Obračun utroška prirodnog gasa u kWh, umesto u m3, ili narodski rečeno u kubicima, je prelazak na izvedenu fizičku veličinu ( jedinicu ) međunarodnog ( SI ) sistema koji je u svetu već odavno zaživeo, ali se kod nas još uvek upotrebljavaju neke stare jedinice. Šta je ustvari kWh? To je energetska vrednost gasa za količinu utrošene toplote. Pošto su rad i količina toplote identične fizičke veličine ( A = Q ), a one su jednake proizvodu snage i vremena vršenja rada, odnosno A = Q i Q = P*t. Odatle je rad izražen izvedenom jedinicom, J = W * s, što ustvari predstavlja džul sa oznakom  J, kao jedinica za izvršeni rad, ili za količinu utrošene toplote. Jedan kWh iznosi: 1 kWh = 1000W * 3.600 s, odnosno 3.600.000 J, ili 3,6 MJ.

Od prvog oktobra 2022. godine na računima za utrošeni gas dobijaćemo drugačije obračune. Na njima više neće pisati broj utrošenih kubika, već kilovat časova ( kWh ). Iako iz Srbijagasa uveravaju da nas ova promena neće "udariti po džepu", svaki potrošač bi hteo da zna po kojoj računici će se kubici pretvoriti u kilovat časove i koliko će to da nas košta. Kako sada stvari stoje, od kubika gasa će se dobijati nešto više kilovat časova toplote nego što piše na web stranicama.

 Ako uporedimo odnos kWh i kubne metre ( kubike ) prirodnog gasa, odnosno korisnu masu drugih energenata, to izgleda ovako:

Propan-butan, 1 kg = 12,8 kWh, zemni gas, 1 m3 = 10 kWh, lož ulje, 1 l = 10 kWh, ugalj, 1 kg = 9,9 kWh, drva, 1 kg = 5,5 kWh. 1 kg propan-butan gasa zamenjuje: 3 – 6 kg drva, 1,5 – 2 kg uglja, 1,12 l lož ulja,12,8 kW električne energije ( Izvor * ).

Stručnjak za energetsku efikasnost Slobodan Jerotić ističe da prelazak sa naplate prema kubnom metru na naplatu prema kilovat satu   ne bi smeo da promeni, odnosno uveća troškove domaćinstva, jer se suštinski potrošnja gasa ne menja. Zvanični podaci sa sajta JKP „Drugi oktobar” Vršac potvrđuju njegovu argumentaciju, jer je cena gasa za kupce na javnom snadbevanju razvrstana po tarifama u din/kWh: “energent” za male potrošače 3,64 din/kWh, vanvršni potrošači - K1 3,37 din/kWh, ravnomerna i neravnomerna potrošnja -  K1 3,37 din/kWh ( Izvor *** ).

Slobodan Jerotić između ostalog, ističe: „Možemo da smatramo da je podatak o toplotnoj moći gasa od 9,24 kWh/m3 do 9,30 kWh/m3 tačan i da u tim granicama treba da bude i osnovica za obračun po novom modelu koji stupa na snagu 1. oktobra ove godine“ ( Izvor ** ).

Međutim, Agencija za energetiku već je usvojila Odluku o izmenama i dopunama metodologije za određivanje cene prirodnog gasa za javno snabdevanje, u kojoj se navodi da će se postojeći tarifni elementi izraženi u kubnim metrima deliti brojem 10,26. Ovo praktično, znači da država računa da kubik gasa oslobađa veću toplotnu moć onu od 10,26 kilovat časova. To dalje znači da će nam na računima za svaki utrošeni kubik gasa pisati 10,26 kilovat časova, a ne 9,3 kilovat časova, ili 9,5 kilovat časova, koliko i sami distributeri gasa navode na svojim sajtovima.

