20. Oct, 2019.

„Letnja škola uštede energije“, koja je u okviru pokrajinskog projekta održana na Vršačkom bregu, predstavlja utvrđenu programsku aktivnost rada i delovanja udruženja građana „Cefix“ iz Vršca. Potvrdila je svoju punu opravdanost,  jer su ostvareni zadati primarni i sekundarni ciljevi projekta u obrazovanju i vaspitanju mladih iz osnovnih škola.

Pošto je na dvodnevnom kampu ( 6. i 7. septembra 2019.) bilo po osam učenika i jedan nastavnik iz seoskih osnovnih škola, njihovo druženje, razgovor i bliže upoznavanje predstavljaju novi kvalitet vannastavnog delovanja škole i nastavnika-volontera koji su uložili svoje znanje i sposobnost da se ličnim primerima doprinosi na uštedi energije. Podsticaj za ovakav odnos i razmišljanje dala su tri predavanja sa nastavnim filmovima gde su izneseni svi raspoloživi primeri na uštedi energije i zaštiti životne sredine. Mlade najviše interesuje kako da štede na punjenju mobilnih telefona, upotreba drugih prenosnih uređaja, ali i rešenja racionalnog grejanja u kući, ili stanu. Sva njihova mišljenja i predloge zabeležila je kamera što će biti koristan materijal za planiranu treću sezonu republičkog projekta o uštedi energije čiji je nosilac AVP „Vila“ iz Vršca.

Najveću pažnju učesnika kampa izazvala je radionica „Eko Brick“, kada su školske ekipe punile po četiri flašice zapremine 0,33 litra sa sitno seckanim otpadom plastičnih kesa, gde je trebalo napuniti najmanje 165 g mase u koju staje veliki broj kesa. Učenici su to radili vredno i pažljivo, takmičarski, sa primarnim ciljem ko će pre ispuniti zadatu kvotu.

Sportske i kulturno-zabavne aktivnosti dale su osveženje kampu, a jutarnja fiskultura za sve učesnike, bez poštede, izazvala je pažnju zatečenih gostiju i ranoranilaca na sportskim terenima Crvenog krsta. Mnogi su primetili kako se osećaju relaksirano i opušteno, pa čak i oni koji nisu navikli na jutarnju fiskulturu. U izvođenju ove aktivnosti nosioci su bili nastavnici koji se u školama aktivno bave fizičkom kulturom.

Organizator letnje škole ( Udruženje „Cefix“ Vršac ) obezbedio je svim učesnicima i članovima gradskog veća Vršca ( Veljko Stojanović i Miroslav Stupar )  belu majicu sa štampanom oznakom „Letnja škola uštede energije,  Cefix“. Pored članova gradskog veća kamp su posetili  direktori osnovnih škola iz Gudurice, Velikog Središta, Pavliša, Uljme i Izbišta. Potrebnu pažnju o radu kampa dali su lokalni mediji u saradnji sa službom gradske uprave koja je zadužena za javno informisanje.

Popunjeni evaluacioni listovi i visoka prosečna ocena ( 8,8 ), koja je data od školskih ekipa, potvrđuju prednosti ovakve nastave u prirodi, gde se upoznaju i prirodne lepote Vršca i okoline. Neskriveni utisci nastavnika, učenika i njihovih roditelja, koji su preuzeli obavezu prevoza u dolasku i povratku, zaslužuju posebnu pažnju. Verni sponzori ove aktivnosti bili su Swisslion“ Takovo i Fabrika vode „Moja voda“ Vršac, koji su na vreme obezbedili dovoljne količine slatkiša i flaširane vode za sve učesnike.

Kamp su finansirali Sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj AP Vojvodina  i udruženje građana “Cefix” Vršac u procentima koji su određeni u kriterijima konkursa za dodelu bespovratnih sredstava, kao i odobrenim revidiranim budžetom sredstava koja su strogo namenska.

