01. Mar, 2021.

Ono što pokrece svet u nama. Ono što izaziva osmeh na našem licu i ljubav. Iz nje se sve radja i živi. Ona je pokretač bića i tvorac naših života. Ljubav je energija.

Večan osećaj nemira koji pokreće svet, koji tvori osmehe i piše stranice istorije. Duh u tebi koji ti, bez obzira na sve, kaže :"Hajde, idemo dalje, idemo više!"

Osnovna merna jedinica sopstvene sreće.

Energija je ono što nam nedostaje da bismo stigli do zvezda, ali naporno radimo da bismo to ostvarili.

Izvor: stvarnovazno.org

Priredio: Tomislav Milunov, II-7

Pretpostavljamo da, pored svih fantastičnih stripova koji su izašli u poslednjih 30 godina i beskrupuloznog razvoja devete umetnosti, još uvek postoje oni koji veruju da su stripovi (kako bi to drsko rekao Robert Kramb) "smeće koje prave zli ljudi". Ovom prilikom, želeli bismo svima njima da poručimo da ni najmanje nisu u pravu.

U ovom tekstu, predstavićemo vam jednu sjajnu ideju i ništa manje zanimljivu realizaciju. Pre svega, ovom prezentacijom želeli bismo da dokažemo da strip može biti jedan zaista moćan i pristupačan medij za razmenu dobrih ideja, a to je lekcija koju su uspeli da shvate upravo mlađi naraštaji.

O čemu se, dakle, radi?
Ovog leta je u selu Plemetina na Kosovu održana internacionalna razmena"Art in Action 2" na kojoj se našlo oko 40 učesnika, što lokalnih, pa tako i gostiju iz inostranstva. Cilj ovog projekta bilo je kreiranje kreativne kampanje za ljudska prava i to kroz umetničke radionice stripa i stop-motion filma. Omladina i volonteri koji su se okupili na ovoj razmeni odlučili su da javno iznesu svoja mišljenja o problemima poput isključenja iz društva, otežanja slobode kretanja i problema životne sredine.

Ovaj skup je uz pomoć Volonterskog centra Vojvodine i društva SCI Germany organizovala nevladina organizacija GAIA koja se zalaže za međuljudsku toleranciju i solidarnost, socijalnu pravdu i širenje ekološke svesti. Pored toga, GAIA organizuje razne edukacione programe, seminare, festivale i razmenu volontera širom Evrope, a posebno je zainteresovana za integraciju manjinskih grupa u društvo. Umetnička kampanja koja podržava slične ideje, ovog leta bila je osmišljena tako da kroz dva dominantna umetnička izraza - strip i stop motion, pruži svojesvrsan odgovor na probleme kojim se pomenuta organizacija bavi. Početna ideja ovog projekta bila je skretanje pažnje na problem mobilnosti i izolovanosti Roma koji su na tom području podvrgnuti diskriminaciji na svim nivoima, kao i sve ono što primećujemo kao izazove u sredini u kojoj živimo. Međutim, veliki broj elektrana i fabrika koje se nalaze u neposrednoj sredini romske mahale u kojoj su učesnici ovog skupa bili smešteni, ostavio je veoma jak utisak na njih, što je rezultiralo time da glavni fokus ovog projekta postane problem očuvanja životne sredine.

Strip o kojem je ovde reč zove se "Hungry for energy", a njegovi autori su učesnici pomenute razmene. Strip se bavi problemom očuvanja životne sredine i odgovara na pitanje šta je ekologija i u čemu leži njen značaj. Radionicu je vodila Ivana Mitrović iz Novog Sada koja se amaterski bavi stripom i crtanjem, kao i Pjotor Obuchoff, gost iz Nemačke, koji se bavi prvenstveno bavi street art-om. Album je koncipiran kao kolekcija nekoliko različitih pričica od kojih svaka govori na zadatu temu. Svaka od tabli napisana je na četiri različita jezika: na srpskom, romskom i albanskom, tj. jezicima sredine u kojoj je održan ovaj projekat, kao i na engleskom jeziku.

Internacionalna razmena volontera, Art in action, održaće se i sledeće godine, ali fokus kampanje, njen koncept i izraz još uvek su nepoznati.

