11. Dec, 2019.

U organizaciji „Cefiksa“ iz Vršca veoma uspešno je završen trodnevni kamp u okviru republičkog projekta Eko-škola „Vršačke planine“. Kamp je finansijski podržan od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije. U radu kampa učestvovalo je 30 učenika iz pet gradskih osnovnih škola sa predmetnim nastavnicima: Dragan Vladislav, Ana Avramović, Slobodan Trajković, Dragana Mohora i Vukan Vukov. Kampom je timski rukovodilo pet članova projektnog tima koji su imali posebna zaduženja za sva tri radna dana.

Prvi radni dan održana su dva predavanja sa prezentacijama i jednim nastavnim filmom na temu ekologije i uštede energije u domaćinstvu. Drugi radni dan organizovano je čišćenje dela Vršačkog brega, poseta Vršačkoj kuli i likovna radionica sa tematikom upotrebe otpada za izradu jednog strašila koje opominje ljude da čuvaju životnu sredinu. Sav prikupljeni otpad propisno je sortiran i smešten na predviđena mesta. Treći radni dan učenici su proveli u prirodi, razgledajući zaštićene zone Vršakog brega, zatim posetom Planinarskom domu, sve u pratnji Milivoja Vučanovića, vodiča-rendžera.

Tokom sva tri dana ugodnog boravka u dečijem odmaralištu „Crvenog krsta“ na Vršačkom bregu grupa iz Osnovne škole „Mladost“, predvođena sa Draganom Vladislavom ( profesor TiO ), radila je na izradi solarnog kolektora od aluminijskih limenki, koje su zalepljene i ofarbane, a završni deo izrade koloktora obaviće se u prostorijama „Cefiksa“ u Vršcu, gde će kolektor imati namenski primenjenu fukciju. Služiće za efikasno dogrevanje radnog prostora u jesenjem i prolećnjem periodu.

U radu kampa sponzori su bili grad Vršac ( prevoz učenika ), JKP „Drugi oktobar“ Vršac ( obezbeđenje flaširane vode „Moja voda“ ), kompanija „Swisslion“ Takovo ( slatkiši iz njihovog proizvodnog programa ), a sva tri dana bila su medijski zastupljena od strane lokalnih elektronskih i štampanih medija i regionalne TV „Banat“ iz Vršca. Drugog radnog dana, pored šetnje, čišćenja i razgledanja Brega, ostvaren je direktan TV prenos sa Vršačke kule na „Srpskoj naučnoj televiziji“ iz Beograda preko SBB kablovske mreže. Uspešan rad kampa poželelo je i pomenuto republičko Ministarstvo koje će na kraju realizacije projekta i izrade odgovarajućeg filma imati kompletan izveštaj. Svi učesnici kampa izrazili su lično i kolektivno zadovoljstvo sa organizacijom, smeštajem i raznovrsnim oblicima aktivnostima sa učenicima petog i šestog razreda kojima je ovo bila zanimljiva nastava u prirodi.

 

U organizaciji „Cefiksa“ iz Vršca počeo je sa radom trodnevni kamp u okviru republičkog projekta pod nazivom Eko-škola „Vršačke planine“, koji traje od 28-30. septembra, a okuplja 30 učenika iz gradskih škola, pet nastavnika i pet članova projektnog tima.

Prvog dana kampa učenici su imali dva prigodna predavanja sa jednim nastavnim filmom iz ekologije i uštede energije u domaćinstvu. U popodnevnim satima imali su sportske aktivnosti, a naveče takmičenje u plesu i karaoke uz učešće učenika koji su nadareni za muziku. Drugog dana kampa izvešće akciju čišćenja dela Vršačkog brega, a onda radionicu iz likovnog stvaralaštva i radionicu na izradi solarnog kolektora od aluminijskih limenki. Trećeg dana učenici će obići vršačke planine i posetiti Vršačku kulu koja je zaštitni znak grada Vršca.