Ekološka svest je veoma širok pojam o kome najviše govorimo kada shvatimo da nam je ugrožena radna i životna sredina. Njen pravilan razvoj treba da počne od malih nogu i traje čitav život, sa ciljem da nam to preraste u naviku koju ćemo ispoljavati u gotovo svakoj situaciji rada i života. Kao i svaka svest, nalazi se u nama i pita da li je postupak dobar, ili loš: kada ispružiš ruku da otkineš granu drveta, pa se trgneš; kada pomisliš da baciš kesu sa smećem kroz otvoren prozor, pa se postidiš.

Koliko je značajno da stalno štitimo prirodu od otpada kojim je svakodnevno zagađujemo iznesimo interesantne podatke o trajanju razgradivosti pojedinih materijala i sirovina: žvakaća guma se razgrađuje za pet godina, limena konzerva od 10 do 100 godina, plastična kartica za 1.000 godina, staklo za 4.000 godina, cigareta i šibice za tri meseca, upaljač za 100 godina, plastični tanjir od 100 do 1.000 godina, voće i povrće od tri do šest meseci, novine od 3 do 12 meseci, plastična kesa od 100 do 1.000 godina i stiropor za 1.000 godina.

Na pravilan razvoj ekološke svesti kod mladih najviše utiču porodica i škola svojim stalnim, nenametljivim i usmeravajućim delovanjem. Nastavni planovi i programi još uvek nisu obogaćeni konkretnim sadržajima koji su u vezi sa ekologijom.  U tome, pored roditelja, vaspitača, nastavnika i profesora veoma je važan lični primer starijih koji svojim svakodnevnim ponašanjem i delom potvrđuju ono što govore, jer bilo kakav drugačiji odnos dovodi do nesporazuma i opstrukcije. Podsetimo se na samo nekoliko pravilnih postupaka: nikada ne bacati otpad i sirovine na mestima koja nisu za to predviđena, posle svake aktivnosti detaljno očistiti i urediti prostor u kome smo radili, boravili, ili odmarali, voditi računa da ne zagađujemo sredinu u kojoj radimo i boravimo. Moramo se složiti da je čovek neprijatelj prirode ukoliko je svesno, ili nesvesno zagađuje. Priroda svojim povratnim odnosom može itekako da nas kažnjava ukoliko nismo pažljivi!

Zaključimo sa konstatacijom koji su to uspešni modeli razvoja ekološke svesti kod svih populacija: smanjiti potrošnju tako što ćemo je svesti na optimalne potrebe, potpuno iskoristiti materijale i sirovine pre nego što ih odbacimo, reciklirajmo i na propisan način sklanjajmo  komunalni i elektronski otpad, stalno učimo na dobrim primerima iz života i prakse, stvorimo sebi udoban život i zadovoljstvo boravka u prostoru gde se nalazimo.

 

Prvi ciklus obrazovnog serijala „Male škole uštede energije“ uspešno je završen, a njegovo sufinansiranje u 2016. godini obezbedilo je Ministarstvo za kulturu i informisanje Republike Srbije.

Druga emisija pod nazivom: "Štednja od malih nogu do duboke starosti" autora Helja Hasana, dalje razrađuje tematiku uštede energije sa porukom da se na štednju energije moramo navikavati od malih nogu do duboke starosti.

U organizaciji „Cefiksa“ iz Vršca veoma uspešno je završen trodnevni kamp u okviru republičkog projekta Eko-škola „Vršačke planine“. Kamp je finansijski podržan od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije. U radu kampa učestvovalo je 30 učenika iz pet gradskih osnovnih škola sa predmetnim nastavnicima: Dragan Vladislav, Ana Avramović, Slobodan Trajković, Dragana Mohora i Vukan Vukov. Kampom je timski rukovodilo pet članova projektnog tima koji su imali posebna zaduženja za sva tri radna dana.

Prvi radni dan održana su dva predavanja sa prezentacijama i jednim nastavnim filmom na temu ekologije i uštede energije u domaćinstvu. Drugi radni dan organizovano je čišćenje dela Vršačkog brega, poseta Vršačkoj kuli i likovna radionica sa tematikom upotrebe otpada za izradu jednog strašila koje opominje ljude da čuvaju životnu sredinu. Sav prikupljeni otpad propisno je sortiran i smešten na predviđena mesta. Treći radni dan učenici su proveli u prirodi, razgledajući zaštićene zone Vršakog brega, zatim posetom Planinarskom domu, sve u pratnji Milivoja Vučanovića, vodiča-rendžera.

