26. Feb, 2020.
Marinel Cuculj

Marinel Cuculj

Sve se može ako se hoće!

Jugoistočna Evropa ostaje na margini svetskih investicija u energiju iz obnovljivih izvora, uprkos svojoj blizini tržištu Evropske unije.
Sedamnaest zemalja Jugoistočne i Istočne Evrope, Kavkaza i Centralne Azije, uključujući Rusiju, zabeležilo je 2014. godine manje od jedan odsto ukupnih svetskih investicija u zelenu energiju, zaključak je izveštaja o statusu energije iz obnovljivih izvora, studije koju su tokom samita COP21 objavili Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (Unece) i organizacija REN21.

Jugoistočna Evropa je u srazmerno boljem položaju nego ostale zemlje obuhvaćene dokumentom. Ovaj relativni napredak je podstaknut učlanjenjem zemalja u Energetsku zajednicu i izgledima za integraciju u Evropsku uniju. Međutim, mere osnaživanja u Jugoistočnoj Evropi moraju da se poboljšaju da bi se privuklo više investicija u sektor energije iz obnovljivih izvora, koji ima velik potencijal za rast.

Izazovi u energetici mogu biti pokretači
Obuhvaćene zemlje iz Unecea suočene su s nizom izazova koji vremenom mogu postati pokretači za razvoj proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Većina zemalja (i sve koje su u Jugoistočnoj Evropi) su uvoznice energenata, što stvara pokretač energetske bezbednosti u diverzifikaciji snabdevanja energentima po izvorima i tehnologiji. Subvencionisanje je ukorenjeno u energetski sistem ovih zemalja i ono predstavlja prepreku razvoju energije iz obnovljivih izvora i energetske efikasnosti. U Jugoistočnoj Evropi se nalaze dve zemlje – Srbija i Bosna i Hercegovina, koje su među prvih deset u svetu po udelu subvencija za energetiku u bruto društvenom proizvodu, navedeno je u ovogodišnjoj studiji Međunarodnog monetarnog fonda.

Sezonske varijacije proizvodnje struje iz hidroelektrana u zemljama s visokim udelom tog sektora (kao kod nekoliko njih u Jugoistočnoj Evropi) mogu da budu pokretač razvoja energije iz obnovljivih izvora mimo hidroelektrana. Izveštaj ističe grejanje kao zanimljiv segment za pitanje pristupa energentima u regionu, uključujući Jugoistočnu Evropu. Deo stanovništva nastavlja da se oslanja na tradicionalno korišćenje bio-mase za grejanje i kuvanje, što škodi zdravlju i ostavlja posledice po životnu sredinu. Udeo populacije bez pristupa gorivima osim čvrstih visok je u nekoliko zemalja: 58 odsto u Bosni i Hercegovini, 38 u Albaniji, 38 u Crnoj Gori, 33 u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, i 31 procenat u Srbiji. Prelazak s tradicionalnog korišćenja bio-mase na moderne tehnologije na polju obnovljivih izvora, kako za daljinsko tako i za grejanje na lokalnom nivou, moglo bi da pokrene razvoj energije iz obnovljivih izvora. U regionu ima zanimljivih inicijativa koje se bave pristupu energentima kroz razvoj energetike zasnovane na obnovljivim izvorima. U Crnoj Gori je jedini vladin program za prelazak na savremenu bio-masu. U Bosni i Hercegovini je izazov za inovacije u tehnologiji, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), doveo do instaliranja postrojenja za struju iz obnovljivih izvora van elektroenergetske mreže, i to s troškovima koji su konkurentni u nacionalnom sistemu.

Skroman napredak u savremenim kapacitetima
Udeo obnovljivih izvora u konačnoj i ukupnoj potrošnji energije visok je u velikom broju zemalja, u poređenju sa situacijom na međunarodnoj ravni. Taj trend se zasniva na visokom udelu struje iz hidroelektrana (kao u Albaniji i Crnoj Gori) i na istrajavanju u korišćenju tradicionalne bio-mase. Udeo modernih bio-goriva ostaje veoma skroman i 2012. godine je bio manji od jedan odsto u ukupnoj potrošnji u 17 obuhvaćenih zemalja. U sektoru električne energije, 2014. godine registrovani su instalirani kapaciteti za proizvodnju struje iz energije vetra (Bosna i Hercegovina, BJR Makedonija i Srbija), sunca (sve zemlje Jugoistočne Evrope) i od bio-gasa (Srbija). Ukupno ih je bilo 64 megavata, u poređenju s više od devet gigavata iz hidroelektrana. U izveštaju je naglašen razvoj projekata za proizvodnju struje u više tehnologija. Proizvodnja električne energije od vetra je u različitim fazama planiranja i izgradnje u Srbiji (500 megavata), Bosni i Hercegovini (138 megavata) i Crnoj Gori (118 megavata). Jedinice u hidrosektoru malog kapaciteta su na tenderu u Crnoj Gori.

