Većina konstruktora nastoji da u svojoj radionici ima različite izvore naizmeničnog i jednosmernog napona. Različite vrednosti naizmeničnog napona možemo dobiti preko odgovarajućeg autotransformatora, ili sa galvanski odvojenog sekundara transformatora. Pošto sam na gradskom otpadu pazario jedan dobro očuvan mrežni transformator velike snage, koja prema preseku njegovog jezgra iznosi oko 500 W, izgledno je kao napajanje starog kinoprojektora, proverio sam realnu mogućnost da se deblji izvodi njegovih namotaja koriste kao sekundar, a kao primarni namotaj poslužio je izdvojeni segment tanje žice koji je nekada, kao sekundar, indukovao napon od 400 V. Dovođenjem mrežnog napona od 230 V na taj izvod dobio sam galvanski odvojen sekundar od mrežnog napona uz mogućnost različitih kombinacija napona preko grebenastog preklopnika koji je ranije služio za neke druge varijante promene naizmeničnog napona. Preklopnik, sa tri radna i početnim neutralnim ( nultim ) položajem, namenjen je za veoma jake struje, što je u startu odgovaralo zamišljenoj koncepciji uređaja.

Ova radnja me još uvek podseća na uspešno izvedenu varijantu zamene primarnog i sekundarnog namotaja kod UPS uređaja, o čemu sam detaljno pisao u mojim ranijim člancima. U ovom slučaju dobio sam različite napone sekundarnog izvoda, tako da sam odabrao 15 V, 25 V i 50 V ispravljenog naizmeničnog napona, što može poslužiti za različite eksperimente, a nekada i za brzo punjenje olovnih akumulatora, jer jačina struje prelazi 10 A za vrednost napona od 15 V. Odabrao sam Grecov spoj od 35 A, jer je pri naponu od 14,8 V maksimalna jačina struje 33,78 A. Fina filtracija podešenog jednosmernog napona izvedena je pomoću odgovarajućeg elektrolitičkog kondenzatora manjeg kapaciteta, čiji radni napon treba da bude minimalno 120% od maksimalno izabranog jednosmernog napona. Kod brzog punjenja Pb akumulatora napon punjenja ne bi smeo da prelazi 15 V, jer bi u tom slučaju došlo do ključanja elektrolita. Ako baterija ključa tokom punjenja, to je signal da je gotovo napunjena i da se ne može ostaviti u tom stanju tokom noći, jer to može dovesti do negativnih posledica po ćelije akumulatora. Sa naponom od 14,8 V bi se sa ovim punjačem akumulatorska baterija standardnog kapaciteta od 54 Ah, bez ikakvih štetnih posledica za ćelije akumulatora, napunila za 1h i 36 min. Veoma precizan proračun vremena punjenja akumulatora vršimo pomoću poznate formule: q = I*t, odakle je t = q/I = 54 Ah/33,78 A = 1,6 h = 1 h 36 min. U praksi nigde ne primenjujem brzo punjenje akumulatora, jer sam se uverio da sporo punjenje ima niz prednosti i da uglavnom produžava radni vek akumulatora. Ako struja punjenja prelazi 5 A to nije dobro ni za jedan akumulator, posebno za čelične akumulatore koji imaju posebne uslove punjenja i pražnjenja.

Na kraju, mnogi će se zapitati, koja korist i trošak oko sagrađenog uređaja? Pre svega, transformator nije završio kao otpad koji se prodaje na kilogram, već kao sklop sa različitim izborom napona i proveru ispravnosti drugih uređaja koji koriste odgovarajuće jednosmerne napone. Ono što je još vrednije, ako proverimo koliko košta bilo koji novi mrežni transformator velike snage, na ogromnom smo dobitku, jer je uloženo veoma malo novčanih sredstava, a dobilo se daleko više. Ovakav uređaj može se koristiti i kao efikasno napajanje pojačivača velike snage, pošto daje dovoljnu jačinu struje i daleko je kvalitetnije rešenje od „čoperskog“ napajanja koje nema transformator. Jedina mu je mana što ima znatno veću masu, ali svaki bolji poznavalac tehnike uglavnom prema masi određuje vrednost uređaja, bilo da je nov,  polovan, ili smo ga našli na otpadu gde bi završio kao staro gvožđe. Za mene je najveća vrednost opisanog uređaja njegova multifunkcionalna praktična namena u radionici, siguran i bezbedan rad i odgovarajuća provera teorije u praksi. Zbog toga mu je u mojoj hobi radionici određeno posebno mesto, da bude nadohvat ruke i da posluži za različite eksperimente, provere, precizna merenja i nove napredne konstrukcije.

