29. Feb, 2020.

Majstori, ili serviseri klima uređaja opravdano kažu da nije isto čistiti klimu kada smo prinuđeni da to uradimo zbog slabog hlađenja, ili da je redovno održavamo. Kada malo bolje razmislimo, potpuno su u pravu, jer redovno održavanje klima-uređaja produžuje njen vek trajanja, a čekanje da to uradimo iz nevolje kada se desi veći kvar je nepromišljeno bacanje para. U ovoj emisiji govorimo o redovnom čišćenju i održavanju klima uređaja, te koje radnje možemo uraditi sami, a kada moramo zatražiti stručnu pomoć.

Klima uređaje sve više koriste i vlasnici automobila, autobusa i drugih prevoznih sredstava putnika i robe. Njihova montaža, održavanje i zamena posebna su priča. Mnogi vozači, profesionalci, ali i oni koji se upute na duže rute putovanja kažu da bi u letnjim mesecima teško izdržali duže putovanje na enormno visokim temperaturama. Koliko je zdravo da klima radi u automobilu tokom duže vožnje stvar je otpornosti i naviknutosti organizma, ali je sasvim sigurno da velike temperaturne razlike nisu dobre ni za one zdravije, a kamo li za hronične bolesnike. Kada se među običnim ljudima povede rasprava o tome, mnogi primećuju kako se bez klime nekada moglo, a danas, izgleda, da ne može. Da li je u pitanju navika, ili promena načina života i ponašanja, o tome postoje različita mišljenja, mada se moramo složiti da u svemu treba biti umeren, te da se ponekad mogu pronaći neki jednostavniji načini prirodnog hlađenja.

Na uštedu energije u domaćinstvu posredno utiče stanje električnih i drugih instalacija u stanu ili u kući, što je tematika ove emisije. Pod drugim instalacijama podrazumevamo vodovodnu i plinsku instalaciju koje moraju biti bezbedne i povremeno kontrolisane od strane stručnih lica. Saniranje uočenih kvarova i nedostataka na bilo kojoj od tih instalacija ne treba odlagati, već ih odmah otklanjati kako ne bi došlo do havarija i požara sa nesagledivim posledicama za vlasnika kuće ili stana.

Električne instalacije u stanu, ili u porodičnoj kući, nisu večito bezbedne, tako da ih sami, ili uz pomoć profesionalnog električara moramo proveriti. Proveru vršimo od spoljašnjeg priključka kućne instalacije, koji veoma često nije sa odgovarajućim presekom kabla. Dovodni kabal za napajanje razvodne table sa oznakom PP-Y mora biti preseka 5x4 mm2, a glavni osigurači za tri faze da imaju odgovarajuću amperažu, koja zavisi od ukupne snage potrošača u stanu, ili u kući. Osigurači se, po pravilu, vezuju na svaki fazni vod.

Postoje tri glavna osigurača jačine 20 A, koji su se nekada stavljali na električni stub pored kuće i osigurači za pojedine grane potrošača vrednosti 6, 10 i 16 ampera. Nije dobro da pregorele osigurače pravimo ubacivanjem u keramičko kućište određenog broja licni, ili da koristimo jeftine, neklasirane automatske osigurače. Za utičnice, prema standardu, koristimo osigurače od 16 A, a za sijalice od 10 A. Kod ranije građenih i starijih objekata uglavnom nije ispoštovan ovaj standard, pogotovo kod preseka provodnika.

Na kraju recimo da, pored ispravnih električnih instalacija, dužnu pažnju okupira ispravno stanje vodovodne i plinske instalacije, jer njeni kvarovi dovode do neracionalne potrošnje vode, ili plina, što povećava izdatke kućnog budžeta.

Drugi mogući problem su poplave stambenih i podrumskih prostorija i vlaženje zidova objekta u kome živimo, a neprimetno curenje plina može dovesti do eksplozije, ili do požara. Navedene provere i opravke moramo poveriti stručnim i ovlašćenim licima koja će utvrditi uzroke kvara i predložiti praktične radnje za njihovo saniranje.

