Razvijenost potrošačkog društva često se meri kvantitetom utroška raspoloživih energenata, među kojima  je najviše u upotrebi električna energija. Bez električne struje gotovo da ne možemo normalno funkcionisati, ali u opštoj krizi, besparici, a kod pojedinih domaćinstava i u beznađu kada pristignu računi za plaćanje, nije na odmet da planski i trezveno razmislimo kako da smanjimo troškove, a da to i ne osetimo po pitanju kvaliteta.

Krenimo prvo od osvetljenja, na kome se može poprilično uštedeti. Nekada je na plafonu bila samo jedna sijalica, a danas koristimo lustere sa nekoliko sijaličnih mesta. Sve to lepo izgleda, ali, da li baš uvek moraju da svetle sve sijalice, problem je koji se može razrešiti sa dva prekidača, tako da na lusteru razdvojimo minimalno i maksimalno osvetljenje. Kada se tome doda mogućnost upotrebe štedljivih neonskih sijalica, ili LED sijalica, brzo ćemo shvatiti da ne gubimo ništa na kvalitetu svetla, a puno ćemo osetiti prilikom plaćanja računa. Dodajmo ovoj meri i naviku da gasimo svetlo tamo gde ne treba, kao što su hodnici, spoljašnje osvetljenje, reflektori, računari koji su po ceo dan uključeni, klima-uređaji koji rade i kada ne treba.

Druga značajna mera uštede je upotreba jačih potrošača električne struje u režimu jeftine struje, što je izvodljivo tamo gde ima dvotarifno brojilo. Tu spadaju bojleri, veš-mašine, mašine za pranje suđa, grejalice i termo-peći. Mnogi smatraju da je racionalnije da se bojler drži stalno uključen, što nije tačno. To se posebno odnosi na male protočne bojlere u kuhinjama koji su dosta veliki potrošači. Velika razlika temperature vode u bojleru i okolini dovodi do većeg odvođenja toplote, što je čist gubitak utroška energije. Najracionalnije je korišćenje trenutnih grejača, koji predaju svu raspoloživu toplotu, tako da nema naknadne toplotne razmene. Kod velikih bojlera, pored režima jeftine struje, treba proceniti optimalno vreme potrošnje tople vode do kraja i vreme za koje se može do maksimuma zagrejati voda u bojleru. S tim u vezi izveo sam jedan zanimljiv eksperiment, da pomoću vremenskog prekidača držim uključen bojler na proračunatom broju sati. Zaprepastio sam se činjenicom kolike se uštede mogu napraviti, a da se ništa ne gubi u kvalitetu usluge. Prosta računica kaže da se bojler postepeno, preko termo-prekidača, automatski uključuje, jer gubi deo energije koju predaje okolini. Primenom ove oprobane mere dolazimo do fantastičnih 20% uštede u potrošnji električne energije.

Od ostalih racionalnih mera pomenimo mogućnost isključivanja svih uređaja koji ponekad nepotrebno rade. Iako računari nisu veliki potrošači, nije potrebno da rade kada smo zabavljeni drugim poslovima. Ili, recimo, nije potrebno uključivati klimu ako se može napraviti prirodna ventilacija, ili ako smo pri gradnji objekta razmišljali o kvalitetnoj termo-izolaciji.

Danas se razmišlja i o alternativnim izvorima energije kao merama štednje. Svaka mera štednje, koja ima finansijskog efekta, nije za odbaciti, a svako od nas može naći sebe i svoje domaćinstvo u primeni različitih mera. Štedim da bih imao i da bih kvalitetnije živeo, geslo je koga se mogu pridržavati i oni koji stvarno imaju. Za one koji nemaju, ovo može da postane pravilo u ponašanju koje neće narušiti kvalitet života, čijom primenom ćemo nadomestiti neke druge potrebe domaćinstva i racionalnog ponašanja u potrošnji energije koja je sve skuplja.