Albanija (99 megavata) i Makedonija (33 megavata) imaju najveće zabeležene instalirane kapacitete za grejanje vode pomoću solarne energije. Poznati kapaciteti za grejanje pomoću geotermalnih kapaciteta se u izveštaju pominju u slučaju Srbije (119 megavata, od čega 22 megavata u toplotnim pumpama) i Albanije (12 megavata). Kapaciteti za proizvodnju tečnog bio-goriva registrovani su jedino u Makedoniji (30.0000 tona bio-dizela godišnje).

Politika nije osigurala priliv ulaganja
Jugoistočna Evropa je relativno dobro pozicionirana po pitanju energetske politike za obnovljive izvore u kontekstu odabranih Uneceovih zemalja. Sve zemlje regiona imaju ciljeve i politiku regulacije za obnovljive izvore. Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora i Srbija imaju fidin tarife. U izveštaju je istaknuto da nedostatak jasnih, primenjivih propisa – koji uzrokuje komplikacije za dobijanje dozvola, u postupku licenciranja i propisa za mrežu, zaustavlja investicije u obnovljive izvore energije u regionu. Nacionalni planovi za energiju iz obnovljivih izvora – zemlje ih usvajaju u skladu sa direktivom 2009/28/EC Evropske unije o promociji korišćenja obnovljivih izvora energije – pominju se kao pokretači promena u regulativi. Iako Jugoistočna Evropa ima potencijala za korišćenje energije iz obnovljivih izvora u grejanju i hlađenju, Crna Gora je jedina zemlja koja je uredila pokretanje takvih poduhvata.

Kad je reč o ulaganjima, Jugoistočna Evropa zaostaje za svetom slično kao i ostale odabrane zemlje u Uneceu. U region je 2014. godine došlo oko 400 miliona dolara (366,6 miliona evra) od 249,5 milijardi evra ulaganja u energiju iz obnovljivih izvora u svetu, po podacima Blumberg nju enerdži fajnansa (Bloomberg New Energy Finance) koji se navode u izveštaju. Javni sektor ima dominantnu ulogu u finansiranju proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u regionu. GEF (Global Environment Facility), Evropska banka za obnovu i razvoj i Svetska banka doprinose finansiranju projekata energije iz obnovljivih izvora. Fondovi za investiranje u sektoru klime su istaknuti kao izvor finansiranja u Istočnoj Evropi, na Kavkazu i u Centralnoj Aziji, ali još nisu aktivni u regionu.

Konačno, energetska efikasnost se ističe kao komplementarni put ka razvoju energije iz obnovljivih izvora. Jugoistočna Evropa je relativno naprednija nego ostatak regiona uključenog u izveštaj. Građevinski sektor je posebno pokriven projektima i energetskom politikom u domenu efikasnosti. Iako je finansiranje dostupno preko međunarodnih donatora, zainteresovanih da razvijaju projekte energetske efikasnosti, kapacitet apsorpcije u Jugoistočnoj Evropi predstavlja izazov za ubrzanje izvođenja projekata.

Zaključujemo da je pejzaž energetske politike na polju obnovljivih izvora i efikasnosti srazmerno napredniji u kontekstu 17 odabranih zemalja u Uneceu. Mere osnaživanja dosad nisu bile povoljne za podizanje priliva investicija u projekte energije iz obnovljivih izvora u regionu. Ipak, ove zemljama bi mogla da koristi blizina EU kao i orijentacija njihove industrije, instalatera i pokretača projekata prema energetskom tržištu EU.

Zelena energija se razvija s poboljsanjem regulative1

Zelena energija se razvija s poboljsanjem regulative2

Studija u kojoj je pokriveno 17 zemalja Istočne i Jugoistočne Evrope, Kavkaza, Centralne Azije, uključujući Rusiju, nastala je zahvaljujući doprinosu mreže partnerskih institucija i pojedinaca. Među njima su priznati konsultanti i eksperti sa Balkana:

  • Maja Turković, konsultantkinja za energetiku – Srbija
  • Vojislav Milijić, konsultant za biomasu i predsednik Nacionalne asocijacije za bio-masu (Serbio) – Srbija
  • Besim Isljami (Islami), konsultant za energetiku – Albanija
  • Jasna Sekulović, projektna menadžerka u Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju (GIZ) – Crna Gora
  • Radovan Nikčević, konsultant za energetiku – Crna Gora
  • Darko Janevski iz projekta Investiranja u čistu energiju Agencije Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj (USAID CEI)  – Makedonija
  • Branislava Jovičić, konsultantkinja za komunikacije i projektna menadžerka Balkan Green Energy Newsa – region Jugoistočne Evrope
  • Ćendresa (Qendresa) Rugova, viša konsultantkinja u Burg Capitalu – region Jugoistočne Evrope


