Važno je znati
Energija se koristi u vašem domaćinstvu svakodnevno, tokom čitavog dana. Zimi nastojite da zagrejete vaš dom, a tokom leta da ga ohladite. Energija vam je potrebna da biste ga osvetliti, da biste mogli da koristite različite električne uređaje...

Nažalost, deo energije se gubi ili rasipa, a da nismo ni svesni toga. Sve to ima velike efekte:

• na kućni budžet (kroz visinu računa za struju i ostale energente),
• na životnu sredinu i kvalitet života (kroz emisiju štetnih gasova koji se oslobađaju proizvodnjom energenata),
• na buduće generacije (kroz trošenje neobnovljivih izvora)...

Zato se zbog nas samih, naših članova porodice, komšija i prijatelja, zbog lokalne zajednice i društva u celini, moramo brinuti o energiji. Neke stvari ne zavise od nas, ali na dosta toga mi možemo uticati!

Da li znate da je u prosečnom srpskom domaćinstvu, u prvom kvartalu 2011. na troškove iz kategorije stanovanja, električne energije, gasa i ostalih goriva mesečno odlazilo u proseku po 16,4% od ukupnog kućnog budžeta?

Da li znate i:

• da je energija koju Sunce tokom godine emituje po kvadratnom metru krova kuće u Srbiji jednaka energiji koja se dobije sagorevanjem 130 litara nafte - a pri tome je potpuno besplatna i neškodljiva po životnu sredinu?
• su zgrade odgovorne za oko 48% ukupne potrošnje u Srbiji?
• je prosečna potrošnja po kvadratnom metru stambenog objekta u Srbiji za 65% veća od prosečne potrošnje u Evropi?

Za Srbiju je karakteristično i da se električna energija u velikoj meri koristi za zagrevanje, te u tome prednjačimo na prostoru jugoistočne Evrope. O tome govore i podaci koje možete videti na grafiku. Zbog svega navedenog, svako od nas mora da se uključi u štednju energije.

Na ovoj stranici možete dobiti korisne savete o tome kako da energiju u vašem domaćinstvu koristite što je efikasnije moguće!

Izvor: www.stedimo-energiju.com

Pripredio: Aleksandar Kalaji, I-2

MUS vetrenjače

Vetrogeneratori su namenjeni za punjenje baterija, napajanje električnih pumpi kao i priključivanje na električnu mrežu. Vetrogenerator SWG-300 je uređaj, izrađen veoma robusno. T.j .8-polni generator radi pri relativno malom broju okretaja u minuti (o/min), što zajedno sa samo 3 pokretna dela osigurava veoma dug vek trajanja uz minimalno održavanje. Veliki radni raspon osigurava proizvodnju energije pri niskim brzinama vetra , uz postizanje dobrih rezultata i pri velikim brzinama vetra. Jednostavan sistem zaštite štiti uređaj zakretanjem rotora pri vetrovima bržim od 11m/s.

Pozicioniranje vetrogeneratora:

Za osiguranje dobrog učinka vetrogeneratora posebnu pažnju treba posvetiti pozicioniranju uređaja. Građevine, stabla i stenovite strmine ometaju dobar protok vetra uzrokujući vertikalnu promenu smera vetra te smanjenje brzine na manjim visinama. Te prepreke takođe uzrokuju turbulencije. Turbulencije su štetne zato što kovitlanje vetra izaziva neprestano zakretanje vetrogeneratora oko vertikalne ose, koje rezultira naprezanjem mehaničkih dielova uređaja i znatno povećava habanje. Iz tog razloga vetrogenerator treba postaviti barem 10m iznad svih prepreka u krugu od 100m od stuba vetrogeneratora. Snaga vetra proporcionalna je brzini vetra na kub, a brzina vetra raste s povećanjem visine. Povećanje brzine vetra od 26% pomoću višeg stuba znači povećanje izlazne snage vetrogeneratora od 100%.Veća investicija u viši stub rezultirat će isporukom energije ekvivalentne snazi 2 vetrogeneratora. Prednost treba dati najčešćem smeru iz kog vetar duva, ali takođe treba uzeti u obzir da visoke prepreke iza vetrogeneratora takođe mogu prouzrokovati smanjenje protoka vetra kroz vetrogenerator.

MUS SWG 300-vetrogenerator

Vetrogeneratori su namenjeni za punjenje baterija, napajanje električnih pumpi kao i priključivanje na električnu mrežu. Vetrogenerator SWG-300 je uređaj, izrađen veoma robusno. T.j .8-polni generator radi pri relativno malom broju okretaja u minuti (o/min), što zajedno sa samo 3 pokretna dela osigurava veoma dug vek trajanja uz minimalno održavanje. Veliki radni raspon osigurava proizvodnju energije pri niskim brzinama vetra , uz postizanje dobrih rezultata i pri velikim brzinama vetra. Jednostavan sistem zaštite štiti uređaj zakretanjem rotora pri vetrovima bržim od 11m/s.

