Nedavno sam objavio autorski članak o uspešnoj preradi ATX-a, odnosno kompjuterskog napajanja za efikasno punjenje različitih vrsta akumulatora. Sve je bilo u najboljem redu dok nisam upotrebio potpuno ispražnjen olovni akumulator nešto većeg kapaciteta. Punjenje je počelo sa strujom od 5,5 A koja se kontinuirano smanjivala. Da bih potpuno testirao režim punjenja i pražnjenja akumulatora, nakon vršnog napona od 14,8 V, kada je jačina struje na ugradnom V/A bila blizu nule, ispraznio sam ga preko sijalice do kritičnog napona pražnjenja od 10 V, a onda ponovo započeo punjenje. Posle dva uspešna  testiranja  punjenja i pražnjenja olovnog akumulatora, napona 12 V  i  kapaciteta 55 Ah, ATX napajanje je iznenada prestalo da radi, a zašto utvrdio sam tek posle detaljne provere šta se dešavalo kada sam ostavio akumulator na punjaču koji nije bio uključen u mrežu.

Konstrukcija ATX-a, ili tzv. “čoperskog” napajanja je takva da povratna struja iz akumulatora utiče na njegove poluprovodničke komponente, tako da je u ovom slučaju došlo do nepredviđenog kvara koji je nastao kada sam ostavio priključen akumulator. Da se ne bi opet ponovilo delovanje povratnih struja iz akumulatora, na izlaz prerađenog ATX-a sam na plus pol priključka redno vezao jednu ispravljačku diodu veće jačine ( do 10 A ). Takve diode mogu se naći u rashodovanim punjačima akumulatora, ili u specijaliziranim prodavnicama. Ukoliko dioda prilikom punjenja akumulatora nešto više greje možemo je montirati na odgovarajući aluminijski hladnjak radi odvođenja viška toplote. Dioda ne dozvoljava povratnu struju iz akumulatora čime je poslužila kao efikasna zaštita od opisane pojave.

Drugi problem koji može nastati je da se za dobijanje potrebnog napona za punjenje akumulatora kao minus pol izvora može koristiti plavi provodnik koji je na -12 V. Za pravilno punjenje akumulatora sledi jednostavna računica odabira napona: 3 - ( - 12) = 3 + 12 = 15 ( V ), ili neka druga kombinacija kojom određujemo željeni napon punjenja Acu baterije. Pošto je crni provodnik na nuli, ovakve ispravljače ne možemo koristiti na uređajima koji su sa minus polom napajanja vezani za masu - “uzemljenje”, koje je takođe na nuli. Za rešavanje problema potencijalnih razlika moramo koristiti V/A metar kojim ćemo meriti sve napone i jačinu struje. Preporuka je da se kod struja preko 5 A trebaju koristiti provodnici odgovarajućeg preseka, pogotovo kod punjenja akumulatora većeg kapaciteta.

Rešavanjem navedenog problema povratne struje koja može da negativno utiče kada ATX napajanje nije pod naponom, a priključena je baterija na njegov izlaz, dobijamo dosta sigurno i u praksi ispitano rešenje za punjenje akumulatora različitih vrsta. U praksi, takođe,  dokazano pravilo je da napon izvora struje kojim punimo akumulator treba da bude oko 20 % viši od napona baterije. Tvrdnja da se sa ATX napajanjem, koje na izlazu daje napon od 12 V, može napuniti akumulator od 12 V je čista zabluda, jer u tom slučaju ampermetar pokazuje nulu, što znači da nema struje punjenja, tako da će akumulator biti nedovoljno napunjen, što mu skraćuje vek trajanja i ne pruža njegovu pravilnu upotrebu. Da bismo pravilno odabrali napon moramo znati na kojim potencijalima se nalaze kontakti ATX napajanja, koje ima dve varijante po broju priključaka, a njihove oznake su ATX 1.0  sa 20 priključaka i kontakt ATX 2.0 sa 24 priključka. Za bezbedan rad prerađenog ATX napajanja treba ugraditi dobro hlađenje sa postojećim kulerom koji treba pravilno usmeriti za odvođenje  Džulove toplote.

U prestižnoj medijskoj konkurenciji, od ukupno 217 prijavljenih učesnika na Konkurs Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije za finansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za televizije 2021. godine, Audio-video produkcija “Vila” Vršac našla se među 82 odobrena projekta sa temom “Zaboravljene dečje igre”. Konačni rezultati Konkursa, koji je objavljen 13. 01. 2021.  objavljeni su 05. 05. 2021. godine na Internet portalu navedenog ministarstva.

Projekat  se bavi  temom zaboravljenih dečjih igara kojima se razvija sportsko - takmičarski duh, a boravak u prirodi je najbolji mogući način da se deca odvoje od zatvorenog prostora, kompjutera, televizije i mobilnih telefona. Ovo je posebno značajno posle dužeg perioda trajanja koronavirusa koji nije završen i koji je većini promenio način života, što može ostaviti trajne negativne  posledice na decu koja sve manje borave u prirodi. Zamišljeno je da se igre provedu u svih deset osnovnih škola opštine Vršac sa različitim sadržajima i jedna emisija sa decom sa invaliditetom u SOŠO “Jelena Varjaški” Vršac. Igrama će rukovoditi animator uz pomoć mentora-nastavnika fizičke kulture i stručnog saradnika, etnologa, a sve će se snimati i obraditi kao video sadržaj edukativnog tipa u  pojedinačnom trajanju od 10 minuta u 11 televizijskih emisija sa titlom.