Izvor: happynovisad.com

Priredio: Stefan gašić, III-2

Uciti je patriotizam. Nauciti je pobednicki duh!

Fosilni resursi su danas politicki instrument ucene u celom svetu, a Srbija zbog njih krece u svom koordinatnom sistemu ne od nule, vec od velikog minusa. Voljom politickih spahiluka.
Svaka zajednica, drzava, zemlja da bi imala preduslove za dobar razvoj, mora da u osnovi vodi pazljivu strategiju primarnih resursa. Odavde krece sve sto se zove ekonomija. Svi mi znamo da zemlja, voda, nafta, gas, ugalj, minerali su primarne sirovine koje se moraju obradjivati da bi dobili ono sto se zove finalni proizvod, koje konacno formira trziste i ekonomiju shodnu tom trzistu.U tehnologiji, ono sto je za nekoga polusirovina za drugog je finalni proizvod koji ce biti unovcen i dat na dalju preradu.Za valjaonicu je sirovina gvozdje, a finalni proizvod lim, dok je za fabriku haldnjaka, stednjaka polusirovina je obradjeni lim a finalni proizvod stednjak itd.

Energija je sve. Pristup pojmu energije je totalno pogresan. Energija nije samo cena kilovata ili litre nafte. Energija je recimo i pasnjak, gde ovce i krave pasu, pa se tacno izracuna koliko litara mleka, sira, mesa daje taj pasnjak. Energija je i regenerativna moc zemlje gde se brizljivim pristupom dobija veci prinos, pa stoga i vise energije.
Zasto ovakav uvod? Pa zato sto recimo ako uzmemo potrebe Srbije za primarnom energijom od 15 Mten (miliona tona ekvivalentne nafte), mi uvozimo 6 Mten, iliti 40% a pitanje je da li pored tako plodne zemlje, nama treba toliko uvoza?

Naime, jedna racunica ce nam pokazati sve. Ako se uzme da Srbija ima 5,5 miliona hektara zemlje, a da jedan hektar moze dati 4 ten, od kojih 2 ten u otpadu ili 1 ten od pola otpada u struji i grejanju, evo skoro ceo nas uvoz, pokriven u biomasi. Dosadicu ovim racunicama u sledecim blogovima, ali za sada neka citalac uzme da je to tako.Dakle dobro navodnjavanje, dobro djubrenje, donosi dobar prinos, a ostalo je stvar prerade. Dve stvari odredjuju primarne energetske resurse jedne zemlje: pamet i materijalni resursi.Pamet izvozimo besplatno, a materijalne resurse ne obradjujemo. Ali problematika energetske nezavisnosti je mnogo kompleksnija, pa cu morati da koristim dosta cifara, da bi se docaralo nesto sto se naziva energetska neefikasnost Srbije, mogucnosti za popravljanje stanja i narocito nove tehnologije, koje da uposle ljude, a ne da pozajmljujemo pare i kupujemo gotove proizvode.Poprilicno tezak zadatak. Slazete se. Osnovni problem je smanjiti uvoz energenata, a na osnovu sopstvenih resursa uposliti sto veci broj ljudi i stvoriti sopstvenu sekundarnu energiju.Bez toga, Srbija nikada, pa ni posle nikada nece moci da ima normalan standard.

Namerno rasipanje energije

U svojevrsnoj usmerenoj tranziciji, postoji jedna ocigledna tendencija koriscenja sto vise uvoznog energenta. To se na politickoj sceni bestidno i primitivno tumaci na raznorazne nacine: da je to potrebno, da nas braca Rusi pomazu, da cemo na osnovu tih energenata podstaci razvoj. Onda se sve zabiberi borbenim poklicima politickih indijanaca: sila, lider, cvoriste itd. Da ne duzimo.
Na taj nacin se obezbedjuje njeno velicanstvo MARZA. U svim tranzakcijama ona iznosi od izvorista do konacne upotrebe negde 30%. Posredncici, lanci distrubutera i drugi ljudi bliski vatri koji se oko toga debelo okoriste. Rekosmo da uvozimo 6 Mten primarnih energenata. Grubo, to je 3 milijarde dolara, a njeno velicanstvo MARZA ovde iznosi ni manje ni vise do milijardu dolara godisnje. sa svim varijacijama cena, nekada mnogo vise, nekada nesto malo manje.