Ovih dana, prelistavajući zanimljive  članke i iskustva iz praktične elektronike, nailazim na različita tumačenja o korišćenju kompjuterskog napajanja za punjenje akumulatora. Neka se više zasnivaju na pretpostavkama, pa čak i prevarama na koje nasedaju i oni koji malo više poznaju navedenu problematiku. Pošto sam se u svim mojim dosadašnjim člancima iz elektronike na ovom portalu, koji imaju 804.000 pregleda, bavio iskustvom i praksom, iznosim moje skromno mišljenje o tom problemu. Nekad jednostavno rešenje zadatka iz matematike za šesti razred osnovne škole dovodi do spoznaje kako zaista sa ATX napajanjem možemo napuniti akumulator. Pitam, tako đaka iz komšiluka kome, kada zaškripi pomažem u matematici, kolika je udaljenost između tačaka A(+3)  i B(-12). On kao iz topa računa: ( +3 ) – ( -12 ) = 3 + 12 = 15, a da nije ni svestan da je rešio problem.

Na konektoru ATX napajanja provodnik sa plavom bojom nalazi se na potencijalu od -12 VDC u odnosu na masu ( GND ) koja je na nuli, a provodnik  narandžaste boje na +3,3 VDC. Naslućujemo jednostavno rešenje da dobijemo 15,3 V jednosmernog napona kojim možemo napuniti automobilski akumulator većeg kapaciteta. Napon između crnog i žutog provodnika iznosi 12 V, što nikako nije dovoljno, kao što neki tvrde, da napunimo akumulator. Pre svega, treba znati da je akumulator ispražnjen ako mu je napon ispod 12,4 V, a sa 12 V sa ATX-a akumulator se ne puni.

Pošto su praktično potvrđene mogućnosti rešenja, ostaje nam samo da rešimo kako pokrenuti kompjutersko napajanje da radi. Prespajanjem zelenog (PS_ ON#) i  crnog provodnika ( COM ) pokrenućemo ovo napajanje. Drugi mogući problem je što je crni provodnik na masi, a njega uopšte nemamo u kombinaciji rešenja. Jednostavno, kod punjenja akumulatora na izvodu priključka plavi provodnik uzimamo za minus, a narandžasti za plus. Plavi provodnik nikako ne spajamo sa masom ( crnim provodnicima ), već ga izdvajamo kao minus pol izvora struje koji je aktuelan samo za akumulator koji punimo. Idući tom logikom dolazimo do niza kombinacija napona, sa strujom punjenja do 5 A, što zavisi od samog napajanja.

Ostale korisne dorade, koje predlažem kod prepravke ATX napajanja za punjenje akumulatora, su: kontrola napona i struje punjenja, što se može rešiti ugradnjom digitalnog V/A - metra, zatim izdvojen priključak za akumulator koji sa plavim provodnikom nikako ne sme biti vezan za masu, odnosno za metalno kućište sa kojim su direktno u vezi svi crni provodnici. Ostale dorade, koje se preporučuju u smislu vezivanja pina 1.  IC  tipa KA7500 preko otpornika od 10 K i potenciometra od 22 K sa masom, u praksi nikako ne potvrđuju takvu mogućnost podizanja napona. Ovakva prerađena napajanja nisu preporučljiva za uređaje kod kojih napajanje ide na masu, jer će se kratak spoj ostvariti preko provodnika za uzemljenje. Zaključimo da je ovo dosta dobro rešenje za punjenje akumulatora čiji napon punjenja mora biti veći od 12,8 V, a nešto manji od 15 V. Priložene slike pokazuju da takvo rešenje realno postoji, te da je potpuno provereno u praksi.