Ipak, računi ne bi trebalo da budu veći, jer i sam Srbijagas na svom sajtu navodi da će cena od oktobra za kilovat čas gasa biti niža  3,42 dinara. Ta cena odgovara toplotnoj moći od 10,26 kilovat časova, dok bi cena koja odgovara toplotnoj moći od 9,5 kilovat časova bila 3,67 dinara.

Na kraju, ostaje nam da se uverimo kakvi će biti računi za polovinu prvog meseca grejne sezone, jer provereni podaci govore da ne bi trebalo biti velikog povećanja, mada dobri poznavaoci prognoziraju, a zvanično je potvrđeno, da će realna cena gasa  i električne struje biti veća do devet procenata, što za prosečno domaćinstvo iznosi do 1.000 dinara, što ipak zavisi od potrošnje. To je relativno visoka stavka za domaćinstva sa niskim primanjima, mada je cena i ostalih energenata drastično porasla.

Izvori podataka:
https://gilegas.com/saveti/energetska-vrednost-plina ( * )
https://www.calculat.org/rs/energija/potrosnja-gasa.html ( ** )
https://oktobar.co.rs/obavestenje-3-18-08-2022/ ( *** ).

Letnje vrućine i nekoliko udarnih toplotnih talasa, zbog kojih je tokom meseca jula 2017. godine u Srbiji uveden crveni meteo-alarm, samo potvrđuju da su globalno ozbiljno narušene klimatske promene naše planete koje, isto tako, mogu dovesti do iznenađenja u zimskom periodu. Kada pomenemo zimu, odmah se setimo visokih računa za električnu struju i grejanje, bez obzira koje energente koristimo.

O izboru načina grejanja ljudi sve više odlučuju na osnovu čiste računice šta se najviše isplati, da li je to plin, ugalj, drvo, električna struja, ili daljinsko centralno grejanje koje nas stavlja pred svršen čin, pogotovo u objektima u gradu, gde nemamo veliki izbor načina grejanja. Ljudi na selu se greju koristeći uglavnom drvo, ostatke poljoprivrednih proizvoda, a neki i električnu struju koja spada u
jeftinije energente za ovu namenu. Drvo i ugalj su relativno jeftini u toku leta, a najskuplji kada počne i u jeku grejne sezone. Gradska sredina, za razliku od sela, ima donekle diktiran način grejanja pošto korisnici centralnog daljinskog grejanja nemaju drugačiji izbor, a u pojedinim objektima za stanovanje ne postoje ni dimnjaci za peći na čvrsto gorivo.

U gradu Vršcu korisnici centralnog grejanja usluge plaćaju za vreme grejne sezone po kvadraturi grejne površine stana, tako da se za dvosoban stan od 55 kvadrata u centru grada u udarnim mesecima mora izdvojiti od 12 do 14 hiljada dinara, dok korisnici plina izdvajaju znatno više, čak i do 25 hiljada dinara, što zavisi od površine koja se greje, odnosno od potrošenih kubika plina. Korisnici centralnog grejanja u gradu Vršcu van grejne sezone plaćaju njegovo održavanje koje za dvosoban stan iznosi oko 1.500 dinara.

Evropska asocijacija za bio-masu (Aebiom) odlučila je da podrži inicijative za razvoj sektora bioenergije u dunavskom regionu, kazao je u intervjuu za Balkan Green Energy News Žan-Mark Žosar (Jean-Marc Jossart), generalni sekretar organizacije. „Prošle godine smo opazili povećano interesovanje u Briselu i na nivou Evropske unije“ u tom smeru, dodao je. Primer podrške je projekat BioRES, koji je pokrenut s idejom da doprinese stvaranju trgovinske platforme u Srbiji, Bugarskoj i Hrvatskoj posredovanjem između snabdevača bio-masom, vlasnika šuma i drvne industrije s jedne strane i krajnjih korisnika s druge, dodao je Žosar.