No da se vratimo na naslov: zasto namerno rasipanje energije? Pa samo da bi se trosilo sto vise uvozne primarne sirovine.
Hajde da to i dokazemo. Poznato je da nase termoelektrane, trose paru koja se zatim vraca u jednom kondenzacionom ciklusu.Jednom recju greje se Sava u Dunav da se stanovnistvo ne bi grejalo na toplovod. Kolika je ta kolicina? Negde oko dva cela Djerdapa. U toploti. Cak i ako bi se slali negativni signali neizvodljivosti zbog skupoce, ili nedostatka investicija, (laz),to ne opravdava recimo da se kotlovi u toplanama napajaju vrelom demineralizovanom vodom, i na taj nacin smanjio utrosak gasa u mesto da se baca korisna energija. Jedna lepa studija te problematike je razradjena u elaboratu o stanju u nasoj energetici, razradjenoj od dva eminentna profesora Miodrag Mesarovic i Milan Calovic. Uraditi tako nesto je 20% vise soptvene energije i 20% manje opterecenje budzeta gradjana ali i 20% manje MARZE kod srpskih Moskovljana, kako volim da ih zovem.
Dakle ne neznanje, ne nedostatak para, ne neprofitabilnost investicije nego ZLO, za rad sopstvenog dzepa.

U Srbiji se KORUPCIJA zove DRZAVNA STRATEGIJA.

Po elaboratu iz prilozenog linka, moze se videtida je teorijski potencijal kogeneracije(spregnute proizvodnje struje i toplote) negde oko 20 TWh godisnje.(strana 28). Da se ljudi ne bi zbunili tera je 12 nula, iliti hiljadu gigavata.Dovoljno za grejanje citave Srbija zimi. Ili za uporedjivanje, Srbija u struji trosi oko 27 TWh godisnje.
Dakle ponavljam, ako bi se samo 20% toga iskoristilo, cak i na najprimitivniji nacin, punjenjem postojecih kotlova vrelom vodom iz kondenzacione pare utrosak gasa za dobijanje toplote, bio bi prepolovljen.

Druga vrsta kogeneracije jeste maksimalno iskoriscavanje gasnih toplana, spregnutom proizvodnjom struje. Naime u svim gradovima Srbije, ima ugradjeno kotlova, kapaciteta 6600 Mw. Od toga 5500Mw su na gas. Svi oni proizvode samo toplotu, dok ugradjnjom parnih turbina bi mogli da proizvode i struju. U nekim gradovima su takve turbine vec predvidjene ali se ne koriste.Razlog? Stoveca potrsonja gasa da bi se posrednici bogatili. To je sutina neefikasnoti u Srbiji a ne druga, koja ide na: pricam ti pricu jer ja znam.

Sa druge strane, sistemi merenja su skroz primitivni. Gradjanin moze imati pojma koliko je potrosio grejanja, onoliko koliko mu kazu iz preduzeca za grejanje.Kada se budu uveli savremeni sistemi da svako zna koliko u stvari trosi, sami ce ljudi poceti da razmisljaju pozitivno o invetiranju u besplatnu energiju.
Sa trece strane, neredovna isplata gasne potrosnje, dovodi do problema u isporuci ovog goriva, dok resenje je u medjunarodnim pozajmicama. Koliko juce je Srbija gas dobila 170 miliona evra za neke izmisljene potrebe, a to je u stvari dug kojim treba da isplatimo uvoz gasa. Tako reci Srpcici iz obdanista kao i oni nerodjeni preuzimaju odgovornost za nase grejanje. I to je tako, na nasu sramotu.

No autor, nema uopste nameru da se ovim blogovima bavi pljuvanjem, nego je namera da se daju ideje operacionalizacije nekih mogucnosti da se ovo stanje dovede u situaciji da koristimo sopstvene izvore energije, uposlimo ljude da to rade i konacno proizvodimo i visak koji ce nam donositi dobit.
U utrosu sekundarnih energenata prednjace tri vrste istih: struja, gas i naftni derivati. Oni se koriste u tri glavne smernice: domacinstva, industrijska i poljoprivredna proizvodnja i transport.
Da idemo redom. Posto industrijsku proizvodnju nemamo o tome necemo.

