18. Jul, 2019.

Poslednjih decenija i godina svedoci smo sve većeg odliva domaće pameti i mozgova u beli svet, što nije nikakva novina, ali se treba zapitati da li postoji način da se to zaustavi. Sličnu sudbinu doživeo je slavni genije Nikola Tesla koji se 6. juna 1884. godine sa četiri centa u džepu otisnuo u Ameriku sa fiksiranom idejom o generatoru naizmenične struje, koja je posle uporne borbe i dugogodišnjeg „rata struja“ doživela svoj procvat. I danas imamo ljude, koji su „naše gore list“ i koji pokušavaju da svojim naučnim otkrićima obogate tehniku koja danas daleko brže napreduje u odnosu na Teslino vreme. Među njima je doktor energetske elektronike, Slavko Radosavljević, rodom iz Paraćina koji, kako nam je sa ponosom priznao, traži finansijere kojima ne smeta da njegova proizvodnja bude u Srbiji.

Srpskog pronalazača, vernog otadžbini, već odavno nazivaju “novim Teslom iz španske Marbelje”, a kako nam je u nedavnom razgovoru potvrdio budućnost je u električnim automobilima. Nadalje, ističe da bi Srbija mogla da bude prepoznatljiva preko PARS uređaja, kao što je, recimo, Finska po NOKIA telefonima. Ovakvo uveravanje stiže od inovatora sa 14 autorskih patenata kome je „Dženeral Elektrik“ nudio poslovni ugovor za pokretanje proizvodnje. Danas se njegov optimizam potvrđuje u Vankuveru, gde se uspešnost projekta PARS meri ogromnim novcem i prisustvom na najvećim američkim berzama, iako on od toga nema ni centa. Sličnu situaciju doživljavao je i nenadmašni genije Nikola Tesla.

Slavko se bavi naučno-istraživačkim radom više od 40 godina. U oblasti energetske elektronike ima zanimljive projekte koji su spremni za realizaciju. Posebni projekti odnose se na elektrifikaciju saobraćaja na kopnu, vodi i u vazduhu korišćenjem novih tehničkih rešenja. Jedno od njih je uređaj za brzo punjenje akumulatorskih baterija kakav, po tvrdnjama ovog stručnjaka, danas niko u svetu ne proizvodi, a koji je po idejnom rešenju apsolutna novost i hit na svetskom tržištu. O tome govore tri priznata sertifikata sa različitih strana sveta: iz Beograda, Madrida i Melburna. Sve vrste akumulatora i baterija ( olovni i čelični ), za čije punjenje je potrebno od osam, čak do dvadeset časova, pune se, zahvaljujući PARS uređajima od 15 minuta do dva časa. Šta to praktično znači pokazuje primer invalidskih kolica na baterije, koje se za prelazak rastojanja od deset kilometara, ili korišćenje od dva sata, pune od 5 do 14 časova. Sa PARS brzim punjačem Slavka Radosavljevića to traje najduže dva sata.

Kako ističe poznati inovator, ključna primena PARS uređaja biće u automobilima na baterijski pogon, kojima sigurno pripada budućnost u ograničenim svetskim rezervama nafte. Njegova primena može se proširiti i na druge uređaje, posebno prenosnog, tipa koji imaju potrebu akumulatorskog napajanja. Ma koliko njegova priča bila neverovatna, izvesno je da je primena PARS programa aktuelna narednih nekoliko decenija, za koje treba proizvesti više stotina miliona uređaja. Međutim, sve do sada je palo u vodu, jer dr Slavko Radosavljević svaki ugovor sa strancima uslovljava da baza proizvodnje  i osnovna investicija budu u Srbiji. Njegove precizne računice pokazuju da bi i danas bilo posla za najmanje šest fabrika, koje bi nakon pet godina imale milionsku proizvodnju. Interesantno je da kod mogućeg koncepta elektromotora i generatora ima sasvim novi pristup na čemu Tesla nije radio. Sve dosadašnje mašine su rotacionog tipa, a on nudi pravolinijsko kretanje. Radi se o sasvim novom i revolucionarnom pristupu transformacije i korišćenja energije.

