Škotska je poznata po proizvodnji viskija i ima preko 50 destilerija. Nedavno su se kompanija koja se bavi razvojem energije dobijene od biomase Helius Energy i udruženje proizvođača viskija Rothes, udružili kako bi zajedno napravili prvu elektranu koja će električnu energiju proizvoditi od nusproizvoda pravljenja viskija.Prošle nedelje je otvorena ova elektrana kapaciteta 8.23MW i prema izveštajima, u mogućnosti je da 9.000 domaćinstava snabdeva "zelenom“ energijom.Za rad elektrane se upotrebljavaju talog koji je nusproizvod pri destilaciji, iskorišćene žitarice i masa koja se taloži na bakarnim kazanima, a svemu tome se dodaje i piljevina koja se sakuplja od lokalnim stolara. U njoj se pored električne energije, pravi i proizvod pod nazivom Pot Ale koji će lokalni farmeri koristiti kao stočnu hranu.U ovaj projekat je uloženo 60.5 miliona funti i deo je škotskog plana da do 2020. godine 100% električne energije bude iz obnovljivih izvora.Na otvaranju elektrane, Adrian Bouls, glavni rukovodilac kompanije Helius Energy je rekao da će ovakvih projekata u Velikoj Britaniji biti sve više, jer žele da se potpuno okrenu obnovljivim izvorima energije.

Izvor: ekokuce.com

Priredila: Dragana Žarkov II - 4

Koji servisi troše najviše energije i zagađuju prirodu a i vi sa njima?!

Visite na Fejsu po ceo dan? I baš vas briga koliko je struje potrošeno zbog vas, koliko ugljen dioksida otišlo u atmosferu i koliko je uništeno ozonskog omotača. Sada vam otkrivamo koji Internet servisi su najveći potrošači električne energije. Tabelu je napravila firma Peer1 a po njoj je na prvom mestu Facebook koji troši više od 10 posto ukupne snage. Google je drugi, a slede Youtube, Yahoo i Bing...  Pogledajte celu grafiku klikom na gornju sliku!

Izvor: Domino magazin

Izgleda da će se Teslin san najzad ostvariti! Ovaj maleni uređaj omogućava da ćapite električnu energiju iz okruženja. Mi smo bukvalno okruženi elektromagnetnim poljima. Pre svega zahvaljujući instalacijama, električnim uređajima, dalekovodima i mašinama! I ogromna većina te energije oko nas zapravo odlazi u nepovrat.

Ali sada će se sve promeniti! Dizajner iz Bremena po imenu Dennis Siegel kaže da je napravio uređaj koji prikuplja elektičnu energiju. I staje u džep! On je dovoljno efikasan da puni baterije vašeg prenosivog uređaja i to samo od energije koju prikupi u prolazu. Siegel je uspešno skupljao energiju od običnih kućnih aparata, a kaže da mogu da posluže i dalekovodi, električna vozila i svi uređaji koji rade na struju! Zapravo dovoljno je da se smestite u blizini ovakve sprave i marnete malo energije. Što veća naprava veće je i elektromagnetno polje pa i potencijal za skupljanje energije!

Njegov uređaj koristi kalemove i diode visoke frekvencije kako bi uhvatio struju oko vas. Tu je čak i LED indikator jačine signala! E sad, još uvek je to sve sporo pošto je potreban dan da bi napunio jednu običnu AA bateriju, ali za početak nije loše!

Izvor: Domino magazin

Ovaj umetničko utopijski projekat je uradio U.S. studio Choi u saradnji sa ekipom iz Shine Architects. Oni su elektrodistribuciji predložili da umesto dosadnih dalekovoda postave ljude koji drže žice. Sve su nazvali "The Land Of Giants" (Zemlja giganata). Ovako bi izgledao neki drugi svet gde su direktori javnih preduzeća kreativci.

Izvor: Domino magazin

Marketinška agencija DDB iz Pariza je osmislila ovu kampanju za sokove Tropicana. Oni su želeli da poruče da ovo piće pruža više prirodne energije. Zato su od pomorandže napravili pravu prirodnu bateriju. Pogledajte spot!