Rad kampa prate svi lokalni elektronski i štampani mediji i regionalna TV „Banat“. Ova svojevrsna škola u prirodi, pored sticanja nekih novih znanja, služi za druženje i razmenu iskustava među nastavnicima koji su zaduženi ispred gradskih osnovnih škola sa grupama po šest učenika.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije odobrilo je realizaciju projekta udruženja građana „Cefix“ iz Vršca pod nazivom Eko škola „Vršačke planine“. U veoma jakoj konkurenciji od 218 prijavljenih kandidata za različite projektne aktivnosti  iz zaštite i očuvanja životne sredine projekat „Cefix-a“ osvojio je od strane stručne komisije Ministarstva 77 bodova, čime je zauzeo respektivno 35 mesto, a ukupno je odobreno 160 projekata. Od ukupnog broja prijavljenih kandidata 58 projekata nije dobilo zeleno svetlo za njihovu  realizaciju. Ukupna planirana i prijavljena vrednost projekta Eko škole iznosi 492.500 dinara, od čega je 25.000 dinara navedeno kao vlastito učešće, a učešće drugih donatora sa područja opštine iznosi 73.500 dinara.

Eko škola „Vršačke planine“ se izvodi u prirodi u predelu zaštićenog prirodnog dobra “Vršačke planine” u periodu do kraja novembra 2016. godine. Ovaj kamp biće realizovan u tri radna dana u dečijem odmaralištu „Dom Crvenog krsta“, a u njemu učestvuje 30 učenika petog i šestog razreda iz pet gradskih osnovnih škola. U radu kampa biće uključeno pet predmetnih nastavnika i pet članova projektnog tima: koordinator, predavač, sportski referent, kreator likovne radionice, rendžer-vodič ( predavač u prirodi ).

U sklopu kampa biće održana dva prigodna predavanja (zaštita životne sredine i ušteda energije), kolektivna akcija čišćenja dela Vršačkog brega, predavanje u prirodi o biodiverzitetu vršačkih planina. Biće organizovana likovna radionica, kao i razna sprotska i kviz takmičenja i kulturno-zabavne aktivnosti u večernjim satima. Svaki član projektnog tima, zajedno sa predmetnim nastavnicima, biće stalno zadužen za određenu radnu, sportsku, ili kulturno-zabavnu aktivnost. Aktivnosti će biti propraćene od strane lokalnih medija.

Za vreme rada kampa biće angažovani volonteri Crvenog krsta, Doma zdravlja Vršac, a odvoženje smeća, nakon zajedničke akcije čišćenja dela Vršačkog brega, izvršiće ekipe JKP „Drugi oktobar“ Vršac. Sve pripremne radnje za rad kampa obaviće se tokom septembra 2016. godine uz prethodni dogovor sa direktorima osnovnih škola o izboru učenika i odgovarajućeg profila nastavnika.

 

 

 

Dijalog o klimatskim promenama je postao manje teorijski i više praktičan, a ljudi bolje razumeju šta je sve dovedeno u pitanje, te šta oni mogu da urade, i koristi od delovanja i gubitke od nedelovanja, kaže Kristin Moro, ambasadorka Francuske u Srbiji. Ona je u intervjuu za Balkan Green Energy News govorila o očekivanjima u svojoj zemlji vezanim za nastupajuću Konferenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Parizu i za mogućnost globalnog dogovora.

„Evropska unija je godinama bila jedna od najaktivnijih i najambicioznijih strana u dijalogu, preduzimala je poteze i za sebe (što znači i za države članice) određivala ambiciozne ciljeve, i već je u globalu smanjila ispuštanje štetnih gasova u skladu s Protokolom iz Kjotoa. Ali mi znamo da delovanje protiv klimatskih promena može biti efikasno samo ukoliko svi učestvuju, i stoga Francuska, kao i EU i Ujedinjene nacije, očekuju da se postigne univerzalni sporazum“, istakla je. Takođe je neophodno da on bude pravno obavezujući, kao i da se redovno prilagođava, svakih pet godina, da se uzme u obzir šta je sve poboljšano – i kojih problema ima – i da se prave, korak po korak, ambiciozniji planovi za niskougljeničnu privredu, u cilju postizanja neutralnog nivoa emisija do kraja veka, kaže Moro.

Ostatak pročitajte na: Balkangreenenergynews.com

Poslanička grupa Socijaldemokratske stranke i Zelenih Srbije zahteva da se Predlog zakona o nacionalnim parkovima povuče iz procedure do usvajanja novog Zakona o zaštiti prirode kao krovnog zakona koji definiše zaštitu.  Narodni poslanik i predsednik Zelenih Srbije Ivan Karić istakao je na današnjem zasedanju da je evidentno da se zbog propusta u zakonima zaštićena prirodna područja u Srbiji apsolutno zloupotrebljavaju. Na taj način je Stara planina uništena a Kopaonik sve više liči na Kaluđericu. Te probleme ne rešava ni ovaj predlog zakona.

