Nedavna poseta selu Šušara, pored tradicionalne Gulašijade, imala je za cilj  da se članovi „Cefiksa“ iz Vršca upoznaju sa najstarijom vetrenjačom ovog kraja koja je nekada kratko i korisno služila za dubinsko ispumpavanje vode, a sada je kao spomenik „polomljenih krila“. Idiličnu sliku sređenog sela, posebno posle brojnih gostiju na Gulašijadi koji iza sebe nisu ostavili ni trunku đubreta, kvari polomljeni kostur vetrenjače zbog lošeg proračuna snage vetra i jačine nosača krila, tako da je ostao samo metalni stub koji gordo prkosi vremenu.

Osim kopanih bunara koji nisu mogli zadovoljiti sve potrebe sela za vodom, daleke 1903. godine je zbog peskovitog zemljišta bušen bunar na dubini od 203 metra, a voda se tada vadila jednocilindričnim petrolejskim motorom, dok je 1925. godine postavljena vetrenjača i iskopan je seoski vodovod koji se, dolaskom električne struje, napajao izbacivanjem vode pomoću pumpi na električni pogon. Sada vodovod radi uz pomoć dubinske električne pumpe koja predstavlja kvalitetno rešenje za selo koje je prema poslednjem popisu imalo 303 stanovnika. Vetrenjača, koja je građena isključivo zbog seoskog vodovoda, nije u funkciji od 50-tih godina prošlog veka iz razloga što je bio slab kapacitet ( snaga ), te skupo i teško održavanje. Prema rečima Ilije Čule, šefa Mesne kancelarije u Šušari, 2012. godine je pokušana bezuspešna rekonstrukcija vetrenjače koja bi povremeno radila kao turistička atrakcija i imidž sela. Rekonstrukcija, nečijom greškom u proračunu nije uspela, ali meštani ne odustaju od namere da osposobe njihovu vetrenjaču, makar u turističke svrhe, mada bi mogla itekako poslužiti i za korišćenje energije vetra koji je izražen na ovom lokalitetu. Dokaz za to su započeti zemljani radovi u blizini Šušare na izgradnji sabirne energetske stanice za nekoliko vetrenjača koje se grade u susednim selima Izbište i Zagajica.

Vetrenjača u Šušari se nalazi na samom ulazu u selo na desnoj strani raskrsnice seoskog puta koji je povezan asfaltom do Vršca. Vredni meštani, sa kojima smo razgovarali, uglavnom govore o teškom životu na selu, jer su uslovi za uspešno bavljenje poljoprivredom otežani zbog peskovite zemlje i gotovo nikakvih podsticajnih mera od strane države. Ono što nas je u obilasku i povratku posebno oduševilo su sređene kuće i dvorišta, te kolektivna briga da je selo čisto i umiveno, što samo delimično utiče da se neki mlađi bračni parovi zadržavaju. Pošto se uglavnom radi o građanima mađarske nacionalnosti, mnogi od njih, vadeći mađarske pasoše, odlaze u inostranstvo za poslom i boljim životom.

Selo Šušara, 29 kilometara udaljeno od Vršca, smešteno na dinama Deliblatskog peska, iako najmlađe u opštini, nadaleko je poznato duže od jednog veka. Izgradili su vodovod četiri godine pre Pariza. Deo sistema bila je i vetrenjača, izgrađena 1903. godine, koja je ovih dana potpuno rekonstruisana i ponovo je u funkciji.

Prvobitno naselje osnovano je 1890. godine na terenu oko tri kilometra udaljenom od sadašnje Šušare. Tadašnji stanovnici dobili su po parcelu zemlje da bi je iskrčili i podigli vinograde. Jedino je loza uspevala na peskovitom tlu. Ali, vodonosni slojevi su bili na velikim dubinama. Imali su svega jedan bunar. Godine 1900. izbušen je novi bunar, koji je pisao istoriju ovog kraja, i oko kojeg je počela da niče sadašnja Šušara.

