreba jačih potrošača električne struje u režimu jeftine struje, što je izvodljivo tamo gde ima dvotarifno brojilo. Tu spadaju bojleri, veš-mašine, mašine za pranje suđa, grejalice i termo-peći. Mnogi smatraju da je racionalnije da se bojler drži stalno uključen, što nije tačno. To se posebno odnosi na male protočne bojlere u kuhinjama koji su dosta veliki potrošači. Velika razlika temperature vode u bojleru i okolini dovodi do većeg odvođenja toplote, što je čist gubitak utroška energije. Najracionalnije je korišćenje trenutnih grejača, koji predaju svu raspoloživu toplotu, tako da nema naknadne toplotne razmene. Kod velikih bojlera, pored režima jeftine struje, treba proceniti optimalno vreme potrošnje tople vode do kraja i vreme za koje se može do maksimuma zagrejati voda u bojleru. S tim u vezi izveo sam jedan zanimljiv eksperiment, da pomoću vremenskog prekidača držim uključen bojler na proračunatom broju sati. Zaprepastio sam se činjenicom kolike se uštede mogu napraviti, a da se ništa ne gubi u kvalitetu usluge. Prosta računica kaže da se bojler postepeno, preko termo-prekidača, automatski uključuje, jer gubi deo energije koju predaje okolini. Primenom ove oprobane mere dolazimo do fantastičnih 20% uštede u potrošnji električne energije.

Od ostalih racionalnih mera pomenimo mogućnost isključivanja svih uređaja koji ponekad nepotrebno rade. Iako računari nisu veliki potrošači, nije potrebno da rade kada smo zabavljeni drugim poslovima. Ili, recimo, nije potrebno uključivati klimu ako se može napraviti prirodna ventilacija, ili ako smo pri gradnji objekta razmišljali o kvalitetnoj termo-izolaciji.

Danas se razmišlja i o alternativnim izvorima energije kao merama štednje. Svaka mera štednje, koja ima finansijskog efekta, nije za odbaciti, a svako od nas može naći sebe i svoje domaćinstvo u primeni različitih mera. Štedim da bih imao i da bih kvalitetnije živeo, geslo je koga se mogu pridržavati i oni koji stvarno imaju. Za one koji nemaju, ovo može da postane pravilo u ponašanju koje neće narušiti kvalitet života, čijom primenom ćemo nadomestiti neke druge potrebe domaćinstva i racionalnog ponašanja u potrošnji energije koja je sve skuplja.

Uzimajući u obzir da je prosečna potrošnja električne energije po domaćinstvu u Srbiji 350 kW/h mesečno, dobro postavljeni solarni paneli nam mogu uštedeti i do polovine godišnjih troškova za struju.

Evo nekoliko faktora koje treba da uzmete u obzir ukoliko razmišljate o tome da postavite solarne panele na vašu kuću.
Najpre proverite koliko je položaj vaše kuće ili zgrade pogodan za ugradnju solarnog panela. Na osnovu toga možete da približno izračunate koliko solarnog elekticiteta možete da dobijete.
Kvalitet položaja se određuje prema položaju krova u odnosu na kretanje Sunca i zavisno od senke koja zaklanja krov. Idealni su krovovi okrenuti prema jugu.

Prema slikama izaberite najprbližniji položaj koji odgovara položaju vašeg krova:

a. Kuća sasvim levo. Pristojan položaj.

    Ravan krov koji je sa jedne strane zaklonjen drvetom, a sa druge strane ga nadvišava neka druga zgrada

b. Kuća u sredini. Sjajan položaj.

    Prednji deo kuće je okrenut ka istoku, a zadnji ka zapadu. Na severu je visoko drvo ali ono ne utiče na osunčanost krova.

c. Kuća desno. Idealan položaj.

   Krov je okrenut prema jugu, nema drvaća u dvorištu koje bi moglo da baca senku

Koliko velike solarne panele da ugradite

Veličina sistema najviše zavisi od veličine neosenčenog dela krova.

