Preko 3 milijarde ljudi živi u gradovima. Do 2030. šest od 10 ljudi će biti stanovnici grada, taj će broj rasti do sedam na svakih 10 ljudi do 2050 godine. Urbanizacija je nepovratan trend koji je sada deo sveta u kome živimo. Urbanizacija je povezana sa mnogim zdravstvenim izazovima koji su u vezi sa vodom, namirnicama, životnom sredinom (aerozagađenje, buka, otpadne materije i dr.), nasiljem i povredama, nezaraznim bolestima i faktorima rizika kao što su korišćenje duvana, nezdrava ishrana, fizička neaktivnost, štetna upotreba alkohola, kao i rizici povezani sa zaraznim i nezaraznim bolestima. Došlo se do jasne prekretnice u kojoj je sve usmereno ka urbanizovanoj sredini i života u njoj i moraju se preduzeti akcije da bi se obezbedilo da svi gradovi u pogledu gore navedenih aspekata, budu zdravi gradovi. Neophodno je da se skrene pažnja celokupnom svetu na urbanizaciju i zdravlje uz učešće svih faktora zajednice: vlada, međunarodnih organizacija i civilnog društva kojima je zajednički cilj da stave zdravlje u srce gradske politike.

Cilj je da se podigne svest o zdravstvenim izazovima u vezi sa urbanizacijom, kao i svest o hitnoj potrebi da se preuzme intersektorska akcija. Da se stavi akcenat na faktore rizika i urbanizaciju:

• povećano izlaganje faktorima sredine (zagađenje vazduha, voda, namirnica, tečne i čvrste otpadne materije);
• povećana izloženost faktorima rizika dovodi do nezaraznih bolesti (npr. duvan, nezdrava ishrana, fizička neaktivnost, štetna upotreba alkohola, nezakonite upotrebe droga);
• povećana izloženost zaraznim bolestima (npr. HIV / SIDA, malarija, tuberkuloza, pandemija influence A (H1N1));
• povećana izloženost nasilju;
• povećana izloženost povredama u drumskom saobraćaju i zdravstvenim vanrednim situacijama (epidemije, prirodne katastrofe i humanitarne krize)
• da se ukaže na potrebu da lokalne vlasti grada preuzmu odgovornost i akcije za zdravlje u urbanim sredinama i tako stvore bolji kvalitet života građana, bolje okruženje za privlačenje investicija i integrisanu javnu politiku koja može dovesti do održivog razvoja.

Izvor: akademijazakme.edu.rs

Priredio: Bojan Todorović III-4

Zvuk je po prirodi sastavni deo svakodnevnog života i deo čovekovog okruženja. Javlja se kao pratilac mnogih životnih aktivnosti i njegovo prisustvo je evidentno gotovo u svim sferama ljudske aktivnosti.

Zvuk ne mora biti glasan da bi nas uznemiravao (pod koji škripi, oštećenja na tonskim zapisima, “nemilosrdno” kapljanje vode i sl.). Nepoželjnost i neprijatnost su često u funkciji vremena kada se zvuk pojavljuje (noć ili dan). Zvuk može da nanese štetu ili čak izazove i razaranje određenih struktura (zvučni udar). Po definiciji, svaki zvuk, bez obzira na njegov intenzitet, koji nas ometa u nekim našim aktivnostima, ili nam smeta na bilo koji način, predstavlja buku.

Buka u životnoj sredini, ili kako se veoma često zove - komunalna buka, definiše se kao buka koju stvaraju svi izvori buke koji se javljaju u čovekovom okruženju.

Glavni izvori komunalne buke koji se svakodnevno sreću u čovekovom okruženju uključuju:

• Izvore buke na otvorenom prostoru;
• Izvore buke u zatvorenom prostoru.

Izvori komunalne buke na otvorenom prostoru mogu se dalje podeliti na sledeće grupe:

• Saobraćaj (drumski, železnički i avionski);
• Građevinske mašine koje se koriste pri izvođenju javnih radova;
• Industrija;
• Mašine za kućnu upotrebu (kosačica, motorna testera i sl.);
• Mašine i vozila za komunalno održavanje;
• Sportske aktivnosti, koncerti, zabavni parkovi, alarmi;

Izvori komunalne buke u zatvorenom prostoru mogu se podeliti na sledeće grupe:

• Kućni aparati (usisivač, fen za kosu, veš mašina i sl.);
• Ventilacioni sistemi i klima uređaji, pumpne stanice, trafostanice;
• Uređaji za muzičku reprodukciju;
• Žurke.

Neki od nabrojanih izvora buke u zatvorenom prostoru mogu se pojaviti i kao izvori buke na otvorenom prostoru. Buka u životnoj sredini je svetski problem. Način borbe protiv buke u velikoj meri zavisi od kulture, ekonomije, politike. Ne postoji sigurna procena, na svetskom nivou, o uticaju buke na životnu sredinu kao ni o ceni tog uticaja.