1. Domacinstva su skroz neefikasna u trosenju energije.

Pausalno placanje grejanja dovodi do cistog bacanja energije, dok sa druge strane koriscenje skroz fosilnih goriva (gasa) dovodi do mucnih politicko - socijalnih trabunjanja. Jedni hoce vise para, drugi nemaju pare, pa stoga se malo vole, malo mrze i svi su u pravu.
Najgore prolaze oni koji redovno placaju, jer moraju platiti i ono sto drugi ne placaju, a tu je drzava da smiri situaciju kad odere sta moze, pa ostatak se pozajmi od mmf-a pa ce to platiti srpscici iz obdanista i nerodjena Srbija.

Uvodjenje merenja u svakom domacinstvu, mogucnost kontrole i regulacije grejanja po potrebi i guberu bi u mnogome resavalo stvar. Sami gradjani bi se pobrinuli oko izolacija stanova, kuca itd, razvile bi se industrije proizvodnje izolacionih materijala, stakla sa adkvetnum U koeficijentom (koeficijent razmene i propustanja toplote u razmeni sa spoljnjim ambijentom), koriscenja suncevih panela, mikrovetroturbina na vec postojecim zgradama, a pristupilo bi se i novoj tehnici gradnje, sto bi u mnogome promenilo samu proizvodnju gradjevinskog materijala i koncepcije gradnje, gde se recmo u Nemackoj vec postizi efekti od 80% manje trosenja fosilnih goriva.Troskove ugradnje tavih uredjaja treba da snosi dostavljac toplotne energije, a ne skroz osiromaseno stanovnistvo. Ako nemaju para, neka se rasplacu kod politickih spahiluka, jer je to njihova obaveza, a ne gradjana.Interes drzave treba da bude, da se smanji potrosnja fosilnih goriva, tako da ce ona to vrlo 'rado' da uradi. Ovaj link ce vam malo pojasniti.

Elektricna energija u domacinstvima, je poseban problem. EPS je politicko socijalna institucija, i oni se nalaze u nezavisnom polozaju. Struju koju isporucuju javnim preduzecima skoro niko ne placa, tako da im ostaje gradjanstvo. Stoga, EPS polako propada iako se oni po partijskom zadatki batrgaju da nije tako. No to je druga prica, do koje cemo stici negde u ovim blogovima.
Jedno od resenja je kompenzacija jednog broja kilovata siromasnim domacinstvima (siromasnim, onima koji imaju ispod 100.000 dinara po domacinstvu jer je to siromastvo). Recimo 250 kw mesecno je solidna kompenzacija za nizu cenu, dok sve ostalo treba da se placa po evropskim standardima, jer rezervni delovi i modernizacija kostaju zbog uvoza, kad vec nismo razvili sosptvenu pamet ili je prodali tudjima. Kradja je smesna stvar jer danas su merenja toliko unapredjena tehnicki, da se moze pratiti svaki vat, svako pomeranje zice, svaki pokusaj da se ista nelegalno uradi. No mi jos citamo brojila kao i 45-e. Svaki pokusaj kradje, se moze kaznjavati momentalnim iskljucivanjem napajanja, specificnog potrosaca, pa posle nek plati gomilu dukata za ponovno ukljucenje.Kad vec ne zna Bozju zapovest da ne krade. Zasto se to ne radi? Pa da bi se kralo. Prosto. Danas je u veliko pocelo koriscenje Pametnih Sabirnica u svim granama elektricne energije (pa i ostalih vrsta energenata).