„Naša vojska bila bi REFERENCA i za druge vojske sa sadašnjim mojim rešenjima, jer još uvek im to vreme punjenja akumulatora nedostaje. Sa jednom velikom kompanijom iz Kine imam potpisan ugovor za kupovinu mojih punjača za njihovu proizvodnju skutera i to minimum 2.000 punjača u toku jednog meseca, sa tendencijom da bude i preko 10.000 komada. To je razlog mog vraćanja u Srbiju. Naravno, još nisam stvorio mogućnost takve velike produkcije“, rekao nam je   sagovornik koji 13. avgusta puni 81 godinu života. Živeo je i aktivno radio na zanimljivim projektima u Španiji više od 23 godine.

Kako nam Slavko na kraju razgovora ističe, najbolje ćemo se odužiti slavnom naučniku novim projektima naših inovatora i domaće pameti, naprednim idejama i konstruktivnim rešenjima u praksi. On nudi inteligentne punjače i punjačke stanice, nova rešenja za električna vozila sa upotrebom elektromagnetnih motora i generatora, kao i izradu robot-vozila koja se kreću po kopnu, vazduhu i vodi. Želja mu je da pokrene proizvodnju brzih punjača za potrebe vojske Republike Srbije, a zanimljiv je podatak da je „Čajavec“ iz Banja Luke u periodu od 1991-2000. godine proizvodio punjače za dvočasovno punjenje  akumulatora iz njegovog PARS programa. Posebno je zainteresovan za primenu Teslinih struja u medicini, kao i za elektromagnetne motore i generatore.

Pošto naša zemlja ima ozbiljne namere u korišćenju domaće pameti i što bržem priključenju Evropskoj uniji, opravdano se pitamo: zašto ne koristiti ovakve izume koji okupiraju svetsku pažnju i koji bi doneli ogromnu korist domaćoj privredi. Hoće li „Tesla iz Marbelje“ naći pouzdanog investitora, ili će morati ponovo da odustane od privrženost Srbiji, dilema je ove priče koja ima itekakvu povezanost sa Nikolom Teslom i njegovim patentima. Sve što se događalo slavnom Tesli oko krađe patenata ( bežični prenos ) slično se dešava i ovom neumornom inovatoru koji ne posustaje u životnoj želji da svoje znanje podari svojoj zemlji, a onda i ostalom delu sveta koji je zainteresovan za njegova naučna otkrića i sasvim nova tehnička rešenja u racionalnom korišćenju energije.

Da li će dr Slavko u ovom trećem pokušaju uspeti da u Srbiji realizuje svoje projekte, prenese svoje znanje i iskustvo na mlađe i konačno ostvari svoj patriotski zavet, pitanje je koje zavisi od istinske želje nadležnih u zemlji za brzim ekonomskim napretkom i saradnje sa naprednim svetom!? Od njega smo na kraju dogovora o saradnji sa “Cefiksom” dobili sledeću poruku: “SRBIJO, ČUJ I POČUJ!!”

 

Banatska platforma - preporuke za pregovore Srbije i EU. Nakon održane 3 radionice i 9 okruglih stolova, objavljujemo sažetak diskusija i preporuka, koje ćemo uputiti državnim organima nadležnim za zaštitu životne sredine i poljoprivredu, i koji neposredno učestvuju u procesu pregovora sa EU.

Materijal se nalazi dole u prilogu i možete ga skinuti sa našeg sajta.

Organska proizvodnja u Srbiji

Za razliku od genetski modifikovane, organska hrana je sve traženija na evropskom tržištu. Predavanje o organskoj poljoprivredi održano je na Prirodno matematičkom fakultetu u Kragujevcu, u organizaciji Srpskog biološkog društva ”Stevan Jakovljević”. Tradicionalna, integralna i organska proizvodnja hrane mogla bi da ima i značajan finansijski efekat na razvoj malih i srednjih gazdinstava. Da bi se to postiglo, potrebno je da vlasnici ovih gazdinstva imaju dovoljno informacija, što je i razlog organziovanja tribine o organskoj poljoprivredi na Prirodno matematičkom fakultetu. Naročito zbog toga što je evropsko tržište više nego otvoreno za organsku hranu, pa se može prodati gotovo sve što se proizvede. I pored dobrih tržišnih uslova i načelnog zalaganja za organsku proizvodnju hrane, poljoprivrednici u Srbiji ovakav način obrade zemljišta i proizvodnju hrane nedovljno brzo prihvataju. O razlozima za rezerve prema ekološkoj proizvodnji na tribini je govorila docent dr Olivera Nikolić sa Fakulteta ekološke poljoprivrede, Educons.