Predlog Zakona o nacionalnim parkovima ne definiše, u pogledu zabrane, aktivnosti koji se ne smeju obavljati u nacionalnim parkovima. Umesto preciznih odredbi zakona ova pitanja se rešavaju planovima posebne namene koje donosi Vlada i planovima upravljanja koja donose upravljači nacionalnih parkova. Jasno je da se tako ne štiti javni interes i javno dobro, već se olakšava procedura za dobijanje dozvole za gradnju u zaštićenim područjima.

Neki od problema su i neadekvatno obučene čuvarske službe, nedostatak stučnog kadra i nepostojeći naučno istraživački i stručni rad. Veliki problem predstavlja i monitoring vrsta flore i faune, pri čemu se podaci o brojnosti popualcija često paušalno daju.

U predlogu zakona nisu predviđene kaznene mere koje će sankcionisati prekršaje i koje garantuju sprovođenje zakona. Zato je ovaj predlog zakona više deklarativan i podseća na spisak lepih želja. Imajući u vidu da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine postavilo sebi ambiciozne ciljeve zaštite i unapređenja nacionalnih parkova, zabrinjava to što nije predvidelo i na koji način će se doći do tih ciljeva.

Izvor: www.zelenisrbije.org

Vlada Srbije je 4. septembra usvojila postskrining dokument za poglavlje 27 i dostavila ga Evropskoj komisiji u planiranom roku, rekao je 8. septembra pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Aleksandar Vesić. Mišljenje se očekuje do kraja godina, a otvaranje poglavlja možda tokom 2016. U srpsko zakonodavstvo je, kako je ocenio Vesić, preneto dosta evropskih propisa, uključujući Direktivu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja (IPPC) kojom se uvodi izdavanje dozvola za postrojenja u cilju ograničavanja zagađenja. Međutim, problem predstavlja primena propisa, što ilustruje podatak da je u sektoru uzgoja živine i svinja do sada izdata jedna integrisana dozvola. Razlog za to su, između ostalog, i nedovoljni kapaciteti za izdavanje tih dozvola, posebno na lokalnom nivou, rečeno je na skupu o tim poljoprivrednim oblastima i evropskim propisima za životnu sredinu. "Mi očekujemo da se poglavlje 27 otvori bez nekih dodatnih uslova... Očekujemo tu odluku do kraja godine. Nadamo se da će pregovori u vezi sa poglavljem 27 početi 2016, što ne mora da znači", rekao je Vesić za portal EurAktiv Srbija. Vesić koji je u Privrednoj komori Srbije prisustvovao skupu o sistemu izdavanja integrisanih dozvola za postrojenja za uzgoj živine i svinja, dodao je da iz Brisela stižu neformalni, pozitivni signali. On je rekao da je Vlada Srbije 4. septembra usvojila postskrining dokument za poglavlje 27 i poslala ga Briselu, kako je istakao, u roku. Pomoćnik ministra poljoprivrede je podsetio da je taj dokument pripremljen pošto je Evropska komisija tražila dodatne infromacije po završetku skrininga, i da je Srbija jedina zemlja u procesu pristupanja koja je pripremila takav dokument. "Taj poslednji dokument nije toliko obavezujući, on pokazuje trenutno stanje i naše želje u vezi sa transpozicijom propisa", rekao je i dodao da bi Srbija, kako je naznačeno Briselu, trebalo da do 2018. prenese propise u oblasti životne sredine u svoje zakonodavstvo. On je dodao da se, kada je reč o primeni propisa, išlo na duže rokove, poput 2030. ili 2040, i naglasio da će se o tim rokovima sigurno pregovarati. Nedovoljni kapaciteti Vesić je istakao da je Srbija već prenala dosta evropskih propisa u svoje zakonodavstvo, ali da problem predstavlja primena. Srbija je u svoje zakonodavstvo, između ostalog, prenela Direktivu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja (IPPC) kojom se propisuje izdavanje integrisanih dozvola, pošto je 2004. donet Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i zatim prateći podzakonski akti. Predstavnica Ministarsta poljoprivrede iz Odeljenja za integrisane dozvole Aleksandra Vučinić je rekla da je IPPC direktiva sada uključena u novu Direktivu o industrijskim emisijama (IED) koja je na snazi od 2013, i da to nije promenilo suštinu IPPC osim pooštravanja nekih odredbi. Podsetila je da Srbija treba da IED prenese u zakone do juna 2018. godine i dodala da je urađen nacrt koji će poslužiti kao osnova, ali da mora još da se radi na tome. Srbija je, kako je rekla Vučinićeva, uredbom uredila vrste aktivnosti za koje se dodeljuju dozvole koje su uskladu sa IPPC direktivom, a planira i da se dodatno uskladi u tom domenu sa novim aktivnostima uvrštenim u direktivu. Vučinićeva je dodala da je postupak za izdavanje integrisanih dozvola 120 dana a da najčešće traje 240. Pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Vesić je rekao da će primena ovih pripisa biti zahtevna i da će se, kada je reč o velikim postrojenjima, o svakom pojedinačno pregovarati. Vesić je ukazao na problem nedovoljnih kapaciteta u Srbiji, posebno na lokalu, za izdavanje integrisanih dozvola kojima se ograničava zagađenje. Prema njegovim rečima, na republičkom nivou od 4-5 stručnih osoba tri se bave izdavanjem integrisanih dozvola, a dvoje u Vojvodini. Problem, prema njegovim rečima, predstavlja i to što nema spremnih projekata za korišćenje pretpristupne pomoći EU u oblasti životne sredine. Taj problem je, takođe, izražen na lokalu koji je nadležan za vodu za piće ili komunalni otpad. "Bojim se da ćemo izgubiti mogućnost da iskoristimo ta sredstva", rekao je on.

