Malo ljubavi mnogo znači: Neverovatne transformacije napuštenih pasa

SadržajNa ulicama opštine Vršac se nalazi veliki broj napuštenih i izgubljenih pasa i taj broj se iz dana u dan sve više povećava. Pojedini psi predstavljaju opasnost po građane, a i pojedini građani svojim ponašanjem predstavljaju opasnost po pse. Jedino zdravorazumno rešenje ovog problema vidimo u otvaranju trajnog prihvatilišta - Azila za pse. Azil za pse bi predstavljao novi dom za sve napuštene i izgubljene pse koji trenutno šetaju ulicama opštine Vršac. U njemu bi oni dobijali sve potrebne namirnice kao i veterinarski negu.

Na osnovu člana 66. stava 1. Zakona o dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS”, broj 41/09) (Organ jedinice lokalne samouprave dužan je da obezbedi prihvatilište ako na svojoj teritoriji ima napuštenih životinja) apelujemo na čelnike opštinske vlasti:

1. Da se u što skorijem vremensko roku pokrene proces otvaranja prihvatilišta sa trajnim smeštajem pasa (azila);
2. Da se u što skorijem vremenskom roku o ovom problemu raspravlja na sednici Skupštini opštine Vršac.

Želimo čiste i bezbedne ulice naše opštine i sigurnu budućnost naših četvoronožnih sugrađana.

Vodu bez kontrole pije više od 80.000 ljudi

Direktorka Zavoda za javno zdravlje u Vranju dr Eržika Antić kaže da je nekontrolisana voda iz javnih česama, bunara i seoskih vodovoda naročito opasna u letnjim mesecima, kada je rizik od zaraze daleko veći. Ona navodi da su lokalne samouprave vlasnici su svih izvorišta vode i u zakonskoj su obavezi da kontrolišu ispravnost vode, ali to ne čine.

Prema rečima načelnika Centra higijene i humane ekologije u ovoj ustanovi dr Gorana Tasića, ove godine analizirano je samo 63 uzorka vode iz seoskih vodovoda i šest iz školskih objekata, što je nedovoljno.

- Turisti na Vlasini piju sumnjivu vodu, jer je pod našom kontrolom samo centralni vodovod. On pokriva svega 20 odsto ove turističke destinacije. Na Vlasini se nalazi nekoliko lokalnih vodovoda koji nisu pod našom kontrolom. Na obroncima Vlasine u toku je sezona berbe borovnica, pečuraka i drugih šumskih plodova, pa je za ljude opasno da peru ruke higijenski neispravnom vodom zbog velikog prisustva miševa, pacova i drugih glodara. Nedopustivo je što se zbog velikog broja turista ne kontrolišu svi objekti za vodosnabdevanje. Voda se ne kontroliše ni na pet benzinskih pumpi na koridoru 10, zbog čega se riziku izlažu brojni motorizovani turisti - kaže dr Goran Tasić.

Najnovije analize potvrđuju da od 12 javnih česama u Vranju voda ispravna samo iz pet. Iz osam česama koje su priključene na gradski vodovod ističe higijenski ispravna voda.

Ne kontroliše se ni voda u bazenima za kupanje u Bujanovcu i Preševu.

Iako su svi gradski vodovodi u opštinama pod kontrolom stručnjaka Zavoda za javno zdravlje, mnoga komunalna preduzeća duguju čak i za kontrolu ispravnosti te vode.

Vranje - Više od 80.000 meštana u sedam opština Pčinjskog okruga godinama piju vodu iz bunara i seoskih vodovoda za koje gotovo da nema kontrole ispravnosti jer lokalne samouprave nemaju pare da plaćaju ispitivanja. U ovom kraju bilo je već nekoliko epidemija, a lekari upozoravaju da neispravna voda može biti uzrok zaraze crevnim bolestima, žuticom, meningitisom... Van kontrole je i ispravnost vode na Vlasini, gde samo 20 odsto meštana, ali i turista koji dolaze, koristi vodu iz gradskog vodovoda. Stručnjaci ne kontrolišu ni vodu sa pet benzinskih pumpi na koridoru 10, kuda prolaze brojni putnici ka Makedoniji, Grčkoj i Turskoj.