Izvor: Domino magazin

Stiže još jedna radikalna promena iz Južne Koreje. Budući da su tamo svi do jednog trendseteri, nije im puno trebalo da shvate da su solarne baterije jučerašnja vest. Zato su uveli novi fazon - Metalcell bateriju od magnezijuma. Ova jedinstvena i nimalo dizajnirana baterija se puni urinom ili u nedostatku istog slanom vodom.

Sadrži pločice magnezijuma koje uz pomoć natrijuma ( iz urina ) stvara struju niskog napona, dovoljnu za recimo laptop. Tako da sada vojska ( kojoj je ova napravica prvenstveno namenjena ) može da se opusti, israzni bešiku i u rovu pogleda neko novo holivudsko ostvarenje.

Izvor: Domino magazin

Danas sam na netu naišao na ovu sliku, i morao sam da je postavim. Možda nije prikladna, ali je voema poučna. Razmislite, kako biste se vi osećali? :)

Koju da kupite ili kako da vam dnevna soba ne izgleda kao operaciona sala?

Štedljive sijalice su stvarno sjajna stvar! Ne samo što zaista troše mnogo manje energije, već i traju godinama, a to će se itekako odraziti na vaš budžet! A pošto im je i cena prilično pala i mogu da se kupe već i za oko 200 dinara po komadu, krajnje je vreme da ih nabavite!

Ali nije sve tako jednostavno kao sa starim, običnim sijalicama sa vlaknom! Zato vam objašnjavamo sve što bi trebalo da znate!

Temperatura boje

Jedno od najčešćih pitanja vezano za štedljive sijalice je pitanje temperature boje. Odnosno može da se dogodi da je kupite i umesto tople i nežne boje koju je davala vaša stara sijalica dobijete onu užasnu plavu koja podseća na stare kancelarije ili operacione sale.

Da biste to sprečili potrebno je da potražite oznaku temperature boje koja se nalazi na svakoj sijalici. Oznaka koju tražite podrzumeva cifru i slovo K od Kelvin, poput 2700K.

Ona označava temperaturu i u rasponu je od 6500K do 2700K.  Što je cifra veća, to će svetlo biti sterilnije i podsećaće na stare kancelarije ili operacionu salu. Zato ako tražite toplo svetlo na koje ste navikli uvek kupite sijalice sa manjim brojem K, recimo 2700K koja nosi i oznaku "soft white".

Potrošnja

Samo pogledajte koliko wati troši vaša štedljiva sijalica. Recimo 8 wati, a tu je često i podatak da će ona raditi kao stara sijalica od recimo 40 wati. Ipak, potrošnja je manja cifra.

Lumeni

Količina svetla se označava i Lumenima, pa možete i da uporedite ove vrednosti ako vam je potrebno jače svetlo.

Rok trajanja

Većina štedljivih sijalica radi između 6,000 i 15,000 sati ali svakako uporedite ove vrednosti pre kupovine. Važno je i da proverite koliko uključivanja je predviđeno, a tu očekujte cifre od 5.000 i više!

Eto, sada je malo jasnije!

Izvor: Domino magazin

Već smo o tome pisali, da će prema propisima EU klasičnim (inkandescentnim ) sijalicama odzvoniti u septembru 2012. godine. Moguće je da se još izvesno vreme zadrže u upotrebi, ali se neće proizvoditi, te će ih na tržištu biti sve manje. Njihova alternativa su štedljive ( kompaktno fluorescentne sijalice  - KFS ili CFL ), kojima je osnovna mana postojanje žive, ali i LED-sijalice, kao verovatno moguće rešenje u skoroj budućnosti masovnije primene.
    