Neke okvirne procene je dala European Unions´s Green Paper on Future Noise Policy (1996) i one kažu da:

• 20% populacije (oko 80 mil.) je izloženo neprihvatljivom nivou buke koji uzrokuje nedostatak sna, uznemirenost i druge nepovoljne zdravstvene efekte;
• dodatnih 170 mil. živi u zonama gde nivoi buke izazivaju stalno ometanje tokom dana;
• procena je da komunalna buka košta Zajednicu od 0,2% do 2% bruto nacionalnog dohotka.

Građani, pre svega u razvijenim zemljama, veoma jasno prepoznaju problem i ukazuju na buku kao glavni činilac koji kritično opterećuje populaciju.

Zašto merimo jačinu zvuka / buke?

Merenja daju tačno određenu veličinu koja opisuje i rangira zvuk – to je neophodno kod unapređenja zaštite od buke, akustike stambenih zgrada, muzičkih i bioskopskih dvorana, izrade kvalitetnijih zvučnika i sl.

• Merenja nam omogućavaju preciznu, naučnu analizu ometajućih zvukova; intezitet ometanja zavisi od osobe do osobe (zavisno od psiholoških i fizioloških razlika između osoba).
• Jasno nam definišu kada zvuk može da izazove oštećenja – omogućava nam preduzimanje određenih zaštitnih mera.
• Konačno, merenja i analize zvuka su snažan dijagnostički alat u procesu sniženja buke – na aerodromima, autoputevima, u industrijskim pogonima i sl.
• To je alat koji nam može pomoći da unapredimo kvalitet života.

Izvor: akademijazakme.edu.rs

Priredio: Bojan Todorović III-4

Životna sredina, čovekova okolina ili okolina predstavlja sve ono što nas okružuje, odnosno sve ono sa čime je direktno ili indirektno povezana čovekova životna i proizvodna aktivnost. Prirodna sredina predstavlja blizak pojam pri čemu ovde ne moraju biti prisutne aktivnosti čoveka niti čovek mora imati direktnih uticaja. Ipak, u pogledu tehnološkog napretka, razvoja industrije i sve većeg uticaja čoveka na globalnom nivou na prirodu i ekosisteme granica izmedu ova dva termina postaje sve nejasnija. Tokom svojih aktivnosti, koje mogu biti urbanizacija ili eksploatacija, čovek menja prirodno okruženje i to često tako što narušava prirodnu okolinu. Izgradnjom hidrocentrala i akumulacija, sečom šuma, pošumljavanjem, eksploatacijom mineralnih sirovina, stvaranjem deponija, emisijom gasova, nuklearnim probama i dr., čovek utice na promenu čitavih područja. Kao rezultat čovekovih aktivnosti dolazi do promena ili narušavanja ekosistema i klimatskih promena na lokalnom i globalnom nivou.

Životna sredina se može posmatrati kao petokomponentni sistem koji čine:

• atmosfera
• hidrosfera
• litosfera
• zemljište
• organizmi

Svaki od ovih elemenata povezan je jedan sa drugim ali se radi lakšeg registrovanja i praćenja promena oni posmatraju odvojeno.

ODRŽIVI RAZVOJ:

Kreatori ekonomskog i društvenog razvoja na globalnom i lokalnom nivou, danas se trude da reše dva naizgled suprotstavljena problema: zahtev za kvalitetnijim životom i zahtev za zaštitom životne sredine. Intenzivan privredni razvoj često dovodi do narušavanja ravnoteže u prostoru i izaziva konflikte izmedu različitih interesnih grupa. Zbog toga je neophodno naći načine i modele da se razvoj ostvaruje bez degradiranja ili iscrpljivanja onih resursa na kojima isti i počiva. U prošlosti su ekonomski faktori često dobijali primat nad životnom sredinom. Sa ekspanzijom industrijske revolucije u drugoj polovini 19. veka, kada je životna sredina bila ugrožena kao nikada ranije, pojavile su se prve ozbiljnije ideje o njenoj zaštiti. Pojam održivog razvoja prvi put se pominje još davne 1713. godine u vezi sa održavanjem šuma. Odnosi se na meru u kojoj su pošumljavanje novim sadnicama i seča šume u direktnoj zavisnosti, što znači da se sme poseći samo onoliko stabala koliko je novih sadnica zasađeno. Ovaj ekološki princip može se primeniti na različita prirodna bogatstva i ekološke sisteme. Radi se o odnosu prema prirodnim bogatstvima koji je orijentisan ka budućnosti. Godine 1983. od strane UN formirana je Svetska komisija za životnu sredinu i razvoj (World Commission on Environment and Development - WCED) - "Bruntlendova komisija". Komisija je 1987. godine objavila izveštaj "Naša zajednička budućnost" (Our Common Future) u kome se razvoj prvi put definiše ne kao samo ekonomska kategorija, već i humana, a pre svega ekološki održiva kategorija. Izveštaj ukazuje na dalekosežne posledice koje na životnu sredinu mogu imati nekontrolisani ekonomski i populacioni rast i na potrebu definisanja i primene koncepta održivog razvoja. Održivi razvoj je definisan kao: "razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, a istovremeno ne ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje potrebe". Ova definicija je i danas široko prihvaćena.