Troškovi energije, prema zvaničnim podacima za prošlu godinu, iznose više od 15% ukupnih finansijskih izdataka prosečnog domaćinstva u Srbiji. Visina tih troškova zavisi od perioda i kvaliteta gradnje, veličine objekta, klimatskih uslova, energenata koji se koriste za zagrevanje kao i svakodnevnih navika ukućana. Energetska efikasnost podrazumeva minimalnu potrošnju energije uz očuvanje svih parametara životnog komfora u objektu. U ovoj emisiji govorimo o praktičnim merama i aktivnostima na uštedi energije u domaćinstvu. Što se tiče domaćinstva, bez velike stručnosti,možemo sami utvrditi koji su to problemi koji se javljaju na fasadi objekta u kome živimo i zaključiti gde dolazi do najvećih gubitaka toplote. To se pre svega odnosi na krov i njegovu izolaciju, vrata, prozore, ili podrumske prostorije. Takođe je potrebno utvrditi da li su uređaji u domaćinstvu u najboljoj mogućoj funkciji i da li postojeća rasveta zadovoljava minimalne standarde svetlosnog komfora i energetske standarde. Uz jednostavno poređenje sa sličnim domaćinstvima možemo proveriti da li se potrošnja električne energije i energenta za grejanje drastično razlikuje od sličnih objekata sa prosečnom potrošnjom. Nakon sprovođenja jednostavne energetske analize potrebno je odgovoriti na neka od sledećih pitanja: – Koliko dugo planiramo da živimo u tom objektu? – Koliki su troškovi za energiju grejanja i koji su gubici? – Šta bi bilo najbolje da uložimo za poboljšanje energetske efikasnosti i hoće li to poboljšati kvalitet života? – Šta bi prvo moglo da se pokvari i šta je spremno za zamenu? – Šta možemo promeniti po pitanju održavanja stana, ili kuće? Zaključimo da o uštedi energije treba da podjednako brinu svi članovi domaćinstva, jer tako najbolje doprinose racionalnoj raspodeli kućnog budžeta čiji su najveći izdaci u grejnoj sezoni, kada se samo za grejanje izdvaja od 12 do 25 hiljada dinara, što zavisi od energenata koje koristimo i od površine kuće, ili stana, koju grejemo. Redovno praćenje plaćenih mesečnih računa i analiza gde se može uštedeti samo je polazna pretpostavka dobre volje da to uspešno provedemo u praksi.

U dva ranija serijala o uštedi energije bavili smo se globalnom tematikom sa praktičnim iskustvima i predlozima kako štedeti energiju na različitim nivoima i u različitim situacijama. U trećoj sezoni serijala, koji sadrži šest emisija, akcenat smo dali merama uštede energije u domaćinstvu sa ciljem kvalitativne promene stanja u toj oblasti.

Bilo kakva štednja u životu savremenog čoveka ima smisla i efekta ako je prepoznatljiva i ekonomski opravdana, bez narušavanja kvaliteta života i sa jasno definisanim ciljem da postane svakodnevna navika ponašanja kod svih članova porodice. Nema uštede energije ako se o tome brinu samo stariji, a ostali se ponašaju rasipnički i neodgovorno. O tome ne treba da brine samo glava kuće, mada je neprikosnoveno pravilo da se najviše angažuje domaćica bez obzira da li je, ili nije zaposlena.

Energija se može efikasno štedeti ako smo potpuno svesni gde se najviše troši, ili rasipa, a to su grejna i rashladna tela, kućanski aparati, bojleri i drugi jaki potrošači električne struje. Brigu o uštedi energije mladi različito doživljavaju i provode u njihovom domaćinstvu. 

Većina naših sagovornika složila se da ne štede samo siromašni, već i bogati koji su bogatstvo stekli mukotrpnim radom i dugogodišnjim odricanjem, ali da ima i onih koji se rasipnički ponašaju. Prave mere uštede energije itekako utiču na kućni budžet, posebno u zimskom periodu kada se na grejanje troši i do 60 procenata tog budžeta na mesečnom nivou. Porodica i škola su nezamenljivi u formiranju pravilnih navika za racionalno korišćenje energije. Odgovornost nije samo na starijim, već i na mladima koji itekako zrelo razmišljaju o svom mestu i aktivnoj ulozi u porodici.

