17. Jan, 2021.
Branislav Vila

Branislav Vila

Montaža, montaža, montaža! Ceo život je jedna velika montaža :)

Ako uspeju u svom naumu, ekipa SolarWorlda će ući u Ginisovu knjiga rekorda zbog najduže distance koju je prešao jedan solarni automobil.
2008.godine, nemačka kompanija SolarWorld je pokušala da otkupi Opel od GM-a. Ideja je bila da se od Opela napravi prvi svetski proizvođač opreme za električne automobile. Nažalost, GM nije pristao.
Četiri godine kasnije SolarWorld, čiji je američki ogranak najveći proizvođač solarnih panela u zemlji, i dalje želi da se bavi ekološkim automobilima. Nedavno su otpočeli američku etapu 34.000 kilometara dugačkog puta oko sveta u automobilu koga pokreću sunčevi zraci. Ako uspeju u svom naumu, ekipa SolarWorlda u saradnji sa univerzitetom u Bohumu i njihov sportski solarni dvosed SolarWorld Gran Turismo će ući u Ginisovu knjiga rekorda zbog najduže distance koju je prešao jedan solarni automobil.
SolarWorld GT je krenuo u svoje putešestvije iz Australije oktobra 2011. i prešao 5000 kilometara pre dolaska brodom u Ameriku. Posle prelaska američkog kontinenta ekipa će putovati Evropom, Afrikom i Azijom pre nego što opet stigne u Australiju pri kraju 2012.godine

Tagovano

Srbija danas ima najniži stepen energetske efikasnosti u Evropi. Države zapadne Evrope
po kvadratnom metru potroše manje od 100 kilovat sati energije godišnje a u našoj zemlji
potrošnja je od 150 do 180 kilovat sati. Od ukupno potrošene električne energije u Srbiji
skoro polovinu potroše gradjani u svojim stanovima a čak 65 procenata te energije odnosi se
na grejanje. Specifična potrošnja toplotne energije u Danskoj je 96 kilovat sati po kvadratu u
sezoni, a kod nas 228 i to u poslovnim prostorima i zgradama, dok je u privatnim kućama
mnogo veća. Štednja je neophodna jer Srbija u nekim oblastima troši pet puta više primarne
energije po jedinici bruto društvenog proizvoda nego razvijene zemlje. Utrošak energije u
nekim sektorima je čak četiri do pet puta veći od zapadnih zemalja. Zbog toga privreda
proizvodi robu koja nije konkurentna, domaćinstva plaćaju veće račune, dok država daje više
para za uvoz struje, gasa i drugih energenata. Tako smo postali svetski šampioni u
neracionalnoj potrošnji energije koju, čak i za javnu rasvetu, trošimo 50 procenata više nego
zemlje Evropske Unije. Neke studije kažu da ogromni nuklearni i fosilni projekti pokrenuti
kratkoročnim političkim interesima često blokiraju potrebu za uštedama energije i povećanje
energetske efikasnosti, koja bi mogla da donese socijalne i ekonomske koristi kako
domaćinstvima tako i biznis sektoru. Na isti način, uveliko se odlaže uvođenje zakonodavnih
reformi i reformi cena što bi pomoglo ubrzanju investicija u sitne i decentralizovane
obnovljive izvore energije.

Tagovano

Autor: Milan Veljković  Izvor: www.sijalica.com

O autoru: Rođen pre 31 godinu u Nišu. Završio istureno odeljenje beogradske matematičke gimnazije u Nišu, diplomirao automatiku, a sada se trudi da doktorira na energetici. U zelenoj energiji od 2005. godine. Posle kratke karijere na fakultetu, od 2008. godine vlasnik firme koja se bavi energetski efikasnom klimatizacijom objekata, isključivo korišćenjem zelene energije. Više o onome čime se bavimo možete pronaći na sajtu Toplotne pumpe i blogu blog.toplotnepumpe.rs

 

Kako da sačuvate novac u kriznim vremenima i spasite planetu Zemlja...

Čestitam. Odlučili ste se za nabavku toplotne pumpe. Time ćete dobiti mnogostruku uštedu energije i novca. A odlučili ste i da sačuvate prirodu. Bravo za bonus!

Krenimo od početka.

Šta je toplotna pumpa?

Definicija kaže: toplotna pumpa je uređaj koji koristi sunčevu toplotu akumuliranu u zemlji ili podzemnim vodama za hlađenje i grejanje vaše kuće, stambenog ili poslovnog prostora.