Jedna dozvola! Kada je reč o uzgoju živine i svinja, u Srbiji je izdata samo jedna integrisana dozvola, 2014. u Kraljevu, a pripremljen je i jedan nacrt dozvole, rečeno je na skupu na kome je predstavljen projekat "Implementacija IPPC/IE u postrojenjima za intenzivan uzgoj živine i svinja", koji je podržala Švedska. Prema analizi koja je sprovedena u okviru tog projekta, od 96 farmi koje po kapacitetim potpadaju pod obavezu dobijanja integrisane dozvole, 64 je podnelo zahtev a 25 nije. Zahtevi su, kako je rečeno, često nepotpuni. Po kriterijumima IPPC direktive, integrisane dozvole treba da imaju farme određenog kapaciteta, na primer farme sa kapacitetom za uzgoj 40.000 koka, i farme sa kapacitetom za uzgoj 2.000 svinja ili 750 krmača.

Na skupu je iznet i podatak da je u Evropskoj uniji 50.000 instalacija u svih šest oblasti obuhvaćenih IPPC direktivom ima ovu vrstu dozvole kojim se ograničavaju emisije, uređuje korišćenje najboljih dostupnih tehnika, kao i uslovi za zaštitu vazduha, zemljišta i vode, za upravljanje otpadom, za buku i vibraciju, za efikasno korišćenje enegije i sprečavanje udesa.

Izvor: EurActiv Foto: Shutterstock.com

Peti jun je svetski dan zaštite životne sredine. Koliko smo odgovorni i aktivni da lično i kolektivno doprinesemo toj akciji i životnoj potrebi, pitanje je koje možemo postaviti sami sebi i drugima. Mislim da se pozitivne navike stiču odmalena, a kasnije samo povrđuju kao navika svakodnevnog ponašanja u porodici, kući i na radnom mestu. Da bi sama akcija imala rezultata, potrebno je stalno isticati pozitivne, ali ukazivati i na neke negativne primere odnosa čoveka prema radnoj i životnoj sredini.

Za gradsko naselje opštine Vršac možemo se pohvalno izraziti za redovno odvoženje smeća i uređenje ulica i zelenih površina, održavanje cveća koje ukrašava grad, ali ako zavirimo u podrume nekih stambenih objekata naći ćemo svega i svačega. Neki podrumi služe za odlaganje odbačenog nameštaja, ili za držanje nepotrebnih stvari koje nam nikada u životu neće trebati. Samo malo volje i fizičkog napora nam treba da to promenimo iz korena. Sećam se prošlogodišnjih poplava koje su najviše prljavštine i nereda ostavile u nesređenim podrumima. Za odgovornije ponašanje u stambenim objektima najodgovorniji su kućni saveti od čije inicijative, akcije i ličnog primera zavisi ponašanje ostalih stanara. Ukoliko se svako potrudi da sredi svoj podrum, a zajednički ispred podruma i stubišta, okreče hodnici, porodice će biti spremne i raspoložene da to urade i sa svojim stanovima. Krečenje uz angažovanje molera, ili u vlastitoj kreaciji nije veliki izdatak kojim stan činimo prijatnijim i udobnijim za život.