Približno pravilo je sledeće: na svakih 100 kvadratnih metara optimalnog dela krova može da se postavi panel približnog kapaciteta od 1.000 vati (1 kW) solarne energije. Koliku površinu panela ćete moći da postavite, zavisi od toga koliku površinu krova možete da oslobodite za solarne panele. Evo tri primera:

a. Kuća levo. Krov je na dve vode, okrenute ka istoku i zapadu. Površina na koju se može postaviti solarni panel je po 65 kvm sa obe strane, što odgovara ukupnoj snazi solarnog panela od 1,4 kW

b. Kuća u sredini. Krov je ravan i prilično prostran, ali sa jedne strane je u senci drveta, a sa druge srane je dimnjak koji onemogućava postavljanje panela, tako da je ukupna površina koja se može upotrebiti oko 74 kvm, što odgovara ukupnoj snazi solarnih panela od 0,8 kW.

c. Kuća desno. Krov je veoma veliki, ali ga prozori potkrovlja dele na male površine nepravilnog oblika, tako da je ukupna površina koja se može upotrebiti oko 65 kvm, što odgovara snazi solarnog panela od 0,7 kW.

a. Snaga solarnih panela: 0,7 kW, na površini 65 kvm
b. Snaga solarnih panela: 0,8 kW, na površini 74 kvm
c. Snaga solarnih panela: 0,7 kW, na površini 65 kvm

Koliko energije dobijate

Da biste mogli da steknete predstavu koliko možete da uštedite pomoću solarnih panela, trebalo bi da izračunate vašu prosečnu mesečnu potrošnju električne energije, u kilovat časovima kW/h , pa da onda sračunate koliko je to u dinarima.

A evo koliko proizvode energije solarni paneli. Pravilo je sledeće: ispravno instalirani solarni panel proizvodi po jednom kilovatu (1 kW) snage oko 1200 kW/h električne energije godišnje.

Dakle, evo koliko bi proizveli neki standardni paneli:
Slika c: Snaga panela 0,7 kW
Proizvodnja: 840 kW/h godišnje, 79 kW/h mesečno

Slika b: Snaga panela: 0,8 kW
Proizvodnja 840 kW/h godišnje, 80 kW/h mesečno

Slika a: Snaga panela 1,4 kW
Proizvodnja: 1680 kWh godišnje, 140 kW/h mesečno

Ako niste znali: u Srbiji je prosečna potrošnja struje po domaćinstvu 350 kW/h mesečno!

Naravno, morate da izračunate koliko tačno trošite.
Ne treba računati da ćete uštedeti odmah po instaliranju solarnih panela. Neko vreme, do konačne otplate, delu vaše uštede treba dodati i troškove nabavke i instalacije solarnih panela. Tek posle toga ulazite u period stvarne uštede na troškovima za električnu energiju. Treba imati na umu da se ugradnjom panela automatski povećava i tržišna vrednost vaše nekretnine. Ako uzmemo kao merilo prosečnu potrošnju u Srbiji, instaliranjem oko 130 m2 solarnih panela gotovo biste prepolovili godišnje troškove za struju.

NAPOMENA:
Ukoliko solarni paneli proizvedu višak energije, on se obično pomoću pratećih uređaja vraća u električnu mrežu.

Izvor: zdravahrana.com

Često smo svedoci nepravilnog odnosa prema različitim uređajima i električnim instalacijama, što može imati nesagledive posledice, pogotovo u letnjim mesecima, kada su temperature enormno visoke. Kod različitih profila zanimanja susrećemo različit stepen poznavanja ove problematike, a kod onih koji tu problematiku dobro poznaju, nemarnost i površnost su gori od neznanja.

Bez električne struje praktično ne možemo, ali je potrebno znati da loša instalacija, labav spoj na priključcima i na često zapaljivim mestima mogu imati kobne posledice. Često se dešava da se koristi priključak kod koga je presek kabla ispod propisanog ( kod utičnica presek provodnika iznosi 2,5 〖mm〗^2, a kod sijalica 1,5 〖mm〗^2 ). U takvim slučajevima kabal počinje lagano da se greje, da bi posle nekog vremena temperatura dosegla stepen paljenja. Neke izolacije na kablovima su zapaljive, a da ne govorimo o izolatorskim materijalima koji se nalaze oko provodnika. Često se upotrebljavaju produžni kablovi nedovoljnog preseka na koje se prikači po nekoliko uređaja, tako da nam u takvim slučajevima ne može pomoći ni najbolja instalacija utičnice ( 16 A ), ili da se na na kabal preseka 1,5 〖mm〗^2 priključuju reflektori velike snage, koji spadaju u velike potrošače. Osnovno pravilo je da se u instalaciji upotrebljavaju original patroni osigurača, da se pregledaju svi spojevi i mesta mogućeg varničenja, posebno spojevi produžnog kabla, koji su često labavi i bez propisnog uzemljenja. Kad je reč o uzemljenju, tu se radi obično o žuto-zelenom provodniku koji je, kao treći provodnik, vezan za viljušku na šuko-utičnici. Ukoliko je ispravna FID-ova sklopka, ona će nas na vreme upozoriti da nešto kod instalacije, ili kod uređaja, nije u redu.

