22. Oct, 2018.

Nedavna poseta selu Šušara, pored tradicionalne Gulašijade, imala je za cilj  da se članovi „Cefiksa“ iz Vršca upoznaju sa najstarijom vetrenjačom ovog kraja koja je nekada kratko i korisno služila za dubinsko ispumpavanje vode, a sada je kao spomenik „polomljenih krila“. Idiličnu sliku sređenog sela, posebno posle brojnih gostiju na Gulašijadi koji iza sebe nisu ostavili ni trunku đubreta, kvari polomljeni kostur vetrenjače zbog lošeg proračuna snage vetra i jačine nosača krila, tako da je ostao samo metalni stub koji gordo prkosi vremenu.

Osim kopanih bunara koji nisu mogli zadovoljiti sve potrebe sela za vodom, daleke 1903. godine je zbog peskovitog zemljišta bušen bunar na dubini od 203 metra, a voda se tada vadila jednocilindričnim petrolejskim motorom, dok je 1925. godine postavljena vetrenjača i iskopan je seoski vodovod koji se, dolaskom električne struje, napajao izbacivanjem vode pomoću pumpi na električni pogon. Sada vodovod radi uz pomoć dubinske električne pumpe koja predstavlja kvalitetno rešenje za selo koje je prema poslednjem popisu imalo 303 stanovnika. Vetrenjača, koja je građena isključivo zbog seoskog vodovoda, nije u funkciji od 50-tih godina prošlog veka iz razloga što je bio slab kapacitet ( snaga ), te skupo i teško održavanje. Prema rečima Ilije Čule, šefa Mesne kancelarije u Šušari, 2012. godine je pokušana bezuspešna rekonstrukcija vetrenjače koja bi povremeno radila kao turistička atrakcija i imidž sela. Rekonstrukcija, nečijom greškom u proračunu nije uspela, ali meštani ne odustaju od namere da osposobe njihovu vetrenjaču, makar u turističke svrhe, mada bi mogla itekako poslužiti i za korišćenje energije vetra koji je izražen na ovom lokalitetu. Dokaz za to su započeti zemljani radovi u blizini Šušare na izgradnji sabirne energetske stanice za nekoliko vetrenjača koje se grade u susednim selima Izbište i Zagajica.

Vetrenjača u Šušari se nalazi na samom ulazu u selo na desnoj strani raskrsnice seoskog puta koji je povezan asfaltom do Vršca. Vredni meštani, sa kojima smo razgovarali, uglavnom govore o teškom životu na selu, jer su uslovi za uspešno bavljenje poljoprivredom otežani zbog peskovite zemlje i gotovo nikakvih podsticajnih mera od strane države. Ono što nas je u obilasku i povratku posebno oduševilo su sređene kuće i dvorišta, te kolektivna briga da je selo čisto i umiveno, što samo delimično utiče da se neki mlađi bračni parovi zadržavaju. Pošto se uglavnom radi o građanima mađarske nacionalnosti, mnogi od njih, vadeći mađarske pasoše, odlaze u inostranstvo za poslom i boljim životom.

U blizini Izbišta, nedaleko od regionalnog puta Beograd - Bela Crkva, svečano je započeta ( 14.06.2017. ) gradnja trećeg vetro-parka „Košava“ u Srbiji. Prvi vetro-park „Kula“ nalazi se u blizini Kule, a drugi, „La Piccolina“ je puštan u rad prošle godine u blizini sela Zagajica, nedaleko od Vršca.

Prvu fazu izgradnje trećeg vetroparka činiće postrojenja od 20 vetrogeneratora koji će proizvoditi električnu energiju za 40 hiljada domaćinstava. MK Fintel Wind će za izgradnju ovih vetrogeneratora uložiti 124 miliona evra čiji je završetak planiran do kraja 2018. godine.

Svečanom otvaranju gradnje vetro-parka „Košava“ u blizini Izbišta prisustvovali su Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, Tiziano Giovannetti, izvšni direktor kompanija Fintel Energia Spa i MK Fintel Wind, Jelena Galić, predsednica Izvršnog odbora AIK Banke, brojne zvanice i predstavnici štampanih i elektronskih medija. Gospođa Galić je u prigodnom obraćanju istakla da će „Košava“ biti proizvodni objekat značajne snage, koji će doprineti razvoju elektroenergetskog sistema Srbije i povećanju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora.