Izvor: akademijazakme.edu.rs

Priredio: Bojan Todorović III-4

Međunarodni Dan planete Zemlje - 22. april, obeležava se različitim manifestacijama i akcijama koje imaju za cilj da skrenu pažnju građanima na značaj očuvanja životne sredine. U mnogim zemljama u svetu, na taj dan organizuju se akcije koje imaju za cilj promenu ekološke svesti i u kojima, prema nekim podacima, svake godine učestvuje više od pola milijarde ljudi. Neke od poruka obeležavanja tog datuma su i želja za stvaranjem nove, "zelene" ekonomije, kao i usmeravanje svetskog obrazovnog sistema ka problemima koji se tiču ekologije.

Izvor: akademijazakme.edu.rs

Priredio: Bojan Todorović

Ekološke zapovesti kojih se treba pridržavati za što čistiju životnu sredinu:

1. Ne očekuj od prirode više nego što si joj dao, (priroda);
2. Zaštiti planetu ovu,drugu nemamo niti ćemo dobiti novu, (planeta);
3. Brini o vazduhu pre nego što ga ugledaš, (vazduh);
4. Koristi izvor tako da možemo vodu piti i na rečnom ušću, (voda);
5. Znaj da zemlja caruje samo kada um caruje, (zemlja);
6. Seti se da je život drveta zalog za drvo života, (biljke);
7. Ne dozvoli da ptice selice sutra odustanu od povratka ka jugu, (životinje);
8. Uračunaj cenu očuvanja prirode u cenu svakog proizvoda, (tehnologija);
9. Ne traži rupu u zakonima prirode, (energija);
10. Misli više o otpadu da ne završimo na njemu, (otpad);
11. Gradeći ne otimaj,već deli sa prirodom, (razvoj);
12. Čuvaj životnu sredinu da bi smo izbegli kraj, (čovek);

Izvor: ekovrba.com

Priredio: Stefan Gašić

12 pravila za lepo ponašanje u prirodi i okolini, u našoj životnoj sredini

1. Smeće bacaj u kantu ili kontejner i, ako si u mogućnosti papir, staklo i metal odloži u za to predviđene kontejnere! Tako ćeš omogućiti njihovu ponovnu upotrebu i smanjiti količinu otpada.
2. Dok si u kolima, ne bacaj smeće i pikavce kroz prozor nego ga skupi i odloži u kantu po izlasku iz kola.
3. Žvaku ne bacaj na ulicu nego stavi u papirić pa baci u kantu! Pored toga što eliminišeš lošu naviku, smanjuješ i ružnoću naših ulica koje su već prepune zalepljenih žvakaćih guma.
4. Ako već moraš da pušiš, nemoj to da radiš u zatvorenim prostorijama da ne bi smetao onima koji ne puše, a pikavac obavezno baci u kantu za smeće, a ne na ulicu! Prošetaj ulicom bilo kog grada u Evropi, videćeš da su one besprekorno čiste.
5. Kad ideš u kupovinu ne uzimaj plastične kese nego nosi platnenu torbu. Plastične kese uglavnom završe na krošnjama drveća ili deponijama, a vreme potrebno da se razloži jedna kesa iznosi i oko milion godina.
6. Namirnice kupuj sveže i bez ambalaže. Time smanjuješ količinu ambalažnog otpada koga je sve više. Ako već kupiš proizvode zapakovane u ambalaži, trudi se da to budu što veća pakovanja robe sa što manje ambalaže, a plastičnu ambalažu i konzerve odnesi na mesta za njihov otkup. Ovi materijali se prirodno razlažu dosta dugo s toga njihovo gomilanje u prirodi predstavlja ozbiljan problem.
7. Iskoristi obe strane papira (za pisanje, štampanje) pre nego što se odlučiš da ga baciš. Za proizvodnju jedne tone papira potrebno je poseći dva stabla utrošiti 240 000 litara vode i 4.700 kilovati! Od starih novina i drugog neplastificiranog papira lako se pravi reciklirani papir pri čemu je ušteda energije oko 70 odsto. Na ovaj način štediš naše šume, vodu i struju.
8. Gasi svetla i izbegavaj „stand by“. Uređaji na „stand by“ troše čak i do 70 odsto energije. Kada ih ne koristite, isključite ih iz struje. Kupuj štedljive fluorescentne sijalice. Traju 15 puta duže od običnih i troše četvrtinu manje struje da bi dale istu količinu svetla. Tako štediš novac (a i našu planetu).
9. Kada pereš veš ili sudove, prvo napuni mašinu. Uključuj kraće programe i peri po jeftinoj struji. Ekonomično koristi deterdžente. Oni sadrže materije koje zagađuju naše vodotokove i ugrožavaju opstanak živih organizama.
10. Trudi se da što više ideš peške ili biciklom. Ako već moraš da ideš automobilom, koristi vozila na ekološka goriva – plin i ekodizel – i ponudi se da povezeš komšije ili prijatelje. Sagorevanjem goriva oslobađa se oko 2,5 kilograma ugljen-dioksida po litri goriva i doprinosiš povećanju efekta staklene bašte, odnosno klimatskih promena. Posebno, ne koristi olovni benzin, zbog uticaja produkata sagorevanja na zdravlje.
11. Ako imaš baštu organski otpad kompostiraj! Kompostiranje je proces u kome dolazi do razgradnje vlažne, čvrste organske materije pomoću mikroorganizama i pod kontrolisanim uslovima. Ovako pored manje količine smeća koje ćeš baciti u kontejner dobijaš i plodno đubrivo kojim možeš pospešiti rast biljaka.
12. Zasadi drvo! Drveća su pluća naše planete, ona vezuju ugljen-dioksid, proizvode kiseonik i utiču na smanjenje buke koja predstavlja veliki problem gradskih ulica.

