Koliko je odgovorno ponašanje svakog pojedinca, ili kolektiva u zaštiti životne sredine najbolje ćemo se uveriti ako krenemo od samog sebe. Pre svega, kako se odnosimo prema radnom i životnom prostoru, da li nam je sređeno dvorište, podrum, garaža, balkon, radionica, stan, ili kancelarija. Ako nismo stekli radnu naviku da o tome generacijski i permanentno delamo, svaka dalja akcija nema smisla, čak i 5-tog juna – Svetskog dana zaštite životne sredine.

Počnimo od stanja koje možemo videti na ulazu u gradsko naselje Vršca, ili na prilazima pojedinim selima. Divlje deponije su nešto čime se ne možemo pohvaliti jer su ruglo koje se voljom svih, a posebno organa lokalne smouprave može eliminisati. Najgore stanje je na ulazu u selo Izbište iz pravca Bele Crkve, gde su, pored silnog otpada pored puta, razbacani komadi mermera obližnje radionice, dok je sasvim drugačija slika u samom gradu Vršcu, gde zelenilo i sređene površine održavaju vredni radnici JKP „Drugi oktobar“ Vršac.

Kao prosvetni radnik u penziji još uvek se sećam kada sam pokušao i dobrim delom uspevao da preko učenika na časovima odeljenske zajednice prenesem pokretačku energiju ponašanja u seoskim domaćinstvima, jer su učenici svojom akcijom uticali na ukućane da srede njihovo dvorište, spremišta poljoprivrednih mašina, radionice i prostor u kome svakodnevno borave. Ovo ističem sa namerom da podsetim da se pozitivne radne navike stiču od malih nogu do duboke starosti, od vrtića, zabavišta, osnovne i srednje škole.

Pored sređenih dvorišta većine seoskih kuća, zatim kuća i dvorišta u gradskom naselju, veliki pomak ćemo učiniti ako se potrudimo da sredimo podrumske prostorije, garaže, ako se oslobodimo odloženog otpada koji nam bode oči i koji nam nikada neće trebati. Ako je nameštaj smešten u podrumu iole upotrebljiv, poklonimo ga nekome kome zaista treba, jer ćemo ga tako usrećiti i pomoći da nađe bolji ležaj, udobniju stolicu, polovan šporet, frižider ili veš mašinu.

Na kraju, zaštitu životne sredine moramo posmatrati kao normalno i svakodnevno ponašanje koje se stiče tokom celog života. Odnos prema prirodi, radnoj i životnoj sredini je najbolji način da sebe i svoju porodicu svakodnevno činimo srećnim i uspešnim kreatorima savremenog društva. Porodica je temeljni stub razvoja ličnosti kao jedinstvene organizacije osobina nastaloj u interakciji individue i životne sredine koja daje svima svojstven način ponašanja.

Izvor galerije slika: Cefix - Vršac

Verovatno ste doživeli neprijatno iskustvo da se UPS počne gasiti pri normalnim uslovima rada, pri čemu realno razmišljamo da li kupiti novi, ili prekontrolisati bateriju, ili elektroniku štampane pločice. Ukoliko su oštećeni spojevi možemo ih pažljivo preletovati i usput pogledati vitalne komponente, da nisu oštećene, ili pregorele. U krajnjem slučaju se odlučujemo na zamenu UPS-a kupovinom novog uređaja.

Da podsetim, UPS služi kao rezervno napajanje pri nestanku struje u mreži, kao i za njenu korekciju, pogotovo pri kratkim prekidima koji zbog struje samoindukcije mogu biti fatalni za računar. UPS nije namenjen za trajno rezervno napajanje, već samo toliko da možemo bezbedno završiti započete radnje, pohraniti podatke i posle nekoliko minuta ugasiti računar. Ovaj uređaj štiti matičnu ploču i produžava njen radni vek.

Najčešći kvar kod UPS-a, kada počne da se gasi, je dotrajala baterija koja ne može da zadrži radni napon. Svaki napon baterije ispod 12,4 V je znak da je treba zameniti novom. Inače, radni vek baterije je dve do tri godine, što zavisi od proizvođača i režima punjenja, odnosno kvaliteta elektronike i njenog opterećenja, odnosno snage potrošača koji se napajaju preko UPS-a. Nikada ne treba prekoračiti ukupnu snagu potrošača u odnosu na dozvoljenu snagu UPS-a, jer onda radi sa maksimalnim opterećenjem. Pogrešno je stavljati baterije koje su znanto većeg kapaciteta ( Ah ), primera radi akumulatore namenjene za automobile koji se zbog njegovih dimenzija smeštaju izvan kutije UPS-a. Tada se prilikom punjenja baterije vuče znatno jača struja, tako da će elektronika veoma brzo stradati. Postoje različita mišljenja, da li UPS držati uključenim i kada je računar isključen. Ja ga držim uglavnom uključenim ukoliko sam u stanu, jer kod kvalitetnijih UPS uređaja prestaje punjenje baterije kod dostizanja vršnog napona. Mana ovakvog izbora je stalno prisustvo napona na pločici UPS-a, što utiče na njegove komponente, ali i stalno prisustvo napona u napojnoj jedinici računara i u monitoru. Pored napona i stalnog rada UPS se zagreje, što donekle povećava potrošnju struje. Preterano zagrevanje UPS-a može dovesti do požara. Zbog toga je daleko pametnije UPS isključiti, jer tako čuvamo njegovu elektroniku, ali i njegovu bateriju koja se stalno dopunjava prilikom rada računara.

