O slavnom naučniku, Nikoli Tesli, uspeo sam kroz duži vremenski period da pročitam gotovo svu dostupnu svetsku i domaću literaturu, da odgledam većinu igranih i dokumentarnih domaćih i stranih filmova, te da na ovom portalu objavim više autorskih članaka o njegovom životu i delu. Praveći komparaciju poznatih i nepoznatih činjenica, postavljam jedno hipotetičko pitanje na dan kada je u hotelskoj sobi u Njujorku prestalo da kuca njegovo srce, 7. januara 1943. godine: Šta bi bilo, da nije bilo Tesle!?

Mnogi bi odgovorili: „Ako nekoga nema, bez njega se i može“, čime bi se zatvorila svaka dalja polemika o ovom naučniku koji se rađa jednom u stotinu godina. Malo upućeniji poznavaoci Teslinog života i dela bi, pre bilo kakvog odgovora, razmislili o frapantnom intelektu koji je iznedrio oko hiljadu otkrića, od kojih je 700 patentirano iz različitih oblasti nauke i tehnike. Oni, koji svoj i tuđi smisao postojanja vide samo u novcu, zameraju Tesli što za novac uopšte nije mario, da bi ga površno okvalifikovali da je umro u potpunom siromaštvu, da čak nije imao sredstava da za života podmiri narasle hotelske račune. Međutim, zaboravljaju notornu činjenicu da su Teslina misao i delo ostavili toliko veliki trag koji se ne može upoređivati nikakvim bogatstvom. Velika dela naučnika i stvaralaca ne daju nikada trenutnu vrednost otkrića koja su daleko ispred njihovog vremena. Teslin genijalni um dosezao je takve domete koji su zbunjivali njegove savremenike, industrijalce i naučnike koji su u nekim posebnim momentima mislili da je Tesla skrenuo od zdravog razuma. To se dešava samo izuzetnim umovima, kakav je bio Tesla.

Da nije bilo Tesle neki nacionalno ostrašćeni političari ne bi se dan-danas suludo i besmisleno utrkivali oko toga da li je Tesla hrvatskog, ili srpskog porekla.  Nema nikakve sumnje da je naučnik bio srpskog porekla, kao i da mu je otac Milutin bio pravoslavni sveštenik. O njemu se obično govori kao Amerikancu srpskog porekla, budući da je veći deo života proveo u SAD i da je umro u Njujorku kao američki državljanin.

Ono što Teslu posebno krasi je kosmička povezanost sa prirodom i njenim zakonima u kojima je nalazio odgovore i rešenja za brojne pronalaske, kao što je onaj najznačajniji - naizmenična struja ( polifazni sistem ), jer je na ideju generatora došao posmatrajući zalazak Sunca u parku, zamišljajući okretanje rotora generatora bez četkica. Tada mu se iznenada zavrtelo u glavi, a onda se bacio na posao da takvu mašinu nacrta na pesku uz prisustvo njemu bliskog prijatelja. Sa takvom idejom otisnuo se u daleki svet gde je dočekao duboku starost i pobedio u „Ratu struja“. Mnogi se pitaju da li bi Tesla sve to stvorio da je ostao na rodnoj grudi. Nikako, jer je Amerika za njega bila prava destinacija za istraživanja koja su zahtevala ogroman kapital i medijsku promociju pronalazaka koji su zadivili svet. Provincija mu to nikada ne bi pružila, bez obzira na snažna patriotska osećanja.

Ako sve Tesline vrline i mane sumiramo i stavimo na vagu, možemo reći da je to naučnik svetskog kalibra, te da su neka njegova otkrića i danas veoma aktuelna, da poneka još uvek zbunjuju, jer su jedinstvena rešenja u praksi. Činjenicu da su neka otkrića pokradena Tesla tumači na njemu svojstven način: „Ne žalim što su drugi pokrali moje ideje, ali žalim što nemaju svoje.“ Jedan od najpoznatijih sporova o patentima u nauci odnosi se na pronalazak sijalice - pojedini veruju da ju je izmislio Nikola Tesla, a patentirao Tomas Edison i tako pokupio zasluge. Sporno je i ko je izmislio radio prenos, Tesla, ili italijanski fizičar Guljelmo Markoni koji je navodno pokrao neke Tesline ideje i rešenja dok je uz Teslin pristanak boravio u njegovoj laboratoriji.

Portret Nikole Tesle: Ana Čokorilo, student FTN Novi Sad

Slavni naučnik, Nikola Tesla, rođen je 10. jula 1856. a umro je 7. januara 1943. godine. Kada se podsetimo na ove datume, od kojih je prvi proglašen „Svetskim danom nauke“ ( kod nas od 2011. godine ), uvek se prisetimo Teslinog  detinjstva koje je ispunjeno zanimljivim događajima. Svi autori koji su pisali i još uvek pišu o nenadmašnom geniju slažu se da je bio izvan svog vremena, a bolji poznavaoci smatraju da je bio „Bog nauke“.