Budite zdravi, veseli, volite ljude oko sebe i čuvajte svoju okolinu!

Izvor: ekovrba.com

Priredila: Tamara Horti III- 2

Kako napraviti kompost

Odvajate li kuhinjski otpad? Jeste li znali da čak 30% ukupnog kućnog otpada čini organski otpad? Kompostiranjem biorazgradivi kućni otpad možete pretvoriti u nešto korisno. Iskoristite otpad koji obično bacate u smeće za izradu komposta koji vrijedi poput zlata za vaše biljke.

Što je kompost

Kompostiranje je stara prirodna metoda kojom ćete pretvoriti organske ostatke u plodni humus. Kompost nastaje od ostataka voća, povrća, čaja, kave itd. Kada otpadne lišće, odumre biljka ili se sruši neka grana hranjive tvari se vraćaju zemlji. Stavljanjem ostataka voća i povrća na hrpu načinjenu od otpalog lišća i granja ubrzat ćete proces kompostiranja, a hranjivi kompost koristit će Vašem vrtu. Time ćete ne samo na najprihvatljiviji način zbrinuti organski otpad već ćete reciklirati hranjive tvari. Ostacima hrane poboljšat ćete kvalitetu zemlje u Vašem vrtu. Zemlja će postati otpornija na nametnike i bolesti. Kompostiranjem hranite vaše biljke, već i sudjelujete u rješavanju problema otpada.

Kako odabrati mjesto za kompostiranje

Prije nego započnete kompostiranje važno je odabrati mjesto na kojem ćete držati kompost. Kompost nužno ne zahtijeva veliki prostor. Možda nećete povjerovati, ali kompostirati možete i na balkonu! Kompost možete slagati u hrpu koju po želji možete ograditi drvom, ciglom, žicom. Možete kupiti specijalni komposter koji nude specijalizirane trgovine. Za kompost može poslužiti plastična kanta, a i metalna kutija. Međutim, uzmite u obzir da  dno kutije mora imati rupice. Ako želite slagati kompost na hrpu, dovoljno je da u svom vrtu osigurate mjesto gdje želite držati kompost. Hrpu komposta preporučuje se pokriti. Hrpa bi trebala biti velika oko 1 metra i isto toliko široka. Dužina ovisi o količini opada kojim raspolažete. Ukoliko ne želite da Vaš kompost „neuredno“ stoji kao hrpa otpada, možete ga ograditi drvom, ciglom ili žicom. Kompostiranje u hrpi omogućava lakši pristup kompostnom materijalu, lakše okretanje komposta, kontrolu vlažnosti i prozračnosti.

"Zeleni" i "smeđi" kompost

Materijali za kompostiranje razvrstavaju se u „zelene“ i „smeđe“. Zeleni su materijali bogati dušikom ili proteinima. Oni pomažu bržem rastu korisnih mikroorganizama.

U  zeleni kompost ubrajamo:

• travu
• talog kave
• filter vrećice od čaja
• ostatke od voća i povrća
• izmet krave, konja ili ovce

Smeđi materijali bogati su ugljenom ili ugljikohidratima. Smeđi kompost služi kao izvor hrane za mikroorganizme.