To je definicija, a šta praksa kaže?

Ukoliko uporedimo toplotnu pumpu (TP) sa električnim kotlom (kao primer) videćemo da ona troši samo dvadesetak procenata električne energije za isti učinak grejanja, u odnosu na kotao.
Pre nego što odustanete od daljeg čitanja ovog teksta, reći ću vam – ne, nije u pitanju perpetuum mobile ili neki „čudotvorni uređaj skinut sa ruskih nuklearnih podmornica”.

Svi smo mi učili u školi da se energija ne može ni stvoriti ni uništiti, samo može menjati svoje oblike postojanja. U toj osobini energije i leži “kvaka” za nedostajućih osamdesetak odsto energije u malopređašnjoj računici. Ta energija nam dolazi iz besplatnih i obnovljivih izvora, energija koju je sunce predalo, a naša planeta uskladištila u zemlji i podzemnim vodama.

O celom procesu nastanka energije i rada možete više pročitati na stranicama Način rada toplotnih pumpi i Izvori energije toplotne pumpe.

Šta moram znati pre nego što kupim toplotnu pumpu?

1) COP je, jednostavno rečeno, keoficijent korisnog dejstva. Pokazuje nam koliko puta štedimo, upotrebom TP, u odnosu na klasičan sistem. To je, definitivno, najbitnija stvar.
Kako definisati COP: COP predstavlja količinu toplotne, tj. energije hlađenja koja se dobija utroškom jednog kilovat-časa struje. Dobar COP pri izlazu od 45°C je između 3,3 i 4 (1kWh struje daje 3,3-4,0kWh energije).
2) Izbegavajte toplotne pumpe koje kao energent koriste vazduh. Zašto? Objašnjenje je vrlo jednostavno – kada je potrebno hlađenje, ta pumpa koristi kao energent spoljnji vazduh temperature 30 stepeni i obratno – kada je potrebno grejanje, energent je spoljnji vazduh temperature niže od nula stepeni.
Ukoliko baš nemate mogućnosti za bušenje (zbog dvorišta) zatražite od uvoznika sledeće podatke – kapacitet toplotne pumpe pri temperaturama nižim od -5 stepeni i COP pumpe pri različitim spoljnjim temperaturama (od -15 do +40). Na taj način ćete moći približno izračunati koliko ćete novca uštedeti i da li uopšte vredi investirati u ovakav tip toplotne pumpe.

Koliko ću para uštedeti?

Ušteda u odnosu na ostale sisteme grejanja i hlađenja ide od 30-80%. Ono što još morate uzeti u obzir su poskupljenja energenata kojih danas ima vrlo frekventno.

Šta to znači?

Ukoliko gas poskupi 100% i grejanje će poskupeti 100%. Ukoliko ugalj/briket/pelet poskupi 100% i grejanje će poskupeti 100%. Ukoliko struja poskupi 100% grejanje električnim kotlom će poskupeti 100%, ali grejanje toplotnom pumpom samo 20% (toliki udeo energije odlazi na potrošnju električne energije).

Šta još dobijamo?

Komfor! Veliki komfor. Nema više čišćenja odžaka, nema ustajanja rano ujutru da se podloži kotao, očisti i izbaci pepeo, nema straha da ćete ostati bez ogreva, gasa i sličnog. Uvođenjem toplotne pumpe kao srca sistema grejanja i hlađenja sve se kontroliše putem termostata po prostorijama. Imamo primere da neki naši investitori i dve godine nisu sišli u kotlarnicu.

Da li to meni treba?

Da, definitivno! To jeste tehnologija koja stidljivo ulazi u Srbiju, ali je to tehnologija koja već 80 godina postoji u Evropi. Prema sajtu EHPA (Evropska agencija za energetsku efikasnost) u Evropi 2010. godine je ugrađeno oko 570.000 sistema koji su ekološki čisti, od kojih je čak 92% zasnovano na toplotnoj pumpi.

Da završim ovaj prvi tekst. Čestitamo na odluci da postanete ekološki čisti, energetski efikasni i da štedite novac. Dobro došli u svet obnovljive energije! Dobro došli u svet toplotnih pumpi.

Hvala što ste našli 10 minuta da pročitate ovaj tekst.

Tagovano
PokloniIOtpadSkloni