Drugi uzrok kvara UPS-a mogu biti loši spojevi koji se vizuelno ispituju, ali i proverom pomoću instrumenta ( „UNIMER“ ) pomoću kojeg ispitujemo napon i struju punjenja, kao i izlazni napon pri mirovanju, ili pri maksimalnom opterećenju. Loše spojeve otklanjamo pažljivim lemljenjem kvalitetnom tinol žicom, kao i proverom komponenti, kao što su elektroliti, otpornici i releji. Zamenu možemo izvršiti samo odgovarajućim komponentama, ili to prepustiti nekom profesionalcu.

Na kraju treba naglasiti da priključena baterija, iako UPS nije na mreži može biti potencijalna opasnost po život zbog visokog napona, tako da je najbolje prilikom pregleda, ili bilo kakve opravke bateriju isključiti sa pločice vađenjem odgovarajućeg konektora sa baterijom.

Majstori koji se još uvek bave opravkama TV prijemnika sve su glasniji da su gotovo ostali bez posla, jer je cena novih TV prijemnika dostigla prihvatljivu cenu i za kupce sa plitkim džepom. Imajući to u vidu često se zapitamo koje se opravke televizora isplate, a koje se uopšte ne isplate. Srećom, najčešći kvarovi televizora moderne konstrukcije su kod mrežnog stepena, odnosno napajanja, a uzrok je stalno prisustvo mrežnog napona - StandBy režim rada, pri čemu se za najmanje dve do tri godine osuši većina elektrolitičkih kondenzatora. Najbolja preventivna mera je gašenje napajanja na vanjskom prekidaču, ili na samom televizoru, čime se produžava radni vek.

Principijelno, opravku televizora treba poveriti kvalifikovanom majstoru koji ima odgovarajuće rezervne delove. Neke opravke se uopšte ne isplate, posebno ako je izgorela matična ploča, ili je potpuno otkazalo pozadinsko osvetlenje. Televozori novijeg tipa modularne konstrukcije lakši su za opravku od starih CRT televizora, ili lampaša koji su uvek bili izazov za većinu majstora. Iznenađenje kod starih TV su napunjeni kondenzatori sa visokim naponom koji može biti opasan po život ukoliko ih na vreme ne ispraznimo, što radimo pažljivo bez prisustva mrežnog napona. Visoki napon kod novih serija je uglavnom u sektoru mrežnog stepena koji se po pravilu nalazi na malom delu prostora integrisane matične ploče.

Za neke opravke majstori neće čak da se upuste u traženje kvara, što sam se uverio nakon ponovnog otvaranja i detaljnog pregleda TV pri čemu sam utvrdio da su u pitanju bili samo loši spojevi koji se mogu prepoznati po crnim kružićima. Oni se najčešće javljaju u mrežnom i VN stepenu.

Kod televizora savremenije konstrukcije ( LCD, LED, Mini LED, OLED ) najčešći kvarovi su moduli, ili osušeni elektroliti, što se može prepoznati po ispupčenju na vrhu kućišta. Zamena elektrolitičkih kondenzatora je dosta  jednostavna. Potrebno je imati dobru lemilicu, pastu za lemljenje i tinol žicu. Pojedinačno pregledamo elektrolite, a potom tražimo njima odgovarajuće. Najbolje je imati nove, a ne da koristimo neke polovne.  Moramo paziti na označeni radni napon i polaritet kondenzatora. Napon ne sme biti manji od napona dotrajalog kondenzatora. Možemo upotrebiti kondenzator i nešto višeg napona, a nikako manjeg. Označenog kapaciteta se uglavnom pridržavamo prilikom zamene, a on ne bi trebao da bude manji od radne vrednosti. Nećemo pogrešiti ako stavimo elektrolit nešto većeg kapaciteta. Kao praktičan primer složenije, još uvek nezavršene opravke, izdvajam TV prijemnik Philips ( pogledati slike ) koji umalo da završi na elektronskom otpadu. Opravljena je ploča koja služi za napanje zamenom elektrolita. Druge dve ploče pažljivo su ispitane, pri čemu je utvrđeno da je u kvaru matična ploča slična kompjuterskoj. Nova ploča košta 30.000 dinara, a njenu zamenu će izvršiti ovlašćeni servis. Postoji mogućnost ugradnje polovne ispravne ploče koja je duplo jeftinija. Koliko se sve to isplati!?

Na kraju je dosta interesantno i preporučljivo rešenje da se umesto TV prijemnika koristi monitor, koji je jeftiniji od televizora. On ima HDMI ulaz koji se povezuje sa izlazom risivera na kome imamo doveden digitalni signal putem Internet konekcije. Možemo ga ujedno koristiti i za računar, jer pored HDMI ima VGA ulaz. Ukoliko nismo zadovoljni sa tonom, možemo ga pojačati kvalitetnim NF pojačivačem koji se spaja na izlaz za slušalice.