Arhitektonski biro JDS Architects je nedavno predstavio uzbudljivi projekat nove kancelarijske zgrade sa zelenim krovom za moderni i rezonantan grad Istanbul. Projekat pod imenom Kagihtane Gardens ima blisku vezu sa okolnim brdovitim pejzažom, koje on oponaša sa terasastim zelenim krovovima. Prirodno svetlo upada u zgradu M oblika sa svih strana, dok otvori štite unutrašnjost od pregrevanja. Javni trgovi na uličnom nivou povezuju maloprodajne prostore, a gornji spratovi pružaju vrhunski kancelarijski prostor za velika preduzeća. Izgradnja ovog projekta se očekuje da će početi ovog leta.Kagithane Gardens je prvoklasni kancelarijski i maloprodajni projekat koji je osmišljen da podstakne novi poslovni okrug u Kagitaneu u severnom delu Istanbula. Zgrada u obliku slova M se izdiže iznad dvorišta i bašta i pruža kancelarijske prostore sa uskom spratnom osnovom kako bi pružila bolje poglede i obilje prirodnog svetla. Prolazi na uličnom nivou prolaze kroz zgradu kako bi olakšali pešački saobraćaj u i oko kompleksa. Projekat površine 100.000 metara kvadratnih će uključivati prodavnice, restorane, fitnes centre i još mnogo toga na javno dostupnim nižim nivoima. Fleksibilni poslovni prostori otvorenog tipa na gornjim nivoima povezuju se sa privatnim terasama i krovnim baštama. Količina prirodnog svetla i toplote je ublažena sa otvorima na spoljašnjoj staklenoj fasadi. Iz biroa JDS kažu: „Projekat deluje kao katalizator poslovnog života za novi Istanbul, i on promoviše savremenu kulturu, arhitekturu i način života. Zamislili smo zgradu gde unutrašnjost komunicira sa spoljašnjem, gde je plan fleksibilan kako bi omogućio svima da pronađu svoj željeni prostor i mesto, bilo da je u pitanju preduzeće od jednog čoveka ili velika kompanija sa stotinama zaposlenih. Mi verujemo da je život u množini i da razni subjekti treba da koegzistiraju i razmenjuju svoja iskustva. Kagithane Gardens je mesto u kojoj takvo bogatstvo različitosti može naći svoje mesto.“

Kompanija ASA, koja u Kikindi već šest godina sakuplja i deponuje smeće, tužila je oko 3.000 domaćinstava koja im duguju oko 40 miliona dinara, a u javnosti se pojavila informacija da ova firma na regionalnu deponiju u Kikindi odlaže i opasan hemijski otpad, pa čak i nuklearni otpad iz slovenačke elektrane Krško.

- Netačne su informacije da se ovde odlaže nuklearni otpad, jer da bi se takav otpad transportovao iz bilo koje zemlje, o tome bi morala da budu obaveštena nadležna državna ministarstva svih zemalja kroz koje se takav otpad transportuje. Redovne inspekcijske provere na deponiji nisu potvrdile nikakve nepravilnosti - tvrdi Ljibiša Nikšić, menadžer kompanije ASA.

Deponija u Kikindi ima karakter regionalne deponije neopasnog otpada i poseduje dozvolu nadležnog Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine.

- Dozvoljeno je odlagati komunalni otpad, neopasan otpad bilo kog porekla koji zadovoljava propise, a to znači i industrijski neopasan otpad iz cele Vojvodine. Može se odlagati i naftna isplaka, ali samo ona koja je prošla tehnološki tretman i postala bezopasna - ističe Nikšić.

- Što se tiče kritika građana zbog tužbi, mi ih redovno obaveštavamo kolika su njihova dugovanja i pozivamo ih da ih izmire na vreme. Prošle godine poslali smo više od 7.000 obaveštenja s upozorenjima, a nakon isteka svih rokova za plaćanje, utuženo je 3.000 korisnika. To dokazuje da više od 55 odsto korisnika pravovremeno reaguje na opomene i izmiruje svoje obaveze, čime se izbegava plaćanje sudskih troškova - kaže Nikšić.

