17. Jan, 2021.
Branislav Vila

Branislav Vila

Montaža, montaža, montaža! Ceo život je jedna velika montaža :)

Kod klasične varijante topljivih osigurača, koji se postepeno izbacuju iz upotrebe, nedostaci se ogledaju u gabaritu, čestim gubicima energije na lošim spojevima tela osigurača, pojavi varničenja i stvaranja toplote, potrebi zamene patrona osigurača koji je pregoreo zbog kvara, ili opterećenja i na estetskom izgledu kutije. Razvodna tabla automatskih osigurača uglavnom je od plastike sa fino oblikovanim poklopcem i sa daleko manjim prostorom i jednostavnijim načinom postavljanja noseće metalne letve i spojnica za neutralne i zaštitne provodnike. Nulti provodnici su svetlo plave, a uzemljenje žuto-zelene boje. U ovoj emisiji govorimo o opravdanosti i isplativosti zamene klasičnih automatskim osiguračima. Zaključimo da je najveća prednost automatskih osgurača što se nakon iskakanja i otklanjanja uzroka kratkog spoja, kvara u mreži, ili na uređajima, jednostavno vraćaju u radno stanje ukoliko su i dalje ispravni. Automatski osigurači se u normalnim uslovima rada ne greju, a ukoliko su oštećeni, jednostavno se menjaju odspajanjem provodnika, a skidaju pomeranjem dve žabice na njihovom metalnom nosaču. Kupovina jeftinih automatskih osgurača na pijacama nije preporučljiva, jer se brzo kvare i nisu pouzdani u radu. Cena automatskih osigurača kreće se, po komadu, od 250 do 2.000 dinara, a cena plastične razvodne table od 1.000 do 2.000 dinara, što zavisi od veličine i broja osiguračkih mesta. Cena četvoropolne FID-ove sklopke, koja služi za trofaznu struju, kreće se od 2.500 do 5.000 dinara, što zavisi od proizvođača i njenog kvaliteta.

Na uštedu energije u domaćinstvu posredno utiče stanje električnih i drugih instalacija u stanu ili u kući, što je tematika ove emisije. Pod drugim instalacijama podrazumevamo vodovodnu i plinsku instalaciju koje moraju biti bezbedne i povremeno kontrolisane od strane stručnih lica. Saniranje uočenih kvarova i nedostataka na bilo kojoj od tih instalacija ne treba odlagati, već ih odmah otklanjati kako ne bi došlo do havarija i požara sa nesagledivim posledicama za vlasnika kuće ili stana.

Električne instalacije u stanu, ili u porodičnoj kući, nisu večito bezbedne, tako da ih sami, ili uz pomoć profesionalnog električara moramo proveriti. Proveru vršimo od spoljašnjeg priključka kućne instalacije, koji veoma često nije sa odgovarajućim presekom kabla. Dovodni kabal za napajanje razvodne table sa oznakom PP-Y mora biti preseka 5x4 mm2, a glavni osigurači za tri faze da imaju odgovarajuću amperažu, koja zavisi od ukupne snage potrošača u stanu, ili u kući. Osigurači se, po pravilu, vezuju na svaki fazni vod.

Postoje tri glavna osigurača jačine 20 A, koji su se nekada stavljali na električni stub pored kuće i osigurači za pojedine grane potrošača vrednosti 6, 10 i 16 ampera. Nije dobro da pregorele osigurače pravimo ubacivanjem u keramičko kućište određenog broja licni, ili da koristimo jeftine, neklasirane automatske osigurače. Za utičnice, prema standardu, koristimo osigurače od 16 A, a za sijalice od 10 A. Kod ranije građenih i starijih objekata uglavnom nije ispoštovan ovaj standard, pogotovo kod preseka provodnika.

Na kraju recimo da, pored ispravnih električnih instalacija, dužnu pažnju okupira ispravno stanje vodovodne i plinske instalacije, jer njeni kvarovi dovode do neracionalne potrošnje vode, ili plina, što povećava izdatke kućnog budžeta.

Drugi mogući problem su poplave stambenih i podrumskih prostorija i vlaženje zidova objekta u kome živimo, a neprimetno curenje plina može dovesti do eksplozije, ili do požara. Navedene provere i opravke moramo poveriti stručnim i ovlašćenim licima koja će utvrditi uzroke kvara i predložiti praktične radnje za njihovo saniranje.

Troškovi energije, prema zvaničnim podacima za prošlu godinu, iznose više od 15% ukupnih finansijskih izdataka prosečnog domaćinstva u Srbiji. Visina tih troškova zavisi od perioda i kvaliteta gradnje, veličine objekta, klimatskih uslova, energenata koji se koriste za zagrevanje kao i svakodnevnih navika ukućana. Energetska efikasnost podrazumeva minimalnu potrošnju energije uz očuvanje svih parametara životnog komfora u objektu. U ovoj emisiji govorimo o praktičnim merama i aktivnostima na uštedi energije u domaćinstvu. Što se tiče domaćinstva, bez velike stručnosti,možemo sami utvrditi koji su to problemi koji se javljaju na fasadi objekta u kome živimo i zaključiti gde dolazi do najvećih gubitaka toplote. To se pre svega odnosi na krov i njegovu izolaciju, vrata, prozore, ili podrumske prostorije. Takođe je potrebno utvrditi da li su uređaji u domaćinstvu u najboljoj mogućoj funkciji i da li postojeća rasveta zadovoljava minimalne standarde svetlosnog komfora i energetske standarde. Uz jednostavno poređenje sa sličnim domaćinstvima možemo proveriti da li se potrošnja električne energije i energenta za grejanje drastično razlikuje od sličnih objekata sa prosečnom potrošnjom. Nakon sprovođenja jednostavne energetske analize potrebno je odgovoriti na neka od sledećih pitanja: – Koliko dugo planiramo da živimo u tom objektu? – Koliki su troškovi za energiju grejanja i koji su gubici? – Šta bi bilo najbolje da uložimo za poboljšanje energetske efikasnosti i hoće li to poboljšati kvalitet života? – Šta bi prvo moglo da se pokvari i šta je spremno za zamenu? – Šta možemo promeniti po pitanju održavanja stana, ili kuće? Zaključimo da o uštedi energije treba da podjednako brinu svi članovi domaćinstva, jer tako najbolje doprinose racionalnoj raspodeli kućnog budžeta čiji su najveći izdaci u grejnoj sezoni, kada se samo za grejanje izdvaja od 12 do 25 hiljada dinara, što zavisi od energenata koje koristimo i od površine kuće, ili stana, koju grejemo. Redovno praćenje plaćenih mesečnih računa i analiza gde se može uštedeti samo je polazna pretpostavka dobre volje da to uspešno provedemo u praksi.

PokloniIOtpadSkloni