Sagovornik BGEN-a je podvukao da Aebiom igra presudnu ulogu u razvoju tržišta grejanja dok se iščekuje strategija Evropske unije za taj sektor, najavljena za novembar. Ova industrija je veća nego struja i transport, ako govorimo o bioenergiji, kaže Žosar. „Ona je najjeftiniji obnovljivi izvor energije, a u isto vreme je odgovor na izazov koji donosi energetsko siromaštvo, pogotovo u grejanju stambenog prostora. Taj segment ima najviše troškove“, izjavio je.

Članovi Aebioma deluju i na nacionalnom nivou, a balkanske zemlje moraju da se pobrinu da im se glas čuje u Evropi, istakao je Žosar. „Budite što glasniji da biste nešto postigli u Briselu“, poručio je generalni sekretar organizacije.

Upitan za najdelotvornije vidove podrške korišćenju biogoriva, on je rekao da podsticaji za investiranje ne ostavljaju trajan efekat, ali da bi strategija na srednji rok trebalo da se zasniva na oporezivanju goriva koja zagađuju. „U Švedskoj to čini bio-masu jeftinijom od fosilnih goriva, a potrošači se prilagođavaju brzo. Viši porezi takođe donose novac za državni budžet“, izjavio je Žosar.

Kompletan intervju pročitajte na: balkangreenenergynews.com

Poređenja radi u Beogradu za stan od 70 kvadrata mesečni račun za grejanje na isti taj gas plaća se oko 15.000 dinara ili 120 evra.

Domaćinstva u Novom Urengoju u Sibiru, jednom od najvećih nalazišta gasa na svetu, plaćaju mesečno grejanje svega 10 evra.

To što se smrzavaju na svega 60 kilometara od polarnog kruga, pruža stanovnicima u Novom Urengoju niz pogodnosti, pa im tako mesečni račun za grejanje stana od 65 kvadratnih metara ne prelaze 10 evra.

Poređenja radi u Beogradu za stan od 70 kvadrata mesečni račun za grejanje na isti taj gas plaća se oko 15.000 dinara ili 120 evra.

Stanovnicima Novog Urengoja ne bi bio problem da gas plaćaju skuplje, jer je prosečna plata zaposlenih u gasnom sektoru oko 3.000 dolara mesečno.

Izvor: telegraf.rs

Grejna sezona je počela, ali radijatori ponekad umeju da zakažu. Zato pogledajte kako možete da zagrejete manje prostorije za malo novca. Potrebne su vam male sveće, koje su veoma jeftine, manji metalni pleh, dve glinene saksije različitih veličina i upaljač. Sve funkcioniše tako što se vazduh kreće između saksija što stvara efekat "prisilnog vazduha" koji istiskuje topli vazduh u sobu.

Izvor: Novi magazin, preuzeto sa 24sata

Vlada Srbije usvojila je u ponedeljak Uredbu o energetski zaštićenom kupcu, odnosno ugroženom kupcu toplotne energije kojom se štite najugroženije kategorije stanovništva i stvaraju uslovi za reforme energetskog sektora, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima.

Tom uredbom su propisani kriterijumi, način zaštite, uslovi, rokovi i postupak za utvrđivanje statusa energetski zaštićenog kupca i ugroženog kupca toplotne energije, koji stiču pravo na umanjenje mesečnih računa za električnu energiju, prirodni gas i toplotnu energiju.

Uslov za sticanje statusa energetski zaštićenog kupca je ostvaren mesečni prihod do 13.222 dinara za domaćinstva s jednim članom, do 19.251 dinar za domaćinstva sa dva i tri člana, do 25.276 dinara za domaćinstva sa četiri i pet članova i do 31.786 dinara za domaćinstva sa šest i više članova.

Izvor: Beta

Energija leda

Pomislilicemo odmah da je ovo totalno apsurd, ali funkcionise stvarno. Naucnicima je uspelo da obrnu princip frizidera i da energiju koja se stvara tokom zamrzavanja, koriste za grejanje.

Led je u velikim rezervoarima 4m pod zemljom a kako bi se prostor u basti stedio, rezervoar se obicno gradi u montaznim garazama. Posto ne postoji opasnost za podzemnu vodu, onad se i bez dozvole moze montirati(cime se izbegavaju birokratski ratovi).