 

Nemila pojava koju susrećemo na prilazima gradu, ili na izlazu nekih seoskih naselja su gomile smeća i otpad koji ne pruža ni malo lepu sliku. Iako se komunalno preduzeće potrudilo da organizuje odvoz smeća u većini sela, slike sa otpadom stakla, kartona, plastike i drugih materijala služe kao loš primer odnosa čoveka prema životnoj sredini. To mora biti zajednička briga da prilikom izlaska u prirodu, ili prilikom parkiranja automobila ne ostavljamo gomilu smeća. Tu nisu dovoljne kaznene mere, već promena ponašanja i stalno ukazivanje onima, koji to čine, da nije lepo. Dosta otpada se može iskoristiti kao sekundarna sirovina, koja se može prikupiti i korisno upotrebiti.

 

Seoska domaćinstva, uglavnom, imaju pozitivnih pomaka u sređenosti ispred i u samom dvorištu, ali kod nekih još uvek ima nesređenih delova zadnjeg dvorišta, gde se, obično, nalazi stoka, ili živina. I taj deo se može itekako srediti, da sve bude na svom mestu, da su poljoprivredne mašine natkrivene, čiste i podmazane, a potrebne alatke na dohvat ruke. U tim akcijama veliku pomoć mogu pružiti predškolske ustanove, škole, odeljenske starešine, kao i udruženja koja okupljaju kako starije, tako i mlade. U svemu tome treba razvijati pozitivan takmičarski duh koji podstiče ljude da menjaju svoje navike i da prihvataju ponašanje kojim ćemo život učiniti lepšim i zanimljivim. Tako će zaštita životne sredine postati imperativ sređenog života.

 

  • Međunarodna financijska korporacija proučava eolsku elektranu i preporučuje mere za ublažavanje uticaja na životnu sredinu i društveno okruženje delotvorne za konkretnu lokaciju, vodeći računa da investitor novac troši na nešto što će zaista funkcionisati
  • Mere ublažavanja uticaja preskupe, ali odgovarajuća procena može otkloniti rizik po ptice još na početku

"Najveća korist od procene kumulativnog uticaja (CIA) je što investitori ustupaju podatke, jer se većina njih inače ustručava. To je važna pobeda za zaštitnike životne sredine", kazala je Lori Ana Konzo, specijalistkinja za životnu sredinu iz Međunarodne finansijske korporacije (IFC), za mesečni bilten Balkan Green Energy News.

Ona je u sredu u Privrednoj komori Srbije učestvovala na regionalnoj radionici "Vetroelektrane i životna sredina – uticaj na ptice i slepe miševe" u organizaciji IFC-a i u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije. Jedna od tema je bio uticaj na biodiverzitet koji zajedno može imati nekoliko vetroelektrana u južnom Banatu čije su planirane lokacije u blizini specijalnog rezervata prirode Deliblatska peščara.

Procena kumulativnog, ukupnog uticaja je sveobuhvatno predviđanje kojim se definišu područja s najvećim rizikom za ptice, pridodato proceni uticaja na životnu sredinu i društveno okruženje (ESIA), dodala je. "Pokušavamo da uspostavimo saradnju s investitorima kao grupom, umesto sa svakim posebno. Moj prvi cilj je da radim s njima i pridobijem njihovo poverenje da ustupe podatke. Zatim sagledavamo kumulativni uticaj i određujemo zaštitne mere", kazala je Konzo.