- AIK Banka, finansiranjem ovakvih projekata, nastavlja tradiciju podrške razvoja realnog sektora privrede usmerenog na jačanje konkurentnosti, obezbeđenje održivog razvoja i povećanje izvoza, rekla je Jelena Galić. Ministar rudarstva i energetike, Aleksandar Antić istakao je značaj početka gradnje ovog objekta za domaći energetski sistem, dok je izvršni direktor kompanije, Tiziano Giovannetti, koja je nosilac investicije, istakao da će u prvoj fazi gradnje vetro-parka biti zaposleno 150 radnika.

Prvih dvadeset vetrogeneratora, koji će biti u sastavu vetroparka "Košava", imaće snagu 69 MW. Nakon prve faze izgradnje vetroparka u planu je druga faza gradnje koja će imati 19 vetrogeneratora i u čiju izgradnju će biti uloženo više od 100 miliona evra. Pored povećanja ukupnog energetskog kapaciteta u Banatu, Vojvodini i Podunavlju, kompanija MK Fintel Wind ima u planu dalje investicije u vetroenergiju u Srbiji i regionu.

Zahvaljujući političkoj i ekonomskoj podršci obnovljivim izvorima energije u Nemačkoj, Španiji i drugim zemljama u proteklih dvadeset godina, napravljen je ogroman napredak u pogledu efikasnosti, pogotovo kod vetroparkova i fotonaponskih panela, kaže Bojan Reščec, direktor RP Globala u Hrvatskoj. U intervjuu za Balkan Green Energy News on je istakao da se ta dva segmenta potvrđuju kao najjeftiniji vid proizvodnje električne energije na sve većem broju tržišta, pored toga što su najčistiji.

Kako se troškovi proizvodnje rapidno smanjuju, energija iz obnovljivih izvora postaje konvencionalnija i RP Global prilagođava tome svoj pristup, kaže Reščec.

„Radimo na projektima u zemljama u kojima ne postoji sistem podsticajnih mera; stoga moramo biti konkurentni na tržištu, sa najnovijom tehnologijom i najnižom proizvodnom cenom“ rekao je i dodao da je glavni cilj kompanije proširenje portfelja proizvodnih kapaciteta te da se koncentriše na Zapadnu Evropu i odabrane zemlje Centralne i Istočne Evrope, kao i Latinsku Ameriku. Prema njegovim rečima, glavni kriterijum za odabir zemlje je dobro definisan pravni okvir, kao i načelna politička podrška proizvodnji energije iz obnovljivih izvora.

Upitan o primeni novog zakonskog okvira za obnovljive izvore u Hrvatskoj i donošenju pratećih propisa, sagovornik BGEN-a je napomenuo da je prošla vlada sastavila neke od podzakonskih akata, ali da ih nije usvojila. "Već neko vreme čekamo da nastavimo s aktivnostima, jer još nismo dobili jasnu poruku od donosilaca odluka. Sada smo dobili poziv da učestvujemo u postupku više nego ranije, ali ipak – potrebni su nam odgovori na neka suštinska pitanja. Voleli bismo više da ulažemo u Hrvatsku ukoliko nas bude motivisao pravni okvir", kazao je.

Reščec kaže da će značaj skladištenja energije porasti jer da se u energetskom sektoru baterije mogu na koristiti razne načine, kao i da je decentralizovanje proizvodnje, uglavnom vezano za energiju sunca, interesantna oblast za kompaniju. RP Global je u aprilu pustio u rad vetroelektranu Rudine severozapadno od Dubrovnika, čime je postao najveći investitor u energiju vetra na hrvatskom tržištu. Kompanija, čija su sedišta u Beču i Madridu, ima elektrane u Portugalu, Poljskoj, Hrvatskoj, te ugovore o održavanju tri vetroparka u Francuskoj i solarne elektrane u Tanzaniji. Ukupna vrednost njene aktive je prošle godine iznosila 383,1 milion evra, a ima oko stotinu zaposlenih.

Izvor: balkangreenenergynews.com

 

Tesla i "Gigafabrika"

Tesla još nije završila sa izgradnjom "Gigafabrike" u kojoj će se proizvodti baterije za Tesla automobile ali ih ta činjenica nije sprečila da kupe još zemljišta u okolini. Zapravo utrostručili su površinu u svom posedu i sada imaju oko 1200 hektara zemljišta. Ideja iza ovih kupovina je zapravo da se buduća fabrika u potpunosi snabdeva električnom energijom iz obnovljivih izvora energije - pre svega sunca i vetra.

Zaista impresivno!