U ovoj, završnoj, emisiji našeg serijala, govorimo o pojedinačnoj, ili kolektivnoj, promeni svesti ponašanja kod uštede energije.

Navika predstavlja rutinski oblik ponašanja koje se dešava na podsvesnom nivou o kome veoma često ne moramo da razmišljamo. To su svi oni oblici ponašanja koji se obavljaju po nekoj nužnosti, sami od sebe, često bez aktivnog učešća naše svesti. Ovakvo ponašanje, takođe, pripada jednom od najjednostavnijih vidova učenja, jer posle nekoliko ponavljanja određenog ponašanja u istoj situaciji, mi takvo ponašanje usvajamo kao pravilo. Naučili smo da bez posebnog razmišljanja upalimo svetlo kada je pao mrak, da ugasimo bojler kada primetimo da je zagrejao vodu, ili da se sam ugasi posle zadate maksimalne temperature na njegovom termostatu.

Na kraju, umesto posebno izvedenog zaključka, moramo se složiti da je promena nekih duboko stečenih radnih i kulturnih navika dosta teška, ponekad bolna i nedostižna, ali ako je u pitanju vidljiva ušteda kućnog budžeta, koja koristi svim članovima porodice, onda treba prst na čelo i duboko razmisliti koliko se to isplati ukoliko bitno ne narušavamo kvalitet života. Štednja energije, pojedinačno, ili kolektivno, treba da postane oblik svakodnevnog ponašanja. Ukoliko to uspemo sa mladim generacijama, ili sa našom decom, ispunili smo roditeljski i vaspitni zadatak koji će uticati i na kvalitativnu promenu ponašanja. U svakom slučaju, najviše možemo da uštedimo kada imamo, ali svako ko je u životu stekao određeno bogatstvo na pošten i težak način znaće da to čuva i neguje.

Sunce je nama najbliža zvezda koja je od Zemlje udaljena 149.500.000 km. Sunčeva energija potiče od nuklearnih reakcija u njegovom središtu, gde temperatura dostiže do fantastičnih 15.000.000 stepeni Celzijusa. Radi se o nuklearnoj fuziji pri kojoj spajanjem atoma vodonika (H) nastaje helijum (He) uz oslobađanje ogromne količine energije. Može se slobodno reći da je energija Sunca izvor života na Zemlji, a možda i na nekim drugim planetama ukoliko postoje elementarni uslovi za život. U ovoj emisiji govorimo o korišćenju energije Sunca koja predstavlja najzdraviji obnovljivi izvor energije.

Pod optimalnim uslovima, na površini Zemlje može se dobiti 1 kW/m2, a stvarna vrednost energije Sunca zavisi od lokacije, godišnjeg doba, vremenskih uslova i doba dana, jer je zračenje Sunca najjače oko podneva. Osnovni principi direktnog iskorišćavanja energije Sunca su: - solarni kolektori na principu zagrevanja vode, drugih tečnosti i vazduha pomoću kojih se zagreva određeni prostor, fotonaponske ćelije služe za direktno pretvaranje Sunčeve energije u električnu energiju i fokusiranje Sunčeve energije vrši se sabiranjem svetlosnih i toplotnih zraka u jednu tačku (žižu) pri čemu se sakupljena toplotna energija koristi u velikim energetskim postrojenjima.

Razvoj solarnih ćelija počinje 1839. godine istraživanjem francuskog fizičara Henrija Bekerela koji je pronašao fotonaponski efekat dok je eksperimentisao na čvrstim elektrodama u rastvoru elektrolita, kada se stvorio napon prilikom izlaganja elektrode svetlu. Interesantno je da je prvu korisnu solarnu mašinu osmislio i patentirao Nikola Tesla (patent US 685957).

