Otkako su uvedeni mobilni telefoni u masovnu upotrebu i svakodnevno korišćenje u životu savremenog čoveka, glavna tema, a i različita naučna i nenaučna tumačenja, je da li njihovo zračenje izaziva rak, ili neke druge psihosomatske poremećaje. Dokazana činjenica je da mobilni telefoni emituju talase, ali je reč o radiofrekventnom, odnosno nejonizirajućem zračenju koje, naučno gledano, ne može biti štetno po ljude.

To je zračenje koje je prisutno kod elektromagnetnih talasa ( EMT ) za radio i televiziju, radar i ostale RF mikrotalasne uređaje. Ovo zračenje sastoji se od pokretnih talasa u frekventnom opsegu od 3 kHz do 300 GHz. Ako pažljivo pogledamo elektromagnetni spektar zračenja, primećujemo da se ne radi o talasima koji se emituju kod rentgen aparata, ili kod pada atomske bombe, koji su drugačiji po delovanju i njihovom prodoru kroz različite materijalne sredine. Atomska, ili hidrogenska bomba pri eksploziji ispoljavaju tri vida dejstva: udarno, toplotno i radioaktivno. Radioaktivnost se ispoljava delovanjem alfa, beta i gama zraka, što kao proces traje relativno dugo i ne može se videti. Alfa ( α ) zraci su ogoljena jezgra atoma helijuma (2He na četvrtu), dok su beta ( β ) zraci veoma brzi elektroni. Opasni su gama ( γ ) zraci  koji su elektromagnetne ( talasne ) prirode i mogu izazvati poremećaj DNK, te da dovedu do pojave raka. To nije tipičan slučaj kod mobilnih telefona, što su naučnici utvrdili u svom dugogodišnjem istraživanju. Gama zraci mogu probiti i deblje olovne ploče ( do 20 cm ), a da ne govorimo o različitim građevinskim materijalima od kojih su napravljene kuće i stanovi.

Pacovi, kao zamena za ljude u različitim eksperimentima, pomogli su naučnicima da dođu do saznanja o izvesnom uticaju zračenja mobilnih telefona. Rezultati istraživanja govore da su mužjaci pacova imali malo povećanje tumora na srcu, nakon što su izloženi bliskom i dužem zračenju mobilnog telefona. Posledice na ženke nisu zapažene. Ipak, po njihovim rečima, nema razloga za preteranu brigu. Ovi pacovi su bili izloženi enormno dužem i jačem zračenju koje ne mogu iskusiti ljudi pri upotrebi mobilnog telefona, pod uslovom da im telefon nije stalno u blizini uva, ili da ga drže pod jastukom. Mobilni telefon ne zrači jedino kada je potpuno isključen. Dok je u stanju mirovanja njegovo zračenje je vro slabo. Prilikom punjenja mobilni telefon slabo zrači ako nije isključen. Ukoliko je isključen, mobilni telefon na punjenju ne zrači. Eksperimentalno  je utvrđeno da na udaljenosti od 60 cm bilo kakvo zračenje mobilnog telefona nema nikakvog uticaja na živo tkivo. Preterana upotreba mobilnog telefona ne treba da znači da je to opasno po zdravlje čoveka. Najosetljiviji delovi tela pri zračenju mobilnog telefona su glava, posebno oči i mozak koji zbog njegove složene funkcije i prisutnih bioloških struja, takođe pomalo zrači. Kao dokaz tome su telepatija, hipnoza i druge pojave za koje postoji, ili ne postoji pravo naučno objašnjenje. U nauci je poznato da, svugde gde postoji električno, deluje i magnetno polje, što je dokazao danski fizičar Hans Kristijan Ersted ( 1777 – 1851. ) svojim čuvenim ogledom sa magnetnom iglom i provodnikom struje, 1820. godine.

Zaključimo da svaki organizam nije jednako osetljiv na različita zračenja kojima smo svakodnevno izloženi, te da zavisi i od odeće koju nosimo, od pigmentacije kože, pola, uzrasta, otpornosti organizma, adaptacije na  radne i životne uslove, klimu, ali i od odbrambenih mehanizama ( stanja zdravlja ) koji nisu jednaki kod svake biloške jedinke. Ljudi se razlikuju kao u gori list i nisu ujednačeno osetljivi na štetna zračenja. Ponekad se treba opravdano zapitati, da li je štetnije zračenje televizora, mikrotalasne rerne, ili monitora računara i instaliranih predajnih antena na zgradama od samog telefona. Treba biti svestan činjenice da, gde god postoji usmereno kretanje elektrona, ili prostiranje EMT, tu se javlja zračenje, negde slabijeg, a negde jačeg intenziteta, što se može meriti preciznim instrumentima. Posebno su interesantna zračenja podzemnih voda, kao i kosmička zračenja, koja mogu uticati na zdravlje čoveka. Problem je što sva zračenja ne možemo videti, niti neposredno čulno osetiti, već samo doživljavamo njihove posledice koje mogu štetiti zdravlju i najzdravijeg čoveka.