Od prve Edisonove sijalice sa užarenim štapićem, pa do danas malo šta se promenilo u našim pokušajima da osvojimo noć. Tek je u posljednjim pokušajima poluprovodnička tehnologija ponudila revolucionaran i nov način pretvaranja električne u svetlosnu energiju. Svi su izgledi da će svetleća dioda ( ili LED, Light Emitting Diode ) postati izvor svetlosti budućnosti. Brojne su prednosti što je LED rasvetu učinilo tako privlačnom. Na prvom mestu je visoka efikasnost pretvaranja električne energije u svetlosnu, male dimenzije svetiljki, lako podešavanje boje i osvetljenja, duži radni vek i to bez naglog pregorevanja izvora svetla, odsustvo infracrvenog i ultraljubičastog opsega, otpornost na udarce i vibracije, trenutno postizanje pune snage kao i otpornosti na često uključivanje i isključivanje.
    
Pored nabrojanih prednosti, tu su i neki nedostaci: pre svega, još uvek visoka cena i neophodnost ugradnje ispravljača stabilisanog napona, neophodnost hlađenja, spektralna karakteristika svetla koje proizvode beli LED-ovi, kao i usmerenost svetlosnog zračenja ( LED sijalica ne sija na sve strane, već usmereno ).
    
Osim podele po boji, potrebno je upoznati se sa osobinama raznih oblika LED sijalica. Grubo ih možemo podeliti na LED-ove u plastičnom kućištu, na minijaturne SMD (Surface Mounted Device) i na LED-ove velike snage, koji imaju metalnu površinu za termički kontakt sa hladnjakom. Ovi poslednji najzanimljiviji su za rasvetu. Klasifikovani su standardno kao LED-ovi snage 1 W, 3 W, 10 W, 20 W, a postoje i snažniji, mada deklarisanu snagu treba shvatiti uslovno. Za svaku od njih navedena je maksimalna jačina struje koju mogu da podnesu. Recimo za LED snage 1 W, bez obzira na boju, maksimalna jačina struje je 350 mA, a za 3 W ona iznosi 700 mA.
    
Od LED svetiljki najjednostavije je kupiti trake na koje su zalemljeni SMD LED-ovi i minijaturni otpornici za ograničenje struje. Komercijalni naziv je flex trake, a čine ih štampane ploče koje su tako tanke ( nekoliko desetina mikrometara ) da su fleksibilne, dok na poleđini imaju samolepljivi sloj. Cena im je između 7000 i 15 650 dinara za rolnu od 5 m. Na rolni je između 270 i 600 LED-ova, već povezanih tako da su po tri LED-a vezana na red sa otpornikom, pa se sve napaja stabilisanim naponom od 12 V. Prosečna cena za jedan LED je, dakle, 26 dinara, a ukupna struja koju „vuče“ jedna traka od 5 m je između 1,8 i 8 A, zavisno od broja i vrste ugrađenih LED-ova.
    
Drugo rešenje je veliki broj standardnih LED-ova u plastičnom kućištu prečnika 5 mm. Mada ovo rešenje nije skupo, ne preporučuje se, jer treba uložiti trud i nešto sredstava u izradu štampane pločice, a problem dobrog hlađenja ostaje nerešen, jer ni ove diode nisu predviđene za osvetljavanje prostorija.
    
Najbolje je koristiti LED-ove velike snage, koji su konstrukcijski prilagođeni za rasvetu. Cena je uglavnom proporcionalna snazi ( oko 1 do 3 eura po vatu, zavisno od proizvođača ), pa je uvek bolje opredeliti se za veći broj slabijih LED-ova, kao što su oni od 1 W. Razlog za ovo je hlađenje – svaki od LED-ova će emitovati manju količinu toplote, pa će i temperatura kristala biti niža, što produžava radni vek. Ove LED-ove treba obavezno montirati na hladnjak, za što će dobro poslužiti i običan aluminijski lim.
    
Što se tiče boje, za osvetljenje su logičan izbor beli LED-ovi, ostaje samo da se opredelimo za tople boje (2700-4000 K) ili hladne boje ( 5000-6500 K). Izbor zavisi od ukusa, mada je bolje uzeti tople boje, jer se pokazalo da je toplo svetlo pogodnije za osvetljavanje stambenih prostorija.
    