Danas se solarni kolektori različitih snaga susreću u slobodnoj prodaji za grejanje vode, ili vazduha, kao i za proizvodnju električne struje koja može da se akumulira, ili da se uveže u energetski sistem, te da se električna struja prodaje po utvrđenoj ceni za proizvedeni kilovat čas.

Nakon ove priče recimo koje su prednosti solarne energije. Pre svega, solarni paneli ne zagađuju životnu sredinu. Jedino zagađenje koje se javlja može da bude kao rezultat procesa proizvodnje panela u fabrikama, prilikom transporta i instalacije. Pretvaranje solarne energije u električnu je veoma tih proces. Jedna od velikih prednosti Sunčeve energije je sposobnost proizvodnje na udaljenim mestima gde ne postoji nikakva mogućnost priključenja na mrežu. Najbolji primer za to je korišćenje energije Sunca u svemiru gde se napajaju sateliti, satelitske stanice i platforme. Instalacija solarnih panela na udaljenim lokacijama u svemiru, na kopnu, ili na moru je mnogo povoljnija sa stanovišta uštede novca, nego zahtevi da se instaliraju visokonaponski vodovi električne energije.

Zaključimo da je korišćenje Sunčeve energije besplatno, iako su početni troškovi visoki, ali kada se instaliraju solarni paneli oni obezbeđuju besplatnu eneriju koja će isplatiti početno ulaganje za period od pet do sedam godina.

Prema propisima Evropske unije proizvodnja klasičnih sijalica u zemljama članicama prestala je septembra 2012. godine. Realno je da će se takve sijalice zadržati još neko vreme, ali će ih, zbog prestanka proizvodnje, na tržištu biti sve manje. Njihova alternativa su štedljive sijalice, gde spadaju kompaktno fluoroscentne ( KFS ili CFS ), kojima je osnovna mana postojanje žive, ali i LED sijalice koje su verovatno trajnije rešenje u skorijoj budućnost njihove masovne primene. Razlozi za ovakve zakonske i proizvodno tehničke mere su praktične prirode zbog kvaliteta svetla i daleko većeg koeficijenta korisnog dejstva kod pretvaranja električne energije u svetlosnu.

Često se kaže da je Tomas Edison, američki pronalazač, izumeo klasičnu sijalicu sa ugljenom niti, ali je manje poznato da je pre Edisona bilo 22 druga pronalazača sijalica sa žarnom niti. Edison, kao veliki praktičar i pobornik sistema jednosmerne struje, samo je uapredio tada već postojeći proizvod. Prvu komercijalnu električnu sijalicu sa metalnom žarnom niti, napravljenu od osmijuma, patentirao je austrijski pronalazač Karl Auer fon Velsbah ( Carl Auer von Welsbach ). Prva sijalica sa volframom pojavljuje se 1905. godine na tržištu u Mađarskoj kod kompanije Tungsram.

Imajući u vidu navedene nedostatke i neke loše osobine klasičnih i fluorescentnih sijalica, izgledno je da će svetleće diode ( LED ) postati izvor svetlosti budućnosti. Brojne su prednosti što je LED rasvetu učinilo tako privlačnom. Na prvom mestu je visoka efikasnost pretvaranja električne energije u svetlosnu, male dimenzije svetiljki, lako podešavanje boje i osvetljenja, duži radni vek i to bez naglog pregorevanja izvora svetla, odsustvo infracrvenog i ultraljubičastog opsega, otpornost na udarce i vibracije, trenutno postizanje pune snage kao i prisutne otpornosti na često uključivanje i isključivanje. Pored nabrojanih prednosti LED rasvete, tu su i neki nedostaci: pre svega još uvek visoka cena i neophodnost ugradnje ispravljača stabilisanog napona, neophodnost hlađenja, spektralna karakteristika svetla koje proizvode beli LED-ovi, kao i usmerenost svetlosnog zračenja, jer LED sijalica ne sija jednako na sve strane, već usmereno.