Priča se da je kao dečak skočio sa seoskog ambara držeći otvoren kišobran, ali nije uspeo da poleti. Dok je imao pet godina izgubio je brata Daneta pri jahanju konja, tako da se pretpostavlja da je taj nesrećni događaj značajno uticao na njegovo kasnije odrastanje i sklonost ka misticizmu. Odrastao je uz tri sestre: Milku, Angelinu i Maricu. Posle školske godine u Gospiću Tesla je dobio koleru, ali je ležeći u postelji smogao snagu da uceni oca Milutina, koji je bio sveštenik, da se ne školuje za popa, tako da je dobio očev blagoslov da studira tehniku, posle čega je navodno ubrzo ozdravio.

Iako je redovno pohađao Visoku tehničku školu u Gracu, jedino zvanično svedočanstvo o školovanju dobio je iz Više realne gimnazije u Rakovici kod Karlovca. Fakultet zvanično nikada nije završio, ali je kasnije dobio nekoliko počasnih doktorata i prvo mesto na svetskoj listi deset najvećih naučnika.

Nakon što se 1884. godine preselio u Ameriku, Tesla je kratko vreme radio za firmu Tomasa Edisona. Zbog neslaganja sa njegovim mišljenjima dao je otkaz. Edison mu je, naime, obećao tadašnjih 50.000 dolara ako usavrši njegov motor na jednosmernu struju. Kada je Edison umesto obećanja ponudio sitno uvećanje plate, Tesla je odbio. Njegov motor na naizmeničnu struju Edison je pokušavao da diskredituje na stotinu načina. Da bi srušio nevericu Tesla se lično priključio u električno kolo i upalio sijalicu "glumeći" provodnik. Nakon što je dao otkaz Edisonu, zbog manjka novca bio je prisiljen da privremeno kopa kanale. Već sledeće, 1885. godine osnovao je vlastitu firmu "Tesla Electric Light and Manufacturing Company".

Tesla je tek 1937. godine predložen za Nobelovu nagradu, ali je prilikom glasanja dobio samo jedan glas od mogućih 38. Apsurdno je da su na osnovu njegovih otkrića nagrade dobijali drugi, koji su čak prisvajali njegova otkrića. Tek je 1943. godine Vrhovni sud SAD presudio da je pravi tvorac radija Nikola Tesla, a ne italijanski naučnik Markoni.

Od ostalih zanimljivosti iz Teslinog života zabeleženo je da je bio opsednut brojem tri, tako da je pre ulaska u bilo koju zgradu tri puta kružio oko nje, a isto toliko puta je zaredom prao ruke. Tesla je obožavao golubove sa kojima je u starosti više provodio vremena nego sa ljudima. Prema jednoj priči, dok je ležao u krevetu i nešto „mozgao“ u hotelsku sobu je uletela bela golubica u čijim očima je video jaku, bleštavu i zaslepljujuću svetlost.

Poznato je da se Tesla nikada nije ženio, niti je izražavao naklonost prema damama koje su mu se pokušavale približiti. Smatrao je da veliki izumi i brak ne mogu zajedno, te da je nepravedno da na taj način uništi nečiji život.

Poseban odnos Tesla je imao prema prirodnim silama, prirodi i kosmosu, kao izvoru energije. Priroda je za njega bila Bog i uvek je nalazio “neku tajnu vezu” sa izumima. Tvrdio je da je ostvario kontakt sa dalekim svetovima i naprednim civilizacijama, što njegovi savremenici nisu uzimali za ozbiljno, smatrajući da je to plod mašte u poznim godinama života, kada čovek svesno sumira svoje stvaralaštvo i meša realnost sa snovima.

Zaključimo da je Tesla bio daleko ispred svog vremena, da njegova otkrića i danas zbunjuju naučne krugove i da se takvi umovi rađaju jednom u stotinu godina. Posle višegodišnjeg boravka u Americi bio je samo jednom u Srbiji, 1892. godine, gde je dočekan sa najvećim počastima. Primljen je u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića koji ga je odlikovao ordenom Svetog Save. Jovan Jovanović Zmaj je napisao pesmu povodom Teslinog dolaska u Beograd, a Novi Sad ga je proglasio svojim počasnim građaninom.