Tokom sva tri dana ugodnog boravka u dečijem odmaralištu „Crvenog krsta“ na Vršačkom bregu grupa iz Osnovne škole „Mladost“, predvođena sa Draganom Vladislavom ( profesor TiO ), radila je na izradi solarnog kolektora od aluminijskih limenki, koje su zalepljene i ofarbane, a završni deo izrade koloktora obaviće se u prostorijama „Cefiksa“ u Vršcu, gde će kolektor imati namenski primenjenu fukciju. Služiće za efikasno dogrevanje radnog prostora u jesenjem i prolećnjem periodu.

U radu kampa sponzori su bili grad Vršac ( prevoz učenika ), JKP „Drugi oktobar“ Vršac ( obezbeđenje flaširane vode „Moja voda“ ), kompanija „Swisslion“ Takovo ( slatkiši iz njihovog proizvodnog programa ), a sva tri dana bila su medijski zastupljena od strane lokalnih elektronskih i štampanih medija i regionalne TV „Banat“ iz Vršca. Drugog radnog dana, pored šetnje, čišćenja i razgledanja Brega, ostvaren je direktan TV prenos sa Vršačke kule na „Srpskoj naučnoj televiziji“ iz Beograda preko SBB kablovske mreže. Uspešan rad kampa poželelo je i pomenuto republičko Ministarstvo koje će na kraju realizacije projekta i izrade odgovarajućeg filma imati kompletan izveštaj. Svi učesnici kampa izrazili su lično i kolektivno zadovoljstvo sa organizacijom, smeštajem i raznovrsnim oblicima aktivnostima sa učenicima petog i šestog razreda kojima je ovo bila zanimljiva nastava u prirodi.

 

Planirani trodnevni  Eko-kamp „Vršačke planine“ okupiće 30 učenika koji su odabrani iz pet gradskih osnovnih škola, zajedno sa nastavnicima i sa pet članova projektnog tima. Kamp startuje u sredu, 28. septembra ove godine. Učesnici kampa biće smešteni u dečijem odmaralištu Crvenog krsta, a njegovo finansiranje je obezbeđeno u okviru realizacije republičkog projekta Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, te uz pomoć SO-e Vršac, JKP „Drugi oktobar“, kompanije „Swisslion“ Takovo i Osnovne škole „Mladost“ Vršac.

Kamp se izvodi delom u zatvorenom prostoru ( predavanja i diskusije ), a najviše u prirodi, te kroz nekoliko radionica od kojih posebnu pažnju zauzima izrada solarnog kolektora od aluminijskih limenki. Ovaj projekat je započeo ranije kroz dve radne subote ekipe Osnovne škole „Mladost“ na čelu sa profesorom TiO, Draganom Vladislavom, a pre toga sakupljanjem 210 komada limenki. Učenici su u kabinetu TiO, van redovne nastave, prvo otvarali, zatim prali, bušili i sortirali limenke koje se u sledećoj fazi rada lepe vatrostalnim silikonom, farbaju sa mat crnim sprejom, a onda pakuju u posebno izrađenu kutiju napravljenu od vodootpornog materijala. Najveći deo posla biće urađen prilikom boravka na Vršačkom bregu, a završnica u prostoriji „Cefiksa“ u Vršcu gde će kolektor služiti za dogrevanje poslovnog prostora ovog udruženja koje je nosilac projekta. Kolektor će služiti i za kasniju demonstraciju rada zanimljivog načina korišćenja solarne energije. Biće opremljen sa elektronikom za automatsko upravljanje i regulaciju temperature pomoću tzv. diferencijalnog temperaturnog prekidača.

 

Od ostalih planiranih radionica navedimo likovnu, a od aktivnosti obilazak Vršačkog brega i renovirane kule na Bregu, zatim čišćenje jednog dela pešačkih staza. Turistički vodič će ih prilikom obilaska terena upoznati sa zanimljivostima zaštićene zone Vršačkog brega i Vršačke kule koja je prepoznatljivi zaštitni znak grada Vršca i kulturno-istorijski spomenik.

