Kompanija Mpowerd sa sedištem u Njujorku predstavila je „Luci“ fenjer na naduvavanje koji je na solarni pogon. Fenjer se sklapa kao harmonika i svetli sa snagom od deset LED sijalica. Njeni integrisani solarni paneli takođe znače da on nikada ne bi trebao da ostane bez napajanja, i da je vašim mukama sa menjanjem baterija došao kraj.

Fenjer „Luci“ je dizajniran za maksimalnu prenosivost. On se savija u disk od 108 grama, dimenzija 12,7 sa 2,5 centimetara. Uz pomoć ventila za naduvavanje, fenjer se naduvava u cilindrični oblik za manje od jedne minute.

Baza fenjera smešta ukupno 10 LED sijalica. On ima dve postavke osvetljenja i blic režim kojima se upravlja uz pomoć malog tastera. Litijum-polimerska baterija od 3,7 volti obezbeđuje energiju za između šest i dvanaest sati svetlosti i potrebno joj je oko 7 sati punjenja. Može biti napunjena i sa sunčevom svetlošću i svetlošću od inkadascentnih sijalica.

Dizajn fenjera koji je na naduvavanje i vodootporan nas navodi na zaključak da je za spoljnu upotrebu. On lagano može da stane u veći džep ili u ranac. Kompanija Mpowerd takođe sugeriše da ga koristite kao rezervno svetlo u kolima ili kod kuće.

Solarni fenjer „Luci“ je dostupan za 15,95 američkih dolara (oko 1.300 dinara). Kompanija Mpowerd takođe planira da lansira marketinšku kampanju u kojoj biste uz kupovinu jednog fenjera dobili i drugi besplatno, promovišući na taj način korišćenje obnovljivih izvora energije.  

Izvor: gradjevinatsvo.rs

Naučnici sa sedištem u EMPA, Švajcarskoj federalnoj laboratoriji za nauku o materijalima i tehnologiju, postavili su novi rekord za efikasnost solarne ćelije na bazi tankofilmnog bakara, indijuma, galijuma i selenida (ili CIGS), koja se nalazi na fleksibilnim polimernim folijama, dostižući efikasnost od 20,4 odsto. To je povećanje u odnosu na prethodni rekord od 18,7 odsto koji je ovaj tim takođe postigao 2011. godine.

Fleksibilne tankoslojne solarne ćelije se mogu pohvaliti prednostima povećanja fleksibilnosti i više isplativom proizvodnom procesu, kada se uporede sa široko rasporostranjenim kristalizovanim solarnim ćelijama na bazi silicijuma. Međutim, one se obično smatraju relativno neefikasnim.

Naučnici, predvođeni Ajodjiem Tivarijem (Ayodhya N. Tiwari) iz EMPA laboratorije za tanke filmove i fotonaponske sisteme, navode proboj kao ključni korak u pravljenju tankofilmskih solarnih ćelija na bazi CIGS-a više isplativim za buduću široku upotrebu.

„Mi smo sada, konačno, uspeli da zatvorimo 'jaz efikasnosti' solarnih ćelija zasnovanih na polikristalnim silicijumskim vaferima ili COGS tankofilmnim ćelijama na staklu“, rekao je Tivari.

Efikasnost EMPA fleksibilnih polimerskih tankih solarnih ćelija na bazi folija nadmašuje rekord od 20,3 odsto efikasnoti za CIGS solarne ćelije na staklenoj podlozi, ali i takođe izjednačava efikasnost polikristalnih silicijumskih solarnih ćelija na bazi vafera.

Sledeći korak je da se tehnologija srazmeri tako da bude pogodna za masovnu proizvodnji, i EMPA sarađuje sa start-ap kompanijom pod nazivom Flisom koja će joj pomoći da ovo uradi.

Istraživanje je podržano od strane Švajcarske nacionalne fondacije za nauku (SNSF), Komisije za tehnologiju i inovacije (CTI), Švajcarskog saveznog zavoda za energetiku (SFOE) i okvirnih programa Evropske unije.  

Izvor: gradjevinatsvo.rs

Jedna od najintrigantnijih dimenzija istraživanju na nano skali odnosi se na zamućenje između materije i energije. U poslednjih nekoliko godina, naučnici su sa entuzijazmom angažovani u stvaranju metamaterijala - konstrukta koji omogućavaju preciznu kontrolu energetskih talasa poput svetlosti.

U decembru prošle godine, istraživači sa Mašinskog fakulteta Duke Pratt u Daramu, Severna Karolina, su najavili razvoj novog nanokompozita koji deluje kao super apsorber svetlosti. Kompozit se sastoji od miliona srebrnih nanokocki koje su razbacane na vrhu filma od zlata sa izoloacionim slojem. Pošto nanokocke poništavaju reflektovanu svetlost sa zlatne površine, materijal se ponaša kao visoko efikasni svetlosni apsorber.

„Nanokocke su bukvalno razbacane na zlatnom filmu i mi možemo kontrolisati svojstva materijala promenom geometrije konstrukta“, rekao je naučnik Kristijan Ciraci sa Univerziteta Djuke. „Kombinovanjem različitih komponenti elemenata metamaterijala zajedno u jedan kompozit, možemo stvoriti komplikovanije refleksije spektra, postižući nivo kontrole koja je potrebna u više egzotičnim aplikacijama, kao što su dinamične boje.“

Istraživači predviđaju da će najveću korist od ove tehnologije imati primena na sakupljanju energije i senzorskoj tehnologiji, čija efikasnost može biti dramatično povećana sa ovom vrstom nano kompozita.

Izvor: gradjevinatsvo.rs