Česta je pojava da neke od uređaja u domaćinstvu držimo na tzv „čekanju“, kao što su većina televizora, računari, muzičke linije i drugi. Oni su, praktično, pod naponom, tako da se ispravljačke jedinice greju i mogu biti potencijalno mesto požara zbog visokih temperatura. To ne znači da moramo svaki put gasiti uređaj na prekidaču, ali ako nismo u stanu, pa i preko noći, bolje je i to uraditi, nego rizikovati. Zabeleženi su primeri požara od televizora, ili računara u „Standby“ režimu rada. Pravilo je da se kod svakog izlaska iz stana pregleda da li je neki od uređaja ostao uključen, makar bio i na režimu „čekanja“.

Sigurna zaštita od udara groma je propisana gromobranska instalacija, dobro izvedeno uzemljenje električne istalacije i propisano spojeno uzemljenje na električnim uređajima koji to zahtevaju. Neki uređaji nemaju predviđeno uzemljenje, te ih je najbolje isključiti u slučaju vremenskih nepogoda. I kod dobrog uzemljenja treba izbegavati kontakte sa električnim aparatima u slučaju grmljavine, makar to bio i mobilni telefon. Opasno je vaditi golom rukom TV antenu, jer može doći do električnog pražnjenja. U takvim slučajevima dovoljno je isključiti TV na prekidaču, ili vađenjem kabla iz mreže. Za računare je dobro imati kvalitetne UPS uređaje, koji imaju odgovarajuću naponsku i druge zaštite. Kod nabavke UPS uređaja ne treba škrtariti na ceni, jer je pravilo: što skuplje, to bolje, čime ćemo obezbediti sigurniju i kvalitetniju zaštitu skupocene kompjuterske tehnike. Produžni kabal sa razvodnikom mrežnog napona bi trebalo da ima kvalitetan sigurnosni prekidač faze i nule, koji možemo upotrebiti u slučaju grmljavine, ili kada smo na duže odsutni iz stana. Kabal mora imati odgovarajući presek ( 2,5 〖mm〗^2 ), dobre kontakte i obavezno uzemljenje. Šuko-utičnica mora biti propisno uzemljena i vezana na gromobransku instalaciju i sa presekom provodnika od 2,5 〖mm〗^2.

Zaključimo: koliko nam je električna struja korisna, još više može biti neprijatna pojava, ukoliko nemamo neka elementarna znanja o pravilnosti njene upotrebe. Greške, nemarnost i neznanje mogu imati kobne posledice. Kod najbolje instalacije često moramo pregledati da negde ne varniči, da ne greje neki od produžnih kablova, ili na spojevima utičnica i kod razvodnika, koje često, zbog niže cene, kupujemo na pijaci. Pregorele osigurače moramo zameniti originalnim, a ne pravljenim patronama. Većina električnih aparata mora biti propisno uzemljena, čime je zaštićena od statičkog naelektrisanja, ali i od mogućeg strujnog udara u slučaju vremenskih nepogoda. Dajemo neke norme opterećenja kabla: 

Srećni vlasnici Novog iPad uređaja koji ga pune svaki drgugi dan mogu očekivati da će im godišnji račun za utrošak električne energije biti oko 1,36$ a prema istraživanju koje je objavio Institut za istraživanje električne energije (Electric Power Research Institute - EPRI)

Stručnjaci Agencije za prostorno planiranje Srbije i projektantske firme "Jaroslav Černi" danas su Kraljevčanima predstavili Nacrt prostornog plana za izgradnju deset hidroelektrana (HE) na Ibru i Izveštaj o strateškoj proceni njihovom uticaja na životnu sredinu, a ekolozi Kraljeva tvrde da će HE ubiti Ibar.

Ova tema izazvala je veliko interesovanje građana, opozicionih političara, ekologa, ribolovaca i onih koji podržavaju projekat izgradnje HE, pa je rasprava je na moment bila na ivici incidenta.

Prema rečima Nebojše Stefanovića, Nacrt prostronog plana urađen je za deset kaskadnih HE u dužini od 55 kilometara ukupne snage 122 megavata. Brane će biti visoke od 12 do 15 metara, a akumulacije dužine od dva do četiri kilometra i širine 50 do 150 metara.

"To nije jednostavan zahvat, doći će do promene toka reke iz brze reke u deset miniakumulacija, ali će biti delova toka koji će i dalje imati karakter brze reke i na kojima će i dalje moći da se sprovode turističke, rekreativne i sportske aktivnosti", rekao je Stefanović.