Komplet sadrži:

• Trofazni alternator sa stalnim magnetima neodymijum
• Krila od Drveta precnika 2.0m trokraka
• Ploče za stezanje krila
• Rep sa sistemom zaštite od prevelikog vetra

Pozicioniranje vetrogeneratora:

Za osiguranje dobrog učinka vetrogeneratora posebnu pažnju treba posvetiti pozicioniranju uređaja. Građevine, stabla i stenovite strmine ometaju dobar protok vetra uzrokujući vertikalnu promenu smera vetra te smanjenje brzine na manjim visinama. Te prepreke takođe uzrokuju turbulencije. Turbulencije su štetne zato što kovitlanje vetra izaziva neprestano zakretanje vetrogeneratora oko vertikalne ose, koje rezultira naprezanjem mehaničkih dielova uređaja i znatno povećava habanje. Iz tog razloga vetrogenerator treba postaviti barem 10m iznad svih prepreka u krugu od 100m od stuba vetrogeneratora. Snaga vetra proporcionalna je brzini vetra na kub, a brzina vetra raste s povećanjem visine. Povećanje brzine vetra od 26% pomoću višeg stuba znači povećanje izlazne snage vetrogeneratora od 100%.Veća investicija u viši stub rezultirat će isporukom energije ekvivalentne snazi 2 vetrogeneratora. Prednost treba dati najčešćem smeru iz kog vetar duva, ali takođe treba uzeti u obzir da visoke prepreke iza vetrogeneratora takođe mogu prouzrokovati smanjenje protoka vetra kroz vetrogenerator.

Izvor: vetrogeneratori.blogspot.com

Priredila: Milana Vezmar, II-4

Koliko je velik internet i koliko se brzo širi?
Verovatno ste se nekada pitali koliko struje se na svetu potroši samo na korišćenje i održavanje interneta, a sada imamo i blagu pretstavu. Svi ti mailovi, poruke na facebooku, informacije o kupcima na najvećim svetskim prodavnicama, porno filmovi i muzika za download zahtevaju ozbiljna ulaganja i zagadjenja.

Časopis US Infrastructure je rešio da proveri koliki je internet zaista potrošač, pa smo dobili prilično interesantne brojke. Prema rezultatima njihovog istraživanja, u periodu između 2000. i 2005. godine, količina energije koju potroše serveri širom sveta je porasla dvostruko. Takvi serveri troše oko 1.5% od ukupne električne energije u SAD, što je više nego sve TV stanice zajedno u toj zemlji. Godišnje se na plaćanje računa za struju koju troše serveri širom sveta potroši 4.5 milijardi dolara i to bez propratnih troškova. Ako bi uključili i troškove izgradnje infrastrukture i održavanja (na primer hladjenje), tada se ukupni godišnji trošak penje na neverovatnih 7.2 milijarde dolara. I sve to ne uključuje troškove krajnjih korisnika zbog kojih internet i postoji.

KOLIKO JE VELIKI INTERNET I KOLIKO SEBRZO ŠIRI?

Nema lakog načina da se utvrdi odgovor na ovo pitanje. Iako postoji nekoliko upravnih tela i konzorcijuma, ne postoji ni jedan centralni kontrolni sistem za internet. Niko ne zna sa sto posto sigurnosti da kaže koliko veb stranica postoji ili koliko se novih svakoga dana otvara. Postoje organizacije kojima je posao da paze na imena domena koji čine internet mestom koje se konstantno širi kroz beskonačnost sajber prostora. Iako njihovi podaci nisu nepogrešivi, daju nam okvirni uvid u veličinu i rast veba.

Koliko je star veb?
Trenutno najstariji registrovani URL je Symbolics.com, koji je registrovan 15. Marta 1985. godine. Ostali URL koji spadaju pod prvih deset registrovanih su Northrop.com, Xerox.com i HP.com, svi registrovani 1985.

Ko registruje veb domene?
GoDaddy je najveci ICANN (Internet korporacija za dodeljivanje imena i brojeva) registar domena, i kontroliše skoro trećinu ukupnog tržišta domena i skoro polovinu domena koji su u top 10. Enom, Tucows i Network Solutions su pratioci i svaki od njih kontroliše 5-9 procenata.

Koliko TDL-a postoji?
TDL je deo URL-a koji dolazi posle tačke. Postoji 324 TDL-a. Samo 5 TDL-a nisu rezervisani za specifične vrste sajtova, i dostupni su običnim korisnicima: .com, .net, .biz, .info i .org. Kada se oduzmu specijalni i ovi za obične korisnike ostaje 291 TDL, koji su kodovi za države.

Koliko brzo veb raste?
Godine 2009. oko 3.7 miliona novih domena je registrovano svakog meseca. Od juna 2011. godine nije više bila čudna pojava da se svakog dana registruje 150,000 novih domena.

Koliko je veliki veb?
Koliko postoji veb sajtova? To je teško pitanje za odgovoriti, jer ne postoji centralni sistem za kontrolu. ali ipak evo nekih podataka:

• 1992. je registrovano manje od 15,000 URL.
• do 1988. Google kaže da je indeksovao 26 miliona strana.
• do 2007. bio je samo jedan pokušaj prikupljanja statističkih podataka svih veb strana.
• 2008. Google je otkrio da je indeksovao 1,000,000,000,000 jedinstvenih URL.

Izvor: opusteno.rs

Priredio: Stefan Gašić, III-2