Plavi ekran je verovatno najomraženija pojava većine korisnika Windows operativnog sistema. Uzrok je u najvećem broju slučajeva hardverska neispravnost, ali, praksa potvrđuje da nije retka pojava plavog ekrana zbog korišćenja neadekvatnih drajvera ili nekompatibilnih aplikacija. Ako je Vaš računar stariji od pet godina, prva stvar koju treba proveriti jeste njegovo napajanje. Potrebno je staviti ispravno napajanje, ili uraditi opravku starog napajanja koje će dati stabilan napon svim delovima računara.

Ako nastave da se pojavljuju isti simptomi, staro napajanje najverovatnije nije uzrok kvara, mada se ponekad dešava da neispravno napajanje lančano proizvede još neki kvar koji se najčešće dešava na RAM memorijama.

Sledeći korak jeste testiranje RAM memorije. Za ovu namenu, ako koristite Windows 7, može Vam poslužiti instalacioni DVD Windows-a 7. Pokrenite Setup sa diska, izaberite željeni jezik, a zatim, u narednom koraku izaberite opciju “Repair your computer”. Ako, ipak nemate ovaj instalicioni disk, naš predlog je da upotrebite “Memtest86″, najpouzdaniji alat za testiranje memorije. Imajte na umu da testiranje memorije traje dosta dugo i da moramo imati poprilično strpljenja. To nije jednostavna radnja, tako da je najbolje pogledati uputstvo preko Interneta kako se radi ovaj test, a pre svega mora se preuzeti navedeni program koji ima besplatnu verziju.

Ako testiranje memorije pokaže neispravnost RAM memorije, zamenite memorijski modul i problem je verovatno rešen. Ukoliko to nije slučaj, savetujemo da pogledate tekst na plavom ekranu, jer operativni sistem na tom ekranu ispisuje šifru greške, što Vam može biti od velike koristi u daljoj dijagnostici. U svakom slučaju, za ovu radnju je potrebno poznavanje engleskog jezika, ili poziv u pomoć prijatelja da prevede upozorenje.

Utvrdivši da računar nema hardversku neispravnost, prvo na šta treba obratiti pažnju jesu drajveri. Najčešće se problem javlja kod drajvera za grafičku karticu. Naš je savet je da instalirate drajver sa originalnog diska koji je isporučen prilikom kupovine kartice, ili da idete komponentu po komponentu i tako ažurirate drajvere. Za takvu radnju će trebati malo više vremena. Ukoliko su drajveri u redu, a problem je u Kernelu, možete da pokušate “System Restore”, odnosno da sistem vratite u stanje kada je računar radio bez problema. U tom slučaju možda ćete izgubiti softver koji je u međuvremenu instaliran ( a možda je baš neki njegov fajl oštetio operativni sistem ), ali svi vaši podaci koje ste u međuvremenu snimili biće sačuvani.

Moje dugogodišnje radno iskustvo sa pojavom plavog ekrana potvrđuje da se gotovo uvek radilo o drajverima, često je kao uzrok bilo napajanje, a nekoliko puta dotrajale memorijske kartice koje su stradale zbog visoke temperature. Njihova zamena polovnim nije dobar izbor, tako da je najbolje da kupimo novu RAM memoriju. Treba, ipak, imati u vidu da tehnologije brzo napreduju i da se tome moramo stalno prilagođavati, jer ulaganje u nešto što je prevaziđeno je rasipanje novca. Nekada je bolje kupiti novi računar nego vršiti nadogradnju komponenti koje su vremenski pregažene. To se posebno odnosi na matičnu ploču zbog nekompatibilnosti komponenti.

Primetio sam da kod mnogih korisnika računara postoji neizgrađena navika  da se računar redovno održava i čisti od virusa i zaostalih tragova surfovanja na Internetu. Postoji dosta besplatnih antivirusnih programa i klinera, tako da ostaje slobodan izbor za što će se neko opredeliti. Pošto nemam nameru da favorizujem bilo koji od AVP ( plaćeni, ili slobodni ) i klinera za čišćenje računara, moja preporuka je da računar moramo redovno održavati, posebno ako smo često na Internetu. Mnogi, ne znajući da ne treba, instaliraju AVP i na Windows 10. Ovaj operativni sistem ima već ugrađen AVP koji se sam ažurira i uspešno brani vaš računar od napada virusa. Takođe, nije potrebno da instaliramo po nekoliko AVP koji se pri radu “sukobljavaju”, a time usporavaju ceo operativni sistem. Pravilno i redovno održavanje hardvera i softvera računara smanjuje izdatke kućnog budžeta.

U idealnom svetu života i rada sa tehnikom, vaš PC bi trebalo da traje onoliko koliko to želite, a jedini razlog za kupovinu novog trebalo bi da budu samo aktuelne komponente, a nekad i potencijalni kvarovi. Nažalost, mi ne odlučujemo kada će se nešto od tehnike pokvariti, niti koliko će godina biti aktuelno. Podsetimo se iz prakse koji su najčešći kvarovi na računaru.