U smeđi kompost ubrajamo:

• otpalo lišće iz vrta
• borove iglice
• koru drveća,
• grančice
• slamu, sijeno, piljevinu
• papir
• pamučnu tkaninu

Uzmite u obzir da se neki organski otpaci teško razgrađuju. Zbog toga se ne preporučuje staviti u kompost velike količine takvih otpadaka. Primjer takvih otpadaka su čepovi od pluta, ljuske oraha, češeri. Kompostirati se nikako ne smiju osjemenjeni korovi, lišće oraha, bolesne biljke, ostaci kuhanih jela i proizvodi životinjskog porijekla. Ostaci hrane i mliječni proizvodi vrlo lako će privući glodavce. Osim toga, Vaš kompost bi se zbog štetnih bakterija mogao početi kvariti te uzrokovati razne bolesti. Zbog sadržaja teških metala i toksina na kompostište nikako ne smijete staviti otpatke koji sadrže kemikalije -  stare lijekove, PVC ambalažu, stiropor, časopise u boji, mačji ili pseći izmet, ostatke duhana, sadržaj vrećica iz usisavača itd. Jedini izmet koji se preporučuje kao gnojivo u kompostištu je izmet životinja koje se hrane isključivo biljnom hranom kao što su krave, konji ili ovce. Točan omjer „zelenog“ i „smeđeg“ ne postoji, ali se preporučuje da koristite dvije trećine „smeđeg“ na jednu trećinu „zelenog“ materijala. Stvaranje komposta će se dogoditi i bez točno određenog omjera jer se radi o prirodnom procesu.

Kako napraviti kompost

Kompostiranje započinjete već u kuhinji odvajanjem biorazgradivog otpada i njegovim usitnjavanjem. Svaki put kada idete kuhati obrok ili kavu, stvarate određenu količinu bio otpada. Taj otpad koji nastaje od ostataka povrća, voća, taloga od kave i vrećica od čaja nemojte bacati u smeće sa svim ostalim otpacima, već ga usitnite i bacite u posebnu kantu. Najprije je potrebno odabrati mjesto za slaganje komposta. Na mjestu koje ste odabrali za kompostište ne smije se skupljati voda. Bilo bi dobro da mjesto ima blagi nagib. Mjesto za kompostnu hrpu treba biti zaštićeno od vjetra i jakog direktnog sunca. Osnova svakog komposta je podloga, koja je poput temelja za kuću. Temelj kompostne hrpe trebao bi se sastojati od drvenastog krupnijeg materijala poput komadića drveta, grančica, pruća… itd.

Ukoliko za kompostiranje koristite plastičnu bačvu, sanduk ili kutiju, morate na dnu izbušiti rupe koje će biti otvori za zrak jer kompostna hrpa mora disati. Za dobar kompost kod slaganja treba voditi računa o odnosu dušika i ugljika. Lišće i suhe biljke bogate su ugljikom, dok su biorazgradivi ostaci iz kuhinje bogati dušikom. Ugljik je bakterijama gorivo, a dušik - građevni materijal. Kako ćete dobro složiti kompost? "Zelene" materijale za kompost (kuhinjski otpad) usitnite i pomiješajte sa „smeđim“ materijalom (lišće, grančice slama). Zatim sve to namočite, ali ne previše. Slažite kompost na hrpu, prekrijte ga  zemljom ili slojem slame, sijena ili lišća.

Kompost ne smije biti prevlažan. Ukoliko je kompost previše vlažan trebate omogućiti drenažu suvišne vode ili dodati suhog komposta kao što su novine ili piljevina. Ukoliko je kompost presuh potrebno ga je zaliti vodom ili dodati biljne ostatke koje će mu nadoknaditi nedostatak vode. Kompost trebate s vremena na vrijeme promiješati kako se ne bi usmrdio i kako bi dobio dovoljno kisika te se na taj način čim prije pretvorio u nama potreban humus. Redovno miješanje komposta donosi zrak bakterijama. Hrpu okrećete otprilike svaka 3 mjeseca ili kada vidite da se hrpa očigledno slegnula. Pri okretanju pazite da kompost koji je bio na dnu dođe na vrh i obrnuto. Tako će se kompost prozračiti, a po potrebi ga možemo i navlažiti. Ukoliko otpad odlažete kako nastaje, okretanje morate raditi češće - najmanje jednom mjesečno. Međutim, kompost se ne smije prečesto okretati jer ga moramo pustiti da se zagrije.

Zagrijavanje komposta je jako važno jer se na taj način uništava sjeme korova, uzročnici bolesti i nametnici. Idealna temperatura u sredini hrpe komposta je 50 – 70 stupnjeva. Kompostnu hrpu trebate pokriti. Pokrivanjem, kompost štitimo od svjetla, ali i od pretjerane vlage u zimskim te prevelike suše u ljetnim mjesecima. Idealan materijal za pokrivanje je onaj koji propušta zrak, a zadržava vlagu, naprimjer tanki sloj zemlje, suha trava, lišće, sijeno ili karton.