Za luksuzne zahteve imamo na raspolaganju RGB LED-ove. Najbolje je opredeliti se za pojedinačne crvene, zelene i plave LED-ove – razlog je opet hlađenje kristala LED-a. Ovo nameće problem dobrog mešanja svetla, što je moguće samo ako se koristi indirektno difuzno svetlo, ili barem difuzor ispred LED-ova. S druge strane, pojedinačni LED-ovi u boji omogućavaju nam da dobijemo specijalne efekte svetlosti, recimo da rasvetno telo emituje samo bojeno svetlo, a da je prostorija, ipak, osvetljena belo.
    
Zaključimo: Objektivno gledano LED-rasveta je još uvek skupa, pre svega kada se procenjuje početna investicija. Napaja se stabilisanim jednosmernim naponom, što, pored nabavke LED-osvetljenja, traži dodatno ulaganje.  Međutim, prema realnim predviđanjima, njena cena će brzo padati. Izvesno je da ćemo uskoro imati LED-ove koji su dovoljno jeftini i snažni za sve vrste rasvete radnog i stambenog prostora. Pretpostavke su da ćemo za dve do tri decenije imati neuporedivo svetlije gradove, puteve, parkove i sportske terene.
    
IZVORI SAZNANJA:

• Voja Antonić: „LED rasveta u stanu i radnom prostoru“ (PC Press, 2010.),
• „Promont“ Komerc, 2012. godine, „Mikro“, časopis (2012/1)
• Internet sa sličnom tematikom.

Najštedljivija sijalica je ugašena sijalica, hteli, ili ne, mudra je misao svakog praktičara koji sebi i drugima želi obezbediti optimalne dnevne i noćne uslove rada i života. Često se zapitamo koje su sijalice bolje, da li klasične sa grejnim vlaknom, ili neka štedljiva, kojih na tržištu ima po nekoliko vrsta i namena.

Interesantno je da postoji plan povlačenja inkandescentnih ( klasičnih ) sijalica sa tržišta EU prema sledećoj dinamici:

• 01.09.209. – sve matirane klasične i bistre sijalice snage iznad 80 W,
• 01.09.2010. – matirane klasične sijalice snage iznad 65 W,
• 01.09.2011. – bistre klasične sijalice snage iznad 45 W,
• 01.09.2012. – bistre klasične sijalice snage iznad 45 W,
• 01.09.2016. – sijalice energetske klase „C“ ( halogene „energy saver“ sijalice ).

Kao bazične činjenice za ovakve mere navode se: klimatske promene su evidentne, sma- njenje globalne emisije CO2, fluorescentni izvori svetlosti su efikasniji od inkandescentnih, političari trgovci i proizvođači stvaraju dogmu o kompakt fluorescentnim sijalicama (u daljem tekstu KFS) kao odličnoj alternativi klasičnim sijalicama, javnost nije dovoljno upoznata sa svim aspektima upotrebe KFS, odnosno ukupnim aspektom energetskih, ekoloških i zdravstvenih bilansa njihovog korišćenja.

Za proizvodnju KFS potrebno je od 6 do 40 puta više energije u odnosu na klasične sijalice. Od materijala je potrebno: staklo, lim, bakar, kalaj, živa, olovo, antimon, barijum, arsen, itrijum, jedinjenja fosfora, cink-berilijum silikat, kadmijum-bromid, jedinjenja vanadijuma, torijum i plastika. Kod proizvodnje klasičnih sijalica potrebni su samo: staklo, lim kalaj, bakar i volfram. Svi sastojci su potpuno netoksični i jednostavno se recekliraju.