Naucnjaci objasnjavaju ovako: Hladjenje vode od 80 do 0 stepeni stvara istu kolicinu energije kao i zagrevanjem vode od 0 do 80 stepeni. Svaki put nastaje 80 energijskih jedinica. Vodi se pomocu toplotne pumpe oduzima toplota sve dok se voda ne smrzne. Time je energija istrosena. Da bi se proces prekinuo do "konacnog" hladjenja, koristi se geotermalna energija, solarna energija i energija vetra. U cisterne tj. rezervoare se uvodi toplota i voda ce se iznova zagrevati, tako da toplotna pumpa moze dalje da radi normalno. U leto, pritiskom na dugme, mozee se "ledogrejac" koristiti kao klima.

Izvor: www.srbijauzivo.rs

Priredio: Albert Mesaros, II-7

Ušteda energije

Ukoliko želite smanjiti troškove za grijanje koji čine i do trećine troškova za energente u vašim režijskim troškovima, postavite ili povećajte debljinu toplinske izolacije, te zamijenite prozore. To se naročito odnosi na obiteljske kuće bez fasade, te one koje su građene bez toplinske izolacije. Toplinska izolacija fasade ne samo da smanjuje gubitke u zimskom periodu, već omogućava da se u ljetnom periodu vaša kuća ne pregrijava. Tako možemo skoro u potpunosti izbjeći ugradnju klima uređaja ili će njihov kapacitet i potrošnja energije biti znatno manji nego za neizoliranu kuću.

Toplinska izolacija kuće

Prilikom adaptacije kuće, prvo dobro izolirate kuću. Kotao i radijatori koje morate nabaviti za grijanje će biti manjeg kapaciteta, te će početna investicija za grijanje biti manja.

Prilikom adaptacije fasade, ne propustite priliku da ugradite toplinsku izolaciju. Dodatni troškovi za toplinsku izolaciju su oko 200 kn/m2 što čini 20-40% od ukupnih troškova adaptacije fasade.

Postavljanjem toplinske izolacije s vanjske strane zida riješiti ćete i probleme s kondenzacijom pare (od kuhanja, tuširanja, sušenja odjeće) koja se javlja zbog niske temperature zida, te nastanak gljivica i pljesni. Također će i toplinski ugođaj u prostoru biti bolji zbog povećane temperature zida.

Toplinska izolacija štiti zgradu od štetnih vanjskih utjecaja i njihovih posljedica (vlaga, smrzavanje, pregrijavanje) čime joj produžujemo vijek trajanja.

Na kvalitetu toplinske izolacije zidova utječe debljina izolacijskog sloja, te provodljivost materijala ? (W/mK). Kao izolacijski materijali najčešće se koriste kamena i staklena vuna, te polistiren (stiropor). Većina uobičajenih materijala za toplinsku izolaciju ima toplinsku vodljivost ? = 0,030-0,045 W/mK. Zapamtite: što je vrijednost ? manja, to toplinska izolacija ima bolja svojstva.

Ukoliko usporedimo dvije kuće iste površine, jedna građena od pune opeke bez ikakve izolacije, a druga od šuplje cigle 25 cm i s toplinskom izolacijom od 10 cm, razlika u troškovima za grijanje može biti i do 6 puta! Bolja kuća troši 10 litara lož ulja ili 10 m3 plina manje po kvadratnom metru kuće, što je oko 52 kn/m2 u slučaju lož ulja ili 22 kn/m2 u slučaju plina.

Više o toplinskoj izolaciji vanjskog zida

Dobro izolirana kuća troši manje energije za grijanje zimi, kao i za hlađenje ljeti. Gubitak topline i potrošnja energije po kvadratnom metru odrazit će se ne samo na mjesečne račune za grijanje i električnu energiju, već i na kvalitetu i udobnost stanovanja, kao i na duži životni vijek zgrade. Doprinos zaštiti okoliša, smanjenju emisija štetnih plinova u okoliš, kao i smanjenju globalnih klimatskih promjena, a što je jedan od pozitivnih efekata energetski efikasne gradnje i efikasnog korištenja toplinske energije.