Pored niza radnih aktivnosti, učenici će se baviti i popodnevnim sportskim i takmičarskim aktivnostima, a u večernjim satima će biti organizovane dve žurke uz prisustvo zaduženih nastavnika i članova projektnog tima. Za učenike kamp predstavlja svojevrsnu školu u prirodi, sa ciljem da nešto korisno nauče, a posebno da se upoznaju sa ekologijom i načinima korišćenja solarne energije.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije odobrilo je realizaciju projekta udruženja građana „Cefix“ iz Vršca pod nazivom Eko škola „Vršačke planine“. U veoma jakoj konkurenciji od 218 prijavljenih kandidata za različite projektne aktivnosti  iz zaštite i očuvanja životne sredine projekat „Cefix-a“ osvojio je od strane stručne komisije Ministarstva 77 bodova, čime je zauzeo respektivno 35 mesto, a ukupno je odobreno 160 projekata. Od ukupnog broja prijavljenih kandidata 58 projekata nije dobilo zeleno svetlo za njihovu  realizaciju. Ukupna planirana i prijavljena vrednost projekta Eko škole iznosi 492.500 dinara, od čega je 25.000 dinara navedeno kao vlastito učešće, a učešće drugih donatora sa područja opštine iznosi 73.500 dinara.

Eko škola „Vršačke planine“ se izvodi u prirodi u predelu zaštićenog prirodnog dobra “Vršačke planine” u periodu do kraja novembra 2016. godine. Ovaj kamp biće realizovan u tri radna dana u dečijem odmaralištu „Dom Crvenog krsta“, a u njemu učestvuje 30 učenika petog i šestog razreda iz pet gradskih osnovnih škola. U radu kampa biće uključeno pet predmetnih nastavnika i pet članova projektnog tima: koordinator, predavač, sportski referent, kreator likovne radionice, rendžer-vodič ( predavač u prirodi ).

U sklopu kampa biće održana dva prigodna predavanja (zaštita životne sredine i ušteda energije), kolektivna akcija čišćenja dela Vršačkog brega, predavanje u prirodi o biodiverzitetu vršačkih planina. Biće organizovana likovna radionica, kao i razna sprotska i kviz takmičenja i kulturno-zabavne aktivnosti u večernjim satima. Svaki član projektnog tima, zajedno sa predmetnim nastavnicima, biće stalno zadužen za određenu radnu, sportsku, ili kulturno-zabavnu aktivnost. Aktivnosti će biti propraćene od strane lokalnih medija.

Za vreme rada kampa biće angažovani volonteri Crvenog krsta, Doma zdravlja Vršac, a odvoženje smeća, nakon zajedničke akcije čišćenja dela Vršačkog brega, izvršiće ekipe JKP „Drugi oktobar“ Vršac. Sve pripremne radnje za rad kampa obaviće se tokom septembra 2016. godine uz prethodni dogovor sa direktorima osnovnih škola o izboru učenika i odgovarajućeg profila nastavnika.

 

 

 

Poštovani prijatelji,

Centar za energetsku efikasnost "Cefiks" i vrtić "Buba Mara" pozivaju Vas na humanitarnu izložbu "Ilustracijom do lepše životne sredine". Izložbu su pripremili klinci i klinceze pripremne predškolske grupe vrtića "Buba Mara". Radovi se neće plaćati, nego će svako, u okviru svojih mogućnosti, moći da ostavi prilog u kutiji namenjenoj toj svrsi. Sav prihod od prodaje radova, namenjen je udruženju paraplegičara i kvadriplegičara "Parakvad" Vršac za nabavku sredstava i opreme. Projekat "Ilustracijom do lepše životne sredine" finansijski je pomogla opština Vršac.

Izložba će se održati u utorak, 15. decembra u 18 sati, u sali KC Vršac.

Dobro došli !!!