U Vojvodini je veliki broj registrovanih gazdinstava koja se bave organskom poljoprivrednom proizvodnjom, međutim u našem okruženju je veoma malo takvih gazdinstava, ima ih u Rači kragujevačkoj, Arilju, okolini Svilajnca, ali je ipak najveći broj na severu zemlje – objašnjava doc. dr Olivera Nikolić, sa Fakulteta ekološke poljoprivrede Educons. Za naše područje je karakteristična nedovoljna informisanost i udaljenost od evropskih fondova. Nedovoljno promovišemo organsku proizvodnju jer je naša konvencionalna proizvodnja na korak do organske, ali ukoliko nije sertifikovana to onda nije za ozbiljniji izlazak na tržište. Zato treba da iskoristimo našu očuvanost zemljišta i vode i uz malo truda privedemo je ozbiljnijoj organskoj proizvodnji – ističe Olivera Nilolić. Razvoj organske poljoprivredne proizvodnje daje značaj ruralnom razvoju i oživljavanju sela kroz eko turizam.

Izvor: Stakleno zvono

Vlada Srbije je 4. septembra usvojila postskrining dokument za poglavlje 27 i dostavila ga Evropskoj komisiji u planiranom roku, rekao je 8. septembra pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Aleksandar Vesić. Mišljenje se očekuje do kraja godina, a otvaranje poglavlja možda tokom 2016. U srpsko zakonodavstvo je, kako je ocenio Vesić, preneto dosta evropskih propisa, uključujući Direktivu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja (IPPC) kojom se uvodi izdavanje dozvola za postrojenja u cilju ograničavanja zagađenja. Međutim, problem predstavlja primena propisa, što ilustruje podatak da je u sektoru uzgoja živine i svinja do sada izdata jedna integrisana dozvola. Razlog za to su, između ostalog, i nedovoljni kapaciteti za izdavanje tih dozvola, posebno na lokalnom nivou, rečeno je na skupu o tim poljoprivrednim oblastima i evropskim propisima za životnu sredinu. "Mi očekujemo da se poglavlje 27 otvori bez nekih dodatnih uslova... Očekujemo tu odluku do kraja godine. Nadamo se da će pregovori u vezi sa poglavljem 27 početi 2016, što ne mora da znači", rekao je Vesić za portal EurAktiv Srbija. Vesić koji je u Privrednoj komori Srbije prisustvovao skupu o sistemu izdavanja integrisanih dozvola za postrojenja za uzgoj živine i svinja, dodao je da iz Brisela stižu neformalni, pozitivni signali. On je rekao da je Vlada Srbije 4. septembra usvojila postskrining dokument za poglavlje 27 i poslala ga Briselu, kako je istakao, u roku. Pomoćnik ministra poljoprivrede je podsetio da je taj dokument pripremljen pošto je Evropska komisija tražila dodatne infromacije po završetku skrininga, i da je Srbija jedina zemlja u procesu pristupanja koja je pripremila takav dokument. "Taj poslednji dokument nije toliko obavezujući, on pokazuje trenutno stanje i naše želje u vezi sa transpozicijom propisa", rekao je i dodao da bi Srbija, kako je naznačeno Briselu, trebalo da do 2018. prenese propise u oblasti životne sredine u svoje zakonodavstvo. On je dodao da se, kada je reč o primeni propisa, išlo na duže rokove, poput 2030. ili 2040, i naglasio da će se o tim rokovima sigurno pregovarati. Nedovoljni kapaciteti Vesić je istakao da je Srbija već prenala dosta evropskih propisa u svoje zakonodavstvo, ali da problem predstavlja primena. Srbija je u svoje zakonodavstvo, između ostalog, prenela Direktivu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja (IPPC) kojom se propisuje izdavanje integrisanih dozvola, pošto je 2004. donet Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i zatim prateći podzakonski akti. Predstavnica Ministarsta poljoprivrede iz Odeljenja za integrisane dozvole Aleksandra Vučinić je rekla da je IPPC direktiva sada uključena u novu Direktivu o industrijskim emisijama (IED) koja je na snazi od 2013, i da to nije promenilo suštinu IPPC osim pooštravanja nekih odredbi. Podsetila je da Srbija treba da IED prenese u zakone do juna 2018. godine i dodala da je urađen nacrt koji će poslužiti kao osnova, ali da mora još da se radi na tome. Srbija je, kako je rekla Vučinićeva, uredbom uredila vrste aktivnosti za koje se dodeljuju dozvole koje su uskladu sa IPPC direktivom, a planira i da se dodatno uskladi u tom domenu sa novim aktivnostima uvrštenim u direktivu. Vučinićeva je dodala da je postupak za izdavanje integrisanih dozvola 120 dana a da najčešće traje 240. Pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Vesić je rekao da će primena ovih pripisa biti zahtevna i da će se, kada je reč o velikim postrojenjima, o svakom pojedinačno pregovarati. Vesić je ukazao na problem nedovoljnih kapaciteta u Srbiji, posebno na lokalu, za izdavanje integrisanih dozvola kojima se ograničava zagađenje. Prema njegovim rečima, na republičkom nivou od 4-5 stručnih osoba tri se bave izdavanjem integrisanih dozvola, a dvoje u Vojvodini. Problem, prema njegovim rečima, predstavlja i to što nema spremnih projekata za korišćenje pretpristupne pomoći EU u oblasti životne sredine. Taj problem je, takođe, izražen na lokalu koji je nadležan za vodu za piće ili komunalni otpad. "Bojim se da ćemo izgubiti mogućnost da iskoristimo ta sredstva", rekao je on.

