Ploveći svetom kao oficir trgovačke mornarice, Simon Bernard je imao priliku da vidi razmere zagađenja okeana plastičnim otpadom, koji truje ekosisteme i ljude. Ovaj vizionar sada radi na tome da započne trogodišnju ekspediciju pod imenom „Plastic Odyssey“ (Plastična odiseja), što je ujedno i ime prvog broda na svetu koje će kao pogonsko gorivo koristiti otpadnu plastiku. „Krajnji cilj misije je svet bez plastike“, kaže Simon u intervjuu za Balkan Green Energy News pred učešće u Transition forumu koji se ove nedelje održava u Monaku.

Procenjuje se da zbog posledica zagađenja plastikom svake godine ugine milion ptica, 100.000 morskih sisara i kornjača i nebrojene ribe, tako što se u plastiku upetljaju ili je pojedu. Plastika se takođe raspada na mikročestice koje kontaminiraju živi svet koji dospeva u lanac ishrane ljudi. Pri svemu tome, proizvodnja plastike nikada ne prestaje, čime se smanjuju svetske rezerve nafte.

Na svojim plovidbama kontejnerskim brodovima i kruzerima oko Južne Amerike, Azije i Afrike, Simon Bernard je imao priliku da vidi razmere zagađenja okeana plastičnim otpadom. Sada njegov startap Plastic Odyssey planira da krene na novu ekspediciju tokom koje će posetiti ova tri kontinenta, najviše pogođena zagađenjem plastičnim otpadom, i lokalnom stanovništvu predstaviti jednostavna rešenja za ponovnu upotrebu i reciklažu otpada.

„Ideja je da isplovimo krajem 2020. godine“, kaže Simon. Pitamo ga nešto što su ga pitali mnogi pre nas – hoće li brod prikupljati svoje gorivo – plastični otpad – tokom plovidbe? Simon objašnjava da to nije moguće, jer se veći deo plastičnog otpada raspada na mikročestice koje tonu na dno i nije ih moguće prikupiti. Rešenje je, dakle, u zaustavljanju zagađenja plastikom na obalama, kroz smanjenje, ponovnu upotrebu, reciklažu i iskorišćenje enePlastic Odyssey razvija niskotehnološka rešenja i open-source tehnologije za iskorišćenje plastičnog otpada. Ova rešenja se zasnivaju na postojećim tehnologijama koje su se već pokazale kao uspešne kada su u pitanju sortiranje, reciklaža i piroliza.

Ipak, ove tehnologije je potrebno poboljšati i prilagoditi tako da budu mobilne i pristupačne, kao i da njihova proizvodnja i popravka bude jednostavna, navodi startap na svom sajtu.

„Ideja je da se promeni način razmišljanja koji je okrenut profitu, ka rešenjima koja mogu da se dalje razvijaju i da daju odgovor na stvarne potrebe ljudi u svakoj od zemalja“ na maršruti ekspedicije „Plastična odiseja“, kaže Simon.

Tehnologije na koje se startap fokusira se na prvom mestu tiču sortiranja plastike, zatim reciklaže i ponovne upotrebe i na kraju pirolize, kojom se dobijaju dizel i benzin iz plastičnog otpada koji nije moguće reciklirati.

Plastic Odyssey zagovara promenu potrošačkog ponašanja, prestanak upotrebe pakovanih proizvoda i biranje održivih alternativa, kao što su bioplastika i jestivo pakovanje.

Dok do te promene ne dođe, startap promoviše prelazna rešenja – ponovnu upotrebu plastike, na primer tako što će se pletenjem plastičnih kesa dobiti vrsta tkanine, kao i reciklažu plastike kojom se dobijaju materijali kao što su plastične cigle i crepovi.

Na dnu piramide je iskorišćenje energije koja je sadržana u plastici i koja onda može da se koristi umesto fosilnih goriva u sistemima daljinskog grejanja, transportu i u druge svrhe.

Piroliza kao proces ne zagađuje, ali proizvodi dizel i benzin čije sagorevanje proizvodi emisije štetnih gasova, pa svakako ostaje nada u budućnost bez plastike iz koje bi se dobijala ova goriva. U međuvremenu je ipak bolje ponovno iskorišćenje dizela i benzina iz plastike od direktne eksploatacije fosilnih goriva, kaže Simon.

Za potrebe testiranja pirolize u stvarnim uslovima, povećanja vidljivosti i kredibiliteta, kao i privlačenja novih partnera, Plastic Odyssey je izgradio demonstraciono plovilo dugačko 6 metara. Ulysse je prvo plovilo opremljeno jedinicom koje proizvodi gorivo iz plastike.