Nakon 6 mjeseci do godine dana iz organskog otpada nastat će prirodno gnojivo bogato hranjivim tvarima – kompost. Dobar kompost nema neugodan miris truljenja već više podsjeća na miris vlažne zemlje u šumi. Zreo kompost je ujednačenog izgleda, grumenast, tamnosmeđe do crne boje. U njemu ne prepoznajemo početni biomaterijal. Nezreo kompost nema tamnu boju, kiselkastog je mirisa ili miriše na gljive. U njemu se mogu naći ostaci tvari poput lišća, ostataka povrća i sl. Takav kompost najbolje je preokrenuti i pustiti da dozri.

Drugi načini upotrebe komposta

Ukoliko uskoro planirate zasaditi novo drvo, iskopajte rupu adekvatne veličine. Prije sadnje drveta neko vrijeme stavljajte biološki razgradiv kuhinjski otpad na dno rupe.  Na taj način ćete zemlju u koju planirate zasaditi drvo obogatiti hranjivim tvarima.

Ako imate dio vrta koji za sada ne želite obrađivati, ali želite zadržati plodno tlo koje ćete u budućnosti iskoristiti za sadnju, organski kuhinjski otpad stavite na površinu zemlje. Na taj ćete način spriječiti isušivanje zemlje i rast korova.

Ukoliko trebate hranjive tvari za zalijevanje vrta, organski otpad možete odlagati u veliku kantu ili bačvu i jednostavno čekati da istrune, a potom iskoristiti za zalijevanje vrta.

Izvor: alternativa-za-vas.com

Priredila: Tamara Horti, III-2

Tipovi i Generacije

Sadržaj-Biogoriva se proizvode od raznih biljaka i organskih materija, odnosno od ugljenih hidrata koja se nalaze u organiskim materijama. Biogoriva se u tečnom stanju najviše koriste za automobilsku industriju i transport, a u čvrstom stanju, mogu da se koriste za neke industrijske procese i grejanje. Velike investicije u tehnologiju biorafinerija, gde se biomasa pretvara u različita biogoriva i maziva, u budućnosti će verovatno biti zastupljene kao i rafinerije nafte danas.

• Prva generacija biogoriva se proizvodi od skroba ili šećera iz kukuruza, pšenice, palme, šećerne repe i biljaka koje u sebi sadrže veći procenat skroba ili šećera. Nedostatak prve genaracije biogoriva jeste što je ovo takođe i hrana, pa proizvodnja biogoriva je neodrživa, može da utiče na cenu osnovnih životnih namirnica i da utiče negativno na ekonomiju zemlje. Pored toga, u nekim zemljama se seku šume da bi se oslobodilo novo poljoprivredno zemljište za uzgoj, što prouzrokuje dodatne količine gasova staklene bašte.
• Druga generacija biogoriva se proizvodi od drveta, iskorišćenog papira, raznih trsaka i trava, kao i poljoprivrednih ostataka kao što su stabljike od kukuruza koje ne ugrožavaju zalihe hrane. Specijalni mikroorganizmi se koriste da razgrade celulozu u šećere koji se dalje fermentišu. Proizvodnja druge generacije biogoriva je još uvek neefikasna za komercijalnu upotrebu, ali neke zemlje u velikoj meri ulažu u istraživanje i razvoj. Po IEA cena proizvodnje druge generacije biogoriva u SAD-u je oko 0.80-1 USD po litru.
• Treća generacija biogoriva se proizvodi iz algi ili uljane repice (jatropha), odnosno biljaka koje se nisu uzgajale ranije, a koje ne ugrožavaju zalihe hrane. Produktivnost treće generacije biogoriva je oko 30 puta veća po jedinici površine zemljišta od prve ili druge generacije biogoriva.
• Četvrta generacija biogoriva kombinuje genetski optimizirane sirovine koje su ujedno dizajnirane da apsorbuju veće količine ugljen dioksida iz atmosfere. Genetski sintetizovani mikrobi se koriste za proizvodnju goriva, pa je celokupan proces 'carbon negative', odnosno eliminiše deo CO2 iz atmosfere.

Tipovi biogoriva:

