Majstori koji se još uvek bave opravkama TV prijemnika sve su glasniji da su gotovo ostali bez posla, jer je cena novih TV prijemnika dostigla prihvatljivu cenu i za kupce sa plitkim džepom. Imajući to u vidu često se zapitamo koje se opravke televizora isplate, a koje se uopšte ne isplate. Srećom, najčešći kvarovi televizora moderne konstrukcije su kod mrežnog stepena, odnosno napajanja, a uzrok je stalno prisustvo mrežnog napona - StandBy režim rada, pri čemu se za najmanje dve do tri godine osuši većina elektrolitičkih kondenzatora. Najbolja preventivna mera je gašenje napajanja na vanjskom prekidaču, ili na samom televizoru, čime se produžava radni vek.

Principijelno, opravku televizora treba poveriti kvalifikovanom majstoru koji ima odgovarajuće rezervne delove. Neke opravke se uopšte ne isplate, posebno ako je izgorela matična ploča, ili je potpuno otkazalo pozadinsko osvetlenje. Televozori novijeg tipa modularne konstrukcije lakši su za opravku od starih CRT televizora, ili lampaša koji su uvek bili izazov za većinu majstora. Iznenađenje kod starih TV su napunjeni kondenzatori sa visokim naponom koji može biti opasan po život ukoliko ih na vreme ne ispraznimo, što radimo pažljivo bez prisustva mrežnog napona. Visoki napon kod novih serija je uglavnom u sektoru mrežnog stepena koji se po pravilu nalazi na malom delu prostora integrisane matične ploče.

Za neke opravke majstori neće čak da se upuste u traženje kvara, što sam se uverio nakon ponovnog otvaranja i detaljnog pregleda TV pri čemu sam utvrdio da su u pitanju bili samo loši spojevi koji se mogu prepoznati po crnim kružićima. Oni se najčešće javljaju u mrežnom i VN stepenu.

Kod televizora savremenije konstrukcije ( LCD, LED, Mini LED, OLED ) najčešći kvarovi su moduli, ili osušeni elektroliti, što se može prepoznati po ispupčenju na vrhu kućišta. Zamena elektrolitičkih kondenzatora je dosta  jednostavna. Potrebno je imati dobru lemilicu, pastu za lemljenje i tinol žicu. Pojedinačno pregledamo elektrolite, a potom tražimo njima odgovarajuće. Najbolje je imati nove, a ne da koristimo neke polovne.  Moramo paziti na označeni radni napon i polaritet kondenzatora. Napon ne sme biti manji od napona dotrajalog kondenzatora. Možemo upotrebiti kondenzator i nešto višeg napona, a nikako manjeg. Označenog kapaciteta se uglavnom pridržavamo prilikom zamene, a on ne bi trebao da bude manji od radne vrednosti. Nećemo pogrešiti ako stavimo elektrolit nešto većeg kapaciteta. Kao praktičan primer složenije, još uvek nezavršene opravke, izdvajam TV prijemnik Philips ( pogledati slike ) koji umalo da završi na elektronskom otpadu. Opravljena je ploča koja služi za napanje zamenom elektrolita. Druge dve ploče pažljivo su ispitane, pri čemu je utvrđeno da je u kvaru matična ploča slična kompjuterskoj. Nova ploča košta 30.000 dinara, a njenu zamenu će izvršiti ovlašćeni servis. Postoji mogućnost ugradnje polovne ispravne ploče koja je duplo jeftinija. Koliko se sve to isplati!?

Na kraju je dosta interesantno i preporučljivo rešenje da se umesto TV prijemnika koristi monitor, koji je jeftiniji od televizora. On ima HDMI ulaz koji se povezuje sa izlazom risivera na kome imamo doveden digitalni signal putem Internet konekcije. Možemo ga ujedno koristiti i za računar, jer pored HDMI ima VGA ulaz. Ukoliko nismo zadovoljni sa tonom, možemo ga pojačati kvalitetnim NF pojačivačem koji se spaja na izlaz za slušalice.