LED svetlo sve više postaje sigurna zamena klasičnim i štedljivim sijalicama. Planirano je da se klasične sijalice potpuno izbace iz upotrebe do kraja 2020. godine. Uštede na globalnom planu su ogromne, što se može reći i za upotrebu LED svetla u domaćinstvu, a cene su rapidno spale, tako da to nije više enormni izdatak za kućni budžet. Zamenom svih običnih i štedljivih sijalica ovim svetlom u mom domaćinstvu ostvario sam u prošloj godini prosečnu uštedu od 500 dinara mesečno ( ukupno 6.000 dinara )!

LED sijalica ima nekoliko puta duži životni vek u odnosu na sijalicu sa užarenim vlaknom. Životni vek pojedinih modela može iznositi i do 50.000 radnih sati. Pored toga, ne postoje ograničenja kada je reč o broju paljenja i gašenja, kao što je to slučaj sa tradicionalnim rasvetom.

Manja potrošnja je definitivno LED sijalice svrstala kao energetski efikasne. Ušteda upotrebljene električne energije može ići i do 90% u odnosu na običnu rasvetu. Ako se uzme u obzir da svetlo koristimo svakodnevno, već na mesečnom nivou, prvi račun za električnu struju nas može pozitivno iznenaditi. Ove sijalice se manje zagrevaju, što je jedan od glavnih razloga zbog koga troše manje energije. Kombinacija dugog životnog veka i energetske efikasnosti za posledicu ima dugoročno rasterećenje kućnog budžeta. Ušteda je dvostruka – nema učestalih kupovina sijalica, dok se svakog dana troši manje električne energije.

Krenimo od toga da LED sijalice dugo možete koristiti i odmah ćete shvatiti da vam neće praviti smeće. Jednostavno, zbog dužine svog životnog veka nisu brzo potrošne. Materijali od kojih su sačinjene potvrđuje da ih možete reciklirati sa ostalim predmetima koji su odradili svoj radni vek. Ova činjenica, u kombinaciji sa njihovim malim zagrevanjem, učinili su LED rasvetu pogodnom i za osvetljenje osetljivih proizvoda u prodavnicama. Takođe, sve češće osvetljavaju i kulturno-umetnički prostor, kao što su galerije, sportske dvorane, izložbeni prostori, muzeji itd.

Pored svih nabrojanih prednosti, posebno se ističe sama izdržljivosti LED sijalica. Što je posebno interesantno, one ne otkazuju momentalno, već postepeno, tako da se na vreme možemo pripremiti za njihovu zamenu. Osmišljene su tako da dobro ‚‚podnose’’ sve vremenske uslove, i ekstremno visoke i ekstremno niske temperature.

Dizajn je možda ono što LED rasveti daje najveću prednost. Pored LED sijalica, na tržištu se može naći veliki izbor različitih proizvoda koji pripadaju širokom asortimanu LED rasvete, kao što su: svetiljke, sijalice, lampe, lusteri, trake, paneli, reflektori, plafonjere, cevi. To znači da se mogu ugraditi u bilo koji zamišljeni dekorativni prostor ili deo nameštaja.

LED rasveta pruža mogućnost potpune kontrole svetlosti. To je pogodan izbor za one koji sve prilagođavaju svom raspoloženju ili datom momentu. Svetlost može biti usmerena, raspršena ili prigušena. Time prostor poprima drugačiji izgled i može menjati svoju namenu.

Ova rasveta može koristiti, kako monofaznu, tako i trofaznu električnu struju. Iste efekte postiže i na niskonaponskom napajanju. U budućnosti, zbog sve šire upotrebe, ovaj vid rasvete će postati sve jeftiniji. 

Pored toga što omogućuju da kontrolišete intenzitet svetlosti, možete ih kupiti u nekoj od tri vrste boja koju emituju. Zato imate mogućnost da odaberete onu koja vama najviše odgovara. Korišćenjem odgovarajućeg dimera LED svetlo, koje ima i tu varijantu primene, može menjati svoj intenzitet, kombinaciju boja i primenu bežične daljinske kontrole.

Iako je otkrivena u prošlom veku, tehnologija LED rasvete se konstantno unapređuje i biva sve više dostupna svakom od nas. Navedeni višestruki kvaliteti, koji idu uz nju, godine pred nama čine nezamislivim bez LED svetla.

Izvor saznanja: www.mobiliart.rs