Zamena klasičnih sijalica, koje se više ne proizvode, može se isplatiti veoma brzo u svakom domaćinstvu. Umesto njih treba postaviti štedljive sijalice čija cena drastično pada, tako da se sada mogu naći i do 300 dinara po komadu. Njihova snaga se kreće od šest do 12 vati, što zamenjuje klasičnu sijalicu snage i do stotinu vati.

Ako se izvede jednostavna računica, prosečno domaćinstvo na osvetlenju može mesečno uštedeti od 500 do 600 dinara, a kada se tome doda vek trajanja sijalice ulaganje u njihovu zamenu se može isplatiti za godinu dana. Prednost je i što se grlo sijalice manje zagreva, a svetlost može biti bela, ili žućkasta što se može izabrati prilikom kupovine štedljivih sijalica. Mnoge trgovine daju garanciju u trajanju do tri godine, što predstavlja veću sigurnost u njihovom efikasnom korišćenju.

Vrsta i kvalitet građevinskog materijala, kao i izbor različitih izolacionih materijala koji se postavljaju prilikom gradnje, ili nešto kasnije, mogu stvoriti uštede na grejanju i do 50 procenata, čime se ulaganja prilikom gradnje isplate za period od nekoliko godina.
Iako cigla u Srbiji i dalje važi kao tradicionalan građevinski materijal koji je relativno jeftin, na tržište polako, ali sigurno prodiru i novi materijali koji imaju daleko bolja termičko-izolaciona svojstva, a samim tim štede novac.

Siporeks, šupljikavi gas-beton ili stiroblok koji je mešavina betona sa granulama stiropora novi su materijali koji neuporedivo štede energiju u odnosu na objekte izgrađene na klasičan način. Prema mišljenju građevinskih stručnjaka, to su materijali koji imaju bolja termička svojstva nego opeka, ali pitanje je tradicije, a i tehnologije gradnje koja sporije uspeva kod nas. Potrošnja energije za zagrevanje objekata sagrađenih od stirobloka i do 70 procenata je manja u odnosu na utrošak energije za grejanje u objektima izgrađenim na klasičan način. Tokom leta, stiropor omogućava optimalnu mikroklimu bez klimatizacije. Zidovi sagrađeni stiroblok elementima omogućavaju apsorbovanje spoljašnje buke i čine unutrašnjost tihom i prijatnom za boravak.

Ekološki prihvatljivi građevinski materijali, koji su raznovrsni i pristupačni, najmanje štetno utiču na kvalitet života. Većina građevinskog konstruktivnog materijala poput čelika, aluminijuma, cementa, gline, peska, kamena i dr. proizvodi su rudarske industrije. Iskop i prerada ovih materijala u građevinske materijale najčešće se obavlja proizvodnim i prerađivačkim procesima koji nepovoljno deluju na okoliš. Radi se o neobnovljivim izvorima.

 

Ušteda energije grejanja

Letnje vrućine i nekoliko udarnih toplotnih talasa, zbog kojih je tokom meseca jula 2017. godine u Srbiji uveden crveni meteo-alarm, samo potvrđuju da su globalno ozbiljno narušene klimatske promene naše planete koje, isto tako, mogu dovesti do iznenađenja u zimskom periodu. Kada pomenemo zimu, odmah se setimo visokih računa za električnu struju i grejanje, bez obzira koje energente koristimo.

O izboru načina grejanja ljudi sve više odlučuju na osnovu čiste računice šta se najviše isplati, da li je to plin, ugalj, drvo, električna struja, ili daljinsko centralno grejanje koje nas stavlja pred svršen čin, pogotovo u objektima u gradu, gde nemamo veliki izbor načina grejanja. Ljudi na selu se greju koristeći uglavnom drvo, ostatke poljoprivrednih proizvoda, a neki i električnu struju koja spada u
jeftinije energente za ovu namenu. Drvo i ugalj su relativno jeftini u toku leta, a najskuplji kada počne i u jeku grejne sezone. Gradska sredina, za razliku od sela, ima donekle diktiran način grejanja pošto korisnici centralnog daljinskog grejanja nemaju drugačiji izbor, a u pojedinim objektima za stanovanje ne postoje ni dimnjaci za peći na čvrsto gorivo.