Odlaganje elektronskog otpada obično se javlja kao problem kod većine onih koji se iz hobija, ili profesionalno dugo bave elektronikom. Takav problem prati sva naprednija društva koja koriste savremene tehnologije koje se kvare, ili dugo koriste na poslu, ili u domaćinstvu. Često se zapitamo, da li sve bacati, ili dalje koristiti sve ono što je ispravno i funkcionalno. Posebno me zainteresovala priča jednog našeg IT stručnjaka koji je otišao u Ameriku i tamo dobro zarađuje na repariranju pokvarenih UPS uređaja kojima se daje novi život. Na takav način stvaraju se velike uštede, što kod nas nije stečena navika i kultura ponašanja, pa bacamo i ono što sa dalje može koristiti.

U celoj ovoj priči dobro se sećam vremena iz 90-tih godina kada sam u prolazu sa posla iz škole uvek navraćao na čuveni gradski otpad u Vršcu gde sam na kilogram nalazio i kupovao mnoštvo delova odbačenih mašina na kojima su se nalazile veoma skupe komponente. Od njih sam pravio nove uređaje ( pogledati objavljene slike nekih mojih konstrukcija ), čak sam nalazio ispravne delove za veš-mašine, televizore i računare čijom sam opravkom imao solidnu zaradu koja je u tadašnje vreme galopirajuće inflacije bila veća od moje skromne profesorske plate.

Za prepoznavanje upotrebljivog elektronskog otpada, pored veštine i znanja, potrebno je uvek imati pri ruci unimer da bi se na licu mesta utvrdilo stanje nekog rezervnog dela, ili elektronske komponente. Zlatno pravilo je, ne bacati ono što se dalje može koristiti, ili ugraditi kao zamena u neki koristan uređaj u domaćinstvu. Verovali, ili ne, na nekadašnjem Buvljaku sam nalazio nove i jeftine delove za računare od kojih sam sklopio računar koji je bio bolji od onoga koji sam tada kupio na kredit. Takva, potpuno nova tehnika i rezervni delovi su nekada dobavljani iz Mađarske, ili Poljske.

Sortiranje elektronskog otpada spada u korisnu radnu naviku za koju treba strpljenje, ali i znanje da se prepozna o čemu se zapravo radi i gde se to može uspešno koristiti. Pored navedenog, treba imati neki odabrani kutak u kući, stanu, garaži, ili u obično nekorišćenom potrovlju, sa policama i kutijama gde se to može sortirati. Pored klasiranja, neke delove treba oprati i frizirati i tako dovesti u stanje da se uopšte ne razlikuju od novih delova. Praksa me naučila da neke ranije ugrađene elektronske komponente imaju bolji kvalitet od onih novije izrade. Malo je poznata činjenica da se neki delovi prave sa namerno ograničenim vekom trajanja, ili da se pojedini uređaji prave bez mogućnosti bilo kakve opravke.

Na kraju, neminovno pitanje: Šta uraditi sa elektronskim otpadom koji se dalje ne može koristiti? Treba ga na propisan način odložiti i klasirati za reciklažu u kojoj se mogu koristiti delovi u daljoj preradi i izdvajaju supstanci koje su skupocene i potrebne za neke nove tehnologije. Priča pomenutog IT stručnjaka, koji radi u privatnoj kompaniji u Americi, potvrđuje da se gotovo ništa ne baca, već se dalje prerađuje i koristi, ili kao ispravna komponenta ponovo ugrađuje u proizvodnji novih i savremenijih uređaja.

O slavnom naučniku, Nikoli Tesli, uspeo sam kroz duži vremenski period da pročitam gotovo svu dostupnu svetsku i domaću literaturu, da odgledam većinu igranih i dokumentarnih domaćih i stranih filmova, te da na ovom portalu objavim više autorskih članaka o njegovom životu i delu. Praveći komparaciju poznatih i nepoznatih činjenica, postavljam jedno hipotetičko pitanje na dan kada je u hotelskoj sobi u Njujorku prestalo da kuca njegovo srce, 7. januara 1943. godine: Šta bi bilo, da nije bilo Tesle!?