Jedna dozvola! Kada je reč o uzgoju živine i svinja, u Srbiji je izdata samo jedna integrisana dozvola, 2014. u Kraljevu, a pripremljen je i jedan nacrt dozvole, rečeno je na skupu na kome je predstavljen projekat "Implementacija IPPC/IE u postrojenjima za intenzivan uzgoj živine i svinja", koji je podržala Švedska. Prema analizi koja je sprovedena u okviru tog projekta, od 96 farmi koje po kapacitetim potpadaju pod obavezu dobijanja integrisane dozvole, 64 je podnelo zahtev a 25 nije. Zahtevi su, kako je rečeno, često nepotpuni. Po kriterijumima IPPC direktive, integrisane dozvole treba da imaju farme određenog kapaciteta, na primer farme sa kapacitetom za uzgoj 40.000 koka, i farme sa kapacitetom za uzgoj 2.000 svinja ili 750 krmača.

Na skupu je iznet i podatak da je u Evropskoj uniji 50.000 instalacija u svih šest oblasti obuhvaćenih IPPC direktivom ima ovu vrstu dozvole kojim se ograničavaju emisije, uređuje korišćenje najboljih dostupnih tehnika, kao i uslovi za zaštitu vazduha, zemljišta i vode, za upravljanje otpadom, za buku i vibraciju, za efikasno korišćenje enegije i sprečavanje udesa.

Izvor: EurActiv Foto: Shutterstock.com

Osnivanje BANATSKE PLATFORME

Pristupni pregovori Srbije i EU višegodišnji su proces, koji će na svom kraju dovesti do ispunjenja uslova za članstvo Srbije u EU. Tokom ovog procesa, EU i države članice pregovaraju sa predstavnicima vlasti i državne uprave države kandidata, dok učešće civilnog društva, nije formalni uslov. Međutim, prihvatanje EU regulative i prakse je suštinska transformacija društva, i neophodno je da se u proces, na različite načine, uključi što više zainteresovanih strana i javnosti.

Civilno društvo ima svoje mesto u pregovorima, a učešće organizacija civilnog društva (OCD) može doprineti kvalitetu, legitimitetu i transparentnosti pregova-račkog procesa. Normativni i strateški okvir ne obezbeđuju dovoljan nivo učešća OCD. Dokumenti koje je usvojila Vlada Srbije omogućuju učešće OCD u radu Koordinacionog tela za proces pristupanja Srbije EU, ali samo u slučaju da se pojavi potreba za uključivanjem drugih organa i organizacija u rad Saveta Koordinacionog tela ili pregovaračkih grupa za svako poglavlje. Nije preciznije određeno u kojim se to slučajevima dešava i kakva je suština učešća. Zato postoji potreba da OCD na alternativan način komuniciraju sa akterima na nacionalnom nivou – Kancelarijom za evropske integracije, Konventom, Pregovaračkim timom i strukturama Koordinacionog tela.