Brod „Plastic Odyssey“ će takođe imati jedinicu za pirolizu, što će mu omogućiti proizvodnju između 30 i 40 litara goriva na sat.

Brodom će ploviti istraživači koji će proučavati lokalne kulture, potrebe i upotrebu plastike i pokretati izgradnju malih reciklažnih pogona, kao i inicijative za smanjenje otpada, sve sa krajnjim ciljem misije – izgraditi svet bez plastike.

L’Occitane en Provence je glavni partner startapa, a Clarins i Matmut oficijelni sponzori. Plastic Odyssey je u procesu pronalaženja preostalih sponzora koji bi podržali njegov cilj.

Izvor: https://balkangreenenergynews.com

Naučnici su nedavno došli do senzacionalnog otkrića koje bi moglo rešiti problem okeana. Više od osam miliona tona plastike završi u okeanima samo tokom jedne godine ubijajući morski život i uništavajući ekosistem. Ali, izgleda da su naučnici na tragu rešenju. Otkrili su da se proteini pronađeni u lignjama mogu koristiti za stvaranje održivih alternativa plastici. Lignje hvataju plen pomoću vakuumskih čašica na svojim pipcima. Te „čašice“ su opremljene oštrim „prstenastim zubima“ koji drže hranu. Zubi su napravljeni od proteina koji su slični svili, a oni su u poslednjih nekoliko godina postali predmet naučnih istraživanja. Melik Demirel sa državnog Univerziteta u Pensilvaniji glavni je autor ovog izveštaja koji sadrži postojeća istraživanja o materijalima napravljenim od tih proteina. On kaže da je njegov tim proizveo prototipove vlakana, premaza i 3D predmeta izrađenih od proteina lignjinih prstenastih zuba – takozvanih proteina SRT. Demirel kaže da su ti prirodni materijali biorazgradivi i mogli bi da pruže izvrsnu alternativu plastici. SRT proteini se mogu proizvesti u laboratoriji pomoću genetski modifikovanih bakterija, što znači da se uopšte ne moraju ubijati lignje. Proces se zasniva na fermentaciji, korišćenju šećera, vode i kiseonika, piše hrvatski portal „Ekspres“. Prema istraživačima, SRT proteini imaju „izvanredna svojstva“, a materijali od njih su elastični, fleksibilni i jaki. Oni takođe imaju sposobnost termičke i električne provodljivosti, ali i samoobnovljivosti, što daje potencijal za neke nove primene. Mogla bi se stvoriti tkanina koja se može sama zakrpiti i reciklirati tako da se napravi premaz, čime bi im se povećala otpornost na oštećenja pranjem u veš-mašinama. To bi moglo smanjiti i broj i količinu odevnih mikrovlakana koja takođe završavaju u okeanima i doprinose zagađenju mikroplastikom. SRT proteini se takođe mogu koristiti za izradu zaštitne odeće za hemijske i biološke agense, kažu istraživači.

– Iako sam stručnjak za polimere, želim da minimalizujem zagađenje plastikom i stvorim održivost okoline – objašnjava Demirel.

Demirel priznaje da je potrebno dodatno raditi na povećanju proizvodnje materijala. Sintetski SRT proteini sada koštaju najmanje 100 dolara po kilogramu za proizvodnju, ali veruje da bi im se cena mogla u budućnosti spustiti na samo 10 dolara.

Izvor: sputniknews.com, Vestionline

Naučnici sa Univerziteta Waterloo iz Ontaria, stvorili su novi prah koji može da uhvati ugljen-dioksid, i to bi mogao da bude novi alat u borbi protiv klimatskih promena. Prah može da filtrira i ukloni co2 iz elektrana i fabrika, koje se napajaju fosilnim gorivima, pre nego što se ispusti u atmosferu, i mnogo je efikasniji od konvencionalnih metoda.

Njihov cilj je bio da poboljšaju adsorpciju kroz manipulaciju veličine i koncentracije pora u ugljeničnim materijalima.

Na kraju su razvili tehniku koja koristi so i toplotu kako bi izuvkli crni ugljeni prah iz biljne materije. Prah se sastoji od karbonskih sfera, koje imaju brojne pore prečnika manjeg od milionitog dela metra.Poroznost ovog materijala je izuzetno velika. I zbog njihove veličine, ove pore mogu efikasno da uhvate co2. Kada se prah zasiti ugljen-dioksidom iz velikih izvora, kao što su elektrane na fosilna goriva, može da se transportuje, skladišti i zakopa u podzemne geološke formacije, kako bi bilo sprečeno njegovo dalje ispuštanje u atmosferu.

E2 portal (Inhabitat)