  • Međunarodna financijska korporacija proučava eolsku elektranu i preporučuje mere za ublažavanje uticaja na životnu sredinu i društveno okruženje delotvorne za konkretnu lokaciju, vodeći računa da investitor novac troši na nešto što će zaista funkcionisati
  • Mere ublažavanja uticaja preskupe, ali odgovarajuća procena može otkloniti rizik po ptice još na početku

"Najveća korist od procene kumulativnog uticaja (CIA) je što investitori ustupaju podatke, jer se većina njih inače ustručava. To je važna pobeda za zaštitnike životne sredine", kazala je Lori Ana Konzo, specijalistkinja za životnu sredinu iz Međunarodne finansijske korporacije (IFC), za mesečni bilten Balkan Green Energy News.

Ona je u sredu u Privrednoj komori Srbije učestvovala na regionalnoj radionici "Vetroelektrane i životna sredina – uticaj na ptice i slepe miševe" u organizaciji IFC-a i u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije. Jedna od tema je bio uticaj na biodiverzitet koji zajedno može imati nekoliko vetroelektrana u južnom Banatu čije su planirane lokacije u blizini specijalnog rezervata prirode Deliblatska peščara.

Procena kumulativnog, ukupnog uticaja je sveobuhvatno predviđanje kojim se definišu područja s najvećim rizikom za ptice, pridodato proceni uticaja na životnu sredinu i društveno okruženje (ESIA), dodala je. "Pokušavamo da uspostavimo saradnju s investitorima kao grupom, umesto sa svakim posebno. Moj prvi cilj je da radim s njima i pridobijem njihovo poverenje da ustupe podatke. Zatim sagledavamo kumulativni uticaj i određujemo zaštitne mere", kazala je Konzo.

IFC-ov sektor za životnu sredinu, društveno okruženje i upravljanje proučava vetropark i preporučuje mere za ublažavanje uticaja koje su delotvorne za konkretnu lokaciju, vodeći računa da investitor novac potroši na nešto što će zaista funkcionisati, objasnila je. "Ipak, i pored mera za ublažavanje, najvažnije što zastupamo je izbegavanje uticaja. Većina investitora se odmah zanima za ublažavanje, ali s odgovarajućom procenom se visok rizik može izbeći, jer je uvođenje mera ublažavanja skupo", rekla je ova specijalistkinja za životnu sredinu. Što se tiče slepih miševa, odvraćanje zvukom je jedna od varijanti, ali skupa, pošto po jedan uređaj mora da se postavi na svaku turbinu. "Delotvornije bi bilo da pokušamo da obuhvatimo aktivnost slepih miševa u datoj oblasti i ograničimo korišćenje turbina u potrebnim terminima da bismo potpuno izbegli uticaj", objasnila je Lori Ana Konzo. Ublažavanje uticaja, po njenim rečima, takođe može da se postigne promenom početne, katin (cut-in) brzine okretanja turbine na bezbedan nivo u vreme dok su slepi miševi aktivni.

Događaj u Privrednoj komori Srbije organizovan je, u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, s ciljem da se već u početku procesa usklade interesi i očekivanja na različitim nivoima: to su lokalno zakonodavstvo, finansijske institucije i investitori u projekte, izjavio je Nebojša Arsenijević, menadžer IFC-ovog programa za energiju iz obnovljivih izvora za Evropu, Bliski istok i Afriku. „Najjednostavniji i najjeftiniji način je da se već na početku definišu svi zahtevi, kako kasnije ne bismo morali da iste stvari radimo više puta“, kaže Arsenijević. IFC je u jedinstvenoj prilici da promoviše najbolje međunarodne standarde iz ove oblasti i podstakne saradnju svih relevantnih faktora u zemlji i regionu, kako bismo pospešili bržu i, sa aspekta očuvanja životne sredine, prihvatljiviju realizaciju projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije, dodao je. Arsenijević je takođe istakao da je važno pripremiti nevladin sektor za konstruktivnu ulogu u procesu izgradnje vetroparkova, da kasnije ne bi bilo organizacija koje će delovati zlonamerno i blokirati ga.

IFC-ov portfelj proizvodnje struje iz vetra na tržištima u razvoju premašuje 2,6 gigavata, izjavila je Milica Sredanović, službenica za investicije u sektoru te institucije za infrastrukturu i prirodne resurse. Međunarodna finansijska korporacija, ogranak Grupacije Svetske banke za ulaganje u razvoj, učestvuje u trećini kapaciteta projekata eolskih elektrana u Hrvatskoj (Šibenik, Rudine, Jelinak), aktivna je u onima koji su u razvoju u Srbiji i verovatno će se proširiti na Bosnu i Hercegovinu i druga tržišta u regionu, rekla je na radionici.