- Nisam zadovoljan radom ASA jer sam imao sudski spor s njima. Bolje bi bilo da posao odnošenja smeća kao i ranije obavlja opštinsko Komunalno preduzeće. Oni ne rade taj posao kvalitetnije nego što ga je nekada radilo komunalno - tvrdi Andraš K. iz Kikinde.

- Prema zakonu o komunalnim delatnostima, kompanija koja pruža komunalne usluge nije obavezna da sklapa pojedinačne ugovore. I pored toga što su u obavezi da preuzmu kante za odlaganje otpada i priključe se sistemu, pojedini korisnici to nisu učinili ni posle šest godina rada, a na njihov zahtev račune im ne šaljemo sve dok to ne učine - objašnjava Nikšić.

Odloženo 35 tona azbesta

Na deponiju u Kikindi prošle godine odloženo je ukupno 637 tona industrijskog otpada, od čega je specijalno uskladišteno 35 tona otpada koji sadrži azbest.

Izvor: Blic

Priredila: Aleksandra Blitva III-4

U Evropskoj uniji (EU) u 2011. godini reciklirano je ili kompostirano 40 odsto komunalnog otpada prema 27 odsto u 2001. godini, pri čemu se najviše recikliralo u Nemačkoj, a najviše kompostiralo u Austriji. U Srbiji, prema podacima iz novog izveštaja Evropske statističke službe, 100 odsto otpada ide na deponije, kao i u Bosni i Hercegovini (BiH) i Makedoniji, preneo je Euraktiv Srbija.

Zvanične evropske statistike pokazuju da je u 2011. u 27 članica EU prikupljeno 503 kilograma komunalnog otpada po stanovniku od čega je tretirano 486 kilograma. Na nivou EU 37 odsto otpada završilo je na deponijama, 23 procenta u spalionicama, 25 odsto je reciklirano, a 15 odsto kompostirano. U 2001. godini je 56 odsto ukupnog otpada u EU upućeno na deponije, 17 odsto je spaljeno i isto toliko reciklirano, a 10 procenata kompostirano.

Podaci Eurostata pokazuju da se u Nemačkoj reciklira 45 odsto ukupno tretiranog otpada, u Irskoj 37 odsto, Belgiji 36, a Sloveniji 34 odsto. Najmanje se u EU reciklira u Rumuniji - samo procenat prikupljenog komunalnog otpada.  Jednocifreni procenat reciklaže u ukupnom tretiranju otpada beleži se i u Bugarskoj, Slovačkoj i na Malti.

Podaci za Srbiju, kako prenosi Euraktiv, pokazuju da je u 2011. godini po stanovniku prikupljen 361 kilogram komunalnog otpada od čega je 281 kilogram tretiran, na taj način što je kompletna količina upućena na deponije. Hrvatska, koja 1. jula ulazi u EU, te godine je prikupila 373 kilograma otpada po stanovniku i tretirala 371 kilogram od čega 92 odsto na deponijama, osam odsto je reciklirano, a jedan procenat kompostiran.

Sav komunalni otpad prikupljen 2011. godine u Makedoniji i BiH završio je na deponijama dok je Turska kompostirala jedan procenat, a sve ostalo je takođe otišlo na deponije.

Izvor: Blic

Pripremila: Aleksandra Blitva III-4

Dirljiva fotografija koale, snimljene na zgarištu svog nekadašnjeg doma - šume eukaliptusa koja je posečena radi građevinskog projekta, za kratko vreme je obišla svet

SIDNEJ - Dirljiva fotografija koale, snimljene na zgarištu svog nekadašnjeg doma - šume eukaliptusa koja je posečena radi građevinskog projekta, za kratko vreme je putem interneta obišla svet.

