25. Jan, 2022.
Branislav Vila

Branislav Vila

Montaža, montaža, montaža! Ceo život je jedna velika montaža :)

Dobar dan. Evo nas u jedanaestoj epizodi serijala “Zaboravljene dečje igre”. Gde smo? Evo sa našim drugarima u Vršcu, u školi za osnovno i srednje obrazovanje “Jelena Varjaški”. Igraćemo se čak tri igre i videćete vrlo
interesantne. Ova prva koja se zove “dan i noć” ja pojma nemam. Igraćemo, ali bolje da čujemo kako se u stvari to igra.
-Igra “dan i noć” je poprilično jednostavna, ali i mnogo zabavna za decu. “Dan i noć” se igra po jednostavnim pravilima i to jeste da kada kažemo deci da je dan oni podignu ruke, a kada je noć oni čučnu i spuste ruke. To je igra refleksa, koncentracije i mnogo je zabavna. Ako neko pogreši kada ja kažem dan a dete čučne, to dete ispada i čeka drugi krug igre.
-Eto videli smo kako se igra “dan i noć”. Mi ćemo sada, kada smo već kod noći, igrati jednu igru koju svi dobro znate. “Ćorave bake”. Opet neka noć, ali ova igra ovde se igra nešto drugačije.
-Pošto su naša deca malo motorički oslabljena onda imamo drugačiju verziju “ćorave bake”. Deca stanu u krug. Izabere se jedna ćorava baka koja je u centru kruga. Okrećemo ćoravu baku, pevamo jednu specifičnu pesmu i onda ćorava baka dodirom dolazi do učenika i pogađa ko je taj učenik koji mora da se prepozna po jednim specifičnim osobinama. Ako ćorava baka pogodi ko je to onda ona stane u krug, a ovaj koji je pogođen bude ćorava baka.

-Vodim baku na pazar,
da je prodam za dinar.
Idi bako kuda znaš,
meni više ne trebaš.

 

-Između dve vatre je igra koja se uglavnom igra na sportskom terenu. Deca su podeljena u dve grupe. Međusobno gađaju jedni druge loptom i pobednik je ona ekipa koja pogotkom loptom izbaci suprotnog igrača.

Evo nas u desetoj epizodi serijala "Zaboravljene dečje igre". Na redu su klikeri. Ova deca ovde koja sada igraju iza mene su iz osnovne škole "Koriolan Doban" iz Kuštilja. Jedno divno mesto kraj Vršca.

Pre nego što počnemo moramo da objasnimo kako se stvarno klikeri igraju. Ajde! -Klikeri su društvena igra. Deca se u stvari igraju zajedno u ekipi. Ja kao dete sam igrala ono najobičnije. Prvo se napravi rupa, pa crta i onda se dogovorimo kako ćemo da igramo. Bacamo svi redom. Najbitnije je da bacimo zadnji ili predzadnji. Jer ćemo onda da vidimo da li ćemo ići bliže ili dalje rupi, kako već zamišljamo taj proces u glavi. Posle toga ako jedan od njih pogodi rupu, taj automatski igra prvi. Ako nije pogodio rupu, onaj koji je bliži rupi prvo mora da ubaci u rupu. Stavlja ruku na četiri prsta, pet i onda udara. Čim je udario  prvog ide zadnji, ako je promašio ide onaj koji je iza njega. Prvo mora da pogodi rupu i tako sve redom. Onaj koji je pokupio najviše klikera, taj je i pobedio.

Evo mene u školskom dvorištu "Moša Pijade". Osnovna škola "Moša Pijade" u jednom predivnom mestu koje se zove Gudurica. Deca su iza mene, zagrevaju se za još jednu igru, za devetu epizodu serijala "Zaboravljene dečje igre". U pitanju je lastiš. A kako se igra, sad ćete čuti. 

-Pravila uglavnom određuju deca. Pravilo je uglavnom da se ne sme zapeti o lastiš. Može se igrati pojedinačno,  mogu igrati parovi. Ako igraju parovi, ovde je konkretno igrica jedan, dva, tri, mora da naskoči na prvu-skoči, naskoči na dve dva puta-iskoči. I na kraju najteža kocka. Ako igraju u parovima, prvi par-ako pogreši jedan od parova, drugi ga ispravlja. Ako ga ispravi oni nastavljaju igru. Ako ne ispravi, on ulazi u lastiš i ide drugi par. Kada završe najniži nivo ???, polako podižu i samim tim deci se tu podiže i skočnost. Kraj je dok ne dođu do visine koju ne mogu da preskoče. Osmaci u moje vreme skakali su pojas. Ovi skaču tu negde do kolena. Obično greše na kocki. To je prva igra. Ima i druga igra "ema esasa", gde oni pevaju pesmicu "Ema esasa-esasa pipi duga čarapa" i tu se istovremeno okreću. Isto pravilo kad se igra u parovima. Par pogreši-sledeći pored njega ga ispravlja. Treća igra koju su donele devojčice sa mora "Kli-kli-klikeri, majčini su biseri. Biseri su skupi, a dečaci nisu glupi.", u današnje vreme. Da bi odgovorili devojčicama, oni dolaze sa pesmicom "Lu-lu-lutkice, majčine su lutkice, lutkice su skupe, a devojčice nisu glupe." I ima još. Mi smo kao deca  naučili da zvezdu radimo preko lastiša.

PokloniIOtpadSkloni