Japanski arhitektonski biro Kengo Kuma & Associates je nedavno pokazao svoj etos dizajna inspirisanog svetlosti i prirodom sa eksperimentalnom kućom u Hokaidu nazvanom „Même“. Objekat je namenjen hladnim klimatskim uslovima i iako je zasnovan na kući „Chise“ (Kuća zemlje) lokalnog Ainu naroda, on koristi savremene materijala za izolovanu dvoslojnu membranu koja promoviše konvekciju i održava udobnu unutrašnju sredinu zbog cirkulacije toplote koja se stvara od stalno upaljene vatre.

Tradicionalna „Chise“ kuća izoluje i vraća toplotu iz centralne vatre, i koristi bambus travu ili šaš za fasadnu izolaciju, umotanu oko drvenog rama. Eksperimentalna kuća „Même“ je adaptirala taj princip.

Projektantski tim u birou Kengo Kuma & Associates je izgradio ram kuće od 79,5 kvadratnih metara od japanskog ariš drveta, zatim je inkorporirao njihovu prilagođenu membranu sastavljenu od poliester fluorougljenika spolja, sa tkaninastom membranom od staklenih vlakana sa unutrašnje strane. Na kraju je poliester izolacija od recikliranih plastičnih boca ugrađena između dva sloja.

Fasada „Même“ eksperimentalne kuće ne samo da obezbeđuje prirodnu ventilaciju kroz upotrebljene materijale, već je i poluprovidna kako bi dozvolila prirodnu unutrašnju rasvetu tokom cele godine. Dizajn takođe podstiče radne sati za stanare pri prirodnoj svetlosti, pored pružanja svetlosnog sjaja kada se kuća posmatra od spolja noću.

Eksperimentalna kuća se nalazi u okviru istraživačkog centra „Même Meadows“ od 185.000 metara kvadratnih. Centar je osnovan kako bi se proučavali načini na koji materijali reaguju na sirovu klimu regiona. Kuća će ostati netaknuta i korstiće se za testiranje granica unutrašnje i spoljašnje arhitekture u ekstremnim uslovima.

Izvor: gradjevinatsvo.rs

Most „Econtainer“ arhitektonskog biroa Yoav Messer Architects će postati prvi most na svetu napravljen od rashodovanih transportnih kontejnera. Most će premostiti reku Ajalon, i biće svojevrstan portal u planirani park Ariel Sharon koji će transformisati 2.000 hektara deponije Hirija u prirodni rezervat na jugoistoku Tel Aviva.

Projektanti mosta od 160 metara dužine nameravaju da kroz ponovno korišćenje kontejnera oponašaju ponovno korišćenje samog zemljišta. Deponija Hirija je nakon razvoja u planinu od 25 miliona tona đubreta zatvorena 1998. godine. Godine 2004, donešen je plan da se zemljište rehabilituje i spreči kolaps te „planine“ u Ajalon reku.

Portparol arhitektonskog biroa Yoav Messer Architects je rekao da će kada bude završen, most spajati Lod put iz pravca istoćnog Tel Aviva direktno sa Hirija planinom u centru parka. Most će biti za bicikliste i pešake, a iako je zatvoren za automobile na njemu će postojati neki oblik javnog prevoza koji će prevoziti posetioce od parkinga do centra parka.

Jasno najuočivljivija karakteristika mosta je upotreba transportnih kontejnera, koji se prema projektu spajaju sa malo ili nimalo horizontalne armature. Idejno rešenje prikazuje tri vertikalne noge, od kojih se svaka sastoji od četiri nosača raspoređena u oblik obrnute piramide. Projekat mosta je trenutno u fazi izrade glavnog projekta, i biće zanimljivo videti kako se on prilagođava stvarnim problemima.

Projektanti su razmišljali i o ventilaciji, pa većina kontejnera ima uklonjene strane kako bi otkrile unutrašnjost mosta. Arhitektonski biro Yoav Messer Architects namerava postavku fotonaponskih panela koji će obezbeđivati struju potrebnu za osvetljenje mosta. Idejno rešenje sugeriše da će most imati niz osmatračnica koje štrče van glavnog volumena mosta. Izgleda da će pešaci moći da hodaju kroz i na vrhu kontejnera.

Arhitektonski biro Yoav Messer Architects takođe tvrdi da se, zahvaljujući upotrebi kontejnera, 70 odsto građevinskih radova može obaviti u fabrici.

Izvor: gradjevinatsvo.rs

Austrijski arhitektonski biro Coop Himmelb(l)au projektovao je nadstrešnicu nad prolazom koja generiše energiju u Peruđi u Italiji. Nazvana „Energetski krov“, struktura će se sastojati od tri sloja: fotonaponskih ćelija na vrhu, konstrukcije i vetroturbine u sredini, i zastakljenja na donjoj strani.

„Energetski krov“ imaće ulogu baldahina (nadstrešnice) duž ulice Via Mazzini u centru Peruđe, i u isto vreme će stvarati ulaznu tačku u arheološki podzemni prolaz koji vodi posetioce kroz istoriju Peruđe. Pasaž povezuje centar grada sa mini metro stanicom Pinćeto. Istorijski dokumenti pokazuju postojanje starog etrurskog gradskog zida u oblasti ispod trga Đakoma Mateotija (Piazza Giacomo Matteotti), za koji biro Coop Himmelb(l)au predlaže da bude iskopan kao deo podzemne javne galerije koja prikazuje istoriju Peruđe. Otvori u tlu na trgu bi vizuelno bili spojeni sa „Energetskim krovom“.

Biro Coop Himmelb(l)au je razvio dizajn krova sa ciljem stvaranja energije za grad. Orijentacija zapadnog krila je optimizovana u odnosu na sunčevo zračenje, dok istočno krilo prihvata vetar. Krov se sastoji od tri sloja: gornji sloj koji sakuplja energiju, konstruktivni sloj u sredini i sloj na dnu koji je kombinacija ploča od stakla i providnih pneumatskih jastučića.

Gornji sloj sadrži transparentne fotonaponske ćelije za generisanje električne energije i stvara osenčeni prostor ispod. Orijentacija pojedinačnih ćelija je generisana i optimizovana od strane posebnih kompjuterskih programa. Pored ovoga, pet vetroturbina, koje se nalaze unutar konstruktivnog sloja, stvaraju dodatnu energiju. Krov i podzemni prolaz su energetski samodovoljni.

Novi paradigmatičan dizajn „Energetskog krova“ stvara jedinstven i veoma prepoznatljiv reper za grad, i predstavlja izjavu estetske održivosti koja odgovara istorijskim objektima ulice Via Maciani.  

Izvor: gradjevinatsvo.rs