 Izvor: balkangreenenergynews.com

Američka kompanija koja se bavi energijom vetra SheerWind, nedavno je objavila rezultate ispitivanja sprovedenih na njihovoj novoj tehnologiji za generisanje energije vetra pod nazivom Invelox. Iz kompanije navode da su tokom testova njihove turbine uspele da generišu šest puta više energije od one koju proizvode tradicionalne turbine postavljene na stubovima.Invelox ima drugačiji pristup generisanju energije vetra jer se ne oslanja na velike brzine vetra. Umesto toga, ova turbina prihvata vetar bilo koje brzine, čak i povetarac, putem portala koji se nalazi iznad zemlje. Zarobljeni vetar se zatim provodi kroz kanal gde postepeno ubrzava. Dobijena kinetička energija pokreće generator na tlu. Dovodeći protok vazduha sa vrha kule, moguće je generisati više snage sa manjim turbinama, kažu iz kompanije SheerWind.

"Koristili smo istu turbinu - generator (sa datim opterećenjem) i montirali je na stub kao što je slučaj sa tradicionalnim vetroturbinama“, kaže se u saopštenju kompanije SheerWind. "Izmerili smo brzinu vetra i izlaznu snagu. Onda smo postavili isti sistem turbine i generatora (podvrgnut istim opterećenjem) i ponovo merili brzinu vetra, brzinu vetra unutar Invelox-a i energiju. Zatim smo koristili odnos napajanja i brzine 5 do 15 dana (u zavisnosti od testa) i izračunali energiju u kWh. Šest puta više energije se dobilo u jednom od ovih dana. Poboljšanja u energetskoj proizvodnji su bila u rasponu od 81 do 660 odsto, sa prosečno većom proizvodnjom energije od 314 odsto.“

Ako je sve što su naveli tačno, čini se da bi ipak poslednja kategorija bila najkorisniji indikator. Pored performansi proizvodnje energije i činjenice da može da funkcioniše i pri sporim brzinama vetra, kompanija SheerWind kaže da Invelox košta manje od 750 dolara po kilovatu za instaliranje. Takođe, oni tvrde da su operativni troškovi značajno smanjeni u odnosu na tradicionalne tehnologije vetroturbina. Zahvaljujući smanjenoj veličini i generatorom na zemlji, sistem je navodno sigurniji za ptice i druge životinje. I na kraju, ovaj sistem takođe omogućava umrežavanje više stubova na jedan generator.

Izvor: ekokuce.com

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Kritičari vetroelektrana se uvek vraćaju na istu žalbu: Šta se dešava kada nema vetra? Novi dizajn vetroelektrane istraživača sa MIT-a su konačno ponudili rešenje ovog rebusa obnovljive energije. Inženjeri su zamislili vetroturbinu na moru usidrenu šupljom betonskom sferom koja može pretvoriti morsku vodu u struju. Turbina će omogućiti skladištenje viška energije za vreme kada nema vetra. Vetroelektrane bi koristile masivne betonske sfere (zamislite prečnik kupole na Hramu Sv. Save) koje bi ankerisale plutajuće vetrenjače na dno okeana. Kada je vetrovito i kada trubine proizvode više energije nego što je potrebno, deo energije može biti preusmereno na pumpu koja bi uklonila vodu iz šuplje sfere. Zatim, kada dođe vreme kada energija proizvedena od strane turbine nije dovoljno, vodi će biti dozvoljeno da teče nazad u sferu kroz turbine povezane sa generatorom, a dobijena električna energija će biti poslata nazad na obalu.

Jedna od tih sfera od 25 metara smeštena na dubini od 400 metara bi mogla da sačuva do šest megavat-sati energije, izračunali su istraživači sa MIT-a. To znači da bi hiljadu takvih sfera moglo da pruži onoliko energije koliko i nuklearna elektrana pruža za nekoliko sati, što je sasvim dovoljno da ih učini pouzdanim izvorom energije.

Prema istraživačima, trik je da se pronađe prava debljina zida koja može da izdrži hidrostatički pritisak, a da istovremeno pruži dovoljnu balast masu - ovo će zavisiti od snage betona koji se koristi. Beton može da uključi značajne količine letećeg pepela iz elektrana na ugalj, a sfere mogu poslužiti i kao veštački koralni greben.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Naučnici su razvili do sada najnapredniji model uz pomoć koga dokazuju da vetra ima dovoljno na kopnu i blizu obale da se generiše struja koja višestruko premašuje svetske potrebe. Mark Džekobson sa Stenford univerziteta i Kristina Arčer sa Delaver univerziteta su u svom modelu pretpostavili da vetroelektrane mogu da se postave svuda bez obzira na društvena, klimatska ili ekonomska pitanja.