Poslednjih godina, ako ne i decenije sve češće smo svedoci sve lošijih odnosa između pasa i ljudi. Po mom skromnom mišljenju u više od 90 % slučajeva krivicom (ne)čoveka. Verovatno ima onih koji će reći da preterujem, da sam subjektivan jer volim pse ili da je to sasvim normalno u situaciji kad ljudi zbog ekzistencijalnih problema, opšte bede i bla, bla, bla... nemaju dobru komunikaciju ni s drugim ljudima, često svojim najbližima. Normalno, malo morgen...

Kao i s ljudima, tako i s psima problemi u komunikaciji nastaju kad jedna strana ili nije sposobna ili nije zainteresovana da razume „govor“ ili „signale“ one druge.

Za razliku od ljudi koji često imaju problem s tim što:

  • ne znaju šta hoće,
  • znaju šta hoće, ali ne znaju kako da to saopšte svojoj okolini
  • znaju šta hoće, ali ne žele da to saopšte svojoj okolini,  a ipak od okoline očekuju razumevanje i podršku

PSI UVEK ZNAJU ŠTA ŽELE, KAKO DA TO POSTIGNU I KAKO DA OKOLINI (DRUGIM PSIMA ILI LJUDIMA)  TO NEDVOSMISLENO „KAŽU“.

E, sada dolazimo do srži problema...

Ljudi često, mnogo češće nego što bi to bilo prihvatljivo, ili „ne čitaju“ ili „pogrešno čitaju“ te poruke i reaguju na njih u skladu s ljudskom površnošću, osionošću i bahatošću i „uvek je kriv neko drugi“ logikom. Zbog toga i nesprovođenja Zakona o dobrobiti životinja siroti psi, ulični, ali neretko i vlasnički, vrlo često trpe zlostavljanje, maltretiranje, a u poslednje vreme sve češće bivaju i ubijani.

Ovaj „trend“ je posebno zaživeo kada su neki građani Srbije (mada je i u „regionu“ situacija slična, čitaj „katastrofalna“) saznali da se „ujed“ uličnog psa može debelo naplatiti. Tada je, nažalost“ krenula otvorena hajka na njih.

Ne prođe ni par dana da mi neki „poznavalac“ ponašanja, karaktera i psihologije pasa ne ispriča „događaj“ gde je neki ulični pas ili čopor „napao“ dete, pešaka, biciklistu. Nisu mi još ispričali nijednu priču da je pas napao automobil, mada za njima najviše jure... ili se to ne računa?!

Na argumente da je pas teritorijalna životinja, koja „čuva“ svoj prostor od uljeza, da laju  da bi nas na taj način zadržali na udaljenosti s koje ih ne možemo ugroziti (samo brinu o svojoj bezbednosti), da lajanje nije manifestacija agresivnosti nego sredstvo komunikacije (uz govor tela) papagajski mi ponavljaju „ali on je mene napao“.

Nije te napao! TO ŠTO JE BIO 2 ILI 5 METARA OD TEBE I LAJAO NIJE NAPAD!

Tako on „čuva svoj strah“ od tebe, ali ti niti pokušavaš, niti želiš da razumeš poruku, jer je mnogo lakše reći „napao“ me. Jer to ne zahteva nikakav mentalni napor od tebe, a druga strana nije u mogućnosti da se brani. Njihova osuda je stvar tvoje volje i ti to svesno zloupotrebljavaš.

Ako tvoja reakcija prema čoveku koji te pita kako da dođe do autobuske stanice bude pokušaj da ga bez reči šutneš očekuješ da će ti on vratiti istom merom ili da te, u najboljem slučaju,  ispsuje ili izvređa, zar ne?  

 Logika isto nalaže kada se agresivno postaviš prema psu- koristiće sve što mu je na raspolaganju da se zaštiti i odbrani. A na raspolaganju su mu samo lavež i zubi. Ali, on jako dobro zna da to nije dovoljna  odbrana od svega što (ne)čovek ima na raspolaganju i što su mnogi od njih, nažalost, već osetili na vlastitim leđima. Zato on sve čini da se vaš susret završi na distanci od nekoliko metara i ispraznom lajanju. Kad to ne uspe nije kriv pas, nego čovek. Jer je on napao. Opštepoznato je da životinja napada (ako ne lovi) samo kad ne može pobeći.