S kolena na koleno, stanovnici Šušare prepričavaju događaj iz 1903. godine kada je puštena u rad vetrenjača prečnika pet metara, montirana na vrhu rešetkastog stuba visokog 30 metara. Zahvaljujući donaciji austrougarske carevine, za novonastalo naselje Šušara, 1900. godine od proizvođača iz Drezdena naručena je vetrenjača, za koju su pojedini delovi napravljeni u Ajfelovoj radionici u Parizu.

Šušarčani sa velikim poštovanjem pominju i imena prvih majstora za vetrenjaču i pumpi za vodu, Ištvana Fodora, a potom, i Ferija Čule. Ištvan je, kažu, bio odličan majstor i inovator. Nabavka rezervnih delova za ovu napravu bila je komplikovana, pa je Ištvan sam morao da ih konstruiše i ručno napravi.

Meštani, vredni neimari, upregli su vetar da pokrene velike klipne pumpe i sa dubine od 203 metra "potegne" zdravu pijaću vodu. Bušile bi bunardžije i dublje, kažu njihovi potomci, ali nije se moglo jer su naišli na ogroman kamen. Cevi velikog prečnika pažljivo su spuštene, a potom u njih druge, tanje. Aktivna je ova bušotina i danas, iako je pre 20 godina izbušen još jedan, savremeni bunar. Ali na manjoj dubini, na samo 175 metara.

Vodu iz oba bunara redovno kontrolišu u laboratorijama, odakle uvek dobijaju izuzetno dobre rezultate. Ipak je voda iz velikih dubina izuzetnog kvaliteta. Nema potrebe ni za dodavanjem hemikalija, da bi se vodi poboljšao kvalitet. Priroda se o tome sama postarala.

Stariji meštani se sećaju vremena kada je vetrenjača pokretala pumpe. Kad ni daška vetra nije bilo, tada su u pomoć priskakale stare parne mašine. Naročito u letnjim mesecima.

Shvativši da vekovna konstrukcija vetrenjače predstavlja poseban spomenik kulture, redak i na balkanskim prostorima, Jovan Kolar član Opštinskog veća za ruralni razvoj, zajedno sa meštanima, pokrenuo je uspešnu akciju revitalizacije.

Vetrenjača je ponovo u funkciji. Služiće u sistemu za navodnjavanje i svedočiće turistima o istoriji Šušare, mesta koje je nedavno dobilo sertifikat poželjne turističke destinacije. Uz nju, planiran je muzejski prostor.

Autor: eVršac

Pogledajte i video prilog VTV Banat.

Izletište Potok kraj Crvenke prvo je mesto u Srbiji koje je obasjano vetrosolarnom javnom rasvetom. MZ Crvenka, kao pionir u korišćenju obnovljivih izvora energije, nabavila je i elektromobil za prevoz izletnika do Potoka, a kupila je i četiri elektroskutera za komunalne redare. Vetrosolarna rasveta i vozila na električni pogon nabavljeni su od preduzeća „Globus auto“ iz Pančeva.

Montiranjem sijalica koje svetle pomoću vetra i sunca, kao i kupovinom elektromobila i elektroskutera, dali smo podršku primeni zdrave tehnologije i korišćenju obnovljivih izvora energije. Istovremeno smo pokazali i kako energija može da se uštedi - kaže dosadašnji predsednik, a sada član, Saveta MZ Crvenka Hercen Radonjić.

Na Potoku su postavljena četiri stuba, visine devet metara, sa po dve svetiljke na vetar i sunce.

Vetrosolarne rasvetne sisteme u Crvenki montirali smo kao pilot-projekat. Baterije na stubovima akumuliraju energiju koja omogućava da sijalice svetle pet noći uzastopno ako preko dana nema vetra i sunca. Javna rasveta preko vetrosolarnih generatora ima i najsavremenije, tzv. led lampe, koje poseduju mnogo veću jačinu svetlosti, a pritom se ne zagrevaju. One troše čak 80 odsto manje energije od standardnih živinih ili natrijumovih sijalica - ističe vlasnik „Globus auta“ Stanko Kovačević.

Za jedan rasvetni stub MZ Crvenka je platila 6.000 evra, za elektromobil 20.000 evra, a za elektroskuter 1.000 evra. Ipak, Kovačević ističe da je reč o isplativim investicijama.