U cilju obezbeđenja svog učešća u ovom izuzetno važnom procesu, OCD sa sedištem u regionu Banata (Južnobanatski, Srednjebanatski i Severnobanatski upravni okrug), dobrovoljno su odlučile da osnuju BANATSKU PLATFORMU za učešće lokalnih zajednica u pregovorima Srbije sa EU, kao neformalnu mrežu. Svaka OCD sa sedištem u regionu Banata, koja to želi, može postati članica Banatske platforme. Kroz ovaj mehanizam, OCD mogu da iskažu svoje stavove i potrebe, koji će se preneti centralnim pregovaračkim telima. Za početak su izabrane teme iz pregovaračkih Poglavlja 11 (Poljoprivreda i ruralni razvoj), Poglavlja 12 (Bezbednost hrane) i Poglavlja 27 (Životna sredina), uz mogućnost izbora novih. Najvažniji način delovanja su tematski skupovi (okrugli stolovi), za lokalne predstavnike OCD, vlasti i ekonomskog sektora. Rezultati skupova predstaviće se telima koja neposredno učestvuju u pregovorima. Banatskom platformom koordinira Ekološki centar „Stanište“ iz Vršca.

program SENSE

Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) Kancelarija u Srbiji, uz podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju (SIDA), pokrenuo je trogodišnji program podrške organizacijama civilnog društva (OCD) u Srbiji - SENSE. Program ima za cilj promovisanje učešća OCD u procesima donošenja odluka po pitanjima životne sredine, kako bi se doprinelo inkluzivnijem upravljanju u oblasti životne sredine baziranom na konsenzusu.

Program SENSE pruža organizacijama civilnog društva (OCD) koje su aktivne u oblasti održivog razvoja izvanrednu mogućnost da dobiju finansijsku podršku za svoje projekte kao i da razviju kapacitete kroz učešće u sledećim komponentama ovog projekta:                                    

1.    Komponenta finansijske podrške projektu (grantovi), 

2.    Razvoj kapaciteta (dva trening modula Master kursa u Srbiji i u EU), 

3.    Dijalog i umrežavanje, i 

4.    Medijska komponenta (razvoj kapaciteta i dopiranje do javnosti).

Ukupan budžet projekta je 2.2 miliona evra, od čega je 960.000 evra  namenjeno direktnoj  podršci projektima OCD (grantovima) kroz dva poziva.

Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) Kancelarija u Srbiji, uz podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju (SIDA), pokrenuo je trogodišnji program podrške organizacijama civilnog društva (OCD) u Srbiji - SENSE. Program ima za cilj promovisanje učešća OCD u procesima donošenja odluka po pitanjima životne sredine, kako bi se doprinelo inkluzivnijem upravljanju u oblasti životne sredine baziranom na konsenzusu.

Program SENSE pruža organizacijama civilnog društva (OCD) koje su aktivne u oblasti održivog razvoja izvanrednu mogućnost da dobiju finansijsku podršku za svoje projekte kao i da razviju kapacitete kroz učešće u sledećim komponentama ovog projekta:                                    

1.    Komponenta finansijske podrške projektu (grantovi), 

2.    Razvoj kapaciteta (dva trening modula Master kursa u Srbiji i u EU), 

3.    Dijalog i umrežavanje, i 

4.    Medijska komponenta (razvoj kapaciteta i dopiranje do javnosti).

Ukupan budžet projekta je 2.2 miliona evra, od čega je 960.000 evra  namenjeno direktnoj  podršci projektima OCD (grantovima) kroz dva poziva.

Srbija je u procesu pristupanja EU, što zahteva prilično intenzivan rad na zakonodavstvu i usvajanje istog. Veliki procenat zakona koji se u ovom procesu donosi je upravo iz oblasti životne sredine. Postoji opšte mišljenje da tu leže brojni izazovi, posebno imajući u vidu da odluke donete bez konsenzusa daju neprimenljive, nerealistične politike (neprimerene potrebama na lokalnom nivou), nerealna rešenja i velike probleme u implementaciji. Nove zakone i politike je, stoga, neophodno donositi transparentno i uz uključivanje javnosti i primenu participativnog principa. Uloga OCD je u tom pogledu presudna. 

http://www.sense.org.rs/index.php/sense

 

 

 

Palić, 1.jul 2015.
 