Projekat podrazumeva izgradnju 15 turističkih zona na čijim obalama će moći da se grade turistički kapaciteti. Prvi radovi na izgradnji HE trebalo bi da počnu ove ili početkom naredne godine na lokacijama "Dobre strane" i "Bela glava", a za realizaciju će biti neophodno izmeštanje Ibarske magistrale na četiri mesta, dok železnička pruga i kulturno-istorijski spomenici neće biti ugroženi.

Deset malih HE godišnje će proizvoditi oko 440 gigavatsati električne energije koje će, prema sporazumu Srbije i Italije i ugovoru koju su potpisale italjanska "Seći kompanija" i Elektroprivreda Srbije, naša zemlja prodavati Italiji za oko 150 evra po megavatsatu.

Dejan Divac, direktor Sektora za brane i hidroenergetiku u Institutu "Jaroslav Černi" rekao je da neće biti negativnog uticaja na izvorišta koja Kraljevo snabdevaju pijaćom vodom.

Tokom rasprave, protivnici izgradnje brana na Ibru navodili su moguću promenu klime i negativan uticaj na biljni i životinski svet, oštre upućujući reči stručnjacima "Černija" da idu na Dunav i da tamo prave HE.

Do 29. marta, do kada traje javni uvid u planska dokumenta, svi zainteresovani mogu da upute pisane primedbe koje će 6. aprila razmatrati Komisija za javni uvid, posle čega će dokumet biti upućen vladi.

U svetu odavno napuštena izgradnja takvih mini HE. Prema rečima Miroslava Pavlović, predsednika Eko-foruma Kraljeva, koji okuplja 17 ekoloških udruženja, izgradnja brana će ubiti reku.

"Nije istina kad stručnjaci kažu da male HE imaju mali ili nikakav uticaj na životnu sredinu", rekao je on i dodao je je u svetu odavno napuštena izgradnja takvih HE.

Izvor: Blic

Dok Srbija čeka da u njoj bude izgrađen najveći solarni park na svetu, TV mehaničar iz Blaca od privatne ušteđevine podigao je elektranu "na sunce" i prodaje struju EPS-u.

On je u martu pustio u rad postrojenje koje sunčevu svetlost pretvara u električnu energiju i isporučuje je Elektroprivredi Srbije. I sve je to zamislio i planove sproveo u delo iz svoje radnje u Blacu, koristeći internet klečeći.

- Izračunao sam - objašnjava - da mi se najviše isplati da ušteđevinu od 30.000 evra uložim u struju.

Računica mu je ovakva: u elektranu na brdu iznad svoje kuće u selu Vrbovac uložio je 33.000 evra. Računa da će je isplatiti za šest-sedam godina, a onda mu ostaje čist prihod od oko 450 evra mesečno. Garancija na opremu je 10 godina, a rok trajanja 25-30.

"Kvaka" je u činjenici da EPS, u skladu sa opredeljenjem EU, ovakvu struju, iz mini hidro i sunčevih elektrana i vetrenjača, plaća 23 centi po KWh, i obavezuje se da to čini narednih 12 godina. Otuda, između ostalog, i velika zainteresovanost Miškovića i Beka za vetrenjače...

Ele, Dragoljub je u junu rešio da pravi struju, preko interneta je našao najpovoljnijeg izvođača radova, naručio opremu iz Slovenije, i do novembra sve instalirao. Još mesec dana bilo mu je potrebno da u opštini dobije sve dozvole, ali ga je veliki sneg omeo da ranije počne.

Struja teče sve dok ima dnevnog svetla, istina - kad je oblačno, ima je manje, ali elektrana radi 365 dana u godini, i nikakav rad osim nadgledanja, može i posredstvom interneta na mobilnom telefonu, nije optreban.

Ovih 15 dana zovu ga ljudi od Subotice do Preševa, nude zajedničko ulaganje ili pitaju za savet.

- Samo od mojih Blačana niko nije došao da vidi šta to radim - kaže.

Nismo hteli da mu kažemo da nam je konobar u kafiću kad smo se raspitivali za put rekao: "Dragoljub? Taj se zamlaćuje!" Drugi jedan Blačanin uvrebao je trenutak kad smo se rastali od Dragoljuba da nas zaverenički pita: "Pa šta kaže, jel' mu se isplati?" "Nego šta!", odgovaramo. Pogledao nas je sumnjičavo: "Jes', pa baš u Blace! Kako se niko u Beograd nije setio do sad?" Sležemo ramenima.