Članak posvećen Teslinom rođendanu

Dok sam se aktivno bavio nastavom i prenošenjem savremenih znanja iz elektronike imao sam retku životnu priliku da sa učenicima Osnovne škole iz Izbišta pre 20 godina izvedem posetu Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Učenici su bili aktivni u radu tada popularne školske sekcije „Mladi fizičar“. Tadašnji kustos Muzeja Nikole Tesle, Zorica Civrić, omogućila je da snimimo završnu emisiju serijala „Mala škola elektronike“. Posle povratka sa ove jednodnevne naučne ekskurzije uključio sam se, na predlog odabrane grupe učenika,  koji su danas uspešni elektroinženjeri, na izradi projekta Teslinog transformatora koji se u početku činio jednostavnim, ali se ispostavilo da nije baš tako. Mnogima je poznat princip rada Teslinog trasformatora, mada su detaljan proračun i sama konstrukcija složeni, posebno nakon saznanja koje se retko pominje u knjigama, da se rezonancija primarnog i sekundarnog kalema najbolje postiže ako su jednake mase bakarnih provodnika dva kola, pri čemu je primar sa debljim presekom provodnika, a sekundar je manjeg preseka bakarne žice sa velikim brojem namotaja.

Kao skoro svi standardni transformatori, Teslin VN transformator poseduje dva odvojena kola – primar i sekundar. Na primaru je dodat HV kondenzator i  tako povezan formira LC kolo, ili rezonantno ( oscilatorno ) kolo. U kolu se nalazi još i zazor, tzv. iskrište. Kondenzator skladišti energiju u svom električnom polju, dok kalem skladišti energiju u svom magnetnom polju. Skladištena energija osciluje u rezonantoj frekvenciji strujnih kola. Kada na primar Teslinog kalema dovedemo električni izvor dobija se sistem isporučivanja naelektrisanja visokog napona i visoke frekvencije.

Sekundar Teslinog transformatora, uzemljen donjim krajem, sastoji se od namotaja žice i kapacitivne elektrode ( kugla, šiljak, ili ploča ). Namotaji se nalaze u istom delu prostora gde, za razliku od klasičnih tansformatora, nema gvozdenog jezgra. Promenljivo magnetno polje primara stvara jako električno polje koje pomera naelektrisanje duž sekundarnog namotaja, pri čemu dolazi do rezonacije ova dva kola koja dovodi do stvaranja napona na metalnoj kugli od nekoliko desetina hiljada volti sa strujom visoke frekvencije. Tesline struje, sa pravilnom upotrebom, nisu opasne po život čoveka u što su se uverili moji bivši učenici prilikom posete Muzeju Nikole Tesle i nakon uspešne konstrukcije u školi. Posebno ih je iznenadilo statičko naelektrisanje na delovima odeće i svetlenje neonki bez provodnika u njihovim rukama.

Nikola Tesla je ovaj VN transformator uglavnom koristio u eksperimentalne svrhe za proizvodnju fascinantnih dugih munja, istraživanje električnog osvetlenja, fosforescencije, proizvodnju rendgenskih zraka, elektroterapije, bežičnog prenosa električnih i radio signala i energije na daljinu.

Kod većine kola koja moraju da imaju zatvorene petlje, sekundar Teslinog kalema to ne mora. Pošto se pravac elektrona kroz sekundarni kalem stalno menja napred-nazad zbog oscilatornog kola, Teslin kalem predstavlja visokofrekventni uređaj čije se naelektrisanje elektroda menja od pozitivnog ka negativnom i obrnuto i po nekoliko miliona puta u sekundi. Ova brza promena naelektrisanja, kao i promenljivo električno i magnetno polje čine Teslin kalem, između ostalog i veoma snažnim emiterom elektromagnetnih talasa ( EMT ) koji mogu da se prostiru na velike daljine.

Na kraju, što se tiče bežičnog prenosa električne energije veće snage, još uvek se nije ubedljivo uspelo. Sam Tesla je tvrdio da je efikasnost njegovog VN transformatora u prenosu energije veća od prenosa energije klasičnim Hercovim oscilatorima. To je demonstrirao svojim čuvenim eksperimentima u Kolorado Springsu, gde je uspeo da upali sijalicu od 25 W priključenu na transformator podešen kao prijemnik. Prijemni kalem je jednim krajem uzemljen, ali nije bilo nikakve direktne žičane veze između predajnika i prijemnika. Daljina između prijemnika i predajnika bila je nekoliko desetina metara. Neki detalji ovog eksperimenta obavijeni su velom tajne, što dokazuje da je Tesla bio daleko ispred vremena u kome je živeo, te da i danas zbunjuje pronalascima koji zadiru u domen fantazije.

Izvor: https://www.automatika.rs/baza-znanja/tutorijali/teslin-kalem-ili-teslin-transformator.html (sa ovog izvora je preuzeta načelna shema).