Kompaktna fluo sijalica snage 11 W ekvivalentna je klasičnoj sijalici snage 60 W. Razlika u svetlosnom fluksu „ekvivalentnih“ sijalica je 15-20 %. Takve sijalice nisu pogodne za korišćenje u svetiljkama sa lošom ventilacijom (zatvorenim plafonjerama i zidnim svetiljkama, ugradnim i poluotvorenim svetiljkama) zbog osetljivosti integrisane eleketronike na visoke temperature. Može se računati da 50 % svetiljki u domaćinstvima nije prikladno na KFS, te zabrana klasičnih sijalica iziskuje dodatne troškove kupovine novih svetiljki.

KFS dostižu maksimalni svetlosni fluks od 30 do 60 s nakon paljenja, što može biti iritirajuće pri kratkim boravcima u prostoriji. Za razliku od KFS, klasične sijalice su standardnih oblika i veličina. Standardne KFS ne mogu se koristiti sa postojećim dimerima za inkandescentne sijalice, kao ni sa elektronskim prekidačima. Dimabilne KFS su izuzetno skupe. Temperatura boje svetlosti KFS se ne snižava pri dimovanju ( slabost u poređenju sa klasičnim sijalicama ). Kvalitet svetlosti klasičnih sijalica superioran je u odnosu na sve ostale izvore svetlosti. Razlog tome leži u kontinualnom spektru, koji svetlost inkandescentnih izvora čini najpribližnijoj Sunčevoj svetlosti na koje je ljudsko oko adaptirano tokom miliona godina evolucije.

Postoje velike razlike u deklarisanom veku trajanja klasičnih sijalica i KFS, gde je prednost kod ovih drugih, mada se i tu uzimaju idealni uslovi korišćenja. Interesantno je da kod jednih i drugih vek trajanja skraćuje često paljenje i gašenje. Prosečan vek trajanja KFS je od 2-3 hiljade časova, a kod klasičnih sijalica znatno kraći. Troškovi reciklaže jedne KFS kreću se od 0,3 do 1,00 eura, što nije ekonomski isplativo i vrši se samo u svrhu bezbednog odlaganja žive. U Srbiji, kao i u većini zemalja sveta, ne vrši se reciklaža KFS, te živa iz sijalica završava na deponijama smeća, a na kraju u podzemnim vodama, rečnim tokovima i u lancu ishrane. Ovo može imati nesagledive posledice u slučaju masovnijeg korišćenja KFS. Pretpostavke za uspešnu reciklažu su disciplionovani konzumenti.

Među štedljive izvore energije spadaju i LED sijalice ( o kojima ovde nije bilo reči), koje će najverovatnije postepeno zameniti KFS i klasične sijalice sa grejnim vlaknom. One su još uvek skupe, ali daju kvalitetno svetlo i manje su opasne po okolinu po pitanju proizvodnje, upotrebe i reciklaže.

Na kraju recimo šta treba preduzeti kada se KFS razbije u stanu: otvoriti prozor i napustiti prostoriju, provetravati oko 15 minuta. Sakupiti pažljivo staklene ostatke sijalice bez direktnog dodira sa kožom, lepljivom trakom sakupiti sitne ostatke stakla, a pod obrisati mokrom krpom. Sve predmete, kojima smo čistili prostoriju, treba odložiti u plastičnu kesu i dobro je zatvoriti. Odeću, ili posteljinu na koju su pali delovi sijalice ne treba više upotrebljavati, već ih treba baciti. Za razliku od KFS, kod razbijanja klasične sijalice treba pažljivo pokupiti komadiće stakla, spakovati u plastičnu kesu i odložiti u kontejner. Kod razbijene klasične sijalice nema nikakvih štetnih isparenja.

Zaključimo: upotreba kompakt-flurescentnih sijalica (KFS) za radne i spavaće sobe nije preporučljiva, ali je preporučljiva za stepeništa, hodnike, pomoćne prostorije i dežurna svetla. Njihova masovnija upotreba zahteva sve propisane mere reciklaže u cilju zaštite života i zdravlja čoveka.

IZVORI INFORMACIJA: Nebojša Radivojević, Savetovanje „Osvetljenje 2009.“ i Web strana. www.savethebulb.org