• BIODIZEL - Biodizel se pravi od masti i iskorišćenog jestivog ulja , koje bi inače bilo bačeno. Celokupan proces proizvodnje i upotrebe biodizela proizvodi oko 60% manje štetnih gasova staklene bašte od običnog, petrodizela. Biodizel može da se korisiti u 95% dizel motora i uglavnom se koristi kao mešavina od 5-25%.
• BIOALKOHOL - Najčešći bioalkoholi koji se biološki proizvode su etanol, butanol i propanol. Bioetanol može da proizvodi od šećera iz kukuruza, šećerne repe, piljevine, trske i biljnog otpada. Etanol je najčešće korišćeno biogorivo na svetu, pogotovo u Brazilu gde se proizvodi od šećerne repe. Mešavina etanola i benzina koja se komercijalno prodaje je sa 15% etanola, odnosno E15 i većina automobila može da koristi E15.
• BIOGAS - Biogas se sastoji od metana koji je glavni nusproizvod razgradjivanja organskog materijala anaerobnim mikroorganizmima. Na farmama stajnjak može da se koristi kao biogorivo, da se koristi kao prirodno djubrivo ili kao biogorivo u čvrstom stanju.
• SAGOREVANJE BIOMASE - Biomasa su svi materijali organskog porekla, a otpadna biomasa kao što je piljevina, papir, ostaci od građevinskog materijala, drveće koje je isečeno tokom održavanja, gradsko smeće iz kojeg su izdvojene štetne materije i teški metali, stajsko đubrivo i ostaci od poljoprivrednih useva, se mogu sagorevati radi proizvodnje električne energije ili grejanja.

Intresantne činjenice o biogorivu

• Rudolf Diesel je dizajnirao prvi dizel motor da radi na ulje od suncokreta, kikirikija ili konoplje. Biogorivo se koristilo za prve automobile početkom prošlog veka i Ford-ov model Ts je koristio bioetanol iz konoplje.
• Kada se uzme u obzir celokupan ciklus proizvodnje i korišćenje etanola iz kukuruza, emisije gasova staklene bašte su manje oko 20% u odnosu na benzin.
• Biogoriva su prirodno razgradiva
• Bioetanol ima pozitivan energetski balans i proizvodi oko 30% više energije u odnosu na energiju koja je bila potrebna da bi se napravio jedan litar bioetanola.
• Oktanska snaga bioetanola je veća od benzina, pa u raznim auto trkama počinje da se koristi 100% bioetanola.
• Američki sektretar za energiju je u maju 2009 godine je objavio investiciju od 800 miliona dolara za istraživanje i razvoj biogoriva kao reakciju na finansijsku krizu na Američkom i svetskom tržistu.

Izvor: serbio.rs

Preuzeli: Milojević Vukan i Stojanov Stefan I-1

Sačuvajmo planetu

Svetska emisija ugljen-dioksida (CO2), gasa koji se smatra glavnim krivcem za globalno zagrevanje, porasla je prošle godine na novi rekord od 34 milijarde tona, pri čemu je Kina i dalje najveći emiter, saopštio je danas nemački privatni institut za obnovljive izvore energije IWR.

U izveštaju tog instituta se navodi da je emisija CO2 prošle godine bila za 800 miliona tona veća u odnosu na 2010. godinu, kao i da je Kina učestvovala u ukupnoj svetskoj emisiji sa 8,9 milijardi tona, što je značajno više od emisije SAD-a od šest milijardi tona.

Nakon jednokratnog pada emisije CO2 2009. godine usled globalne ekonomske krize, ponovo je nastupio trend rasta emisije, istakli su stručnjaci IWR-a.

"Ako se nastavi aktuelni trend, globalna emisija CO2 će do 2020. porasti za 20 odsto na 40 milijardi tona", naveo je u saopštenju direktor Instituta, Norbert Alnoh.

Radi poređenja, 1990. godine je obim emisije iznosio 22,7 milijardi tona.

Na listi najvećih svetskih emitera štetnih gasova se iza Kine i SAD nalazi Indija, koja je zauzela treće mesto sa 1,8 milijardi tona, a slede Rusija sa 1,7 milijardi tona, Japan sa 1,3 milijardi tona i Nemačka sa 804 miliona tona.

Među deset najvećih emitera, samo SAD, Rusija i Nemačka su 2011. smanjili količinu emitovanog CO2, saopštio je institut IWR, dodajući da su brojke bazirane na globalnoj potrošnji fosilnih goriva, o čemu je podatke objavio britanski energetski gigant BP.

Izvor: blic.rs

Priredili: Stojanov Stefan i Milojević Vukan I-1

Ekološki izolacioni materijali

Za proizvodnju ekoloških izolacionih materijala koriste se obnovljive sirovine. Postoji čitav niz izolacionih materijala koji ispunjavaju ekološke kriterijume, tj. kod kojih su opterećenje životne sredine štetnim materijama i potrošnja energije prilikom procesa proizvodnje minimalni, koji ne štete zdravlju prilikom korišćenja, odn. čije je trajno uklanjanje neproblematično, odn. kod kojih postoji mogućnost ponovne upotrebe. Pored svojstava pojedinih materijala (npr. difuzija, regulacija vlage) kod poređenja izolacionih materijala značajan kriterijum predstavlja i njihova toplotna provodljivost. Što je oznaka za provodljivost toplote Lambda manja (izražena u W/mK), to je bolje izolaciono dejstvo materijala. Lošije Lambda-vrijednosti mogu se kompenzovati postavljanjem debljih slojeva izolacionih materijala. Toplotna provodljivost (Lambda-vrijednost) sljedećih ekoloških izolacionih materijala kreće se po pravilu između 0,04 i 0,045 W/mK.