IFC-ov sektor za životnu sredinu, društveno okruženje i upravljanje proučava vetropark i preporučuje mere za ublažavanje uticaja koje su delotvorne za konkretnu lokaciju, vodeći računa da investitor novac potroši na nešto što će zaista funkcionisati, objasnila je. "Ipak, i pored mera za ublažavanje, najvažnije što zastupamo je izbegavanje uticaja. Većina investitora se odmah zanima za ublažavanje, ali s odgovarajućom procenom se visok rizik može izbeći, jer je uvođenje mera ublažavanja skupo", rekla je ova specijalistkinja za životnu sredinu. Što se tiče slepih miševa, odvraćanje zvukom je jedna od varijanti, ali skupa, pošto po jedan uređaj mora da se postavi na svaku turbinu. "Delotvornije bi bilo da pokušamo da obuhvatimo aktivnost slepih miševa u datoj oblasti i ograničimo korišćenje turbina u potrebnim terminima da bismo potpuno izbegli uticaj", objasnila je Lori Ana Konzo. Ublažavanje uticaja, po njenim rečima, takođe može da se postigne promenom početne, katin (cut-in) brzine okretanja turbine na bezbedan nivo u vreme dok su slepi miševi aktivni.

Događaj u Privrednoj komori Srbije organizovan je, u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, s ciljem da se već u početku procesa usklade interesi i očekivanja na različitim nivoima: to su lokalno zakonodavstvo, finansijske institucije i investitori u projekte, izjavio je Nebojša Arsenijević, menadžer IFC-ovog programa za energiju iz obnovljivih izvora za Evropu, Bliski istok i Afriku. „Najjednostavniji i najjeftiniji način je da se već na početku definišu svi zahtevi, kako kasnije ne bismo morali da iste stvari radimo više puta“, kaže Arsenijević. IFC je u jedinstvenoj prilici da promoviše najbolje međunarodne standarde iz ove oblasti i podstakne saradnju svih relevantnih faktora u zemlji i regionu, kako bismo pospešili bržu i, sa aspekta očuvanja životne sredine, prihvatljiviju realizaciju projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije, dodao je. Arsenijević je takođe istakao da je važno pripremiti nevladin sektor za konstruktivnu ulogu u procesu izgradnje vetroparkova, da kasnije ne bi bilo organizacija koje će delovati zlonamerno i blokirati ga.

IFC-ov portfelj proizvodnje struje iz vetra na tržištima u razvoju premašuje 2,6 gigavata, izjavila je Milica Sredanović, službenica za investicije u sektoru te institucije za infrastrukturu i prirodne resurse. Međunarodna finansijska korporacija, ogranak Grupacije Svetske banke za ulaganje u razvoj, učestvuje u trećini kapaciteta projekata eolskih elektrana u Hrvatskoj (Šibenik, Rudine, Jelinak), aktivna je u onima koji su u razvoju u Srbiji i verovatno će se proširiti na Bosnu i Hercegovinu i druga tržišta u regionu, rekla je na radionici.

 Izvor: balkangreenenergynews.com

U cilju razvoja, ljudi grade i koriste različite privredne i infrastrukturne objekte, koji pored nesumnjivog ekonomskog značaja, mogu imati i neželjene uticaje po životnu sredinu, kao što su zagađenje okoline, ili iscrpljivanje prirodnih resursa.Kako bi se umanjili ili izbegli negativni uticaji, a iskoristili pozitivni ekonomski efekti projekta, zakonom je utvrđena posebna procedura procene uticaja na životnu sredinu, koja se sprovodi pre nego što projekat dobije dozvolu za gradnju.Domaćim i međunarodnim propisima garantuje se pravo javnosti da učestvuje u postupku procene uticaja – informisanjem, javnim uvidom i učešćem na javnim raspravama.

Čak iako nisu stručni u određenoj oblasti, značajno je da građani učestvuju, jer poznaju lokalne prilike i imaju iskustvo o određenom prostoru. Takođe, učešće građana u postupku odlučivanja utiče da se nadležni organi i investitori odgovornije ponašaju. Zato je važno da građani aktivno učestvuju, daju mišljenje i traže informacije o predloženim projektima, koji se pripremaju u njihovoj zajednici.U Vršcu je u toku postupak odlučivanja o proceni uticaja za izgradnju postrojenja za spaljivanje otpadnog etilen-oksida.

Javni uvid u dokumentaciju traje do 23. januara 2015. godine u periodu od 8 do 14 časova u Opštini Vršac (kancelarija 213), a u ponedeljak 26. januara zakazana je javna rasprava i javna prezentacija, sa početkom u 12 časova.