2. Poljoprivreda
Ovde smo nastanjeni 13 vekova zbog plodne zemlje. Samo zadnjih 65 godina smo se opametili da radimo nesto sto ne znamo. Da bi bili sluge jedne ideologije.
Rezultat, je da se namnozilo tih ideologa previse a mnogo vole da jedu sta zemlja daje a da ne posade ni struk.
Regeneratvna moc zemlje bi trebalo ovaj prostor da ucini bogatim. Danasnje tehnologije pravljenja raznoraznih biogoriva dozvoljavaju da se stvori interna logistika poljoprivrede a da ne potrosi ni gram uvoznog fosilnog resursa.Etanol, metanol bio dizel, otpadni materiaji zetvi su savmim dovolni da na 5,5 miliona hektara plodne zemlje i jos 3 miliona hektara suma ssu savim dovoljni da ne razmisljamo o uvozu nafte i gasa. Samo sume rastu godisnje u jednoj toni ekvivalentne nafte po hektaru. O plodnoj poljoprivrednoj zemlji zemlji da ne govorimo.
Problem je sto treba razbiti zlu, namernu politiku destrukcije i sticanja dobiti od marzhi na fosilna uvozna goriva. To su problemi o kojima se treba otvoreno razgovarati.To je veoma opasno jer su lihvari koji kad to cuju veoma uznemoreni i ne prezaju ni od cega. Njihove prljave sluge su politicari i mediji koji permanentno salju negativne signale a jos manje hoce daodvoje sredtva da se takva politika sprovede. Vise procitajte na stranici o biomasi Biomasa nas DNK

3. Transport roba
Prevoz u cenama robe, u principu ucestvuje sa 20%. Pri tom se naravno sagledavaju neki parametri koji teze da smanje to ucesce.Da vidimo koja je situacija u Srbijisa tim problemom? Katastrofa. Afrika ili jos gore. Da napravimo kratke racunice. Grube. Jedan auto sleper nosi u proseku 2,5 tone robe. Ova cifra varira u ovom proseku.
U jednom vagonu stane najmanje 25 tona robe (i vise u zavsnosti od vagona). Dakle deset slepera. Jedna lokomotova vuce 40 vagona. Moze i 80 ako su dve i jedna gura kompoziciju. Dakle jedna zeleznicka kompozicija vuce 40 slepera. Na struju naravno.Izracunajte koliki je dobitak u prevozu robe zeleznicom, a koliki gubitak lihvara koji hoce da na prodaji goriva za slepere zaradjuje. Ogroman.

Evo zasto se od 45-e naovamo koci razvoj zeleznice. Brze pruge, tralala, i sve gore i gore. Vozimo se prugama Milana Obrenovica i Franc Jozefa.
Drugi zanemaren nacin transporta robe je recno brodarstvo. Jedna barza nosi i do 80 tona. Jedan gurac barzi gura i do 8 barzi. Izracunajte koliko je to autoslepera. Milos Veliki je na Dunavu, trgovinom sleperima napravio drzavu. Srbija je privatizovala luke, recno brodarstvo skoro da vise nema, ili je toliko okrunjeno da treba ozbiljna investicija da se obnovi ali samo kada ce Srbi dobiti izlaz na Dunav. Za sada je sve na sudu. I privatizovano.

Da ne govorimo da u Evropi se citavi sleperi prevoze barzama ili brodovima da bi se skratio put, pa zatim se krace relacije obavljaju kopnom.
Ni na kraj pameti ne pada autoru da umanji vrednost autoputeva.I to bas zbog voznje alternativnim gorivima.
Metro Beograd je dvomilionski grad. Nije mi poznato koliko autobuskih linija ima, sigurno postoji podatak o ogromnoj potrosnji goriva i ostalih derivata, da se pokrije tako jedna ogromna povrsina, ali elektricna vuca jeste nacin da se u mnogome smanji uvozna zavisnost od derivata. Pored kogeneracije toplotom iz TE Kolubara Obrenovac, metro je jedan imperativ za ustedu potrebnih deviza.

Da ne pricamo o starim izandjalim prevozima, velike potrosnje skroz neefikasne.Pored metroa, Beovoz je jedna od veoma bitnih komponenti za saobracajne veze sa Pokrajinom i ostalim delom Srbije. Mogle bi se razviti odlicne veze sa lukom na Dunavu, a u cilju isporuke eventualnih izvoznih proizvoda. Naravno tu se treba imati u vidu svi ostali prikljucci, odgovarajuce ranzirne stanice za skladistima za utovar istovar itd, itd.