U gradu Vršcu korisnici centralnog grejanja usluge plaćaju za vreme grejne sezone po kvadraturi grejne površine stana, tako da se za dvosoban stan od 55 kvadrata u centru grada u udarnim mesecima mora izdvojiti od 12 do 14 hiljada dinara, dok korisnici plina izdvajaju znatno više, čak i do 25 hiljada dinara, što zavisi od površine koja se greje, odnosno od potrošenih kubika plina. Korisnici centralnog grejanja u gradu Vršcu van grejne sezone plaćaju njegovo održavanje koje za dvosoban stan iznosi oko 1.500 dinara.

Republički projekat pod nazivom „Mala škola ušteda energije“ uspešno je završen i biće premijerno emitovan do kraja 2017. godine sa sedam eduaktivnih emisija u prosečnom trajanju od 22 minuta. Projekat predstavlja drugi serijal, pošto je prošle godine u prvom serijalu proizvedeno pet emisija pod istim nazivom, ali različitim sadržajem.

Svaka emisija i ovog serijala ima poseban naziv i jasno definisanu oblast kojom se bavi, sa praktičnim primerima iz života, uporednim pokazateljima i nenametljivom iskustvenom porukom kako prepoznatljivo menjati stanje svesti da budemo štedljiviji kod upotrebe energije, da to bude prepoznatljiv način ponašanja. Sadržaji emisija su pažljivo odabrani sa opisom stanja, ali i smelih poduhvata, kako u radnim kolektivima, tako i u domaćinstvima seoskog i gradskog tipa. Njihova priča ima jasnu, nenametljivu, poruku kako štedeti energiju bez narušavanja kvaliteta života.

Nosilav projekta je AVP „Vila“ Vršac, u saradnji sa udruženjem građana „Cefiks“ Vršac, koji su u kontinuitetu nastavili drugi ciklus projekta  sa sledećim nazivima novih emisija: Štednja energije u gradu; Ušteda energije grejanja; Gradnja objekata i ušteda energije; Štedljive sijalice i ušteda energije; Korišćenje energije vetra; Korišćenje energije Sunca; Promena svesti i ponašanja kod uštede energije. Audio i video materijali za montažu emisija zabeleženi su iz neposrednog okruženja, domaćinstava, ustanova i radnih kolektiva, a uporedni pokazatelji prikazani na osnovu proračuna ekonomičnosti kod korišćenja energetskih izvora, sa posebnim osvrtom na alternativne izvore energije. I u ovom serijalu zabeležene su izjave eminentnih stručnjaka iz oblasti energetske efikasnosti, a ekskluzivno je snimljen rad vetrenjača koje su prošle godine postavljene u selu Zagajica, teritorija opštine Vršac. Završna emisija svojim nazivom upućuje na snažnu edukativnu poruku o promeni svesti svih onih koji realno mogu i treba da štede energiju. U njoj su izneseni upečatljivi stavovi stručnjaka o uštedi energije iz zemlje i sveta, mišljenja psihologa iz predškolske ustanove i sa visoke škole za obrazovanje vaspitača, kao i direktora jedne seoske osnovne škole koja je izabrana kao ogledni primer dobre prakse i rukovođenja. Emisije su, pomoću urađenog titla na srpskom jeziku, prilagođene osobama sa oštećenim sluhom.

Emisije drugog serijala će biti premijerno, a na nekim elektronskim medijima i reprizno, emitovane na: Regionalnoj TV "Banat" Vršac,  „Srpskoj naučnoj televiziji“ Beograd, TV Subotica, TV Bečej, TV Novi Bečej, TV „Bačka“ Vrbas, „Lotel plus“ Loznica, TV “Jasenica“ Smederevska Palanka, TV 5 Užice, TV Ćuprija, TV „Kuršum“ Kuršumlija, na Internet portalima „eVršac“ i „Cefiks“ Vršac, koji svoju programsku aktivnost usmeravaju ka uštedi energije na svim nivoima uzrasta odabranih ciljnih grupa.

 

Strana 1 od 2
PokloniIOtpadSkloni