Čovek, koji sebe naziva jedinim razumnim bićem, je jedini stvor koji napada i kad isti taj razum nalaže drugačije. Posebno slabije. Ili nemoćne.

I na taj način dovodi u pitanje svoj razum...

*naslov je „pozajmljen s tvitera i predstavlja jedan od mojih omiljenih tvitova

Opštepoznato je da su Srbi narod koji voli da slavi i koji ume da slavi... Takođe je, opštepoznato da tradicija nalaže da svako slavlje mora da zadovolji više čula, posebno, ukus, miris, vid, sluh..., pa se, pretpostavljam, zbog toga i prave slavlja s raskošnim i bogatim trpezama (koliko kome od nas njegove trenutne „mogućnosti“, da ne kažem „novčanik“, to dozvoljavaju, a, bogme, vrlo često i iznad tih istih mogućnosti) koje većinu čula istog momenta aktiviraju. Naravno, pravo „domaćinsko“ slavlje nije moguće ni zamisliti bez muzike, za koju je osnovni kriterijum kvaliteta „što glasnija, to bolja“. Međutim, nije muzika jedini način stvaranja „audio doživljaja“ na tradicionalnim slavljima u Srbiji i jedini način za opšte popravljanje raspoloženja. Na „ozbiljnim“ slavljima je poželjno, da ne kažem obavezno da se i pripuca, a poslednjih godina je „u trendu“ i priređivanje vatrometa. Sirotinja koja nema za pravi vatromet primorana je da se zadovolji „proizvođačima buke nižeg intenziteta i trajanja“ (pirotehničkim sredstvima, u narodu odomaćenim kao „petarde“).

Nevolja s pirotehničkim sredstvima, posebno s petardama, je što je to jeftina i nesigurna roba, dostupna skoro svakome i, nažalost, omiljena među decom. Pirotehnička sredstva SPADAJU U EKSPLOZIVNE MATERIJE i dele se na 4 razreda, koji se razlikuju po NAČINU I KOLIČINI PUNJENJA. Prvi u drugi razred nalaze se u slobodnoj prodaji, a drugi razred NE MOŽE DA KUPI MALOLETNA OSOBA. Srbija ima usvojen „Zakon o eksplozivnim materijama” (iz 1985. Godine) koji vrlo šturo definiše oblast pirotehnike, pa je samim tim njihovo potpuno stavljanje pod kontolu nemoguće.

Nisam dovoljno stručan da analiziram, a ni dovoljno pametan da shvatim otkud tolika potreba među decom na bez ikakvog razloga prave nesnosnu buku i koji deo tog „rituala“ kod njih stvara zadovoljstvo i čini ih srećnima. Da li je to upisano u genetskom kodu balkanskih muškaraca ili je to jedna od „porodičnih vrednosti“...

Kad sam već kod „porodičnih vrednosti“ tek ne mogu da shvatim roditelje (isključivo „ponosne očeve“) koji KUPUJU PETARDE I UČE SVOJU DECU (uglavnom sinove) uzrasta 5 ili 6 godina KAKO SE BACAJU PETARDE. A video sam ovu scenu više puta, nažalost.

Ne mogu da shvatim ni „prodavce“ koji već krajem novembra naprasno otvaraju „radnje“ u čijim izlozima je, uglavnom, vidljivo istaknut natpist da se „PIROTEHNIČKA SREDSTVA 2. RAZREDA NE PRODAJU OSOBAMA MLAĐIM OD 18 GODINA“ (jer je to zakonska obaveza). Ali , kao i u svim drugim situacijama ni tu se svi ne pridržavaju slova zakona... Nažalost, praksa je sasvim drugačija, 90% „klijenata“ su klinci starosti 12 do 15 godina. Najbolja ilustracija za ovu tvrdnju je to što uglavnom stradaju deca tog uzrasta. http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/227000/Decak-bacao-petarde-pao-sa-terase-i-poginuo, http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/t50690.lt.html,

Ne mogu da shvatim ni „nadležne službe“ koje su, ili prilično nezainteresovane za nekontrolisanu i nezakonitu prodaju i upotrebu pirotehničkih sredstava. Možda bi bilo dovoljno da policajac u civilu stane u neposrednu blizinu bilo koje od ovih radnji i u roku „dok popuši cigaretu“ PRIKUPI DOVOLJNO MATERIJALA ZA NJENO ZATVARANJE? Ili da tržišni inspektor uđe u neku od tih „radnji“...