Ono sto autoru bloga smeta, jeste da niko ama bas niko ne potencira ove manjkavosti, koje su osnovica za razvoj, bar ne na nacin kako tvrdim: to se namerno radi. Dakle jos jednom, na 6 Mten uvoza trosi se 3 milijarde evra. Svuda u svetu od izvora, preko posrednika, dobavljaca i distributera uzima se 30%. To je za nasu jadnu Srbiju milijarda evra koja ide u tudje dzepove. Godisnje. Sto je tragedija, politicki spahiluci to znaju i stimulisu. Na hiljadu nacina.

Jedan odlican sajt za celokupne obnovljive mogucnosti preko satelita je ovde: www.3tier.com

Izvor: senalt.blogspot.com

Tekst preuzeo: Stefan Gašić, III-2

Korišćenjem vodonika smanjujemo upotrebu organskih goriva, u prvom redu nafte i njenih derivata. Manje zagađujemo životnu sredinu i čuvamo ozonski omotač. Znači, vodimo borbu protiv globalnog zagrevanja i štedimo energiju. Na taj način naši automobili postaju ekonomičniji, a zdravlje ljudi je manje ugroženo. Naša preporuka je da vozači koriste ekonomične automobile kako bi se pridružili onima koji svojim primerom doprinose očuvanju životne sredine štedeći dragocenu energiju.

Pročitajte i saznajte više o ovome iz elektronskog magazina NM - Novi Magazin na sajtu: novimagazin.rs

Priredio: Milan Prijić, II-4

Skupština Srbije usvojila je Zakon o efikasnom korišćenju energije koji treba da doprinese povećanoj sigurnosti snabdevanja energijom, smanjenju uvozne zavisnosti, povećanju konkurentnosti privrede i standardu građana.

Novina je da se uvodi naplata energije prema potrošnji, kao i uspostavljanje budžetskog fonda za energetsku efikasnost kojim će upravljati nadležno ministarstvo.

Novac iz Fonda dodeljivaće se na javnim konkursima, a uslov za investicione projekte biće energetski pregled, odnosno elaborat o energetskoj efikasnosti.

Primene odredbi o tom fondu počeće 1. januara 2014. godine.

Po zakonu, zahtevaće se ekodizajn, a energetska efikasnost biće uvedena kao kriterijum u javne nabavke.

Uvodi se i organizovano upravljanje energijom, energetski pregledi objekata, označavanje proizvoda koji značajno utiču na potrošnju energije, kao i minimalni zahtevi u pogledu energetske efikasnosti.

Lokalne samouprave sa više od 20.000 stanovnika moraće da donesu program unapređenja energetske efikasnosti u transportu od tri godine.

Za kršenje zakona predviđene su novčane kazne od 5.000 dinara do tri miliona dinara.

Izvor: zelenasrbija.rs

Sedmo slovo starogrčkog alfabeta.
Simbol za energetsku efikasnost.
Neka energija uvek bude u vama
I neka bi je uvek koristili efikasno.

Eta

The seventh letter of the Greek alpabet.
Symbol for energy efficiency.
May you always have energy
and may you always use it efficiently.

Početak geotehničkih istraživanja u selu Dolovo, na teritoriji opštine Kovin, daje nadu da će vetropolje u Srbiji biti izgrađeno. Ukoliko sve bude teklo po planu, izgradnja vetroturbina u okviru projekta vetroelektrane Čibuk 1, počeće 2013. godine. Za izgradnju prvog vetropolja u Srbiji zadužene su Vetroelektrane Balkana i strateški partner Continental Wind Partners.

Izvor: Energy news

Nova vetroelektrana u BiH

U okolini Bosanskog Petrovca uskoro bi trebalo da počne izgradnja nove vetroelektrane. Planirano je da se na području Medenog polja izgradi vetropark ukupne snage od 180 MW. Prema rečima glavnih investitora, nemačke kompanije Kraft Energy, ova vetroelektrana imaće 60 vetrenjača od kojih će svaka proizvoditi 3 MW električne energije. Investicija izgradnje vetropolja vredna je preko 250 miliona evra, a očekivanja su da će ovo značajno pomoći i ubrzati razvoj Bosanskog Petrovca, koji važi za jednu od najnerazvijenih opština u BiH.