Dve prethodne studije kažu da potencijal vetra opada što je više postavljenih turbina jer one kradu energiju vetra od drugih turbina. Po prvi put se ovim softverom ispituju i ove dileme – a navodni problemi se opovrgavaju. „Svaka turbina smanjuje količinu energije dostupnu drugim,“ kaže Arčerova, “ali to smanjenje postaje značajno tek kad se postavi mnogo veći broj turbina nego što bi nama ikada trebalo.“

Najviše obećava podatak da se potencijal vetra u svetu meri u stotinama teravata. Ukoliko bi se 100 metara visoke vetrenjače postavile širom cele planete (kopno i voda) dobili bismo više od 250 teravata energije, a ako bismo ih postavili samo na kopnu (bez Antarktika) i duž obale dobili bismo 80 teravata, što je sedam puta više od svetskih potreba. „Mi ne kažemo, Postavite turbine svuda, već samo pokazujemo da potencijala ima, samo ako izgradimo dovoljno turbina,“ kaže Džekobson.Postavlja se pitanje koliko je onda vetroturbina potrebno da bi se pokrile današnje potrebe čovečanstva – oko 5.75 teravata. Pri maksimalnom iskorišćenju, ova studija pokazuje da je potrebno oko 4 miliona turbina širom sveta. Danas imamo instalirano malo više od 1% od ovog broja. Džekobson i Arčerova bi polovinu postavili na vodi, a za drugu polovinu bi bilo potrebno pola procenta Zemljinog kopna, a za tu namenu bi, na primer, bilo najbolje iskoristiti pustinju Gobi, američke ravnice i Saharu.

Izvor: ekologija.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Gradnja vetroparka na teritoriji opštine Kovin, vrednog 300 miliona evra, trebalo bi da počne krajem godine, najavio je investitor - kompanija "Continental Wind Partners" (CWP).Predsednik te kompanije Mark Krendal, rekao je da narednih nedelja očekuje završetak procesa izdavanja svih potrebnih dozvola za gradnju, kao i da Ministarstvo energetike završi model za otkup električne energije iz obnovljivih izvora koji bi trebalo da odgovara i državi i ulagačima.

Prema njegovim rečima, nakon toga biće moguće da u posao uđu i glavni kreditori, međunarodne finansijske institucije kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj i Američka korporacija za finansiranje američkih privatnih investicija van SAD-a, čiji su predstavnici posetili Srbiju krajem aprila kako bi razgovarali o projektu.

Krendal je istakao da će CWP u izgradnju vetroparka "Čibuk" u Kovinu uložiti 30% vrednosti projekta u obliku akcijskog kapitala, odnosno oko 90 milopna evra, dok će ostatak od 210 miliona evra biti krediti finansijskih institucija.

Krendal je istakao da bi u prvoj fazi ulaganja CWP trebalo da izgradi 57 vetrenjača, od kojih će svaka imati maksimalan kapacitet od 2.5MW.

“To znači ukupno 142.5MW, što je dovoljno da snabdevanje strujom 40.000 domaćinstava”, naglasio je predsednik CWP.

Krendal očekuje da ukoliko čitav administrativni proces oko dozvola i ugovora bude tekao neometano, prva faza izgradnje vetroparka u Kovinu bude završena do sredine 2014. godine, a čitav projekat početkom 2015.

Izvor: ekokuce.com

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Najnovija vest iz NIS-a. Naftna industrija Srbije –  postala je vlasnik 50% udela u projektu izgradnje vetroparka Plandište, koji predviđa 34 vetrogeneratora kapaciteta 102 megavata, na teritoriji istoimene opštine u Srbiji, saopšteno je juče iz NIS-a.

Početak izgradnja vetrogeneratora se očekuje u junu ove godine, a početak pripreme za puštanje u rad u prvom kvartalu 2014. Električnu energiju proizvedenu u vetroparku preuzimaće distributivne mreže Elektroprivrede Srbije. Ukupna vrednost projekta iznosi 160 miliona evra.

Pored NIS-a nameru da učestvuje u ovom projektu je izrazila francuska kompanija Akuo Energy SAS.

Izvor: ekokuce.com

Budi u toku!

Da biste primali redovna obaveštenja prijavite se na mejling listu.

PokloniIOtpadSkloni