Zbog svih navedenih stvari koje nisam sposoban da shvatim svake godine mnoga deca širom Srbije zadobijaju ozbiljne povrede, uglavnom, ruku, lica i očiju. NEKA OD NJIH OSTAJU INVALIDI.

Ne manje bitna od već rečenog (napisanog) je da nekontrolisana upotreba pirotehničkih sredstava predstavlja REMEĆENJE JAVNOG REDA I MIRA (član 5 i 7 Zakona o javnom redu i miru) i da ovo „šenlučenje“ traje od kraja novembra do polovine februara. U tom periodu su građani izloženi nepodnošljivom maltretiranju i torturi, a jako velike probleme zbog petardi imaju mnogi vlasnici pasa, a vlasnički i „ulični psi“ su neprekidno izloženi intenzivnom stresu, što često uzrokuje srčane udare kod pasa (http://www.vecernji.hr/zanimljivosti/u-italiji-zabranili-pucati-petardama-u-silvestarskoj-noci-361267), zbog čega je u nekim državama upotreba petardi potpuno zabranjena.

Mada retko, petarde su glavni krivac i za oštećivanje ili uništavanje lične imovine građana, što, takođe, predstavlja krivično delo. http://www.telegraf.rs/vesti/485110-mirijevo-eksplozija-automobila-nema-povredjenih.

Pretpostavlja da je čak 99 % povreda od petardi nastalo zbog upotrebe sredstava sumnjivog porekla, kojima je istekao rok trajanja. Ta sredstva su, uglavnom, proizvedena u Kini, a u Srbiju počinje da se švercuje još u proleće, kontinuirano i u manjim količinama. Švercovana “roba” se zatim krije u kućnim “štekovima”, a pred praznike iznosi se na ulicu.

Jedini način da se spreči masovna upotreba pirotehničkih sredstava je drastično pooštrenje kazne za prekršioce, za one koji ih švercuju i za one koji ih prodaju.
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=484025

U zapadnim zemljama zakonom je regulisano ko može da prodaje pirotehnička sredstva i u koje vreme se ona mogu koristiti. U Austriji se petarde mogu kupiti i na trafici, ali maloletnici mogu da ih kupe samo kada su sa roditeljem. One koji pokušaju da prošvercuju pirotehnička sredstva ili da ih deci prodaju na ulici, očekuju drakonske novčane kazne i zatvor. Visoke novčane kazne očekuju i one koji van zakonom predviđenog vremena bace petardu.

Iz svega navedenog može se izvući zaključak da DRŽAVA treba:

  • Doneti zakon kojim se do detalja reguliše promet i upotreba pirotehničkih sredstava (kao poseban zakon ili u sklopu osavremenjenog Zakona o eksplozivnim materijama,
  • Obezbediti potpuno sprovođenje zakona od strane nadležnih,
  • Predvideti veoma rigorozne kazne za nepoštovanje i kršenje zakona.


Poštovani roditelji, vreme i trud uloženi za ovaj tekst će biti uludo bačeni ako Vi ne shvatite da petarde predstavljaju opasne, eksplozivne materije i naprave koje mogu da povrede i unesreće za ceo život Vaše dete, a to, sigurno, ne želite.

Mislite o tome pre nego što im kupite petarde...

Danas u 10h u prostorija vrtića "Detlić" uručeni su proizvodi učeničke kompanije ETK. Dečica su se zabavljala pokušavajući da pređu "živcometar" dok su u igri spajanja bila u prilici da se upoznaju sa vrstama obnovljivih izvora energije.

Budi u toku!

Da biste primali redovna obaveštenja prijavite se na mejling listu.

PokloniIOtpadSkloni