Sa EPS-om su ugovore o otkupu električne energije potpisale još solarne elektrane u Srednjoj tehničkoj školi "Mihajlo Pupin" u Kuli, Srednjoj školi u Varvarinu, Centru za promovisanje, razvoj i primenu obnovljivih izvora energije u Izvorskoj ulici u Beogradu i na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Da bi proradila morate da je razbijete i sipate svoju krv! Ustvari ne ali priznajte da smo vam privukli pažnju?!

Da je grof Drakula živ, sigurno bi uložio svoje krvavo zarađene pare u ovaj projekat koji se zove Krvava lampa. Izmislio ga je dizajner i sociolog Mike Thompson u nameri da ukaže na sve ozbiljniji problem nedostatka energije. On je izračunao da prosečan Amerikanac godišnje potroši 3383 kwh struje, što je otprilike kao da je upalio svetlo u četiri sobe i ostavio ga upaljenog cele godine. I to ne uz pomoć štedljivih sijalica.

Zato je napravio Blood Lamp (Krvava lampa), koja simbolično treba da se uništi kako bi proradila. Na dnu posude se nalazi tekućina koja će početi da svetli kada joj se doda drugi sastojak koji se nalazi u kapsuli. Da biste ovo uradili morate da je polomite. To znači da lampa može da se iskoristi samo jednom, što je poruka svima da je energija potrošiva. Mike je nazvao Krvavom lampom, zato što se svetlo dobija njenim unutrašnjim tečnostima koje će umreti posle par sati. Ajde sad deco ugasite svetlo u kupatilu, nemojte da neko umre zbog vas.

Izvor: Domino magazin

Novo sredstvo za samoubistvo iz BMW-a.

Gotovo duplo je manji od običnog motora; san svih ekologa i boraca za očuvanje životne sredine, jer je prevozno sredstvo koje ide na električnu energiju; ovisnici o brzoj vožnji će biti oduševljeni, kao i izludeli žitelji velikih gradova koji već godinama gube živce u jutarnjim gužvama... ipak, mora biti da postoji neki nedostatak? I te kako!

Mnogim ljudima je odbojna i sama pomisao da sednu na motor, jer u glavi imaju slike surovih, bolnih i nadasve opasnih padova sa brzih i manje brzih modela dvotočkaša; od ovog mališe, nazvanog Halb Organismus imaće noćne more. Po rečima proizvođača, namenjen "aktivnim, ekološki orijentisanim mladim individuama", prednji točak ove besne mašine je stacionaran, dok se zadnji, malecki, pomera levo-desno, poput repa kakve životinje; u ovom slučaju, životinje opasne po život. Neka je i o BMW-u reč, naprosto ne deluje sigurno.

Izvor: Domino magazin

Najbrži hibridi na svetu uskoro u prodaji - cena, prava sitnica.

BMW je najavio da će na frankfurtskom Sajmu automobila predstaviti svoje prve serijske hibridne modele. Prvi modeli sa benzinskim i elektro motorima biće iz serija X6 i 7. Nemačka kompanija poručuje da će ovo biti najsnažniji hibridi na svetu. ActiveHybrid X6 i ActiveHybrid 7 su opremljeni V8 motorom, a na X6 su ugrađena i dva elektromotora, dok serija 7 ima samo jedan. Tako će X6 ukupno razvijati snagu od 485 konjskih snaga, što je dovoljno da ova zver ubrza od 0 do 100 km/h za svega 5,6 sekundi. BMW tvrdi kako će se prosečna potrošnja ovog modela biti oko 9,9 l/100 km. Cena će biti oko 100.000 evra za oba modela.

Izvor: Domino magazin

Koji ide 300 KMh i može da pređe do 300 kilometara jednim punjenjem.

Dizajner Yves Behar iz San Francija smislio je najbrži motor na svetu na električni pogon i to za firmu Mission Motors. Mission One je predstavljen juče u Long Beach u Kaliforniji. Ne samo što izgleda opako, nego ima i veliko srce pošto može da ide brzinom do 300 kilometara na sat i da pređe 300 kilometara jednim punjenjem baterija. Mission One uopšte nema benzinski motor, što znači da je ekološki baš podoban. Već vidimo Anđele pakla kako u prslucima od veštačke kože (pošto nije ok ubijati životinje) voze ove motore i opominju klince da ne bacaju opuške na ulicu, zato što svaki od njih zagadi preko 10 litara vode.

Izvor: http://www.dominomagazin.com/article/2343/auto/elektricni-motor