Memorandum o realizaciji projekta između kompanije Kraft Energy i opštine Bosanski Petrovac je potpisan krajem prošlog meseca, a investitori kreću u proces dobijanja neophodnih dozvola.

Kraft Energy , pored matične Nemačke, posluje i u drugim evropskim zemljama, kao i Aziji i zemljama Bliskog Istoka. Iako se prvenstveno bave proizvodnjom građevinskog materijala, poslednjih godina aktivno ulažu u obnovljive izvore energije. Projekte slične budućem vetropolju u BiH su do sada realizovali u Nemačkoj, Norveškoj, Maroku, Egiptu i Kini.

Izvor: Energy news

“CHIP” - kuća budućnosti

“CHIP” kuća je skraćenica za “Compact Hyper-Insulated Prototype” kuću prototip. Ona je rezultat dvogodišnjeg rada studenata sa Kalifornijskog Instituta za Arhitekturu. Cilj  ovog projekta je bio da se napravi kuća koja je energetski potpuno nezavisna odnosno da ne zahteva nikakav spoljašnji izvor energije. Autori su uspeli da premaše ovaj cilj: i to tri puta, jer upravo toliko energije ova kuća više proizvodi neko što troši, zahvaljujući merama čuvanja energije i upotrebom efikasnih tehnologija i materijala.

Toplota koju stvara klima-uređaj se koristi za grejanje vode, prirodna svetlost dopire u gotovo svaki kutak kuće, a dizajn kuće i ventilacioni sistem omogućavaju da se temperatura lako menja uz minimalnu potrošnju električne energije. Ono što najsnažnije na objektu je termoizolacija koja je postignuta postavljanjem obloge koja pokriva 70 m2 fasadnih zidova, što čin da kuća izgleda kao ušuškani oblak zahvaljujući kome se održava unutrašnja temperatura.

tech ventilation-300x109

Ventilacija kuće je tako regulisana da se u unutrašnjost upumpava vazduh koji prolazi kroz anti-alergentski filter. Ovo predstavlja značajan napredak u udobnosti stanovanja. Ventilacioni sistem ima kapacitet takav da može da izvrši celokupnu izmenu vazduha za manje od pola sata. Prirodna ventilacija je unapređena samom geometrijom objekta tako da hladan vazduh ulazi kroz nizak prozor sa severne strane objekta a izlazi kroz otvor koji je postavljen višlje na južnoj strani.

tech rainwater-300x123

Kišnica se sakuplja posebno projektovanim sistemom i onda se naknadno koristi za navodnjavanje biljaka. Ovo navodnjavanje “kap po kap” kontroliše pametan sistem koji se aktivira na osnovu podataka vremenske prognoze.

Rasveta, kućni bioskop, roletne, grejanje i klimatizaciju kontroliše pametni sistem pa se većina tadnji obavlja automatski. Isključuje se svetlo kada niko nije kući, navlače se roletne kada je jak intezitet Sunčevog zračenja, navodnjavanje zelenih površina je automatsko, polako se dimovanjem uključuje sveto ujutru, uključuju se razni kuhinjski aparati u terminima u kojima su programirani. Pristup ovom inteligentnom sistemu za nadzor je veoma jednostavan i pomoću mobilnog telefona.

 

Više o ovoj inteligentnoj kući: chip2011.com

Izvor: Efikasnost

Najvažniji tipovi elektrana

1. Nuklearne elektrane

Nuklearna elektrana

Prednosti: Nema emisije CO2, proizvodnja struje je konstantna, uranijum se proizvodi mahom u politički stabilnim zemljama, a zalihe su velike.

Nedostaci: opasnost od velikog zagađenja zbog tehničkih grešaka ili terorističkog napada. Problem sa odlaganjem istrošenog goriva.

 

2. Termoelektrane na ugalj

termoelektrana na ugalj

Prednosti: Jeftina sirovina, koje ima dovoljno za još hiljadu godina. Jeftina i postojana proizvodnja energije.