Cilj projekta je da se ožive sadržaji zaboravljenih dečjih igara.  Podsećanje na stare običajne dečje igre  ima  nameru za  vraćanje dece prirodi, druženju, socijalizaciji, stvaranju pozitivnih emocija i boljoj komunikaciji  među decom, boljoj prostornoj orjentaciji, boljoj motorici, fizičkoj  aktivnosti, što sve zajedno doprinosi zdravlju i  razvoju dece i usrećuje ih. Nakon opsežnih priprema, koje će se obaviti do kraja školske godine, igre će se izvesti početkom septembra, a snimanje će se obaviti savremenom AV tehnikom uz upotrebu drona. Video materijal će se ustupiti za emitovanje na osam regionalnih i lokalnih televizija i tri Internet portala.

Primarna ciljna grupa su učenici od petog do sedmog razreda osnovne škole, direktni učesnici u projektu, kojima u kolektivnim igrama rukovodi animator i voditelj, a pomoćnici su mu: autor i koordinator projekta, stručni saradnik - etnolog Gradskog muzeja Vršac i nastavnici fizičkog vaspitanja, po jedan iz svake osnovne škole čiji učenici učestvuju u ovim kolektivnim igrama. U svakoj od emisija se pojavljuje po jedan starosedilac koji upoređuje dečje igre nekada i danas, te kratak aktuelni pregled o školi u kojoj se snima promotivni materijal dečjih igara.

Ovim projektom AVP “Vila” Vršac, sa stručnim timom i u saradnji sa udruženjem građana “Cefix” Vršac, obogaćuje svoju dugogodišnju programsku aktivnost sa nekoliko republičkih i pokrajinskih serijala iz različitih oblasti, sa primarnim zadatkom uključivanja mladih u različite obrazovne i kreativne stvaralačke aktivnosti. Punu podršku i neposrednu saradnju i pomoć pružaju osnovne i srednje škole grada Vršca koje su rasadnik mladih talenata, kreatora i uspešnih stvaralaca.

Svake godine 22. aprila u svetu se obeležava međunarodni Dan planete Zemlje u cilju aktivnog skretanja pažnje građanima na značaj očuvanja prirode i njenih resursa, kao i sprečavanja negativnih posledica na životnu sredinu. Obeležavanje ovog značajnog datuma inicirao je 1970. godine američki senator Gajlord Nelson. Naš  doprinos bila bi transparentna promena odnosa prema prirodi, racionalno korišćenje dobara koje nam ona nudi i što manje zagađenje radne i životne sredine.

Stručnjaci argumentovano upozoravaju da je veliki broj biljnih i životinjskih vrsta pred potpunim izumiranjem, što ozbiljno dovodi do narušavanja celog ekosistema i biološke raznovrsnosti naše planete. Kao ključne uzroke izumiranja vrsta biolozi navode uništavanje staništa ljudskom aktivnošću, nekontrolisanom eksploatacijom svih izvora Zemlje i njenog biljnog i životinjskog sveta kao i zagađenje životne sredine.

Prirodu najviše zagađuje čovek svojim bahatim odnosom, bacanjem smeća i ispuštanjem otrovnog otpada u reke i jezera u kojima prestaje svaki život. Zagađuju je i nove tehnologije koje nemaju propisanu zaštitu od štetnih gasova i izliva otrovnih materija. Velika je odgovornost lokalnih zajednica, ali i države da se ne dozvoli izgradnja industrijskih postrojenja kojima se direktno zagađuje priroda. Svest građana spontano se budi, tako da to nije pitanje samo aktuelne vlasti, ili opozicije, jer ugrožena životna sredina prepoznaje dobre namere pojedinca i društva koje treba da bude još više odgovorno za zdravlje ljudi. Politizacija tog pitanja nije potrebna nikome, jer zdravlje čoveka nema cenu sa kojom treba kalkulisati, niti ga dovoditi u vezu sa dnevnom politikom.

Dovoljno je pogledati kakvi su nam prilazi urbanim naseljima, koliko ima neuređenih i divljih deponija smeća, koliko su zagađene reke i jezera, koliko je zagađen vazduh za vreme grejne sezone, a u nekim gradovima tokom čitave godine. Ispuštanje otrovnih gasova bez instaliranih filtarskih postrojenja direktno šteti zdravlju čoveka, a na merama poboljšanja kvaliteta vazduha malo se radi pod izgovorom da nema sredstava. Normalno bi bilo da se pre svake gradnje novih postrojenja, fabrika i pogona, uz strogo poštivanje pratećih zakona, izradi detaljna studija izvodljivosti za očuvanje zdravlja čoveka i zaštite životne sredine. Ako se utvrdi da će ono biti narušeno, vredniji je nečiji život od gradnje, bez obzira kolika je ekonomska opravdanost, o kom se investitoru radi i koliko će biti novih radnih mesta uglavnom sa jeftinom radnom snagom.

Na kraju, kad razmišljam o ovom značajnom datumu uvek mi je u sećanju živopisni momenat kada sam 1966. godine, sa vršnjacima iz Učiteljske škole „Nurija Pozderac“ iz Sarajeva zalutao u srce netaknute prirode Nacionalnog parka „Sutjeska“ u prašumi Perućica, pri čemu smo se svi divili netaknutoj oazi mira gde je prvi put kročila ljudska noga, niti je njen izgled kvarila nečija ruka. Tu je vladao savršeni red i neka čudna prirodna tišina, kako među biljnim, tako i životinjskim svetom. Na proslavi 50 godina mature, koja je održana juna meseca 2018. godine u Sarajevu, svi smo se još uvek sećali tog dana sa sretnim završetkom, ali posle toliko godina, sa istim mislima, da je čovek najveći neprijatelj prirode. Priroda ima svoj neprikosnoveni red, zakone i pravila jednaka za sve, za čije nepoštivanje nas uvek kažnjava po meri koju smo zaslužili. Zar je nešto na svetu vrednije i važnije od zdravlja čoveka i svetlije budućnosti naše dece?!