Odgovornost za kvalitet odluka imaju i građani. Što je njihovo interesovanje i učešće veće, to je veća mogućnost da takvo učešće bude kvalitetnije i ozbiljnije shvaćeno, a izražena mišljenja uzeta u obzir prilikom odlučivanja o predloženom projektu.

Pozivamo građane Vršca da u što većem broju i na kvalitetan način učestvuju u postupku procene uticaja na životnu sredinu, a prvi korak je učešće u postupku u vezi sa pomenutim postrojenjem.

Odbor političke stranke Zeleni Srbije u Šapcu pokrenuo je jedinstvnu političku akciju koja se prvenstveno odvija putem društvenih mreža. Akcija pod nazivom „100 minuta za 100.000 potpisa“ pokrenuta je radi prikupljanja potpisa za uklanjanje višedecenijskog opasnog otpada koji je uskladišten u pogonima nekadašnjeg industrijskog giganta Zorka Šabac. Zeleni Srbije su u uličnim akcijama „Za Šabac bez opasnog otpada“ u prethodih mesec dana prikupili preko 10.000 potpisa a ovim putem žele da uključe sve građane Srbije.

Tokom katastrofalnih poplava u proleće 2014. godine i Šabac je bio u velikoj opasnosti da Sava napusti svoje korito i poplavi proizvodne pogone Zorke Šabac. U tim pogonima, prema zvaničnom odgovoru Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine na poslaničko pitanje predsednika Zelenih Srbije i narodnog poslanika Ivana Karića od 12.09.2014. godine, i dalje se nalazi nekoliko stotina tona veoma opasnog otpada. Zagađenje ne poznaje granice i u slučaju bilo kakve nesreće široko područje Srbije bilo bi pretvoreno u prostor nepoželjan za život na duži period. Stepen zagađenja vode, vazduha i zemljišta bi dostigao katastrofalan nivo i posledice negativnog uticaja na prirodnu sredinu i zdravlje i živote ljudi bi prešle i granice naše države.

Smatramo da su klimatske promene dostigle takav stepen da niko ne može tvrditi da se slične ili još teže poplave ne mogu dogoditi i sledeće godine. Zato smo u Šapcu pokrenuli potpisivanje peticije ZA ŠABAC BEZ OPASNOG OTPADA koju ćemo uputiti Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine sa zahtevom da se u skladu sa zakonom taj opasan otpad izmesti u specijalizovane spalionice u inostranstvu pre proleća 2015. godine.

Zeleni Srbije su na društvene mreže postavili obrazac peticije ZA ŠABAC BEZ OPASNOG OTPADA i pozvali građane da ga odštampaju, popune i pošalju poštom. Na jednom listu ima mesta za 20 potpisa i potrebno je oko 60 minuta da se oni prikupe u najbližem okruženju (porodica, komšiluk, rodbina, prijatelji, trgovnski i uslužni objekti koje posećujete, posao). Biće potrebno još oko 40 minuta do najbliže pošte, gde ubacite popunjen list u kovertu i pošaljete na sledeću adresu: Pokret za Šabac Zelenih Srbije, Pop Lukina 9/12, 15000 Šabac. Možete i skenirati list sa potpisima i poslati ga na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..">Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Zeleni Srbije planiraju da ovu akciju prošire na celu Srbiju. Prema zvaničnim podacima nadležnih državnih organa opasan otpad se nalazi na brojnim lokacijama širom Srbije: Beograd, Šabac, Loznica, Kragujevac, Čačak, Gornji Milanovac, Kraljevo, Trstenik, Kruševac, Smederevo, Smederevska Palanka, Aleksandrovac, Jagodina, Požarevac, Bor, Majdanpek, Prahovo, Pirot, Priboj, Prijepolje, Lučani, Topola, Vranje, Leskovac, Niš, Knjaževac, Novi Sad, Pančevo, Odžaci, Sombor, Bačka Palanka. Ugrožena je cela Srbija.

Dovoljno je da samo 5.000 korisnika društvenih mreža popuni po jedan list i za 100 minuta ćemo imati 100.000 poptisa podrške akciji ZA ŠABAC I SRBIJU BEZ OPASNOG OTPADA

Saopštenje u celosti možete pronaći u prilogu.

Budi u toku!

Da biste primali redovna obaveštenja prijavite se na mejling listu.

PokloniIOtpadSkloni