Približno 85% zgrada u Hrvatskoj ne zadovoljava važeće propise o toplinskoj izolaciji. Potrošnja energije za grijanje i hlađenje može se bitno smanjiti punom toplinskom izolacijom obodnih građevinskih dijelova zgrada (zidova, podova, krovova), i to na starim trošnim kućama i do 6 puta. Najpoželjniji materijal za izolaciju je kamena vuna, a na drugom mjestu se nalazi stiropor. Razlika u investiciji je minimalna a kreće se oko 280 kn/m2 za 10 cm izolacije kamenom vunom, a 220kn/m2 stiroporom.

Osim što izolacija znatno pridonosi uštedi potrebne energije za grijanje ona također štiti građevni element od pregrijavanja, sprječava kondenzaciju vodene pare (zbog koje dolazi do truljenja građevnog materijala, te stvaranja mikroorganizama, gljivica i pljesni) i pridonosi toplinskoj ugodnosti u prostoriji (jer što su razlike u temperaturama između tijela i građevinskog elementa veće tijelo se brže hladi i ljudi se osjećaju nelagodno). Toplinska izolacija omogućuje akumulaciju topline u zidovima prostorija, odnosno njihovo zagrijavanje te se na taj način smanjuje razlika u temperaturama između unutrašnjih površina i zraka u prostorijama. U praksi je ponekad nemoguće dodatnu toplinsku izolaciju izvesti s vanjske strane, posebice kada se radi o višekatnoj zgradi (potrebna je suglasnost svih stanara) ili kad je objekt pod zaštitom. U tom slučaju izolacija se može izvesti s unutrašnje strane.

Sam materijal od kojeg se izgrađuje vanjski zid može imati vrlo različita toplinska svojstva. Najbolji materijali sa strane termičke izolacije za vanjski zid su porobeton i posebna termoopeka, a navedena svojstva su za tipove koji se mogu kupiti u Hrvatskoj.

Izvor: energetska-efikasnost.undp.hr

Priredila: Dragana Milunov, III-2

Solarno grejanje je proces zagrevanja prostora, vode ili vazduha pomoću konvertovane sunčeve energije. Sunčeva energija zračenja se pretvara u toplotnu energiju uz pomoć toplotnih prijemnika sunčeve energije koji se obično zovu solarni kolektori. Energija može biti korišćena za grejanje prostora za boravak ljudi, tople vode za bazene ili vazduha za staklene bašte. Bilo koja površina izložena sunčevom zračenju može biti prijemnik toplote. Nekoliko jednostavnih pravila određuju oblik, vrstu i izgled solarnih prijemnika. Tamne površine više upijaju zračenja nego svetle, ukoliko je površina normalna na pravac zračenja dovoljna je manja površina prijemnika, ukoliko je prijemnik od metala tada se lakše prenosi toplota na radni fluid a izolacija prijemne ploče od okolnog prostora povećava efikasnost pretvaranja toplote. Postoji više vrsta solarnih kolektora:

Ravni solarni kolektori. Ravnim kolektorima mogu se dobiti temperature fluida do 100 °C, jednostavne su konstrukcije, jeftinije i veoma su često u upotrebi.

Solarni kolektori sa vakumiranim cevima su sastavljeni od niza staklenih cevi iz kojih je izvučen vazduh i čijom osom prolazi taman metalni prijemnik kroz koga protiče radni fluid.

Za solarno grejanje u domaćinstvima se najčešce koriste ravni solarni sistemi mada je u Kini, zbog jeftinih kolektora, popularan tip sa vakumiranim cevima. Sastavni deo instalacije za solarno grejanje su redovno rezervoari a često i izmenjivači toplote. Ovako dobijena voda se koristi obično za sanitarne svrhe ali i za grejanje prostorija. Zbog niže temperature vode u cevima, obicno se uz solarne panele preporucuje podno grejanje.