Nedostaci: Zbog velike emisije CO2 veoma su štetne za klimu.

 

3. Hidroelektrane

hidroelektrana

Prednosti: Ne opterećuju prirodnu sredinu, moguća je akumulacija vode uz pomoć trenutnih viškova struje i njeno ponovno korišćenje u doba veće potražnje. Dosta pouzdana proizvodnja.

Nedostaci: Zahteva postojanje prirodnih uslova kojih na mnogim mestima nema.

 

4. Elektrane na biomasu

elektrane na biomasu

Sagorevaju drvo, slamu i sve biljne otpatke.

Prednosti: Oslobađa se količina CO2 jednaka onoj koju su biljke prethodno vezale. Proizvodnja struje je postojana i predvidljiva, gorivo se lako skladišti.

Nedostaci: Opasnost od uzgajanja energetskih monokultura, teško je kontrolisati da li je njihovo uzgajanje ekološki održivo. Sagorevanjem otpadnog drveta oslobađaju se i otrovne materije.

 

5. CSC elektrane

csc1

CSC je skraćenica za „hvatanje i skladištenje ugljenika“. Ovo su elektrane na mrki ili drveni ugalj, kod kojih se emisija CO2 hvata i sprovodi pod zemlju.

Prednosti: Ugalj je u celom svetu pristupačna i relativno jeftina sirovina, a uz pomoć ove tehnike može i dalje da se koristi bez štetne emisije CO“.

Nedostaci: Izgradnja je još skupa, a za skladištenje CO2 moraju da se grade dugački podzemni cevovodi.

 

6. Geotermičke elektrane

Geotermicke elektrane

Iz dubine zemlje se ispumpava vrela voda, čija para pokreće turbine.

Prednosti: Postojana proizvodnja struje bez emisije CO2. Zalihe su teorijski veoma velike.

Nedostaci: Neophodna su duboka bušenja, koja su skupa, a povremeno izazivaju i potrese.

 

7. Elektrane na nuklearnu fuziju

Po uzoru na sunce, energija se dobija stapanjem izotopa vodonika, deuterijuma i tricijuma u helijum.

Prednosti: Velika energetska efikasnost (fuzija jednog kilograma vodonika daje energije koliko i sagorevanje 11.000 tona mrkog uglja). Nema štetnih gasova, a radioaktivno zračenje je veoma slabo.

Nedostaci: Velika postrojenja i velike početne investicije. Tehnika je još u eksperimentalnoj fazi.

U Južnoj Koreji je u pogonu jedan probni reaktor, a u Francuskoj je 2007. počela izgradnja evropskog eksperimentalnog projekta ITER.

 

8. Elektrane na morske struje

Elektrane na morske struje

Turbine pokretane propelerima usidrene su ispod vode i koriste morske struje za proizvodnju električne energije.

Prednosti: Veliki potencijal, naročito za ostrvske zemlje poput Britanije. Stabilna proizvodnja struje, ne dovode do vidljivih izmena pejzaža.

Nedostaci: Tehnika je još u povoju, početne investicije su relativno visoke, a može i nepovoljno da utiče na ribolov.

 

9. Solarno-termičke elektrane

Solarno-termicke elektrane

Uz pomoć zakrivljenih ogledala, sunčeva svetlost se usmerava u horizontlne staklene cevi u kojima zagreva naftu. Ona pak proizvodi vodenu paru, koja pokreće turbine.

Prednosti: Nema emisije CO2, izvor je neiscrpan, deo proizvedene toplote može da se akumulira i iskoristi i nakon zalaska sunca. Naročito je pogodna za tople zemlje s velikim brojem sunčanih dana.

Nedostaci: Nije pogodna za hladnije podneblje, za transport ovako proizvedene struje potrebne su nove električne mreže.

 

10. Elektrane na snagu vetra

Elektrane na snagu vetra

Prednosti: Zrela tehnologija, pouzdana proizvodnja bez emisije CO2.

Nedostaci: Ne može samostalno da se koristi, menja pejzaž, teško se integriše u električnu mrežu, proizvodnja se koleba, zavisno od prirodnih uslova.

 

Izvor: Blic

PokloniIOtpadSkloni