Vrativši se u svoje opustošeno stanište, gde je samo pre nekoliko sedmica mirno živeo sa svojom družinom, mali torbar deluje izgubljeno i neutešno.

"Koale su premeštene sa svog životnog prostora radi pripreme eksploatacije terena", kazala je Lien Tejlor, direktorka australijske organizacije za zaštitu divljih životinja (WIRES).

"Jednom preseljene, koale imaju običaj da se vrate na staro stanište. Obično dožive šok jer ne mogu da nađu svoje drveće", dodala je ona.

Koale su vrsta koja izumire u Australiji gde se njihova populacija za manje od 15 godina smanjila za 90 odsto.

Izvor: Vecernje novosti

Priredio: Radovan Vasić IV-3

Londonski zoološki vrt je pokrenuo potragu za ženkom Mangarahara ribe, ugrožene vrste od koje su ostala samo dva poznata primerka - ali su oba mužjaka.

Za Mangarahara cičli (Ptychochromis insolitus) ribu se veruje da je u potpunosti izumrla u prirodi kada je izgradnja brana na Mangarahara reci na Madagaskaru isušila sva njena prirodna staništa.

Jedina dva primerka za koje se zna se nalaze u Londonskom zoološkom vrtu, ali su oba muškog pola, pa je ova engleska ustanova krenula u potragu za ženskom jedinkom.

Stručnjaci nisu imali sreće da pronađu ženku u drugim zoološkim vrtovima širom sveta pa su sada uputili apel privatnim vlasnicima akvarijuma i kolekcionarima riba da se jave ukoliko poseduju ženku Mangarahara ribe.

Izvor: Blic

Priredila: Aleksandra Blitva III-4

U videu koji je nedavno objavljen na netu, pirkazano je kako se ajkule besomučno udaraju palicom i kako im se odsecaju peraja dok su još svesne. Tako izgleda brutalna realnost onoga šta se dešava svetskoj populaciji ajkula.

Kada ju je izvukao iz vode, ribar ju je više puta udarao po glavi batinom sve dok je nije izvukao i bacio na gomilu drugih mrtvih ajkula.

Šokantni snimak je izmontiran sa video snimcima iz celog sveta koji pokazuju kako se razni zdravstveni, kozmetički i prehrambeni proizvodi sa delovima ajkula prodaju u radnjama.

Ilaj Martinez, urednik magazina „Shark Diver”, koji je snimio video sa prijateljem Džejsonom Perimanom, objavio ga je kako bi prikupio podršku javnosti za ova neshvaćena stvorenja.

„Ajkule su u nevolji – globalna populacija se iz komercijalnih razloga drastično smanjuje. Iako je fokus za očuvanje ajkula do sada stavljan na industriju peraja – koja je sama po sebi užasavajuća – istina je da širom sveta vlada velika potražnja i za ostalim proizvodima od ajkula.

Snimio sam video da bih pokazao kako se vilice i zubi prodaju u radnjama suvenira, kako kozmetičke i farmaceutske kuće koriste njihovo ulje i hrskavicu, meso se prodaje na lokalnim pijacama, kao đubrivo ili hrana za pse, dok se njihova koža koristi u modne svrhe – spisak je beskonačan.

Ova priča je morala da bude ispričana – fotografije ne šalju tako direktnu poruku kao video. Ako svet ne zna šta se dešava neće ni prstom mrdnuti.

Nadam se da će ljudi biti šokirani ovim snimcima i postati saosećajniji. Ajkule prati loš glas, ali one nisu čudovišta kako se predstavljaju. To su divna, neshvaćena stvorenja.

Većina ljudi ne zna da u našim okeanima pliva preko 400 vrsta ajkula. Sve su nam potrebne da drže okean čistim i uravnoteženim; svaka jedinka ima svoj zadatak - velike bele ajkule kontrolišu populaciju foka, tigar ajkule populaciju kornjača, čekić ajkule populaciju raža i tako dalje.

Ako ne promenimo stav o ovim životinjama i ne uradim nešto da im pomognemo, njih će svakoga dana biti sve manje i na kraju nećemo imati okome da brinemo”.

