Nedavno istraživanje je pokazalo da bi obnovljiva energija mogla da zadovolji oko 80% ukupne potrebe za energijom za 40 godina. Uslov za to je da države promene politiku vezanu zazelenu energiju.

Naučnici su i dalje vrlo optimistični po pitanju dobijanja energijeiz trajnih izvora, iako je njena proizvodnja mnogo skuplja od dobijanja energije preko fosilnih goriva. Takođe, proizvodnjaobnovljive energije bi trebalo da se poveća oko 20 puta da bi se izbegao opasan nivo globalnog zagrevanja.

U istraživanju od 2008. godine je utvrđeno da obnovljiva energija zauzima oko 13% od ukupno proizvedene energije. Najviše se koriste hidroelektrane, snaga vetra, sunčeva energijai biomasa. Problem kod korišćenja biomase je što može dovesti do nestanka šuma, naslaga čađi i povećanja globalnog zagrevanja.

Evropa je najveći uvoznik energije na svetu i cilj je da se u narednom periodu okrenu alternativnim izvorima energije. Do 2020. godine je planirano da se smanji emisija CO2 za 20% i da se za istu brojku poveća i korišćenje obnovljive energije.

Sa druge strane Srbija ima veoma ograničena energetska sredstva i zbog toga bi trebalo mnogo više da koristimo alternativne izvore energije. Potrebno je:

• Regulisati energetsku efikasnost
• Smanjiti gubitke u ekonomskom sektoru
• Ulagati u upotrebu obnovljive energije
• Edukovati potencijalne korisnike

Izvor: mojugao.com

Priremila:  Kristina Radić, III-2

Biomasa predstavlja jedan od vrlo bitnih izvora obnovljive energije. Pod tim nazivom podrazumevamo živu ili do skora živu materiju koja može da bude biljnog ili životinjskog porekla.

Direktiva 2001/77/EC daje definiciju biomase: Biomasa predstavlja biorazgradivi deo proizvoda, otpada i ostataka u poljoprivredi (uključujući biljne i životinjske supstance), u šumarstvu i pripadajućoj industriji, kao i biorazgradivi deo industrijskog i gradskog otpada. (obnovljiviizvorienergije.rs)

Biomasa se može podeliti u četiri grupe:

• Drvna biomasa (piljevina i ostaci pri preradi drveta)
• Ostaci iz poljoprivrede (slama, ljuske, košpice..)
• Životinjski otpad i ostaci
• Biomasa iz otpada (smeća)

Pri sečenju drveta ostane oko 20% njegove mase neiskorišćeno. Trend u svim zemljama koje imaju razvijenu drvnu proizvodnju je da se otpaci od drveta upotrebljavaju u cilju dobijanja energije. U energetici se drvna masa najčešće koristi u obliku peleta, briketa i drvnog čipsa.

Uticaj biomase na okolinu

Biomasa predstavlja deo zatvorenog kruga ugljenika. Biljke apsorbuju ugljenik i prilikom spaljivanja on se isto oslobađa u atmosferu (u vidu CO2). Ako se pri ovom procesu bude poštovala ravnoteža, tj sadilo drveća koliko se i poseče, neće doći do povećanja globalnog zagrevanja.

Biomasa u Srbiji

Najveći potencijal Srbije, kada je u pitanju biomasa, se nalazi u ostatku poljoprivrede, drvne biomase i ostatku stočarske proizvodnje.

U Beogradskim elektranama 9 kotlova već tri godine greju stanove na pelet i briket. Bez dodatnih troškova ugalj je zamenjen biomasom i na taj načlin je značajno smanjenje zagađenje. Zamena gasa biomasom je za sada neisplativa.

Ukupan energetski potencijal biomase u Srbiji je oko 2,7 miliona tona. Sastoji se od ostataka u  šumarstvu i drvnoj industriji (milion tona), ostataka u ratarstvu, stočarstvu, voćarstvu, vinogradarstvu i primarnoj preradi voća (1,7 miliona tona) i u stočarstvu (pogodan za proizvodnju biogasa)oko 42 000 tona.

Izvor: mojugao.com

Priredila: Kristina Radić, III-2

Interesantne činjenice o reciklaži i njenom značaju za prirodu

Papir:

• Recikliraža jedne tone papira štedi 17 zrelih stabala, 7000 litara vode, 3 kubna metra prostora na deponiji, 320 litara nafte, a 4000 kilovat-časovaelektrične energije. To je dovoljno energije za napajanje prosečne američke kuće za pet meseci.
• Proces reciklaže papira, umesto da se pravi od novih materijala, stvara 74 posto manje zagađenje vazduha i koristi 50 posto manje vode.
• Proizvodnja recikliranog papira koristi 60 posto energije potrebne da bi papir proizveli iz novih materijala.
• Više od 73 posto svih novina odlazi na reciklažu. Oko 33 posto toga se korist za proizvodnju roto-papira, a ostatak se koristi za izradu kartona ili izolacija.
• Nešto više od 48 posto kancelarijskog papira se reciklira. Ovakav papir se koristi za pisanje ili izolaciju.

Metalni otpad:

• Reciklaža čelika i aluminijumskih limenki štedi 74 odsto energije koja se koristi za proizvodnju.
• Amerikanci bacaju toliko aluminijuma da bi mogli svaki mesec obnoviti celu komercijalnu vazdušnu flotu.
• Železare koje koriste recikliranu sirovinu beleže smanjenje zagađenja vode, vazduha, kao i smanjenje rudarskog otpada od oko 70posto.
• Ukoliko bacite aluminijumsku konzervu trošite energije koliko bi potrošili kada biste napunili pola konzerve benzinom i prolili je.
• Amerikanci koriste 100 miliona limenih i čeličnih konzervi svakog dana.
• Reciklaža jedne limenke štedi dovoljno energije za pokretanje sijalice od 100 vati za 20 sati, računara za 3 sata i televizora za 2 sata.

Plastični otpad:

• U SAD se godisnje proizvede plastike dovoljno da prekrijete Texas.
• U 1998. godini prozivedeno je 2 milijarde HDPE plastičnih boca za domaćinstvo. To je ekvivalent težine 90.000 Honda Civic.
• Oko 88 odsto energije se sačuva reciklažom plastike umesto da je proizvodimo od sirovina gasa i nafte.
• Samo u Americi se baci dovoljno plastičnih boca da biste mogli da odmotate Zemlju 4 puta.
• Sjedinjene Američke Države čine samo 4% svetske populacije, ali su broj 1 proizvođač smeća. U 2006. godini Amerikanci su imali više od 250 miliona tona otpada, dok je Kanada iste godine imala 31  milion tona smeća.

Izvor: nebacajrecikliraj.blogspot.com

Priredila: Kristina radić, III-2