Iako matične ploče nemaju pokretne delove, one su toliko kompleksne i specifične u svojoj konstrukciji da čak i najmanji kvar može da bude katastrofalan. Bilo kakav pokušaj opravke je složena radnja koja uspeva profesionalcima i dobrim poznavaocima tipičnih kvarova na matičnoj ploči. Najčešći kvarovi su osušeni ( nabubreli ) elektroliti koji se lako menjaju, ali teži kvarovi su dotrajali spojevi sitne štampe matične ploče. Vek joj se itekako može produžiti upotrebom UPS uređaja koji obezbeđuje stabilno napajanje i zaštitu pri nestanku struje u mreži, ili pri varijacijama napona. Ukoliko računar posle isključenja ne “pamti” datum i vreme uzrok je prazna BIOS (CMOS) baterija koja se lako menja, što zavisi od konstrukcije i dostupnosti.

Diskovi dolaze u dva pakovanja, hard-disk ( HDD ) i SSD. Kompjuter ne može da funkcioniše bez jednog od njih, jer se tu nalazi operativni sistem. Ako vam disk otkaže poslušnost, odmah morate da pronađete zamenu, ali je najveći problem kako sačuvati i skinuti podatke koji se nalaze na njemu. HDD i SSD mogu da se pokvare, ali iz različitih razloga. HDD je mehanički i ima pokretljive delove. Zbog toga vremenom dolazi do fizičkih kvarova. SSD je baziran na čipovima fleš memorije, i nema pokretne delove. Međutim, fleš memorija vremenom počinje da bude nepouzdana u skladištenju podataka i podložnija je problemima usled ekstremnih temperatura.

RAM je ključan za rad kompjutera i jedan je od prvih delova koje bi trebalo nadograditi ako želite da vam kompjuter brže radi. Trenutna norma za solidnu brzinu kompjutera iznosi 8GB RAM-a. U zavisnosti od modela i brenda koji kupite, razlikuje se i njihov životni vek. U savršenim uslovima, RAM ima iznenađujuće dug životni vek. Ipak, postoje dve stvari koje u sekundi mogu da “ubiju” RAM - temperatura i promene napona napajanja.

Postoji nekoliko stvari koje morate da uzmete u obzir kada kupujete napajanje za svoj PC, ali životni vek je svakako najvažniji. Napajanja su malo gora nego RAM po pitanju životnog veka – naravno pod idealnim uslovima. Pod normalnim uslovima koriščenja, napajanje bi trebalo da traje barem pet godina, možda čak i deset ako imate sreće. Najčešći kvarovi kod napajanja su osušeni elektroliti koji se mogu lako zameniti, te prekinute veze na pločici koje se mogu osvežiti ( pojačati ) ponovnim lemljenjem slabih spojeva.

Verovatno niste puno razmišljali o ventilatoru koji održava život procesoru, grafičkoj kartici i drugim vitalnim delovima koji se u toku rada greju. Sigurno se desi da i ne primetite kada neki od ventilatora prestane sa radom. Na svu sreću, ventilator je lako i jeftino zameniti. Međutim, posebni ventilatori koji hlade procesor preko aluminijskog tela hladnjaka, ili grafičku karticu, ne mogu biti brzo zamenjeni i njihov kvar vas može skupo koštati, jer će sa sobom, usled pregrevanja, uništiti i jednu od ove dve komponente. Ventilatori su mehaničke komponente, baš kao i hard diskovi i zbog toga može da dođe do njihovog trošenja tokom vremena. Mogu se povremeno čistiti, ili da im se zameni mast, ili ubaci kapljica mašinskog ulja na osovinicu čije ležište se zbog okretanja osušilo, tako da se čuje bučan rad ventilatora. Ovu pojavu dodatno mogu da ubrzaju prašina i brojne druge čestice koje se sakupljaju na lopaticama ventilatora. Kontrola rada ventilatora na procesoru i nekim grafičkim karticama može se pratiti softverski instaliranjem odgovarajućih namenskih programa, ili podešavanjem vršne temperature u BIOS-u. Pri dostizanju zadate kritične vrednosti temperature ( 72 stepena C ) računar se sam gasi i tako spašava vitalne komponente od težih kvarova. U tom slučaju treba utvrditi uzroke pregrevanja komponenti, a potom ih što pre sanirati.

Na kraju recimo da neke vrste računara zvučnim signalima upozoravaju na različite hardverske i softverske probleme, tako da prema dužini trajanja i po broju dugih i kratkih “bip - signala” možemo lakše pronaći kvar. Šta konkretno znače pojedini zvučni signali možemo lako pronaći na Internetu, ili u uputstvu za matičnu ploču. Još jednom podvucimo da UPS spašava PC od mogućih problema i da njegova nabavka nije nikakav luksuz, bez obzira na cenu i na kasniju zamenu baterije za UPS-a koja ima svoj ograničen rok trajanja.