Mnogi bi odgovorili: „Ako nekoga nema, bez njega se i može“, čime bi se zatvorila svaka dalja polemika o ovom naučniku koji se rađa jednom u stotinu godina. Malo upućeniji poznavaoci Teslinog života i dela bi, pre bilo kakvog odgovora, razmislili o frapantnom intelektu koji je iznedrio oko hiljadu otkrića, od kojih je 700 patentirano iz različitih oblasti nauke i tehnike. Oni, koji svoj i tuđi smisao postojanja vide samo u novcu, zameraju Tesli što za novac uopšte nije mario, da bi ga površno okvalifikovali da je umro u potpunom siromaštvu, da čak nije imao sredstava da za života podmiri narasle hotelske račune. Međutim, zaboravljaju notornu činjenicu da su Teslina misao i delo ostavili toliko veliki trag koji se ne može upoređivati nikakvim bogatstvom. Velika dela naučnika i stvaralaca ne daju nikada trenutnu vrednost otkrića koja su daleko ispred njihovog vremena. Teslin genijalni um dosezao je takve domete koji su zbunjivali njegove savremenike, industrijalce i naučnike koji su u nekim posebnim momentima mislili da je Tesla skrenuo od zdravog razuma. To se dešava samo izuzetnim umovima, kakav je bio Tesla.

Da nije bilo Tesle neki nacionalno ostrašćeni političari ne bi se dan-danas suludo i besmisleno utrkivali oko toga da li je Tesla hrvatskog, ili srpskog porekla.  Nema nikakve sumnje da je naučnik bio srpskog porekla, kao i da mu je otac Milutin bio pravoslavni sveštenik. O njemu se obično govori kao Amerikancu srpskog porekla, budući da je veći deo života proveo u SAD i da je umro u Njujorku kao američki državljanin.

Ono što Teslu posebno krasi je kosmička povezanost sa prirodom i njenim zakonima u kojima je nalazio odgovore i rešenja za brojne pronalaske, kao što je onaj najznačajniji - naizmenična struja ( polifazni sistem ), jer je na ideju generatora došao posmatrajući zalazak Sunca u parku, zamišljajući okretanje rotora generatora bez četkica. Tada mu se iznenada zavrtelo u glavi, a onda se bacio na posao da takvu mašinu nacrta na pesku uz prisustvo njemu bliskog prijatelja. Sa takvom idejom otisnuo se u daleki svet gde je dočekao duboku starost i pobedio u „Ratu struja“. Mnogi se pitaju da li bi Tesla sve to stvorio da je ostao na rodnoj grudi. Nikako, jer je Amerika za njega bila prava destinacija za istraživanja koja su zahtevala ogroman kapital i medijsku promociju pronalazaka koji su zadivili svet. Provincija mu to nikada ne bi pružila, bez obzira na snažna patriotska osećanja.

Ako sve Tesline vrline i mane sumiramo i stavimo na vagu, možemo reći da je to naučnik svetskog kalibra, te da su neka njegova otkrića i danas veoma aktuelna, da poneka još uvek zbunjuju, jer su jedinstvena rešenja u praksi. Činjenicu da su neka otkrića pokradena Tesla tumači na njemu svojstven način: „Ne žalim što su drugi pokrali moje ideje, ali žalim što nemaju svoje.“ Jedan od najpoznatijih sporova o patentima u nauci odnosi se na pronalazak sijalice - pojedini veruju da ju je izmislio Nikola Tesla, a patentirao Tomas Edison i tako pokupio zasluge. Sporno je i ko je izmislio radio prenos, Tesla, ili italijanski fizičar Guljelmo Markoni koji je navodno pokrao neke Tesline ideje i rešenja dok je uz Teslin pristanak boravio u njegovoj laboratoriji.

Portret Nikole Tesle: Ana Čokorilo, student FTN Novi Sad