Martinez priznaje da će budućnost ajkula biti neizesna ukoliko se ne smanji stopa njihovog ubijanja.

„Ajkule se ne razmnožavaju dovoljno brzo da bi odgovorile našim komercijalnim zahtevima. Priroda je uredila da svake godine imaju po jedan porod a neke vrste imaju svega dva mladunca. Ribari za to ne mare, oni će ih loviti do poslednjeg primerka”.

Martinez ne odustaje od borbe i smatra da ljudi i dalje mogu da pomognu u očuvanju ajkula ako vode računa šta kupuju.

„Ne kupujte ogrlice od ajkulinih zuba, osim ako nisu praistorijske, ne jedite ajkulino meso, ne kupujte šminku koja sadrži pravi skvalen (on se pravi od ajkulinog ulja), već samo sintetički”.

Pogledajte video snimak (upozoravamo da su scene uznemiravajuće).

Izvor: Blic

Priredila: Aleksandra Blitva III-4

Milano dobija ekološke solitere

Balkon svakog stana će imati zasađeno drveće (900 stabala na dvema zgradama), i na taj način ozeleneti najzagađeniji grad Evrope.

“Bosco Verticale”, odnosno “Vertikalna šuma”, biće najzelenija građevina najzagađenijeg grada u Evropi – Milana, kada bude završena.

Dizajnirana od strane “Stefan Boeri Architects”, biće integralni deo vizije “BioMilano” koja će u sebi uključivati napuštene farme u zelenim pojasevima ovog severnoitalijanskog grada.

Svaka zgrada u okviru “Bosco Verticale” ima zelenu fasadu na kojoj će biti zasađen gusti šumski eko-sistem kako bi se izgradilo mikroklimatsko okruženje i filtriralo zagađenje.

Pored toga što će ulepšavati modnu prestonicu Evrope, u sebe će upijati ugljen-dioksid, osvežavati vazduh, smanjivati ekstremne temperature i nivo zagađenja.

Balkon svakog stana će imati zasađeno drveće (900 stabala na dvema zgradama) koje će obezbeđivati senku u toku leta; naravno, kada lišće opadne tokom zime, zraci sunca će se slobodno probijati do stanova.

Navodnjavanje je obezbeđeno putem napredne filtracije. Pored toga, samo drveće će posebnom tehnologijom generisati električnu energiju i na taj način osigurati stalno napajanje zgrade strujom.

Izvor: telegraf.rs

Priredila: Dragana Milunov, III-2

Agencija UN za klimu zabrinuta zbog otapanja leda na Arktiku

Generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Mišel Žaro rekao je da je u pitanju “zabrinjavajući znak koji ukazuje na klimatske promene”.

Svetska meteorološka organizacija izrazila je danas zabrinutost zbog “rekordno brzog otapanja leda na Arktiku” zabeleženog 2012. godine.

U izveštaju ove agencije UN, koji je danas objavljen u Ženevi, 2012. godina je jedna od 10 najtoplijih od 1850, otkako ova svetska organizacija vodi evidenciju o klimi.

Poslednje rekordno otapanje leda u avgustu i septembru zabeležno je 2007. godine.

Generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Mišel Žaro rekao je da je u pitanju “zabrinjavajući znak koji ukazuje na klimatske promene”.

On je rekao da je u 2012. bilo i drugih ekstremnih fenomena, kao što su suše i tropske oluje kojih je, kako je naveo, bilo oduvek, ali koji su sve više posledica klimatskih promena.

Godina 2012. bila je deveta od 10 najtoplijih godina, uprkos klimatskom fenomenu La Ninja, koji je suprotan atmosfersko-okeanskom fenomenu El Ninjo i koji obično utiče na smanjenje temperature.

Žaro je dodao da će se zagrevanje nastaviti i zbog velike koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi.

Izvor: Zelena Srbija

Preuzeto sa sajta: ekologija.rs

Priredila u okviru projekta "Znanje podeli, nagradu osvoji": Dragana Milunov, III-2