Katarina Uherova Hazbani je ekspertkinja za energetsku politiku. Radila je u Evropi, na Bliskom istoku i, od nedavno, u zemljama u razvoju u Aziji. U konsultantskoj kući EIR Global odgovorna je za razvoj poslovanja u projektima tehničke pomoći sa međunarodnim donatorima i razvojnim bankama.

Izvor: balkangreenenergynews.com

Tagovano

Dijalog o klimatskim promenama je postao manje teorijski i više praktičan, a ljudi bolje razumeju šta je sve dovedeno u pitanje, te šta oni mogu da urade, i koristi od delovanja i gubitke od nedelovanja, kaže Kristin Moro, ambasadorka Francuske u Srbiji. Ona je u intervjuu za Balkan Green Energy News govorila o očekivanjima u svojoj zemlji vezanim za nastupajuću Konferenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Parizu i za mogućnost globalnog dogovora.

„Evropska unija je godinama bila jedna od najaktivnijih i najambicioznijih strana u dijalogu, preduzimala je poteze i za sebe (što znači i za države članice) određivala ambiciozne ciljeve, i već je u globalu smanjila ispuštanje štetnih gasova u skladu s Protokolom iz Kjotoa. Ali mi znamo da delovanje protiv klimatskih promena može biti efikasno samo ukoliko svi učestvuju, i stoga Francuska, kao i EU i Ujedinjene nacije, očekuju da se postigne univerzalni sporazum“, istakla je. Takođe je neophodno da on bude pravno obavezujući, kao i da se redovno prilagođava, svakih pet godina, da se uzme u obzir šta je sve poboljšano – i kojih problema ima – i da se prave, korak po korak, ambiciozniji planovi za niskougljeničnu privredu, u cilju postizanja neutralnog nivoa emisija do kraja veka, kaže Moro.

Ostatak pročitajte na: Balkangreenenergynews.com

Nije dovoljno da se evropske smernice samo kopiraju, jer one predstavljaju samo okvir za tumačenje i prilagođavanje za dobrobit pojedinačnih zemalja, izjavio je za Balkan Green Energy News Johanes Ele, odlazeći menadžer GIZ-ovog Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu za oblast energetske efikasnosti (GIZ ORF-EE). „Lično bih voleo da vidim više sebične politike na polju energetske efikasnosti i održive energetike u ovim zemljama. Kada kažem sebične, mislim prilagođene slučaju, s raznim pozitivnim efektima po određenu zemlju“, rekao je. Ele je vodio fond od 2009. godine. On kaže da jedan od najvećih potencijala zemalja Zapadnog Balkana leži u građevinskom sektoru, te da tom industrijom obično dominiraju domaće kompanije i zanatlije.

Ele ističe da je mnogo uzbudljivih, uspešnih i isplativih projekata i da se u javnom sektoru svaki poduhvat privede kraju ukoliko se volja za to održi. „Odmah se setim postrojenja za grejanje i proizvodnju struje u Kliničkom centru Srbije; i sistema za daljinsko grejanje na bio-masu u Livnu u Hercegovini; rekonstruisanih vrtića i javne rasvete u mnogim opštinama“, istakao je. Ipak, skupe i ambiciozne projekte, po njegovom mišljenju, najbolje je pokretati posle iskustva s onima manjeg obima. „Voleo bih da bude više jeftinih kredita za energetsku efikasnost na nacionalnom nivou, za javne projekte ili omogućavanje kofinansiranja. Ovde hrvatski Fond za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost može biti izvor inspiracije“, poručio je Ele.

Upitan za nivo profesionalnih veština na tržištima u regionu, on kaže da taj izazov još nije vidljiv, jer da je potražnja još uvek relativno skromna, ali da su Hrvatskoj, na primer, potrebni stručnjaci i napredne veštine. „Posebno bi obrazovne ustanove na Zapadnom Balkanu već trebalo da se usredsrede na nadolazeće potrebe da se podignu nove generacije inženjera, planera, zanatlija, bankara... Uzgred, u idealnom slučaju tu bi bile uključene profesionalne veštine za saradnju na multidisciplinaran način“, kazao je naš sagovornik.

Pročitajte ostatak članka na egleskom na: balkangreenenergynews.com

PokloniIOtpadSkloni