Za vetrosolarne rasvetne sisteme daje se garancija od pet godina, a njihov vek trajanja je od 20 do 25 godina. Sa vozilima na električni pogon nema zagađenja od izduvnih gasova i buke, a 10 odsto su jeftinija od vozila na dizel gorivo - navodi Kovačević.

Bilo je u planu da se na Potoku postavi još šest vetrosolarnih sistema, kao i da preduzeće „Globus auto“ u Crvenki izgradi vetrosolarnu elektranu. Međutim, Hercen Radonjić kaže da za ove poduhvate ne postoji finansijska podrška, „jer je opština Kula Crvenki za ovu godinu namenila iz budžeta svega dva miliona dinara, što nije dovoljno ni za najosnovniji rad MZ, a kamoli za investicije“.

Vetrosolarna elektrana imala bi snagu od jednog megavata i bila bi prikopčana na elektroenergetski sistem Elektrovojvodine. Proizvodnja bi bila dovoljna da pokrije potrebe Crvenke i Nove Crvenke. Za izgradnju elektrane potrebno je zvanično odobrenje opštine Kula, koja je za taj projekat dala načelnu pismenu saglasnost - kaže Stanko Kovačević.

Izvor: Večernje novosti

U okolini Bosanskog Petrovca uskoro bi trebalo da počne izgradnja nove vetroelektrane. Planirano je da se na području Medenog polja izgradi vetropark ukupne snage od 180 MW. Prema rečima glavnih investitora, nemačke kompanije Kraft Energy, ova vetroelektrana imaće 60 vetrenjača od kojih će svaka proizvoditi 3 MW električne energije. Investicija izgradnje vetropolja vredna je preko 250 miliona evra, a očekivanja su da će ovo značajno pomoći i ubrzati razvoj Bosanskog Petrovca, koji važi za jednu od najnerazvijenih opština u BiH.

Memorandum o realizaciji projekta između kompanije Kraft Energy i opštine Bosanski Petrovac je potpisan krajem prošlog meseca, a investitori kreću u proces dobijanja neophodnih dozvola.

Kraft Energy , pored matične Nemačke, posluje i u drugim evropskim zemljama, kao i Aziji i zemljama Bliskog Istoka. Iako se prvenstveno bave proizvodnjom građevinskog materijala, poslednjih godina aktivno ulažu u obnovljive izvore energije. Projekte slične budućem vetropolju u BiH su do sada realizovali u Nemačkoj, Norveškoj, Maroku, Egiptu i Kini.

Izvor: Energy news

Dugo očekivana realizacija izgradnje vetropolja kod Nikšića uskoro počinje. Japanski Mitsubishi je pre više od godinu dana potpisao ugovor o zakupu zemljišta i izgradnji vetropolja, koja će, po poslednjim najavama, početi u proleće 2012.

Vetroelektrana na visoravni Krnovo imaće 30 vetroturbina snage 2,4 MW, a ukupna instalisana snaga biće 72 MW. Prema rečima predstavnika crnogorskog ministarstva ekonomije, Crna Gora će novim megavatima povećati kapacitete električne energije, ali će ovo biti i dobar test za elekrtoprenosni sistem te zemlje, jer je priključivanje energije iz alternativnih izvora postojećem elektroenergetskom sistemu novina. Struja koju budu proizvodile vetrenjače kod Nikšića povećaće domaću proizvodnju električne energije za oko 5 odsto.

Prva vetrenjača je u Crnu Goru stigla 2004. godine, kao poklon Vlade Holandije. Vetroturbina vredna oko 850 hiljada evra bila je postavjena u blizini Nikšića, ali ju je nedugo posle postavljanja pogodio grom, tako da je uklonjena. Ova vetrenjača trebalo je da proizvodi oko 150 miliona kilovat sati godišnje, što bi zadovoljilo potrebe obližnjeg sela Vilusi.

Ukupan potencijal energije vetra u Crnoj Gori procenjuje se na oko 400 MW.

Izvor: Energy news