Ovčija vuna

Usljed prirodnog uvijanja, velike elastičnosti i dinamičnog ponašanja po pitanju vlage, vuna se razlikuje od ostalih vlaknastih izolacionih materijala. Ovčija vuna prima u sebe vlagu, povećavajući svoju ukupnu težinu i za 30 procenata, a da se pri tome istovremeno ne smanji njena provodljivost toplote. Tačka paljenja iznosi 500-600ºC, pri čemu se vuna ne topi, već se jedino pretvara u pepeo. Ovčija vuna se može koristiti za toplotnu izolaciju zidova, krovova ili tavanica, kao i za ventilacione kanale i cijevi za grijanje. Njena provodljivost toplote kreće se u rasponu od 0,0385 do 0,046 W/mK.

Lan

Izolacioni materijali napravljeni od lana (i od kudelje) ne mijenjaju svoj oblik i ne skupljaju se nakon ugradnje. Zahvaljujući činjenici da sadrže prirodne gorke supstance ovi izolacioni materijali su rezistentni na štetočine poput raznih insekata ili glodara. Kratka vlakna lana se mehaničkim putem pretvaraju u filc. Korišćenjem ljepila (npr. skroba) ili sredstava za pravljenje flizelina (plastičnih vlakana) kratka vlakna se slojevito ređaju i prerađuju u izolacione ploče različite debljine. Lan se koristi za izolaciju zidova, tavanica i krovova.

Konoplja

Kod proizvodnje izolacionih ploča i filca vlakna kudelje i lana se dijelom međusobno miješaju. Slama konoplje se dijeli na vlakna i pozder (djelovi kore stabljike). Vlakna se koriste za proizvodnju izolacionog flizelina koji se koristi za izolaciju zidova, tavanica i krovova. Pozder se uglavnom koristi za izolaciju i nivelisanje podova i stropova. Konoplja je isto kao i lan po prirodi otporna na štetočine.

Pluta

Pluta se nalazi prije svega u šumama hrasta plutnjaka u Sredozemlju. Kora hrasta plutnjaka se može guliti svakih 9-10 godina, a da pri tome ne dođe do oštećenja drveta. Pluta se proizvodi mljevenjem oljuštene kore u granulat, koji se zatim tretira vrelom parom. Usljed ekspanzije granulata i njegovog vezivanja pomoću smola koje su sadržane u samoj pluti nastaju blokovi plute, koji se nakon perioda vjetrenja sijeku u ploče.

Slama

Slama posjeduje odličan kvalitet termoizolacije, dok se troškovi ugradnje već unaprijed pripremljenog materijala mogu porediti sa postavljanjem konvencionalnih izolacionih materijala. Slama pored toga regionalno stoji na raspolaganju i ima povoljnu cijenu. Pri stručnom postavljanju ne dolazi do pojave plijesni. Kada su u pitanju zapaljivost, kao i postavljanje u dijelove građevine, slama se može porediti sa drugim izolacionim materijalima.

Izolacione ploče od drvenih vlakana

Izolacione ploče od drvenih vlakana proizvode se od tankog drveta ili ostataka smreke ili bora. Drvo i radni materijal od drveta predstavljaju u građevinsko-fizičkom smislu kvalitetne proizvode koji uz adekvatno korišćenje stoje na raspolaganju u gotovo neograničenim količinama. Mogućnosti primjene izolacionih ploča od drvenih vlakana su šarolike, te se mogu koristiti za izolaciju podova, termoizolaciju čitavog objekta ili izolaciju konstrukcije od letava. Zahvaljujući dobrom akumuliranju toplote izolacione ploče od drvenih vlakana pružaju i odličnu zaštitu od pretjeranog zagrijavanja tokom ljeta.

Celuloza

Celuloza je stara hartija pomiješana sa sredstvom za zaštitu od paljenja, a koristi se tako što se nasipa u rinfuznom stanju ili se, pak, uduvava u međuprostore. Celuloza se uglavnom koristi za izolovanje krovnih kosina i zidnih ploča. Prilikom uduvavanja obavezno treba voditi računa o tome da se materijal unese i u najudaljenije uglove. Posebno se kod krovnih površina sa mnoštvom uglova preporučuje da se putem kontrolnih otvora provjeri da li je punjenje izvršeno u potpunosti. Celuloza se isporučuje i u obliku ploča, a kod vertikalnih oplata se može čak i brizgati. Postavljanje bi obavezno trebalo prepustiti licenciranom preduzeću pošto je propisan postupak uduvavanja presudan za postizanje valjanog izolacionog dejstva.

Izvor: Energetski efikasna gradnja i sanacija građevinskih objekata - Holzcluster Steiermark GmbH
Izvor: expeditio.dreamhosters.com

Priredila: Željana Jokić, III-2