Poštovani građani Srbije,
 
želimo da vas informišemo da je ministarka poljoprivede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković. donela Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o proglašavanju lovostajem zaštićenih vrsta.
Njime se proglašava zabrana lova na grlicu do 31. marta 2017. godine.
Istovremeno se produžava lovostaj na jarebicu do 31. marta 2016. godine.
Koalicija NVO Srbije za zaštitu ptica (51 NVO) izražava zadovoljstvo što je promena ovog akta konačno učinjena, mada sa zakašnjenjem od gotovo 12 godina, od kada ornitolozi traže da se obustavi lov na grlicu kod nas. Nažalost, u međuvremenu je njena brojnost u mnogim zemljama u Evropi, među kojima je i Srbija, vidljivo smanjena.
Takođe dodajemo da je izostala ista odluka o zabrani lova na prepelice, čiju zaštitu traže i stručne ustanove Srbije (Zavod za zaštitu prirode i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode).
Nakon dve godine realizacije projekta "Zvuk ptica", možemo konstatovati da je ostvaren dijalog između donosioca odluka i zainteresovanih građana Srbije. Nadajmo se da će u budućnosti biti više hrabrijih odluka u cilju bolje zaštite biodiverziteta Srbije.
Projekat "Zvuk ptica" ( www.zvukptica.rs ) osmislili su i realizuju UG Artrust, ULJP Riparia i UGK AŠC iz Subotice. Projekat se realizuje u saradnji sa REC, kroz program SENSE, uz podršku Švedske razvojne agencije (SIDA).
Koalicija NVO Srbije za zaštitu ptica
kontakt osoba:
Vlatko Jovićević, UG Artrust
066 389 392

 

foto arhiva DZPPS

Svetski dan energetske efikasnost se obeležava svake godine 5. marta u čast prvog sastanka svetskih eksperata održanom na ovaj dan u 1998. god. u Austriji, kako bi razgovarali o energetskoj krizi i njenim mogućim rešenjima.
Izraz “energetska efikasnost” odnosi se u suštini na korišćenje energije na takve načine koji ne izazivaju klimatske promene. Ovo je omogućeno razvojem obnovljivih izvora energije i transporta koji su manje agresivni prema životnoj sredini.
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) procenjuje da će se u svetu potrošnja energije povećati za 40 % tokom naredne dve decenije, što znači da vlade svih zemalja treba da sprovode posebne mere. Energetska efikasnost ne znači kompromis koji se odražava na kvalitet života, već pametno pomašanje koje treba da obezbedi istu robu i usluge uz korišćenje manje energetskih resursa. Ovo se postiže poboljšanje procesa, kogeneracijom (istovremena proizvodnja električne energije i toplote), reciklažom, rekuperacijom (prikupljanje i iskorišćavanje sporednih proizvoda proizvodnje), korišćenjem čistača i pametnijom potrošnjom (korišćenje samo energije koja je zapravo potrebna). Priroda nam je podarila velika bogatstva, ali nas istovremeno obavezala da ista čuvamo i negujemo. Kako radi nas samih, tako i radi budućih pokoljenja te stoga poručujemo svima - BUDIMO ENERGETSKI EFIKASNI.

Pogledajte i film o "Uštedi energije u domaćinstvu" koji je Cefiks uradio uz pomoć opštine Vršac i koji na slikovit način pokazuje kako lako i jednostavno možete uštedeti energiju u svom domu. 

Tim projekta „Podrška malim i srednjim preduzećima razvojem infrastrukture elektronskog poslovanja u Županiji Timiš i susednom srpskom okrugu“ održao je u Gradskoj kući u Vršcu sastanak o dosadašnjim i aktivnostima koje slede u narednom periodu.Koordinator Delia Frantiu iz ADETIM informisala je predstavnike Opštine Vršac o trenutnim aktivnostima vezanim za izradu sistema informisanja za promovisanje poslovnih mogućnosti u prekograničnoj oblasti. Dogovoreno je i da će razmena iskustava, kao projektna aktivnost, uslediti u drugoj polovini februara. Opština Vršac i ADETIM iz Temišvara (Agentia de Dezvoltare Economico-Sociala Timis), sprovode projekat vredan 1.791.152 evra, „Podrška malim i srednjim preduzećima razvojem infrastrukture elektronskog poslovanja u Županiji Timiš i susednom srpskom okrugu“. Projekat se sprovodi u okviru IPA programa prekogranične saradnje Rumunija - Srbija.