Postoji poseban vid solarne arhitekture koji može doneti dobrobiti solarnog grejanja. To je izgradnja staklenih atrijuma, verandi ili Trombovog zida.

Kombinacija arhitektonskih rešenja i solarnih kolektora se obično zove pasivno solarno grejanje. Ukoliko je ovakav sistem nadograđen kontrolnom elektronikom za automatizaciju grejanja, pumpama i drugom opremom, onda se uobičajno naziva aktivno solarno grejanje. Pasivni sistemi su znatno jeftiniji, brže se otplaćuju i popularniji su dok su aktivni efikasniji i univerzalniji. Solarni sistemi grejanja, pasivni ili aktivni, predstavljaju najjeftiniji nacin korišcenja sunceve energije.

Postupak

Topla voda koja se dobija pomoću ovakvog sistema (ravni solarni kolektor) se skladišti u rezervoaru (ujedno i razmjenjivač toplote) (temperature oko 60°C) i kapaciteta od 150 - 300 l, što zavisi od broja članova domaćinstva ili površine stana. Površina kolektora je od 4-6 m2.

Elementi sistema su:

• OV – odzracni ventil,
• TV – izlaz tople vode,
• HV – ulaz hladne vode
• I/R – izmjenjivac i rezervoar,
• EP – ekspanziona posuda,
• TSK – solarni kolektor.

Prikazani sistem ima bojler iznad prijemnika i nema pumpu u kolu pa se kretanje vode obavlja kao posledica širenja na višoj temperaturi i penjanja naviše. Ovo u stvarnosti funkcioniše i zove se sifonski efekat, ali je mnogo efikasnije ako postoji pumpa i prisilno tera vodu kontrolisanom brzinom da hladi cevi i prenosi toplotu kroz razmenjivač. Takođe je bitno da li ovaj sistem radi zimi i kako se štiti od smrzavanja. Obično se stavlja antifriz i preduzimaju posebne mere izolacije panela.

Glavni grad Norveške, Oslo, ima veliki problem sa nedostatkom otpada jer se polovina grada i većina škola greju spaljivanjem otpada. Oslo je grad koji je ekološki vrlo osvešćen i veliki deo otpada u njemu se preradi, pa je počeo da "pati" od nestašice glavnog izvora energije. Otpad su počeli da uvoze iz Engleske, Irske i Švedske. "Voleo bih da uvozim i iz SAD-a. Transport morem je jeftin", rekao je šef jednog takvog pogona za preradu smeća Pal Mikelsen.

Isti problem imaju i neke druge zemlje i gradove Severne Evrope, koji su poslednjih godina toplotnu energiju počeli da proizvode spaljivanjem otpada. "U toj regiji se godišnje proizvede samo 150 miliona tona otpada, što je veoma malo da zadovolji apetite svih postrojenja koja na taj način proizvode toplotnu energiju. Potrebno je više od 700 miliona tona, a Švedska gradi još takvih postrojenja, kao i Austrija, Nemačka...", rekao je Mikelsen. Stokholm je čak uverio neke norveške preduzetnike da otpad prodaju Švedskoj, tako da mnogobrojni kamioni i brodovi s otpadom putuju tamo.

S obzirom na to da je Norveška jedan od deset najvećih izvoznika nafte i plina, ima ogromne rezerve uglja i vrlo razgranatu mrežu hidroelektrana, činjenica da se greje na otpad nekima je potpuno bizarna. Međutim, Mikelsen objašnjava da je spaljivanje otpada "igra obnovljivom energijom, kako bi se smanjila upotreba fosilnih goriva".

Iako su u Evropi neka područja preplavljena otpadom, poput Napulja, Oslo ipak ne prihvata bilo kakav otpad. Radije uzima "čistiji i sigurniji" engleski otpad.

Izvor: ekokuce.com

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4