Opština Vršac će u sklopu Tehnološkog parka izgraditi Biznis inkubator centar (BIC). Od 1.000m2 starog skladišnog prostora, u vlasništvu Opštine Vršac, napraviće se novih 8 proizvodnih modula (od 60 do 150 m2). Omogućiće se poslovni proces podrške koji će ubrzati uspešan razvoj start-up i već afirmisanih kompanija, pružajući preduzetnicima niz ciljanih sredstava i usluga. Glavni cilj je proizvesti uspešne firme, koje će, kada napuste program, biti finansijski održive i samostalne.

Partner iz Rumunije, putem internet, uspostaviće sistem informisanja za promovisanje poslovnih mogućnosti u prekograničnoj oblasti. Platforma će sadržati bazu podataka sa informacijama o populaciji, lokalitetu, obrazovnim objektima, poslovnim objektima, privredi… Platforma će obuhvatiti i softver za modeliranje podataka, kako bi potencijalni investitori imali uvid u mogućnosti različitih poslovnih scenarija.

Posle najveće hidroelektrane u ovom delu Evrope, Đerdapa 1 i 2, opština Kladovo dobila je juče i najveći solarni park od 13.600 metara kvadratnih panela snage dva megavata. Solarni paneli su postavljeni na površini od 4,5 hektara, nedaleko od sela Velesnica, i danas je pušten u rad drugi blok elektrane u koji je firma Solaris Enerdži (Solaris Energy) iz Srbije uložila tri miliona evra.

“Drago nam je da smo posle posle tri godina zajedničkog rada na ovom projektu završili drugi blok prve faze. Najveći doprinos ovom objektu u periodu izgradnje dali su upravo meštani Kladova i lokalne firme, jer je u tom periodu bilo angažovano preko 30 ljudi. Doprineli smo da ovoj opštini donesemo nova radna mesta, jer ćemo imati četiri kvalifikovana čoveka za upravljanje ovim modernim objektom”, rekao je na otvaranju Miloš Kostić, direktor firme Solaris Enerdži. On se zahvalio i lokalnoj samoupravi što je na brz i efikasan način, i praktično bez čekanja u rekordnom roku, dodelila sve potrebne dozvole za početak rada na ovom projektu.

Vodeći se ovim primerom, predsednik opštine Kladovo, Radovan Arežina, podvukao je opredeljenost lokalne samouprave da efikasim radom prizove i ostale investitore da ulažu u ovu opštinu. ”I na ovom primeru smo pokazali da umemo i možemo, pokazali smo kako treba da se ponaša odgovorna lokalna samouprava koja razmišlja o budućnosti”, kazao je on.

Ministar rudarstva i energetike Srbije, Aleksandar Antić, koji je prisustvovao ovom velikom događaju, istakao je da je ovo veliki dan za ljude koji su pokazali veliku hrabrost i entuzijazam da uđu u investiciju proizvodnje “zelene energije”. “Jako sam srećan što je u ovom slučaju pre svega reč o našim sunarodnicima, mladim ljudima koji su pokazali korak sa vremenom koji Srbija treba da prati ulazeći u Evropsku uniju i koristeći obnovljive izvore energije”, rekao je Ministar Antić. On je istakao da će proizvodnja iz kladovskih solarnih panela značajno uticati na energetski sistem Srbije. “Srbija danas proizvodi oko 21 procenat električne energije iz obnovljivih izvora, a 2020. ćemo morati da potrošnju iz obnovljivih izvora podignemo na 27 procenata. Zato će u realizaciji tog cilja ovakvi projekti u budućnosti biti najznačajniji. Jer, ne samo da su to naše obaveze koje smo mi kao država preuzeli pred međunarodnim institucijama, već je važno za budućnost naše dece”, dodao je ministar Antić. Zaključio je da vreme prljavih izvora energije prolazi i da obnovljivi izvori, kao što su solarni i vetro-parkovi, energija iz bio mase, termalna energija postaju budućnost i prioritet Vlade Republike Srbije i ministarstva rudarstva i energetike.

Izvor: Ist Media

Budi u toku!

Da biste primali redovna obaveštenja prijavite se na mejling listu.

PokloniIOtpadSkloni